Kada su kuÄe, drugi manji stambeni objekti i enterijer u pitanju vrlo je jasna vrednost drveta. MeÄutim, kada je gradnja drvenih nebodera u pitanju, postoji bezbroj pitanja, nedoumica i oseÄaja nesigurnosti. Ako realno sagledamo sve je to razumljivo. Drvo deluje kao priliÄno āmekā materijal za objekte koji streme u visinu.
Strah od ruÅ”enja i koliko dugo Äe to sve da izdrži, jedno je od prvih pitanja. Ali znate, kako to veÄ biva najslabiji izgled najduže izdrži. A joÅ” ÄeÅ”Äe isti taj izgled Äesto vara. E pa, tako je i sa drvetom.
- Prva bitna stvar kada je gradnja drvenih nebodera u pitanju jeste da obiÄno srž, jezgro Äine betonski stubovi odakle kreÄe Äitav kostur objekta i drvena gradnja.
- Druga bitna stvar jeste da se gradnja obavlja laminiranim drvetom, odnosno drvetom nastalim lepljenjem drvenih letvica jednake Å”irine, jedne na drugu, Äime se postiže izuzetna tvrdoÄa drveta.
- TreÄa Äinjenica koja ide u prilog postojanosti ovih graÄevina jeste novina, koja kaže da se na drvenu konstrukciju izliva armirani beton, koji poveÄava otpornost ovih graÄevina i pruža sigurnost i postojanost.
- Äetvrta stavka istiÄe da je drvo znatno lakÅ”e od betona i kao takvo vrÅ”i manji pritisak na samu konstrukciju ÄineÄi je zavidno stabilnijom.
Mnogi ovakvi objekti, meÄu kojima je i oÄekivani japanski gigant, imaju metalne zavrÅ”etke odnosno spojeve, koji pružaju fleksibilnost i zaÅ”titu od potencijalnih zemljotresa. Ovo se posebno odnosi na trusna podruÄja, meÄu kojima je za sigurno i Japan.
Tokio gradi drveni neboder
U masi inovativnih projekata, kao i sa sluÄajem drvenih nebodera, najdalje je otiÅ”ao Japan. U Tokiju se gradi grandiozni drveni neboder, koji Äe visinom od 350 m biti daleko ispred drugih drvenih objekata. Planom je predviÄeno da objekat ima 70 spratova, kao simbolika postojanja firme koja ga gradi.
Strah od požara je ogroman i opravdan. BuduÄi da smo svedoci velikih klimatskih promena, visokih temperatura i ogromnih požara u kojima su stradali nebrojeni hektari Å”ume, situacija sa drvenim neboderima je posve drugaÄija. Kako? Odgovor je opet u lameliranom drvetu. Ovo drvo je pored velike otpornosti i praktiÄno nesagorivo. O Äemu se zapravo radi?
Ukoliko doÄe do požara, zapaliÄe se samo povrÅ”inski sloj koji Äe ubrzo prerasti u gar i koji Äe spreÄiti dalje prodiranje vatre u unutraÅ”njost drveta. Dublje prodiranje i gorenje može se desiti ukoliko je drvo izloženo dugotrajnoj i kontinuiranoj vatri, Å”to u praksi i nije sluÄaj. Sa druge strane, drvo u sebi sadrži 15 % vlage koja spreÄava njegovo brzo sagorevanje. A, ako dodamo i stavku da je prilikom gradnje ovakvih objekata obavezna ugradnja i prskalica protiv požara, sve nam govori da se radi o jednom objektu veoma otpornom na požare.
MjĆøstĆ„rnet je drveni neboder u NorveÅ”koj
Strah od insekata i truljenja je niÅ”ta manje opravdana sumnja, kada je drvo u pitanju. MeÄutim, adekvatnim održavanjem, svi problemi su reÅ”eni. Dokaz su poznati arhitektonski objekti u svetu, kao Å”to je Zabranjeni grad u Pekingu ili slavoluci Vestminsterske palate u Londonu. Strah ove vrste je neosnovan.
Strah od uniÅ”tenja Å”uma svakako je jedna od prvih pomisli kada je masovna upotreba drveta kao graÄevinskog materijala u pitanju. MeÄutim, ukoliko stvari pogledamo sa druge strane situacija je potpuno suprotna. Naime, ukoliko se sve planski sprovede i ukoliko se bude vrÅ”ilo plansko poÅ”umljavanje, imaÄemo sve veÄu potroÅ”nju, ali i obnovu i sve veÄu povrÅ”inu pod Å”umama. Sve veÄe Å”umske povrÅ”ine smanjiÄe globalno zagrevanje i planeta Äe biti na pragu svoje obnove. Planiranje i razvijena svest je jedino spasenje jedine zemlje koju imamo.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar