Connect with us
Energetska efikasnost

Oprezno sa OIE – II deo

Pre─çi potpuno na obnovljive izvore energije kada se za to stvore uslovi. Svaki nagli prelaz mo┼że da bude veoma bolan, da dovede do sloma dr┼żave i dru┼ítva. Srbija mora u ovome da pokloni ozbilnu pa┼żnju, da ne pristupi kriti─Źki.

Kina i OIE

Uz Ameriku i Indiju, Kina predvodi u emisiji ekolo┼íki ┼ítetnih gasova zbog proizvodnje elektri─Źne energije oslonjena u velikoj meri na ugalj.
Oko 25 % svetskog CO2 proizvede i pusti u vazduh Kina. Najava da ─çe Kina smanjii proizvodnju CO2 ohrabrila je stru─Źnu javnost.

Nacrt dekarbonizacije

Nije se ra─Źunalo da ─çe Kina biti u prilici da u dogledno vreme tako lako i relativno brzo se odrekne uglja. Kina se bori da njeno emitovanje CO2 bude na vrhuncu 2030. godine, a da pre 2060. godine postane ugljenikÔÇôneutralna.

Po─Źetkom marta 2021. u Kini je usvojen ─Źetrnaesti po redu godi┼ínji plan razvoja zemlje. Razli─Źit je u odnosu na prethodne. Sr┼ż plana razvoja izra┼żen je dinamikom ostvarivanja i sasvim konkretizovanim ekolo┼íkim ciljevima. Izra┼żeni su konkretni zadaci vezani za ÔÇ×zelenuÔÇŁ energiju.
Na Zapadu se kineski ekonomski rast prati neprestano. Kina ─çe uskoro nadma┼íiti BDP SAD, a po platnoj sposobnosti je prva na svetu. Prvi put je u Kini uo─Źljiv nacrt dekarbonizacije, proces koji je izuzetno va┼żan za celi svet.

Kina o─Źekuje konture ÔÇ×zelene transformacijeÔÇŁ u transportu i u sektoru potro┼ínje. O─Źekuje se da postanu uo─Źljive ve─ç do 2025. godine, a do 2035. godine obim nacionalne ÔÇ×zelene industrijeÔÇŁ treba da dosegne sasvim novi nivo, uklju─Źuju─çi sve energetske intenzivne zaga─Ĺuju─çe industrije od proizvodnje ─Źelika do proizvodnje papira.

Plan sa tako utvr─Ĺenom dinamikom ÔÇ×ozelenjavanjaÔÇŁ va┼żnih industrijskih segmenata usvojen je tokom zasedanja nacionalnog kongresa.

Photo by Tara Winstead from Pexels

I ugalj i vetar i sunce

U stanju kakvo je trenutno ima kontradiktornosti. Godine 2020. Kina je bila jedina ─Źlanica grupe 20 koja je te godine proizvela vi┼íe uglja nego prethodne 2019., ÔÇ×sagorev┼íiÔÇŁ svoj ugalj u ─Źak 53 % svetske ÔÇ×prljavoÔÇŁ proizvedene struje.

Kina istovremeno razvija proizvodnju iz fosilnih goriva kao i obnovljivih izvora energije, veoma uporno i postepeno. To mogu samo dr┼żave i sistemi koji imaju viziju razvoja. Pre─çi potpuno na obnovljive izvore energije kada se za to stvore uslovi. Svaki nagli prelaz mo┼że da bude veoma bolan, da dovede do sloma dr┼żave i dru┼ítva. Srbija mora u ovome da pokloni ozbiljnu pa┼żnju, da ne pristupi kriti─Źki. Nije to prvi put da je postupila nekriti─Źki, kao i ┼íok terapija ekonomije koja je proizvela katastrofalne rezultate (pristup D┼żefrija Saksa).

Zemlje Evrope ┼żurile su i zatvarale rudnike uglja. Kina je ugljenokope otvarala. Promovisala je i nove, oko pet miliona ljudi je zaposleno u industriji uglja. Godine 2020. kineska elektromre┼ża prvi put je ÔÇ×napojenaÔÇŁ i sa 71,7 GW (1 GW = 1000 MW) elektri─Źne energije iz vetra i 48,2 GW energije proizvedene iz solarne.

Sada i ÔÇ×zelenoÔÇŁ orijentisani zapad ima priliku da narastaju─çoj sili gleda u le─Ĺa. Godine 2020. Kina je instalirala 52 GW novog kapaciteta za energiju iz vetra u samo jednoj godini. Dvostruko vi┼íe u odnosu na prethodnu godinu.
Ta zemlja ima vi┼íe kapaciteta za struju od vetra nego Evropa, Afrika, Bliski istok i Latinska Amerika zajedno. Petogodi┼ínji plan Kine utvr─Ĺuje usmerenje zemlje za porast udela nefosilnih izvora u njenoj energetskoj me┼íavini. U─Źe┼í─çe obnovljivih izvora energije u energetskom miksu u poslednjih pet godina je bilo 15 % dok se u periodu 2021ÔÇô2025 o─Źekuje u─Źe┼í─çe od 20 %. Kina je preuzela obavezu da do 2025. godine izgradi jo┼í 1200 GW kapaciteta za elektri─Źnu energiju iz vetra i sunca.

U 2020. godini relativno mala potro┼ínja elektri─Źne energije se mogla podmiriti iz obnovljivih izvora. Ostatak su obezbe─Ĺivale termoelektrane najve─çim delom na ugalj. I┼ílo se i na izgradnju novih termoelektrana, za razliku od EU koja je iste zatvarala. Kineski pristup, postepeno ali sigurno. Udeo struje iz uglja u periodu 2010ÔÇô2020 smanjen je za oko 14 %, sa 70 na 56 %. Ta zemlja je kao ogroman brod, njoj je potrebno vremena da zauzme drugi kurs. Stru─Źnjaci koji analiziraju Kinu, navode tri razloga u prilog zaklju─Źka da je Peking napravio zaokret u pravcu ÔÇ×zeleneÔÇŁ energije. Prvo, rukovodstvo kineske KP procenjuje da mu, u du┼żem periodu, legitimnost vlasti u zemlji obe─çavaju jedino odr┼żivost ekonomije i zdrava ┼żivotna sredina.

Drugo, rukovodstvo je svesno da su mu, u trgovinskom sukobu sa SAD koji je zapo─Źeo, neophodni efikasna i odr┼żiva energija i sopstveno proizvedena hrana.
Tre─çe, masivno investiranje u ÔÇ×zelenuÔÇŁ proizvodnju i potro┼ínju Kini otvara izglede svetskog predvodnika u tehnologiji.

Nema─Źka je nazvala ekolo┼íke ciljeve Kine ÔÇ×najzna─Źajnijim obavezama posle sporazuma u Parizu 2015.ÔÇŁ Globalno zagrevanje moglo bi se ograni─Źiti na oko 2,35 ┬░C rasta do 2100. godine. To je za oko 0,25 ┬░C manje u odnosu na o─Źekivani porast.

Uz Kinu istupili su i drugi d┼żinovi Azije. Japan je na putu da nultu emisiju gasova staklene ba┼íte ostvari 2050. godine. Ju┼żna Koreja deklari┼íe ugljenu neutralnost tako─Ĺe 2050. godine.

ÔÇ×Ugljena neutralnostÔÇŁ defini┼íe se kao ravnote┼ża ugljenika emitovanog aktivnostima i njegove apsorpcije iz atmosfere.
Odlukama Pekinga put ÔÇ×u borbu za planetuÔÇŁ je sada otvoren. Potkrepljen je ne samo kineskim nego i ameri─Źkim odlukama. Bez uklju─Źivanja Amerike, neozbiljno je ra─Źunati sa promenama. SAD su podjednako mo─çan zaga─Ĺiva─Ź.

Kina i SAD nisu sile politi─Źke saveznice, naprotiv. Nedavni ekonomsko-politi─Źki susret dve zemlje na Aljasci je propao, ali kada se stiglo do planete, klime i potrebe za┼ítite ┼żivotne sredine, Kina i SAD odlu─Źili su se za me─Ĺusobme konsultacije. Nagove┼íteni su pregovori o potrebnim koracima. Peking i Va┼íington obrazova─çe radnu grupu o klimatskim promenama.

Proizvodnja ÔÇ×zelenog vodonikaÔÇŁ

Vodonik je jedan od klju─Źnih faktora energetske tranzicije. On se i sada koristi u energetici, industriji, saobra─çaju, prehrambenoj i hemijskoj industriji. Nije toksi─Źan i sagorevanjem nastaje voda, i to ga svrstava u ekolo┼íki najpovoljnija goriva. Ali ne ako se dobija na dosada┼ínji na─Źin, iz fosilnih goriva, ve─ç isklju─Źivo kori┼í─çenjem obnovljivih izvora energije (sunca i vetra). Ovo je izuzetno va┼żno kada je re─Ź o klimatskim promenama. To je jedan od bitnih faktora za smanjenje emisije CO2, koji postaje sve opasniji zaga─Ĺiva─Ź na┼íe planete.

Vodonik se proizvodi preko dva veka i postupak njegove proizvodnje je dobro poznat. I ÔÇ×zeleni vodonikÔÇŁ se tako─Ĺe dobija iz vode elektrolizom ali uz uslov da elektri─Źna energija koja se koristi za njegovu proizvodnju (elektrolizu) poti─Źe iz obovljivih izvora energije. ÔÇ×Zeleni vodonikÔÇŁ se smatra glavnim faktorom sistema sa velikim u─Źe┼í─çem solarnih i vetroelektrana.

Elektri─Źna energija bi se skladi┼ítila i koristila u periodima kada ne duva vetar ili ne sija sunce. Vodonik koji industrija sada koristi, proizvodi se uglavnom iz prirodnog gasa, ali pri tome se emituju velike koli─Źine CO2.

Photo by Akil Mazumder from Pexels

Vodonik i obnovljivi izvori energije su va┼żni elementi energetske tranzicije za re┼íavanje problema klimatskih promena. Odbor za za┼ítitu ┼żivotne sredine Evropskog parlamenta je nedavno podigao lestvicu kada je re─Ź o ubla┼żavanju klimatskih promena, EU je tek pro┼íle godine usvojila strategiju i postavila cilj da do 2024. godine proizvede oko milion tona ÔÇ×zelenog vodonikaÔÇŁ godi┼ínje. Cena ovako dobijene ─Źiste energije zavisi od cene elektri─Źne energije i na─Źina na koji ─çe da se upotrebljava, kao i infrastrukure potrebne da bi se ta energija dopremila do potro┼ía─Źa. U slu─Źajevima kada se ÔÇ×zeleni vodonikÔÇŁ koristi kao motorno gorivo, potrebno je pored proizvodnje da se izgrade skladi┼íta, zatim da se vodonik transportuje i da se izgrade stanice za snabdevanje.

Vodonik postaje veoma zna─Źajan u kriznim situacijama kao ┼íto su: poplave, zemljotresi, veliko nevreme, kada je potrebno trenutno obezbediti snabdevanje energijom, prvo kriti─Źne infrastrukture/objekata (zdravstvo, vodosnabdevanje, komunikacije, vojsku, policiju). Jezgro uspostavljenog energetskog mikrosistema ─Źini elektrolizator na sun─Źevu energiju ili energiju vetra i skladi┼íte za ÔÇ×zeleni vodonikÔÇŁ.

Grad koji ─çe koristiti vodonik

O─Źekuje se da ve─ç 2030. godine u Velikoj Britaniji bude ostvaren projekat ÔÇ×Vodonikov gradÔÇŁ, odnosno naselje ─Źije ─çe se snabdevanje energijom zasnivati na ÔÇ×zelenom vodonikuÔÇŁ.
U prvoj fazi projekta koja bi trebalo da bude zavr┼íena do 2025. godine, obavi─çe se zamena gasnih sistema, tako da budu spremni za prihvat vodonika umesto prirodnog gasa u skoro stoprocentnom iznosu. Istra┼żuje se mogu─çnost primene ÔÇ×zelenog vodonikaÔÇŁ u doma─çinstvima, tako─Ĺe u stoprocentnom iznosu.

Do 2023. godine, trebalo bi ostvariti umešavanje vodonika u prirodni gas u postojećem gasnom sistemu do 20 % zapremine i ostvarivanje pilot projekta primenom vodonika kao 100 % energetskog rešenja u nekoliko zgrada.

Od 2025. godine taj nivo bi trebalo da se pove─ça na celo naselje, a od 2030. i na manji grad. Istovremeno za ┼íiroku potro┼ínju trebalo bi instalirati prvi ku─çni ure─Ĺaj za kori┼í─çenje vodonika kao energenta, a smese sa vodonikom bi─çe ┼íiroko kori┼í─çene i u proizvodnji elektri─Źne energije. Od 2023. godine snaga za proizvodnju vodonika trebalo bi da dostigne 1000 MW, a od 2030. godine cilj je 5000 MW.

U narednoj deceniji projekat ─çe se pro┼íiriti tako da se omogu─çi stoprocentna primena vodonika u doma─çinstvima, industriji i saobra─çaju. Najvi┼íe ─çe se koristiti za pogon te┼íkih prevoznih sredstava. U narednih pet godina ovaj energent ─çe koristiti kamioni i autobusi. Posle 2025. godine projekat ─çe da se usmeri na brodarstvo. Potpuni prelazak na energetiku iz vodonika predvi─Ĺen je za petu deceniju 21. veka. Do tada ─çe u Velikoj Britaniji biti izgra─Ĺena ┼íiroka mre┼ża vodonikovoda i brojna postrojenja za proizvodnju i skladi┼ítenje vodonika.

Photo by Artem Podrez from Pexels

ÔÇ×Zeleni vodonikÔÇŁ u Srbiji

ÔÇ×Zeleni vodonikÔÇŁ postaje sve aktuelniji u Srbiji. potencijali za proizvodnju ÔÇ×zelenog vodonikaÔÇŁ u na┼íoj zemlji su veliki, s obzirom na to da se proizvodi iz vode, ali je ograni─Źavaju─çi faktori proizvodnja elektri─Źne energije iz obnovljivih izvora. Trenutna proizvodnja struje iz solarnih i vetroelektrana u Srbiji nema veliki zna─Źaj za elektroenergetski sistem, tek u─Źestvuje u proizvodnji sa 2,5 %. Kada ovo u─Źe┼í─çe bude pove─çano, pora┼í─çe i potreba za skladi┼ítenjem struje i kori┼í─çenjem ÔÇ×zelenog vodonikaÔÇŁ.

U Srbiji je najavljena izgradnja vi┼íe od 1200 MW vetroelektrana u narednih pet do deset godina. Ukoliko se ovi projekti realizuju, to bi znatno uticalo na rad ─Źitavog sistema. Klju─Źna uloga ÔÇ×zelenog vodonikaÔÇŁ je da omogu─çi veliko u─Źe┼í─çe obnovljive energije u na┼íem energetskom sistemu, ┼íto bi doprinelo smanjenju proizvodnje elektri─Źne energije iz lignita. Za proizvodnju je neophodno da se investira u elektrolizer koji ko┼íta oko dva miliona evra po MW. ÔÇ×Zeleni vodonikÔÇŁ je uklju─Źen u nacrt novog zakona o energetici i ukoliko se usvoji bi─çe prepoznat kao obnovljivi izvor energije.

─îitajte jo┼í: Oprezno sa OIE – I deo

Autori teksta: Prof. dr D. ┼ákobalj, ┼Ż. ─Éoki─ç, dipl.ing.