Connect with us
Arhitektura

ŠPICEROV DVORAC: Baština u krizi ili sumorni odraz modernog društva?

Sigurno su vam do sada na nekom od putovanja Vojvodinom, pored lepote prirodnih pejza┼ża i prostranstava ravnice, pa┼żnju privukli i stari letnjikovci, dvorci ili stara urbana, administrativna i stambena zdanja. Mnogi veruju da gra─Ĺevine koje su nam ostavljene u nasle─Ĺe govore veliku istinu o nama, na┼íoj istoriji, identitetu ali i o kulturi se─çanja koju umemo ili ne umemo da ─Źuvamo. U ovom broju Grenefa, vodimo vas u posetu Beo─Źinu, malom industrijskom gradu koji se nalazi nadomak Novog Sada, na najlep┼íem mestu susreta Dunava i Fru┼íke gore. Upravo u centru ovog mesta nalazi se biser Austrougarske arhitekture koji svedo─Źi o lepoti gradnje na ovim prostorima na prelazu iz XIX u XX vek. U pitanju je ─Źuveni i nadaleko poznati dvorac porodice ┼ápicer.

Ovo zdanje staro 123 godine, danas je tek bleda senka sjaja i rasko┼íi kojim se Beo─Źin nekada di─Źio a ipak, i kao ruina prepu┼ítena zubu vremena, ono danas pleni pa┼żnju brojnih posetilaca koji ga obilaze u potrazi za ne─Źim novim, inspirativnim i lepim. Jedno je sigurno, dvorac ┼ápicer nikoga ne ostavlja ravnodu┼ínim. Sagra─Ĺen je 1898. godine kao rezidencijalno zdanje za potrebe porodice Edvarda Edea ┼ápicera, bogatog jevrejskog veleposednika koji je uz barona Henrika Oren┼ítajna i Semjuela Redliha bio vlasnik beo─Źinske fabrike cementa i za─Źetnik industrijalizacije i urbanog razvoja Beo─Źina koji danas poznajemo. Arhitekta koji je projektovao dvorac je talentovani Ignjac Alpar, u─Źenik slavnog Imrea ┼átajndla, arhitekte koji je projektovao zgradu parlamenta u Budimpe┼íti.

Sagra─Ĺen na prelazu dva veka od najkvalitetnijeg cementa, koji je i danas za┼ítitni znak Beo─Źina, dvorac je skladna i ma┼ítovita me┼íavina stilova sa elementima renesanse, gotike, romanike i baroka koji su ve┼íto ali diskretno pro┼íarani tada sve popularnijim pravcem art nove i secesije. ┼ápicerovo zdanje ukra┼íava i veliki broj veoma neobi─Źnih fasadnih, dekorativnih elemenata gde su, uz kitnjaste motive cve─ça, najdominantnije figure ljudskih glava, zmajeva i jednog orla koji je pozicioniran na krovu, sa zapadne strane zdanja. Sve skulpture i danas nepomi─Źno stoje na dvorcu poput jedinih ─Źuvara i tradicionalnih doma─çina znati┼żeljnim turistima.

IZDAVAJAMO-TURUL PTICA

Turul ptica

Foto: Redakcija ─Źasopisa GRENEF / Turul ptica

Na zapadnom pro─Źelju ┼ápicerovog dvorca, kao na tronu, budno nadvijenih krila sme┼ítena je ptica turul, mitsko bi─çe koje je u legendama poznato kao tvorac i za┼ítitnik ma─Ĺarskog naroda. Na ┼ápicerovom dvorcu su sa severne strane postojala jo┼í dva turula napravljena od kovanog gvo┼ż─Ĺa, ali ih je na ┼żalost, vreme nagrizlo, a r─Ĺa pojela. Tako─Ĺe, poznato je da je i u Subotici bio jedan turul koji je ra┼íirenih krila stajao na vrhu obeliska ispred zgrade dana┼ínje biblioteke i da mu je raspon krila bio 1,7 metara. Nakon raspada Austrougarske monarhije nestala je ptica i nikada nije utvr─Ĺeno gde je sklonjena.

O VLASNICIMA

Edvard Ede ┼ápicer ro─Ĺen je 1845. godine u imu─çnoj jevrejskoj porodici kao ─Źetvrto od petoro dece i gotovo ceo svoj ┼żivot proveo je u ovom delu Evrope sa adresom i rezidencijama najpre u Be─Źu i Budimpe┼íti a zatim i u Beo─Źinu. Kao ugledni zemljoposednik i industrijalac koji je dobro poznavao poslovne prilike i posao sa cementom u Beo─Źinu, Ede ┼ápicer je 1898. godine sa svojim poslovnim partnerima Henrikom Oren┼ítajnom i Semjuelom Redlihom osnovao fabriku za proizvodnju cementa. Bio je o┼żenjen 11 godina mla─Ĺom Anom Oren┼ítajn koja je bila ro─Ĺena starija sestra njegovog poslovnog partnera, pomenutog barona Oren┼ítajna. Pretpostavlja se da je upravo zbog ovog spajanja porodica, dvorac na nekim od prvih fotografija predstavljen i kao Oren┼ítajn ka┼ítel.

špicerov dvorac

Dvorac je na nekim od prvih fotografija predstavljen i kao Oren┼ítajn ka┼ítel / Izvor: privatna arhiva autora, Facebook stranica „Vratimo sjaj ┼ápicerovom dvorcu“

Prema brojnim izvorima, Ana (Oren┼ítajn) ┼ápicer je bila anga┼żovana i kao u─Źiteljica u prvoj privatnoj osnovnoj ┼íkoli, osnovanoj pri beo─Źinskoj fabrici cementa a koju su poha─Ĺala deca radnika. Edvard i Ana imali su jedno dete, k─çerku Floru ┼ápicer koja je ro─Ĺena u Be─Źu 1885. godine. Neposredno pred po─Źetak Prvog svetskog rata, porodica je napustila Beo─Źin a Ede ┼ápicer je ubrzo i preminuo u Budimpe┼íti, u svojoj 76. godini, 18. marta, 1921. godine. Sahranjen je u porodi─Źnoj grobnici koja se nalazi odmah pored zajedni─Źke grobnice porodica Redlih i Oren┼ítajn, na Jevrejskom groblju u Budimpe┼íti.

ŠPICEROV PARK

špicerov dvorac

Foto: Park ┼ápicerovog dvorca, stare razglednice Beo─Źina / Izvor: privatna arhiva autora, Facebook stranica „Vratimo sjaj ┼ápicerovom dvorcu“

Prema re─Źima me┼ítana, dvorac je od svog nastanka bio uredno i planski okru┼żen najlep┼íim mogu─çim primerom pejzaz╠îne arhitekture. Bio je to ugledni primer kombinacije stilova engleskih vrtova i francuskih parkova. Tako─Ĺe, fontane, manji bazeni, ─Źeli─Źni i betonski paviljoni za dnevni odmor i ─Źajanke samo su neki od tragova obraslih travom i ┼íibljem koje i danas mo┼żemo videti kako oronulo i zapu┼íteno stoje tik uz dvorac. Posebnu zanimljivost predstvljaju pri─Źe lokalnog stanovni┼ítva ─Źije su majke i bake namirnicama snabdevale dvorac i koje su tvrdile da su ┼ápicerovim parkom slobodno i spontano s╠îetali brojni paunovi, zec╠îevi, srne i jeleni a bio je i stanis╠îte raznih vrsta ptica. Danas su tu samo ostaci nekada┼ínje flore koji se ogledaju u drvoredima visokih platana i zimzelenog drve─ça a park kao velika prostorna sportsko-rekreativna celina se i dalje me─Ĺu Beo─Źincima popularno naziva ÔÇ×┼ápicer ba┼ítaÔÇť.

Nakon odlaska porodice Edvarda S╠îpicera, udovica i deca drugog vlasnika fabrike, barona Henrika Orens╠îtajna, su u periodu I Svetskog rata boravili u dvorcu u Beoc╠îinu. Ipak, sa nepovoljnim okolnostima uo─Źi II Svetskog rata i oni su bili primorani da napuste dvorac i odu u Budimpe┼ítu. Beoc╠îin je vec╠ü 1941. postajao okupiran jer je nemac╠îka vojska u talasima dolazila a ni Ustas╠îe ga nisu zaobis╠île. Tako je ve─ç naredne, 1942. godine, dvorac prema pri─Źama mes╠îtana bio napus╠îten od njegovih vlasnika a u jednom periodu tokom Drugog svetskog rata sluz╠îio je kao vojna komanda nemac╠îkih snaga.

Kada god bi se ukazala prilika tokom ovih tes╠îkih ratnih godina, dvorac je bio omiljeno mesto za fotografisanje beoc╠îinske mladez╠îi i tek venc╠îanih parova kao i svih onih koji su mogli da prius╠îte sliku. Iako zloslutno, bilo je to doba nec╠îije mladosti i tome svedo─Źe brojne fotografije iz privatnih kolekcija beo─Źinskih porodica.

DVORAC POSLE RATA

Nakon II Svetskog rata pa sve do 1968. godine, S╠îpicerov dvorac u Beoc╠îinu sluz╠îio je kao osnovna i muzi─Źka s╠îkola. Najpre pod nazivom ÔÇťNepotpuna mes╠îovita gimnazijaÔÇŁ a zatim i kao ÔÇťOsnovna s╠îkola Beoc╠îinÔÇŁ, on je bio ÔÇťdruga kuc╠üaÔÇŁ u kojoj su stasavale i uc╠îile brojne generacije mladih Beoc╠îinaca.

Špicerov dvorac

Foto: Osnovna ┼íkola Beo─Źin, ┼ápicerov dvorac 30. maja 1955. U─Źenici VIII razreda; Izvor: privatna arhiva autora, Facebook stranica „Vratimo sjaj ┼ápicerovom dvorcu“

Nakon zemljotresa koji je pogodio Jugoslaviju krajem ┼íezdesetih godina, usledilo je renoviranje zdanja koje je pretrpelo manja o┼íte─çenja. Ve─ç od 1971. godine renovirani dvorac bio je u vlasni┼ítvu trgovinskog preduze─ça ÔÇ×PodunavljeÔÇť iz Beo─Źina i dobio svoju novu dru┼ítvenu namenu. U lepim, svetlim i prostranim prostorijama koje su bile na spratu bio je sme┼íten kulturni centar op┼ítine Beo─Źin a u prizemlju je bila gradska biblioteka i ekskluzivni restoran ÔÇ×Stari dvoracÔÇť koji je bio ┼íiroko poznat po svom rasko┼ínom i raznovrsnom kulturnom, zabavnom i umetni─Źkom programu. U ÔÇ×Starom dvorcuÔÇť je snimljen zna─Źajan broj jugoslovenskih televizijskih novogodi┼ínjih programa a neka od imena zvezda koje su tim i drugim povodom boravile u dvorcu su Silvana Armenuli─ç, Olivera Katarina, Lepa Brena i drugi.

silvana armenuli─ç

Foto: Silvana Armenuli─ç, ─Źesti gost ┼ápicerovog dvorca; Izvor: privatna arhiva autora, Facebook stranica „Vratimo sjaj ┼ápicerovom dvorcu“

Mnogi ovaj period pamte kao zlatno doba velike Jugoslavije i prema se─çanjima ljudi koji su radili i boravili tada u dvorcu sve je bilo na vrhunskom nivou ure─Ĺeno i organizovano. Ispred dvorca nalazila se prostrana restoranska letnja ba┼íta ─Źiji je centralni deo zauzimala i fontana porodice ┼ápicer koja je ponovo bila u funkciji. Obli┼żnji letnjikovac se kao odvojeni paviljon koristio za u┼że dru┼ítvo va┼żnih i uglednih gostiju.

Pored pomenutih namena, dvorac je kroz vreme bio i sedi┼íte rukometnog i d┼żudo kluba u Beo─Źinu, me┼ítani su ovde polagali i prve testove za voza─Źki ispit jer je auto-┼íkola ÔÇ×StopÔÇť iz Novog Sada u dvorcu imala svoju ispostavu, a krajem osamdesetih dobio je svoju poslednju namenu i radio je svega jo┼í nekoliko godina kao no─çni klub.

PO─îETAK KRAJA I ZA┼áTITA DR┼ŻAVE

špicerov dvorac

Foto: Redakcija ─Źasopisa GRENEF

Posle vi┼íegodi┼ínjeg propadanja, koje je usledilo nakon ┼íto je zatvoren i napu┼íten po─Źetkom devedesetih godina, dvorac ┼ápicer je 18. juna 1997. godine progla┼íen kulturnim dobrom koje je pod direktnom za┼ítitom dr┼żave, odnosno Pokrajinskog zavoda za za┼ítitu spomenika kulture (u daljem tekstu PZZZSK). Op┼ítina Beo─Źin je u ovom slu─Źaju definisana kao ÔÇ×korisnik kulturnog dobraÔÇť i iako je ─Źinjenica da ne bi samostalno mogla da realizuje njegovu rekonstrukciju, kako zbog finansijskih nemogu─çnosti tako i zbog stru─Źnog nadzora ona bi trebalo i dobrodo┼íla je da osmisli njegovu namenu, predlo┼żi plan njegove odr┼żivosti i funkcionisanja i poka┼że ozbiljnije interesovanje za potragu re┼íenja. Istovremeno, tokom ove godine o─Źekivanja javnosti od Ministarstva kulture i informisanja ponovo postaju velika jer je ova institucija najavila promenu strate┼íkog okvira i intenzivniju javnu politiku u vezi sa o─Źuvanjem i restauracijom ba┼ítine u krizi.

špicerov dvorac

Foto: Redakcija ─Źasopisa GRENEF

Podse─çamo da samo na teritoriji Vojvodine postoji oko 80 dvoraca, letnjikovaca i vila sagra─Ĺenih u periodu od XVIII do XX veka a veliki broj njih je u izuzetno lo┼íem stanju i ─Źeka bolje dane koji ─çe doneti obnovu i mo┼żda i neku novu namenu.

U Beo─Źinu je neformalna grupa gra─Ĺana nedavno pokrenula inicijativu za za┼ítitu ┼ápicerovog dvorca kao va┼żnog dela lokalnog i nacionalnog nasle─Ĺa. Okupljeni oko apela nadle┼żnima, oni putem dru┼ítvenih mre┼ża tako─Ĺe bele┼że sve ono lepo i zanimljivo o njemu. Tekstove i priloge u vidu ─Źinjenica i, li─Źnih pri─Źa i se─çanja, kao i bogatom istorijatu ovog zdanja mo┼żete pro─Źitati na fejsbuk stranici ÔÇ×Vratimo sjaj ┼ápicerovom dvorcuÔÇť i Instagram profilu ÔÇ×Dvorac ┼ápicerÔÇť.

Autori teksta: Jelena Viktorova, Predrag Komljenovi─ç, Marijeta Dir
Izvor fotografija: privatna arhiva autora, Facebook stranica ÔÇ×Vratimo sjaj ┼ápicerovom dvorcuÔÇť, redakcija ─Źasopisa GRENEF