Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – U┼żice: MIU Arhitekti

U┼żice – danas grad, a nekada republika. Prvi siguran pomen U┼żica na─Ĺen je u dokumentu iz Dubrova─Źkog arhiva od 9. oktobra 1329. godine. Posle pada srpske despotovine osvojili su ga Turci. U XVI veku U┼żice je bilo sredi┼íte nahije i kadiluka, a tokom XVII veka postao je zna─Źajno zanatsko i kulturno sredi┼íte. Dok je u vreme austro-turskih ratova, krajem XVII i u XVIII veku grad postao velika vojna baza, a u vreme Prvog srpskog ustanka zna─Źajno vojno i strategijsko mesto. Kamen temeljac za izgradnju hidrocentrale postavio je Aleksandar Obrenovi─ç 1899.godine. Godinu dana kasnije U┼żice dobija struju i kre─çe razvoj grada. Posleratna arhitektura je mo┼żda i najzna─Źajnija za U┼żice i ostavila je najve─çi trag.

#intervju

Za ─Źasopis ÔÇ×GRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govore Marija Gardi─ç Lazi─ç i Uro┼í Lazi─ç, MIU Arhitekti

MIU arhitekti je autorski tim koji postoji od 2003. godine i obuhvata rad dvoje arhitekata i supru┼żnika Marije Gardi─ç Lazi─ç i Uro┼ía Lazi─ça. Svakom projektu detaljno pristupaju, sa novom sve┼żinom, pa┼żljivo analiziraju─çi zahteve klijenata.

Pronala┼żenje su┼ítine stvari je centralna tema u njihovoj projektantskoj filozofiji, gde se kroz slo┼żenu metodologiju i kreativno istra┼żivanje dolazi do jasnih i jedinstvenih re┼íenja, sa jakom idejom koja se provla─Źi od po─Źetka do kraja, stvaraju─çi ┼żivotne, radne, vi┼íenamenske i druge prostore. Njihova re┼íenja su uzbudljiva i druga─Źija, a njihovi projekti odi┼íu originalno┼í─çu.

Gradski trg, U┼żice

foto: Gradski trg, U┼żice

IDEJA NAM JE DA, VI IZ SVOG UGLA ARHITEKTE, KROZ RUBRIKU ÔÇ×ARHITEKTA JEDNOG GRADAÔÇŁ PREDSTAVITE SVOJ GRAD. NA SAMOM PO─îETKU BISMO VOLELI DA NAM KA┼ŻETE ┼áTA JE ONO ┼áTO JE KARAKTERISTI─îNO U AKTUELNOJ ARHITEKTURI U┼ŻICA?

U┼żice je grad specifi─Źne konfiguracije terena, iz ─Źega je proistekao veoma visok intenzitet izgra─Ĺenosti na relativno malom prostoru. Gotovo da nema slobodnih parcela za gradnju u samom gradu. Sporadi─Źno, dolazi do izgradnje stambenih objekata ukrupnjavanjem parcela na kojima su postoje─çi nesolidni manji objekti. Tako─Ĺe, obnavljaju se i postoje─çi objekti kroz razli─Źite programe finansiranja, uglavnom u cilju pobolj┼íanja energetske efikasnosti.

Sve u svemu ne de┼íava se ni┼íta zna─Źajno ┼íto bi se moglo meriti sa zna─Źajem urbanisti─Źkih i arhitektonskih ostvarenja iz perioda moderne, koji i dalje formira dana┼ínji do┼żivljaj grada ÔÇô ovde pre svega mislimo gradski trg sa blokovima koji ga okru┼żuju i na kule koje dominiraju scenografijom grada. U poslednje vreme periferni delovi grada, kao ┼íto je Kr─Źagovo, koje je industrijska zona, se razvijaju, i to uglavnom izgradnjom trgovinskih centara i objekata.

ISTORIJA VA┼áEG GRADA JE VEOMA ZANIMLJIVA, OD ILIRA, PREKO RIMLJANA, SLOVENSKIH PLEMENA I TURAKA KOJI SU ─îETIRI VEKA OSTALI U U┼ŻICU. ─îIJI UTICAJI SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U GRADU ZA VAS KAO ARHITEKTU?

I dalje postoje vidljivi tragovi bogate i vi┼íeslojne istorije grada, a ono ┼íto je dominantno u vizuri na grad su ostaci zidina starog grada visoko na steni ─Źija rekonstrukcija i konzervacija je u toku, kao i fragmenti predratnog grada sa karakteristi─Źnim gradskim ku─çama.

Ipak, ono ┼íto je najzna─Źajnije za nas kao arhitekte jeste posleratna izgradnja koja je stvorila urbani grad, sa jedinstvenim trgom i objektima koji ga okru┼żuju ÔÇô pozori┼íte, biblioteka, hotel, stambene kule i stambene lamele, koji zajedno sa okomitim brdima stvaraju specifi─Źnu atmosferu i dinamiku grada.

Kanjon reke ─Éetinje, U┼żice, velika brana

Kanjon reke ─Éetinje, velika brana

┼áTA JE ONO ┼áTO BISTE POKAZALI GOSTIMA KOJI PRVI PUT DOLAZE U U┼ŻICE?

Definitivno gradski trg, kako zbog arhitekture tako i zbog atmosfere. Kombinovano sa tim, vo┼żnja biciklom kroz uski kanjon reke ─Éetinje, trasom stare ┼żelezni─Źke pruge U┼żice ÔÇô Sarajevo, ili ┼áarganske pruge, kojom je saobra─çao popularni voz ─ćira. To je Zelena staza koja po─Źinje od gradske pla┼że (gde se nalazi i prva evropska hidrocentrala ra─Ĺena po principima Nikole Tesle) do Stapara, a mogla bi se produ┼żiti do jezera Vrutci, kroz postoje─çu infrastrukturu prate─çi neverovatne pejza┼że sa nizom atrakcija du┼ż putanje ÔÇô tuneli, mostovi, velika brana, brzaci, liticeÔÇŽ Revitalizacija stare pruge u kanjonu reke ─Éetinje bila je tema mog (Marijinog) diplomskog rada 2006. godine.

U┼ŻICE SA OKOLINOM IMA ODLI─îAN TURISTI─îKI POTENCIJAL. KAKO DANAS IZGLEDAJU NOVI TURISTI─îKI OBJEKTI U ARHITEKTONSKOM SMISLU I KOLIKO SE KONSULTUJU ARHITEKTE?

Turisti─Źki potencijal je po na┼íem mi┼íljenju najve─çi adut ovog kraja. Mnogo je toga u okru┼żenju: Zlatibor sa okolinom – selo Sirogojno sa Muzejom na otvorenom, Gostilje sa vodopadom, Ma─Źkat sa doma─çom hranom, Stopi─ça pe─çina, zatim Tara, Kremna, Mokra Gora, brojna jezera…

Nekada┼ínji gigantski hoteli grada ÔÇô Hotel Zlatibor ÔÇ×SivonjaÔÇŁ predstavnik brutalisti─Źke arhitekture, Hotel Turist na gradskoj pla┼żi i Hotel Palas vi┼íe nisu u funkciji, niti u samom gradu imaju adekvatne zamene. Novi turisti─Źki objekti su manji, prilago─Ĺeni trenutnim potrebama. Sve je vi┼íe zainteresovanih klijenata za neke druge vidove turizma, kao ┼íto su ku─çe za odmor u prirodi, ili grupacije vi┼íe ku─ça, koje gostima nude beg iz urbanih sredina i u┼żivanje u prirodnim vrednostima. U poslednje vreme mi smo imali vi┼íe interesantnih projekata na tu temu, sa ku─çama koncipiranim u funkciji do┼żivljaja prirode, uglavnom u okolini Zlatibora i Tare.

Vikenica Vodice Zlatibor

foto: Vikendica, Vodice, Zlatibor

KAKO BISTE UPOREDILI ARHITEKTURU U U┼ŻICU SA ARHITEKTUROM OSTATKA SRBIJE, PO ─îEMU SE ONA RAZLIKUJE?

U┼żicem dominiraju brda, nema ravnica, sve ulice su strme, teren u nagibu, kontakt terena i objekta je uvek interesantan i druga─Źiji. Uticaj reljefa na urbanizam i arhitekturu je u ogromnoj meri opredelio izgled grada, stvaraju─çi specifi─Źnu uzbudljivu scenografiju kojom dominiraju kule.

DA LI VI LI─îNO PRIME─ćUJETE NAPREDAK U GRA─ÉEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV? (MISLIMO NA UPOTREBU KVALITETNIH MATERIJALA, SVEST O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI…)

Primetan je veliki napredak u gra─Ĺevinskom sektoru, na tr┼żi┼ítu je prisutno sve vi┼íe novih materijala, razli─Źitih sistemskih re┼íenja, standard gradnje je sve vi┼íiÔÇŽ Svest o energetskoj efikasnosti postoji, svi novi objekti moraju biti minimum C energetski razred, ┼íto naravno zahteva upotrebu razli─Źitih termoizolacionih materijala i kvalitetnih fasadnih sistema.

Obnovljivi izvori energije po─Źinju da se koriste. Sve ovo zahteva i ve─çu informisanost i obu─Źenost svih u lancu izgradnje, od investitora, preko projektanata, izvo─Ĺa─Źa, proizvo─Ĺa─Źa materijala, a sve za dobrobit krajnjeg korisnika, kao i svih nas koji delimo isti vazduh, vodu i zemlju.

Kompleks savremenih mini vikendica, Zlatibor

foto: Kompleks savremenih mini vikendica, Zlatibor

U KOM PRAVCU IDE ARHITEKTURA U SRBIJI DANAS I KOLIKO SU NOVI OBJEKTI ENERGETSKI EFIKASNI?

U Srbiji se zadnjih godina sve vi┼íe gradi, globalni trendovi i nas osvajaju, ┼íto sve vodi velikom ubrzanju gradnje i uniformnosti. S vremena na vreme, obraduje nas neki primer dobre, autorske arhitekture. Mislim da imamo potencijala i mogu─çnosti da deo prostora u Srbiji zauzme i neka druga─Źija arhitektura.

Novi objekti su energetski efikasni onoliko koliko to diktira zakonska regulativa, na snazi je pravilnik o EE koji zna─Źajno podi┼że EE postoje─çih i novih objekata, a i sami investitori imaju interes u tom domenu jer su tro┼íkovi eksploatacije direktno vezani za ulaganja u tu oblast.

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE PROJEKTE?

Glavna nam je koncepcija samog objekta koju defini┼íemo u odnosu na uticaj raznih ulaznih faktora – projektnog zadatka, konteksta, nameneÔÇŽ Materijalizaciija objekta mora da prati i podr┼żi sam koncept. Uvek ima vi┼íe mogu─çnosti da se materijalizuje odre─Ĺena koncepcija. Faktori koji odlu─Źuju su dostupnost materijala na tr┼żi┼ítu, cena, tehnologija ugradnjeÔÇŽ

Sportska sala osnovne škole u Sirogojnu

foto: Sportska sala osnovne škole u Sirogojnu

KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA SA PRIMENOM MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI?

Uvek je pozitivno iskustvo sa primenom i ulaganjem u materijale i tehnologije koji pobolj┼íavaju EE. Ono je danas vrlo aktuelno, kao i unapre─Ĺenja na polju materijala koja podsti─Źu EE su ubrzana i raznovrsna. U poslednje vreme akcenat je na materijalima i re┼íenjima koja su EE efikasna, a u isto vreme i ekolo┼íki prihvatljiva.

Tu bismo izdvojili neka dva razli─Źita pristupa ÔÇô prvi, kada se rade novi objekti, gde koncept o energetskoj efikasnosti zapo─Źinje u najranijoj fazi projektovanja razmi┼íljanjem o samoj postavci objekta, njegovoj orijentaciji, orijentaciji staklenih povr┼íina itd. a nastavlja se kroz odabir materijala i sl. – drugi, kada se rade energetske sanacije postoje─çih objekata gde se biraju adekvatni materijali po┼ítuju─çi nasle─Ĺenu arhitekturu. Uradili smo vi┼íe projekata energetske sanacije postoje─çih objekata, koja pre svega podrazumeva promenu fasadne stolarije i termoizolaciju fasade, ─Źime se zna─Źajno unapre─Ĺuje kvalitet kori┼í─çenja i produ┼żava vek trajanja ovih objekata.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by @gradjevinski_casopisi

KOJI PROJEKAT NAJBOLJE PREDSTAVLJA VA┼á ARHITEKTONSKI KREDO? I DA LI UOP┼áTE MO┼ŻE BITI JEDAN PROJEKAT ILI JE TO NEKOLIKO?

Svaki projekat je pri─Źa za sebe, nema copy-paste-ovanja, uvek su razli─Źiti inputi koji tra┼że mnogo promi┼íljanja da bi se do┼ílo do kvalitetnih re┼íenja. Te┼íko je izdvojiti jedan projekat. Mislim da se najbolja slika o na┼íem radu dobija kada se pogledaju svi na┼íi projekti (www.miuarhitekti.com). Time se xprepoznaje pravac i ideja koje se dr┼żimo.

KOJI SU VA┼áI PLANOVI ZA BUDU─ćNOST?

─îini nam se da ─çe na┼ía profesionalna budu─çnost biti logi─Źan kontinuitet mesta i vremena u kome ┼żivimo. Bi─çemo zadovoljni ako uspemo da malo pomerimo granice i time unapredimo na┼íe okru┼żenje.