Connect with us

Energetska efikasnost

Pasivna izgradnja i ekološki materijali

Objavljeno

:

Svaki objekat građen u pasivnoj tehnologiji ima bolji uticaj na životnu sredinu nego objekat, koji je građen u konvencionalnoj tehnologiji. Ipak, u pasivnoj izgradnji postoje značajne razlike između pojedinih materijala. Koja su rešenja najviše ekološki prihvatljiva i od čega to zavisi?

Od čega se grade pasivne kuće?

Pasivna zgrada se, po principu, može da izgradi u svakoj tehnologiji. Ipak, neki građevinski materijali se mnogo češće koriste u pasivnoj gradnji nego drugi. Uticaj na to imaju pre svega razlike u izolacijskoj efikasnosti između pojedinih materijala.
Razlike u rasponu primene građevinskog materijala mogu da se vide takođe među pojedinim državama, ili više među klimatskim zonama. Zavisno od klimatskih uslova date regije, menjaće se zahtevi vezani za komponente, od kojih se zgrada sagradi.

Drvo, aluminijum ili možda staklo?

Prilično popularan građevinski materijal u pasivnoj gradnji je saćasti beton, silikati, blokovi od kalcijuma i peska. Nažalost, ti materijali, iako omogućavaju izradu konstrukcije vanjskog zida sa svim normama pasivnosti, teško se mogu nazvati ekološkim.

Ekološki prihvatljivija rešenja su, kao na primer drveni prefabrikati, čija je prednost i brža izgradnja kuće i mogućnost izvođenja građevinskih radova bez tehnoloških prekida koje zahtevaju mokri radovi.

Osnovni princip u pasivnoj gradnji je upotreba materijala koji ne samo da imaju odlične termičke parametre, već i ne emituju štetne materije tokom rada, bezbedni su za buduće korisnike, a u proizvodnji i preradi koriste što manje neobnovljive energije – govori Viktor Stojanoski, Regional Manager (Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia, N. Macedonia, Montenegro, Kosovo, Albania) iz Aluprof.

Nažalost, drvo ima i nedostatke. Zahteva dodatnu zaštitu od delovanja vlage, a cela zgrada treba dodatno da se zaštiti od požara.

Foto: ALUPROF / PAsivna izgradnja i ekološki materijali

U pasivnoj izgradnji se takođe može koristiti sa velikim uspehom staklo. Adekvatno osvetljenje zgrade i dobivanje solarne energije za pasivno grejanje objekta su veoma bitan element pasivnosti. Od pomoći su ovde sistemi od stakla i aluminijuma koji omogućavaju izvođenje velikih zastakljivanja, uključujući i cele zidne zavese (fasade) od stakla.

Aluminijumski fasadni sistemi su odlično rešenje koje se sve češće koristi u pasivnim zgradama – komercijalnim i individualnim. – naglašava Viktor Stojanoski. Kao brend, koji podržava pasivnu izgradnju, konstantno radimo na rešenjima, koja omogućavaju povećanje stepena termičke izolacije naših profila. Jedan od poslednjih efekata naših aktivnosti je stubno-krmeni zid MB-SR50N HI+, koji pored odličnih parametara (i u pogledu otpornosti na vetar i vodootpornosti) omogućava bilo koji oblik tela zgrade – objašnjava Stojanoski.

Zahvaljujući aluminijumu, pasivne zgrade mogu biti ne samo tople, ali takođe mogu da izgledaju savremeno te nude krajnjim korisnicima visoki stepen komfora.

Foto: ALUPROF / Trinity College, Dublin, Ireland. Iskorišćeni sistemi: MB-SR50N

Pasivna izgradnja – najvažnije norme

Trenutno se u Hrvatskoj grade kuće sa potrošnjom energije za grejanje od 80-100 kWh/m2/godišnje. Da bi zgrada bila pasivna, njena potrošnja energije za grejanje ne može da bude veća od 15 kWh/m2/godišnje, koeficijent pronicanja toplotne energije preko unutrašnje pregrade (krov, zidovi, strop i pod) ne može da bude veći od 0,15 W/(m2 * K), kroz prozore 0,8 W/(m2 * K). Kao što se vidi, razlika u potrošnji energije između obe vrste zgrade je značajna.

Kriterijume pasivne kuće definiše nezavisni istraživački institut za pasivnu izgradnju u Darmstadt (Nemačka) – Passive House Institute (PHI), čiji osnivač – dr Wolfgang Feist se smatra kao tvorac ideje pasivne izgradnje. PHI izdaje certifikate za pojedine građevinske materijale, sisteme i komponente, koji mogu da se koriste kod izgradnje pasivnog objekta. Da bi se dobio certifikat, parametri toplotne izolacije Ud moraju da budu manji od 0,80. Neophodno je takođe ispunjavanje normi vazdušne nepropusnosti.

Foto: Aluprof / Siemens Campus, Didsbury Technology Park, Hebburn, Great Britain. Iskorišćeni sistemi: MB-104 PASSIVE, MB-SR50N

Ekološki građevinski materijal i njegov sakriven ugljenični trag

Kao što je već pomenuto, važan element celokupnog koncepta pasivnog stanovanja je njegov pozitivan uticaj na životnu sredinu. Međutim, na to da li se dati građevinski materijal može smatrati ekološkim ne utiče samo to da li njegova svojstva dozvoljavaju izgradnju zgrade sa niskom potrošnjom energije. To je takođe niz varijabli koje prevazilaze samu strukturu materijala i njegove termičke osobine. To su:

  • Način dobijanja materijala – da li su za ceo proces morale da se koriste mašine koje zagađuju, koliko je energije utrošeno tokom proizvodnje materijala (i odakle ta energija).
  • Proizvodnja materijala – da li je bio potreban tretman? Koliko je energija bila skupa?
  • Transport materijala – što je teži materijal koji se mora dalje transportovati, to će ostaviti veći ugljenični trag.
  • Reciklaža – da li se materijal može da reciklira? Da li će rušenje objekta generisati građevinski otpad, a utilizacija istog stvoriti ugljenični trag?

Foto: Aluprof

Velike su razlike i na nivou iste vrste materijala, bilo da dolazi od različitih proizvođača ili je dobijen različitim metodama. U Aluprof konstantno povećavamo udeo recikliranog aluminijuma u ukupnoj proizvodnji, a to itekako utiče na zaštitu životne sredine. Rekuperacijom otpadnog aluminijuma štedimo oko 95% energije potrebne za proizvodnju primarnog aluminijuma, dok smanjujemo zagađenje vode za čak 97%. Kao rezultat proizvodnje jedne tone proizvoda iz linije Low Carbon Kęty Aluprof emisija iznosi 2,79 tCO2, . Svetska prosečna emisija CO2 kod proizvodnje primarnog aluminijuma iznosi čak 16,7 tCO2 na tonu proizvoda – objašnjava Viktor Stojanoski, Regional Manager iz Aluprof.

Foto: Aluprof

Let’s build a better future

Izgradnja pasivnog objekta je odluka, koja je povezana ne samo sa potencijalnim budućim troškovima grejanja. To je izraz poštovanja životne sredine i briga za to da sadašnje i buduće generacije žive bolje. Svetski savet zelene izgradnje (WGBC) predlaže dekarbonizaciju AEC sektora do 2050. godine. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se poveća količina pasivne i energetski štedljive izgradnje, kao i izbor takvog građevinskog materijala, koji ispunjava ekološke norme.

Aluprof logo

Više informacija o Aluprof ponudi:

Viktor Stojanoski
Regional manager
Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia, N. Macedonia, Montenegro, Kosovo and Albania
T. +389 702 135 63
vstojanoski@aluprof.eu
www.aluprof.eu

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement

Izdvajamo

Popularno