Connect with us
Energetska efikasnost

Pasivna izgradnja i ekološki materijali

Svaki objekat gra─Ĺen u pasivnoj tehnologiji ima bolji uticaj na ┼żivotnu sredinu nego objekat, koji je gra─Ĺen u konvencionalnoj tehnologiji. Ipak, u pasivnoj izgradnji postoje zna─Źajne razlike izme─Ĺu pojedinih materijala. Koja su re┼íenja najvi┼íe ekolo┼íki prihvatljiva i od ─Źega to zavisi?

Od ─Źega se grade pasivne ku─çe?

Pasivna zgrada se, po principu, mo┼że da izgradi u svakoj tehnologiji. Ipak, neki gra─Ĺevinski materijali se mnogo ─Źe┼íc╠üe koriste u pasivnoj gradnji nego drugi. Uticaj na to imaju pre svega razlike u izolacijskoj efikasnosti izme─Ĺu pojedinih materijala.
Razlike u rasponu primene gra─Ĺevinskog materijala mogu da se vide tako─Ĺe me─Ĺu pojedinim dr┼żavama, ili vi┼íe me─Ĺu klimatskim zonama. Zavisno od klimatskih uslova date regije, menja─çe se zahtevi vezani za komponente, od kojih se zgrada sagradi.

Drvo, aluminijum ili mo┼żda staklo?

Prili─Źno popularan gra─Ĺevinski materijal u pasivnoj gradnji je sa─çasti beton, silikati, blokovi od kalcijuma i peska. Na┼żalost, ti materijali, iako omogu─çavaju izradu konstrukcije vanjskog zida sa svim normama pasivnosti, te┼íko se mogu nazvati ekolo┼íkim.

Ekolo┼íki prihvatljivija re┼íenja su, kao na primer drveni prefabrikati, ─Źija je prednost i br┼ża izgradnja kuc╠üe i moguc╠ünost izvo─Ĺenja gra─Ĺevinskih radova bez tehnolo┼íkih prekida koje zahtevaju mokri radovi.

ÔÇô Osnovni princip u pasivnoj gradnji je upotreba materijala koji ne samo da imaju odli─Źne termi─Źke parametre, vec╠ü i ne emituju ┼ítetne materije tokom rada, bezbedni su za buduc╠üe korisnike, a u proizvodnji i preradi koriste ┼íto manje neobnovljive energije ÔÇô govori Viktor Stojanoski, Regional Manager (Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia, N. Macedonia, Montenegro, Kosovo, Albania) iz Aluprof.

Na┼żalost, drvo ima i nedostatke. Zahteva dodatnu za┼ítitu od delovanja vlage, a cela zgrada treba dodatno da se za┼ítiti od po┼żara.

Foto: ALUPROF / PAsivna izgradnja i ekološki materijali

U pasivnoj izgradnji se tako─Ĺe mo┼że koristiti sa velikim uspehom staklo. Adekvatno osvetljenje zgrade i dobivanje solarne energije za pasivno grejanje objekta su veoma bitan element pasivnosti. Od pomo─çi su ovde sistemi od stakla i aluminijuma koji omoguc╠üavaju izvo─Ĺenje velikih zastakljivanja, uklju─Źujuc╠üi i cele zidne zavese (fasade) od stakla.

ÔÇô Aluminijumski fasadni sistemi su odli─Źno re┼íenje koje se sve ─Źe┼íc╠üe koristi u pasivnim zgradama ÔÇô komercijalnim i individualnim. ÔÇô nagla┼íava Viktor Stojanoski. Kao brend, koji podr┼żava pasivnu izgradnju, konstantno radimo na re┼íenjima, koja omogu─çavaju pove─çanje stepena termi─Źke izolacije na┼íih profila. Jedan od poslednjih efekata na┼íih aktivnosti je stubno-krmeni zid MB-SR50N HI+, koji pored odli─Źnih parametara (i u pogledu otpornosti na vetar i vodootpornosti) omoguc╠üava bilo koji oblik tela zgrade ÔÇô obja┼ínjava Stojanoski.

Zahvaljuju─çi aluminijumu, pasivne zgrade mogu biti ne samo tople, ali tako─Ĺe mogu da izgledaju savremeno te nude krajnjim korisnicima visoki stepen komfora.

Foto: ALUPROF / Trinity College, Dublin, Ireland. Iskorišćeni sistemi: MB-SR50N

Pasivna izgradnja – najva┼żnije norme

Trenutno se u Hrvatskoj grade kuc╠üe sa potro┼ínjom energije za grejanje od 80-100 kWh/m2/godi┼ínje. Da bi zgrada bila pasivna, njena potro┼ínja energije za grejanje ne mo┼że da bude ve─ça od 15 kWh/m2/godi┼ínje, koeficijent pronicanja toplotne energije preko unutra┼ínje pregrade (krov, zidovi, strop i pod) ne mo┼że da bude ve─çi od 0,15 W/(m2 * K), kroz prozore 0,8 W/(m2 * K). Kao ┼íto se vidi, razlika u potro┼ínji energije izme─Ĺu obe vrste zgrade je zna─Źajna.

Kriterijume pasivne kuc╠üe defini┼íe nezavisni istra┼żiva─Źki institut za pasivnu izgradnju u Darmstadt (Nema─Źka) ÔÇô Passive House Institute (PHI), ─Źiji osniva─Ź ÔÇô dr Wolfgang Feist se smatra kao tvorac ideje pasivne izgradnje. PHI izdaje certifikate za pojedine gra─Ĺevinske materijale, sisteme i komponente, koji mogu da se koriste kod izgradnje pasivnog objekta. Da bi se dobio certifikat, parametri toplotne izolacije Ud moraju da budu manji od 0,80. Neophodno je tako─Ĺe ispunjavanje normi vazdu┼íne nepropusnosti.

Foto: Aluprof / Siemens Campus, Didsbury Technology Park, Hebburn, Great Britain. Iskorišćeni sistemi: MB-104 PASSIVE, MB-SR50N

Ekolo┼íki gra─Ĺevinski materijal i njegov sakriven ugljeni─Źni trag

Kao ┼íto je vec╠ü pomenuto, va┼żan element celokupnog koncepta pasivnog stanovanja je njegov pozitivan uticaj na ┼żivotnu sredinu. Me─Ĺutim, na to da li se dati gra─Ĺevinski materijal mo┼że smatrati ekolo┼íkim ne uti─Źe samo to da li njegova svojstva dozvoljavaju izgradnju zgrade sa niskom potro┼ínjom energije. To je tako─Ĺe niz varijabli koje prevazilaze samu strukturu materijala i njegove termi─Źke osobine. To su:

  • Na─Źin dobijanja materijala ÔÇô da li su za ceo proces morale da se koriste ma┼íine koje zaga─Ĺuju, koliko je energije utro┼íeno tokom proizvodnje materijala (i odakle ta energija).
  • Proizvodnja materijala ÔÇô da li je bio potreban tretman? Koliko je energija bila skupa?
  • Transport materijala ÔÇô ┼íto je te┼żi materijal koji se mora dalje transportovati, to c╠üe ostaviti ve─çi ugljeni─Źni trag.
  • Recikla┼ża ÔÇô da li se materijal mo┼że da reciklira? Da li ─çe ru┼íenje objekta generisati gra─Ĺevinski otpad, a utilizacija istog stvoriti ugljeni─Źni trag?

Foto: Aluprof

Velike su razlike i na nivou iste vrste materijala, bilo da dolazi od razli─Źitih proizvo─Ĺa─Źa ili je dobijen razli─Źitim metodama. U Aluprof konstantno povec╠üavamo udeo recikliranog aluminijuma u ukupnoj proizvodnji, a to itekako uti─Źe na za┼ítitu ┼żivotne sredine. Rekuperacijom otpadnog aluminijuma ┼ítedimo oko 95% energije potrebne za proizvodnju primarnog aluminijuma, dok smanjujemo zaga─Ĺenje vode za ─Źak 97%. Kao rezultat proizvodnje jedne tone proizvoda iz linije Low Carbon K─Öty Aluprof emisija iznosi 2,79 tCO2, . Svetska prose─Źna emisija CO2 kod proizvodnje primarnog aluminijuma iznosi ─Źak 16,7 tCO2 na tonu proizvoda ÔÇô obja┼ínjava Viktor Stojanoski, Regional Manager iz Aluprof.

Foto: Aluprof

LetÔÇÖs build a better future

Izgradnja pasivnog objekta je odluka, koja je povezana ne samo sa potencijalnim budu─çim tro┼íkovima grejanja. To je izraz po┼ítovanja ┼żivotne sredine i briga za to da sada┼ínje i budu─çe generacije ┼żive bolje. Svetski savet zelene izgradnje (WGBC) predla┼że dekarbonizaciju AEC sektora do 2050. godine. Da bi to bilo mogu─çe, neophodno je da se pove─ça koli─Źina pasivne i energetski ┼ítedljive izgradnje, kao i izbor takvog gra─Ĺevinskog materijala, koji ispunjava ekolo┼íke norme.

Aluprof logo

Više informacija o Aluprof ponudi:

Viktor Stojanoski
Regional manager
Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia, N. Macedonia, Montenegro, Kosovo and Albania
T. +389 702 135 63
vstojanoski@aluprof.eu
www.aluprof.eu