Connect with us

Energetska efikasnost

Istraživanje za zdraviji život

Objavljeno

:

Istraživački park viva u Wopfingu

“Želimo da ljudi žive zdravo, energetski efikasno i lepo. Sve što je za to potrebno mi ovde ispitujemo“, objasnio je Robert Schmid, osnivač Viva istraživačkog parka.

Robert Schmid, osnivač Viva istraživačkog parka.

Robert Schmid, osnivač Viva istraživačkog parka.

Kvalitet unutrašnjeg vazduha je sve češća tema, a građevinski materijali bitno utiču na isti. Zbog toga je kompanija Baumit pokrenula projekat pod nazivom „HealthyLiving’’ (Zdravo stanovanje) sa ciljem da otkrije uticaj različitih materijala na dobrobit i zdravlje stanara. Za potrebe pomenutog istaživanja, u mestu Wopfing u Austriji, napravljen je najveći istraživački centar ovog tipa u Evropi – Viva Park.

Intenzivna merenja odvijaju se više od dve godine, a prikupljeno je i evaluirano više od pet miliona podataka.

ISTRAŽIVAČKI PARK VIVA U  WOPFINGU

Kako bi se simulirale realne stambene situacije i mogla ispitivati povezanost građevinskih materijala i njihovih efekata na ljudski organizam, pokrenut je najveći istraživački park za građevinske materijale u Evropi. Pomenuti „Viva park“ obuhvata 12 oglednih kuća izgrađenih od najrazličitijih građevinskih materijala: od masivne gradnje, betona, pune opeke, drvenih konstrukcija do montažnog načina gradnje u drvenoj skeletnoj konstrukciji.

Istraživački park viva u Wopfingu - Baumit

Istraživački park viva u Wopfingu – Baumit

Sagrađene iza Baumitovog istraživačkog centra u Wopfingu, standardizovane kuće spoljnih dimenzija 4×5 metara opremljene su najrazličitijim unutrašnjim i spoljnim završnim slojevima. Krovovi, prozori i vrata su isti na svakoj kući, a za sve kuće važe isti spoljni klimatski uslovi i isti koeficijent prolaska toplote. Da bi simulirali stvarne, odnosno autentične uslove života, ovlaživači vazduha stvaraju vlažnost vazduha u određenim periodima u svakoj kući. Svrha ovlaživača vazduha je simulacija kuvanja i tuširanja. Kuće su, takođe, uobičajno i jednako ventilisane.

Istraživački park viva u Wopfingu - Baumit

Istraživački park viva u Wopfingu – Baumit

ANALIZA PODATAKA

Na nedeljnom nivou, u svakom od objekata prikuplja se više od 30.000 različitih vrsta podataka. U okviru analize kvaliteta unutrašnjeg vazduha, pojedinačni parametri posmatraju se sa medicinskog aspekta: unutrašnja klima, joni, VOC (lako isparljiva organska jedinjenja), nivo buke, mirisi. Takođe se analiziraju alergijske reakcije, zamor, stres ili kvalitet sna.
Vrše se merenja ušteda energije, akumulacije, temperaturne promene, sezonske promene, apsorpciona svojstva i paropropusnost građevinskih materijala.

Baumit analiza podataka i merenje

Baumit analiza podataka i merenje

Podaci koji se prikupljaju iz svakog od objekata su anonimni i šalju se spoljnim partnerima (Tehničkom univerzitetu u Pinkafeldu, Austrijskom institutu za zdravu i ekološki bezbednu gradnju i Medicinskom fakultetu u Beču) gde se evaluiraju. Saradnja sa kredibilnim nezavisnim stručnjacima omogućila je da se dobijeni podaci maksimalno iskoriste u proceni vrlina i mana različitih tipova gradnje i građevinskog materijala.

Rezultate takođe koristi Baumitova Istraživačko-razvojna služba za poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda.

Rezultate merenja iz istraživačkog centra moguće je sumirati u tri glavne stavke:

  1. Toplotna izolacija na prvom mestu
  2. Važna je masa zidova
  3. Unutrašnje vrednosti su bitne

90% VREMENA BORAVIMO U ZATVORENOM PROSTORU

Čovek u proseku provede oko 90% životnog vremena u zatvorenom prostoru zato se isplati posvetiti posebnu pažnju unutrašnjem zidu i klimi u prostoriji. Zahvaljujući rezultatima ispitivanja „Viva istraživački park“ kompanije Baumit, postao je osnova razvoja Baumit proizvoda. Naučne inovacije čine zdraviji život mogućim, a kompanija Baumit će nastaviti da vas informiše o ovom izvanrednom projektu i njegovim rezultatima.

Baumit Serbia d.o.o.

BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Energetska efikasnost

Ko su najveći ulagači u proizvodnju energije u svetu?

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije - Nuklearna fuzija

Globalna ulaganja u kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora prošle godine su iznosili 282 milijarde dolara, a veliki podsticaj dobila su od projekata vetroelektrana na moru, objavio je Blumberg. Ukupna ulaganja u odnosu na 2018. godinu porasla su za jedan odsto, pri čemu su ulaganja u ofšor vetroelektrane porasla za 19 procenata, na skoro 30 milijardi dolara.

Ukupna svetska ulaganja u morske i kopnene vetroelektrane iznosila su 138,2 milijarde, što je šest odsto više nego 2018. Slede investicije u projekte upotrebe Sunčeve energije, sa 131,1 milijardom dolara, uz međugodišnji pad od tri odsto.

Najveći svetski investitor u obnovljive izvore tokom 2019. godine bila je Kina sa 83,4 milijarde dolara, ali to je osam odsto manje nego 2018., a najmanje od 2013. godine. Na drugom mestu su SAD sa 55,5 milijardi, što je 28 odsto više u 2018. godini, budući da su se investitori u energiju vetra i Sunca utrkivali za poreske olakšice.

Evropa je uložila ukupno 54,3 milijarde dolara u obnovljive izvore energije što je pad od sedam odsto u odnosu na 2018.

Predvodila je Španija sa 8,4 milijarde. Japan je uložio 16,5 milijardi dolara, Ujedinjeni Arapski Emirati rekordnih 4,5 milijardi, Brazil 6,5, Meksiko 4,3 milijarde dolara.

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: mere Vlade o ekologiji, postupak protiv Srbije, pravilnik o plastičnim kesama

Objavljeno

:

Od

Magla, Foto:bbc.com

U sedmici za nama najviše se pričalo o aero- zagađenju koje je zbog magle, ali povećanog broja grejanja, zadesilo našu zemlju toliko da su čak postojale preporuke da ređe izlazimo napolje. Zbog toga Vlada naše zemlje danas zvanično formira radno telo koje bi trebalo da reši problem aero-zagađenja u našoj zemlji, a već sledeće nedelje počinje primena konkretnih mera u ekologiji, energetici i saobraćaju.

Radno telo Vlade, koje će pokušati da donese konkretna rešenja kako bi se smanjilo aero-zgađenje u zemlji, biće formirano danas, a prvi sastanak očekuje se već u ponedeljak. Ovo je za „Novosti“ potvrdio ministar životne sredine Goran Trivan. On je dodao da će članovi komisije biti gotovo svi oni koji su učestvovali i na vanrednom sastanku u sredu sa premijerkom Anom Brnabić.

– Kratkoročne mere ne mogu da reše pitanje industrije, koja je i najveći zagađivač, iako je samo EPS poslednjih godina uložio 500 miliona evra u ekologiju – naglasio je Trivan. – Teško je, međutim, precizno reći koliko je potrebno novca da se sanira zagađenje. Zagađivači su i gradske toplane, individualna ložišta i saobraćaj. Postoje procene, ali ne i precizni podaci u kom procentu ko zagađuje.

Da bi izašla na kraj sa enormnim zagađenjem, Vlada je najavila opsežne mere, od kojih su neke revolucionarne za naše prilike, poput subvencija za kupovinu električnih automobila ili zamene nekih energenata biomasom. Tu su i ubrzana gasifikacija, usmeravanje na pelet umesto uglja i lož-ulja, rigorozna tehnička kontrola vozila, zamena filtera na termoelektranama, pojačano pošumljavanje… Resorno ministarstvo insistira i na zabrani uvoza automobila „evro 3“ i gašenju individualnih kotlarnica. Ne postoji precizna računica, ali se procenjuje da su za čistiji vazduh potrebne milijarde dinara.

Evropska energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije

Da cela priča oko zagađenja nije nimalo naivna govori i činjenica da je Sekretarijat Evropske energetske zajednice u sredu pokrenuo postupak protiv Srbije za rešavanje spora zbog nepotpune primene Direktive EU o velikim ložištima kojom se smanjuje emitovanje zagađujućih materija i neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija. U uvodnom pismu upućenom našoj zemlji ističe se da je Sekretarijat odobrio nacrt NERP koji mu je Srbija dostavila još 2016. godine i da je poslednjih godina pozivao nadležne u našoj zemlji na njegovo usvajanje. Ukazuje se da je od 16 velikih postrojenja, devet obuhvaćeno procedurom za rešavanje spora. Za svako ložište, kako se navodi, mora da bude primenjeno jedno od dva moguća rešenja – poštovanje graničnih vredosti emisija četiri vrste zagađujućih materija, koje propisuje Direktiva, ili primena NERP.

Plastične kese

Platične kese, Foto:pixabay

PKS inicirala novi pravilnik o kesama

Na samom početku godine pričalo se i o rešenjima za plastične kese, na radost svih nas koji preziremo ovu pojavu. Naime, ubrzano se radi na novom pravilniku o tehničkim uslovima za plastične kese, koji će sledeće nedelje biti predstavljen na okruglom stolu, a zatim kao nacrt biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine, kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Prema važećem pravilniku, u Srbiji su kese oksorazgradibilne i biorazgradibilne, što je, objasnio je Stevanović za Tanjug, nemoguće jer kese mogu biti ili oksorazgradive ili biorazgradive.

„Zbog situacije nastale oko terminologije bivšeg Pravilnika ubrzano se radi novi pravilnik o tehničkim uslovima za kese koje se stavljaju na tržište Srbije, a to radi Udruženje za hemiju, odnosno Grupacija proizvođača plastičnih proizvoda zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda“, kaže Stevanović.

Dodaje da će tekst nacrta vrlo brzo izaći na videlo, a Komora će sledeće nedelje organizovati okrugli sto na koji će pozvati sve relevantne činioce. Učestvovaće predstavnici nauke, fakulteta, trgovina, kao i proizvođači kesa koji bi dali svoja mišljenja o novom tekstu pravilnika.

Od 1. januara u Beogradu se primenjuje nova gradska odluka o prodaji kesa. „Zbog novonastale situacije oko terminologije i nemogućnosti nekih biorazgradivih kesa da uđu na tržište – Beograd je doneo odluku da inspekcije, prilikom nadzora u narednih šest meseci, imaju samo savetodavni karakter što znači da do 30. juna nema kažnjavanja“, kaže Stevanović.

Izvor: novosti.rs, pks.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno