Connect with us

Energetska efikasnost

7. međunarodna konferencija o obnovljivim izvorima električne energije

Objavljeno

:

7. međunarodna konferencija o obnovljivim izvorima električne energije

Radi ograničenja nepovoljnih klimatskih promena i smanjenja njihovih uticaja na prirodnu sredinu, neophodna je preorijentacija na čiste i obnovljive izvore električne energije i to već u narednih nekoliko decenija. U odnosu na druge vidove energije, električna energija se najviše troši, tako da se u narednom periodu očekuje zatvaranje starijih, manje efikasnih elektrana na fosilna goriva. Potrebni su i povoljniji krediti za prelazak na obnovljive izvore električne energije. Nastavak pada investicionih troškova dovešće do sve veće primene obnovljivih izvora energije. Obnovljivi izvori se sve više koriste širom naše planete i cene električne energije dobijene na taj način već danas su ispod cena energije dobijene iz fosilnih goriva.

Konferencija će se održati 17. i 18. oktobra 2019

Sedma međunarodna konferencija o obnovljivim izvorima električne energije biće posvećena sledećim ciljevima: smanjenju emisije gasova staklene bašte, proučavanju, promovisanju i najširoj primeni obnovljivih izvora električne energije (OIEE), očuvanju prirodnih resursa, energetskoj efikasnosti i smanjenju potrošnje električne energije iz fosilnih goriva.

Ciljevi konferencije

  • Promovisanje naučnih ideja i rezultata istraživanja, razvoja i korišćenja OIEE.
  • Unapređenje tehnologija za korišćenje OIEE kao osnovnih ili dopunskih izvora električne energije.
  • Informisanje i obrazovanje javnosti o prednostima i mogućnostima korišćenja OIEE.
  • Promovisanje lokalnih i globalnih interesa u primeni OIEE.
  • Promovisanje racionalne upotrebe potrošača električne energije sa ciljem smanjivanja njihove potrošnje i postizanja veće energetske efikasnosti.
  • Afirmacija OIEE kao održivih izvora električne energije.
  • Predlaganje rešenja primerena ekonomskoj moći i budućem razvoju.
  • Očuvanje prirodnih resursa.

Teme konferencije

Životna sredina, održivost i politika

  • Uticaj na životnu sredinu, klimatske promene i održivi razvoj
  • Ekonomski aspekti
  • Trendovi: prošlost, sadašnjost, budućnost
  • Planiranje i održivost
  • Tržište električne energije iz obnovljivih izvora
  • Zakonska regulativa i standardizacija
  • Očuvanje prirodnih resursa?

Energetski izvori i skladištenje energije

  • Energija iz biomase, čvrstog otpada i biogasa
  • Geotermalna energija
  • Hidroenergija
  • Energija vetra
  • Energija sunca
  • Termoelektrični sistemi
  • Sistemi za skladištenje energije
  • Novi materijali i nove tehnologije u oblasti OIE
  • Pametno upravljanje električnom energijom

Energetska efikasnost u kontekstu primene OIEE

  • Industrija
  • Komunalni objekti
  • Domaćinstva
  • Stambena izgradnja
  • Poljoprivreda
  • Energetski efikasni potrošači

PRELIMINARNI PROGRAM

SMEITS logo

SMEITS
Dom inženjera i tehničara Srbije,
Kneza Miloša br. 7a/II sobe 28, 29 i 30.
T. +381 11 3230 041
T. +381 11 3031 696
office@smeits.rs
www.smeits.rs

Advertisement

Energetska efikasnost

Ko su najveći ulagači u proizvodnju energije u svetu?

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije - Nuklearna fuzija

Globalna ulaganja u kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora prošle godine su iznosili 282 milijarde dolara, a veliki podsticaj dobila su od projekata vetroelektrana na moru, objavio je Blumberg. Ukupna ulaganja u odnosu na 2018. godinu porasla su za jedan odsto, pri čemu su ulaganja u ofšor vetroelektrane porasla za 19 procenata, na skoro 30 milijardi dolara.

Ukupna svetska ulaganja u morske i kopnene vetroelektrane iznosila su 138,2 milijarde, što je šest odsto više nego 2018. Slede investicije u projekte upotrebe Sunčeve energije, sa 131,1 milijardom dolara, uz međugodišnji pad od tri odsto.

Najveći svetski investitor u obnovljive izvore tokom 2019. godine bila je Kina sa 83,4 milijarde dolara, ali to je osam odsto manje nego 2018., a najmanje od 2013. godine. Na drugom mestu su SAD sa 55,5 milijardi, što je 28 odsto više u 2018. godini, budući da su se investitori u energiju vetra i Sunca utrkivali za poreske olakšice.

Evropa je uložila ukupno 54,3 milijarde dolara u obnovljive izvore energije što je pad od sedam odsto u odnosu na 2018.

Predvodila je Španija sa 8,4 milijarde. Japan je uložio 16,5 milijardi dolara, Ujedinjeni Arapski Emirati rekordnih 4,5 milijardi, Brazil 6,5, Meksiko 4,3 milijarde dolara.

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: mere Vlade o ekologiji, postupak protiv Srbije, pravilnik o plastičnim kesama

Objavljeno

:

Od

Magla, Foto:bbc.com

U sedmici za nama najviše se pričalo o aero- zagađenju koje je zbog magle, ali povećanog broja grejanja, zadesilo našu zemlju toliko da su čak postojale preporuke da ređe izlazimo napolje. Zbog toga Vlada naše zemlje danas zvanično formira radno telo koje bi trebalo da reši problem aero-zagađenja u našoj zemlji, a već sledeće nedelje počinje primena konkretnih mera u ekologiji, energetici i saobraćaju.

Radno telo Vlade, koje će pokušati da donese konkretna rešenja kako bi se smanjilo aero-zgađenje u zemlji, biće formirano danas, a prvi sastanak očekuje se već u ponedeljak. Ovo je za „Novosti“ potvrdio ministar životne sredine Goran Trivan. On je dodao da će članovi komisije biti gotovo svi oni koji su učestvovali i na vanrednom sastanku u sredu sa premijerkom Anom Brnabić.

– Kratkoročne mere ne mogu da reše pitanje industrije, koja je i najveći zagađivač, iako je samo EPS poslednjih godina uložio 500 miliona evra u ekologiju – naglasio je Trivan. – Teško je, međutim, precizno reći koliko je potrebno novca da se sanira zagađenje. Zagađivači su i gradske toplane, individualna ložišta i saobraćaj. Postoje procene, ali ne i precizni podaci u kom procentu ko zagađuje.

Da bi izašla na kraj sa enormnim zagađenjem, Vlada je najavila opsežne mere, od kojih su neke revolucionarne za naše prilike, poput subvencija za kupovinu električnih automobila ili zamene nekih energenata biomasom. Tu su i ubrzana gasifikacija, usmeravanje na pelet umesto uglja i lož-ulja, rigorozna tehnička kontrola vozila, zamena filtera na termoelektranama, pojačano pošumljavanje… Resorno ministarstvo insistira i na zabrani uvoza automobila „evro 3“ i gašenju individualnih kotlarnica. Ne postoji precizna računica, ali se procenjuje da su za čistiji vazduh potrebne milijarde dinara.

Evropska energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije

Da cela priča oko zagađenja nije nimalo naivna govori i činjenica da je Sekretarijat Evropske energetske zajednice u sredu pokrenuo postupak protiv Srbije za rešavanje spora zbog nepotpune primene Direktive EU o velikim ložištima kojom se smanjuje emitovanje zagađujućih materija i neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija. U uvodnom pismu upućenom našoj zemlji ističe se da je Sekretarijat odobrio nacrt NERP koji mu je Srbija dostavila još 2016. godine i da je poslednjih godina pozivao nadležne u našoj zemlji na njegovo usvajanje. Ukazuje se da je od 16 velikih postrojenja, devet obuhvaćeno procedurom za rešavanje spora. Za svako ložište, kako se navodi, mora da bude primenjeno jedno od dva moguća rešenja – poštovanje graničnih vredosti emisija četiri vrste zagađujućih materija, koje propisuje Direktiva, ili primena NERP.

Plastične kese

Platične kese, Foto:pixabay

PKS inicirala novi pravilnik o kesama

Na samom početku godine pričalo se i o rešenjima za plastične kese, na radost svih nas koji preziremo ovu pojavu. Naime, ubrzano se radi na novom pravilniku o tehničkim uslovima za plastične kese, koji će sledeće nedelje biti predstavljen na okruglom stolu, a zatim kao nacrt biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine, kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Prema važećem pravilniku, u Srbiji su kese oksorazgradibilne i biorazgradibilne, što je, objasnio je Stevanović za Tanjug, nemoguće jer kese mogu biti ili oksorazgradive ili biorazgradive.

„Zbog situacije nastale oko terminologije bivšeg Pravilnika ubrzano se radi novi pravilnik o tehničkim uslovima za kese koje se stavljaju na tržište Srbije, a to radi Udruženje za hemiju, odnosno Grupacija proizvođača plastičnih proizvoda zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda“, kaže Stevanović.

Dodaje da će tekst nacrta vrlo brzo izaći na videlo, a Komora će sledeće nedelje organizovati okrugli sto na koji će pozvati sve relevantne činioce. Učestvovaće predstavnici nauke, fakulteta, trgovina, kao i proizvođači kesa koji bi dali svoja mišljenja o novom tekstu pravilnika.

Od 1. januara u Beogradu se primenjuje nova gradska odluka o prodaji kesa. „Zbog novonastale situacije oko terminologije i nemogućnosti nekih biorazgradivih kesa da uđu na tržište – Beograd je doneo odluku da inspekcije, prilikom nadzora u narednih šest meseci, imaju samo savetodavni karakter što znači da do 30. juna nema kažnjavanja“, kaže Stevanović.

Izvor: novosti.rs, pks.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno