Connect with us

Energetska efikasnost

Balirana slama u građevinarstvu

Objavljeno

:

Foto: www.archdaily.com/Alberto Sinigaglia

Neprevaziđen prirodni energetski efikasan materijal

U izdavaštvu Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, objavljena je knjiga “Građenje baliranom slamom“, autora Gorana Milenkovića i prof. dr Slobodana Krnjetina, koja će se koristiti kao udžbenik za studente na tri Departmana na Osnovnim akademskim studijama: Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu i Departmanu za građevinarstvo i geodeziju.

knjiga ''Građenje baliranom slamom'', autora Gorana Milenkovića i prof. dr Slobodana Krnjetina

Knjiga “Građenje baliranom slamom“, autora Gorana Milenkovića i prof. dr Slobodana Krnjetina

Pored korišćenja na fakultetima, plan je da se udžbenik i tema građenja baliranom slamom promoviše za širu upotrebu u Srbiji i okruženju. Knjiga promoviše energetsku efikasnost i održivi razvoj u građevinarstvu kroz ovu tehnologiju koja je kod nas nova i nije zastupljena, a u inostranstvu u poslednjih 15 godina sve više jeste. Krajnji cilj je da se taj materijal sertifikuje u Srbiji kao građevinski proizvod, kao što je to učinjeno nakon višegodišnjih ispitivanja u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, SAD i drugim državama, gde je izgrađeno stotine takvih objekata, stambene, obrazovne, poslovne, ugostiteljske i svake druge namene.

KARAKTERISTIKE GRAĐENjA BALIRANOM SLAMOM

Ogroman potencijal u građevinarstvu je slama i njeno korišćenje u različitim oblicima i namenama. Mahom je svuda dostupna, štedi novac na mnogo načina, njeno korišćenje održava prirodni poredak, a boravak u objektima izgrađenim od bala slame predstavlja uživanje i zadovoljstvo.

Održivost

Konvencionalni načini gradnje još uvek uveliko zavise od značajnih količina energije, koja se troši za industrijsku proizvodnju materijala, prevoz i ugradnju građevinskih materijala. Poreklo te energije su neobnovljivi izvori energije, pa je stoga građevinski sektor i dalje odgovoran za oko 40% flobalne emisije štetnih gasova, jer zavisi od nafte i plina. Srbija se nalazi na samom dnu lestvice među zemljama koje racionalno koriste energiju, jer su zgrade u Srbiji veliki potrošači energije i zagađivači životne sredine.

Tehnika gradnje balama slame

Tehnika gradnje balama slame

Tehnika gradnje balama slame

Tehnika gradnje balama slame

 

To je razlog što drživost u svetu nikada nije bila aktuelnija nego što je danas, kako u industriji tako i kod potrošača, koji je smatraju trendom i preovlađujućim pravcem. Umesto redukovanja emisije ugljen-dioksida, radi se na njegovom eliminisanju. Nije više dovoljno da se ne čini šteta, već će celo društvo morati da čini DOBRO.

Prirodni materijali

Veliki deo zabluda o tradicionalnim graditeljskim materijalima potiče iz procesa nagle industrijalizacije u kojem su se favorizovali veštački i industrijski proizvedeni materijali. Rađena su brojna istraživanja na kućama od bala slame širom sveta, koja pokazuju da takva gradnja nije ništa rizičnija od bilo kojeg drugog oblika gradnje. Takođe, takva vrsta gradnje treba da se posmatra kao savremen metod. jer se tek u poslednje 1-2 decenije masovno primenjuju savremene tehnologije građenja baliranom slamom.

Foto: www.archdaily.com, image by: Ecococon via Cradle to Cradle

Foto: www.archdaily.com, image by: Ecococon via Cradle to Cradle

Slama

Slama je poljoprivredni nusproizvod, lokalni je materijal i ima je u velikim količinama u Srbiji, naročito na severu. Ona je energetski i ekološki održiv i obnovljivi materijal, biorazgradiva je i lokalno dostupna, pa se za njenu proizvodnju i transport troši daleko manje energije, nego što je slučaj s ostalim građevinskim materijalima. Kada se balira i sveže u pravougaoni oblik, dobija se balirana slama, građevinski materijal odličnih ekoloških i građevinskih svojstava.

Balirana slama

Balirana slama

Aspekti upotrebe balirane slame

  • odlična termoizolaciona svojstva. Potrošnja energije za zagrevanja prostora je od 70-90% manja u odnosu na klasično građene objekte. Toplotni komfor i energetska efikasnost kuća od bala slame ispunjavaju standarde 3 puta više od propisanih.
  • cena objekta po m² je 20-30% manja u odnosu na klasičnu gradnju.
  • slama je odličan zvučni izolator,
  • zid balirane slame prekriven završnim slojem od krečnog maltera, izložen temperaturi 1000°C može obezbediti otpornost prema požaru u dužini trajanja od 90 do 120 minuta, te je klasifikovan kao F90.
  • slama se u zemlji raspada za 6 meseci, ali u optimalnim uslovima, na suvom, ona se ne raspada, to jest traje i 3.000 godina,
  • u ovakvim objektima se popravlja kvalitet vazduha, jer nema emitovanja štetnih gasova iz zidova,
  •  mali je utrošak energije u procesu proizvodnje materijala, jer se za proizvodnju balirane slame troši 14 MJ/m³, a za proizvodnju mineralne vune 1077 MJ/m³, pa je slama energetski isplativa,
  • glodari se ne hrane slamom, a tvrdo presovane bale sa gustinom od 90 kg/m³ i više su nego dovoljne da se odupru napadu glodara,
  • slama ne sadrži hranljive materije, za razliku od sena, te ne privlači insekte,
  • zbog svojstava visoke elastičnosti, pri zemljotresima se ovaj materijal ponaša kao „prigušivač”.

Gradnja

Prepreke leže u predrasudama, nedovoljnoj obaveštenosti, kao i u bitnim formalnim uslovima nepostojanja odgovarajuće građevinske regulative u Srbiji. Kako je i u razvijenim zemljama (SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska) donošenju propisa prethodila izgradnja demonstracionih objekata, što je omogućilo ekspanziju ovakve vrste građenja, potrebno je slediti isti pristup: organizovati radionice sa profesionalnim edukatorima i volonterima i izgraditi demonstracioni objekat prema iskustvima i smernicama donete inostrane regulative.

Građenje baliranom slamom

Foto: www.engaged.umich.edu

// Savremene metode građenja baliranom slamom predstavljaju sistem lakog nosećeg okvira i ispune od balirane slame. Skeletni sistem ovakvih objekata se formira od nosivih drvenih, čeličnih ili betonskih elemenata, a bale predstavljaju izolacioni materijal postavljen između elemenata skeleta. //

U zemljama na zapadu, u komercijalne svrhe, najviše se koriste savremene tehnike, odnosno gradnja objekata montažnim panelima. Ovi montažni paneli se proizvode u fabrici, od drvenih okvira, koji se ispunjavaju slamom. Spoljašnje površine panela se zatvaraju drvenom oblogom ili krečnim malterom, što omogućava objektu da diše. Paneli su izolovani, otporni na plesan. Ovaj inovativni, zidni i krovni sistem se brzo i efikasno ugrađuje, a pri montaži nema otpada.

Ovaj sistem ima PassivHaus sertifikat i zadovoljava kriterijume održive gradnje, što se ogleda u korišćenju obnovljivih materijala, smanjenoj potrošnji energije, smanjenim troškovima izgradnje, reciklažom, te unapređenjem životne sredine.

// Korišćenje ovog obnovljivog i potpuno prirodnog materijala – stabljike žitarica ili drugih industrijskih biljaka, odlične mehaničke i izolacione karakteristike, brzina i jednostavnost gradnje, kao i dugotrajnost ovako izvedenih objekata, obezbeđuju kućama od slame
sigurnu budućnost. //

Autor: Goran Milenković mast.inž.arh.

Advertisement

Energetska efikasnost

Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Biomasa

Kada se priča o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je na završnoj konferenciji Projekta posvećenom smanjenju barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji.

Učesnici su, bez izuzetka, istakli da je cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija u stalnom padu i da obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

Ovaj celokupni projekat doprineo je poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira, povećanju sposobnosti i znanja uključenih aktera, ali i pružio podršku investicijama za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, čime je povećan udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu u Srbiji, naročito energije dobijene iz biomase.

Naime, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao glavnim partnerom, te Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, UNDP je 2014. godine započeo sprovođenje projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji su finansirali Globalni fond za životnu sredinu (GEF) i UNDP u vrednosti od 3.15 miliona USD. Projektni tim doprineo je poboljšanju u svim segmentima lanca vrednosti biomase, počev od samog resursa poljoprivredne i šumske biomase, preko logistike, sistema kvaliteta i kontinuiteta snabdevanja, do instrumenata sigurnosti i ostalih aspekata od značaja za bankarske i nadležne institucije, pronalaženja i podrške investitorima, kao i konkretno korišćenje energije iz biomase. Pored odlične saradnje sa nacionalnim partnerima, i lokalnim samoupravama, Projekat je finansijski podržao šest privatnih kompanija da investiraju u kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa (tzv. CHP postrojenja), čime je ukupna vrednost Projekta porasla na 30,5 miliona USD.

Kroz terenske posete, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu upoznali su se sa tehnologijom proizvodnje biogasa i načinom rada CHP postrojenja, čime su naši budući stručnjaci dobili praktična znanja u inovativnom sektoru koji se u svetu razvija velikom brzinom. Zajedničkim aktivnostima partneri na Projektu doprineli su dostizanju globalnih Ciljeva održivog razvoja,a posebno u pogledu obezbeđivanja dostupne i čiste energije i stvaranja održivih gradova i zajednica. Progres u ostvarenju ovih Ciljeva, Evropske integracije i napredak u ostvarenju razvojnih prioriteta Srbije su neodvojivi, i deo istog procesa.

Završna konferencija Projekta organizovana je u okviru skupa „Otvoreni razgovori – nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji“, koji u raznim zemljama organizuje Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Globalna potrošnja energije će, sa razvojem tehnologije, značajno rasti i to do 40% u naredne dve decenije. Rast potreba za energijom, praćen privrednim razvojem doprinosi opštem blagostanju društva. Međutim, konvencijalni izvori energije nisu neiscrpni, a njihovo korišćenje negativno utiče na životnu sredinu. I to u značajnoj meri. Zato je neophodno opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sektorima potrošnje, jer tako privreda postaje konkurentnija i otporna na promene na svetskom tržištu, pri čemu se smanjuje negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.

Izvor: zelenaenergija.pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Objavljeno

:

Od

električna energija

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno