Connect with us
Energetska efikasnost

Oprezno sa OIE – I deo

Proizvodnja samo ÔÇ×zeleneÔÇŁ energije zvu─Źi optimisti─Źno, ali koliko je to realno u Srbiji. Pojedinci vo─Ĺeni raznim interesima zagovaraju potpuno ga┼íenje termoelektrana, iako je izvesno da bi stabilnost snabdevanja bila ozbiljno ugro┼żena. Scenario bi bio poguban.

Srbija bi postala zavisna od uvoza elektri─Źne energije. Struja bi znatno poskupela i bez posla bi ostalo vi┼íe desetina hiljada ljudi. Posledice po ekonomiju bile bi ogromne. Treba naglasiti da ako bi se Srbija preko no─çi odrekla uglja, to bi prvo slomilo ÔÇ×Elektroprivredu SrbijeÔÇŁ koja daje oko 10 % ukupnih prihoda dr┼żavnog bud┼żeta. Sada EPS kao najve─ça dr┼żavna kompanija iz doma─çih resursa, uglja i vode proizvodi dovoljno elektri─Źne energije za potrebe srpskog tr┼żi┼íta.

Oko 30 % energije dobija se u hidroelektranama, dok bazu proizvodnje ─Źini ┼íest termoelektrana na ugalj, koje daju oko 70 % elektri─Źne energije. Ukoliko bi se istovremeno zatvorili svi EPS-ovi termokapaciteti na ugalj, Srbija bi morala da uveze oko 25 milijardi kWh elektri─Źne energije godi┼ínje, ┼íto bi po trenutnim tr┼żi┼ínim cenama od 50 evra po MWh ko┼ítalo oko 1,25 milijardi evra. Ako se i zanemari da trenutno ne postoje tehni─Źki kapaciteti prenosne mre┼że da se uveze tolika koli─Źina elektri─Źne energije bez termoelektrana elektroenergetski sistem bi bio ozbiljno ugro┼żen. Srbija ne bi imala kapaciteta za pokrivanje bazne potro┼ínje. Snabdevanje elektri─Źnom energijom bi postalo nestabilno, uz mogu─çnost ispada sistema, ─Źak i uvo─Ĺenje restrikcija. Ga┼íenje termoelektrana bio bi poseban udar na dr┼żavni bud┼żet. U─Źe┼í─çe bruto dodatne vrednosti EPS-a u BDP Srbije je oko 2,8 %. Sa uvozom struje umesto proizvodnje TE na ugalj u─Źe┼í─çe bi se smanjilo na 1 %. Sa novoizgra─Ĺenim elektranama kao zamenskim kapacitetima ovo u─Źe┼í─çe bi iznosilo oko 2 %.

Svedoci smo agresivnog lobiranja protiv elektri─Źne energije proizvedene iz uglja. U javnosti se plasira mi┼íljenje da je EPS ÔÇ×dr┼żavni nepriijatelj broj 1ÔÇŁ, koji nas zasipa pepelom i ┼ítetnim ─Źesticama i da zbog rada termoelektrana ljudi masovno umiru. Prenebregavaju se ─Źinjenice da EPS modernizuje postrojenja i ugra─Ĺuje filtere i sisteme za odsumporavanje, da su pepeli┼íta ure─Ĺena tako da vetar ne podi┼że oblake pra┼íine. Zanemaruju se i ─Źinjenice da je EPS-u jo┼í od 90-ih godina pro┼ílog veka dodeljena uloga dr┼żavnog ─Źuvara socijalnog mira i standarda najsiroma┼ínijih.

solarne plo─Źe

Foto: pexels / Usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji

Cena elektri─Źne energije za garantovano snabdevanje za oko tri miliona potro┼ía─Źa iz kategorije doma─çinstava i malih potro┼ía─Źa koju formalno odre─Ĺuje Agencija za energetiku Republike Srbije, ali je zapravo odobrava dr┼żava, nema nikakvu stavku za br┼żu modernizaciju i ulaganje u nove efikasnije kapacitete, pa i kapacitete iz obnovljivih izvora.

Dr┼żava je nekoliko godina odugovla─Źila sa pove─çanjem naknade za zelenu struju, koja se kao fid-in tarifa ispla─çuje proizvo─Ĺa─Źima iz obnovljivih izvora. EPS je prinu─Ĺen da otkupljuje tu struju. Morao je iz sopstvenih izvora da im isplati podsticaje, gubici su 100 miliona evra godi┼ínje. Da je samo taj novac potro┼íen na modernizaciju kapaciteta, danas bi se jo┼í bolje ispunjavali ekolo┼íki standardi.

Zagovornici zelene energije bez pravih argumenata izjavljuju da bi Srbija mogla da proizvede dovoljno elektri─Źne energije i kada ugasi termoelektrane i navode neke zapadnoevropske zemlje.

Danska, svojom proizvodnjom iz energije vetra i sunca pro┼íle godine mogla je da podmiri 62 % svojih potreba za elektri─Źnom energijom a manjak struje nadome┼íta uvozom iz francuskih nuklearnih elektrana. Sve se svodi na zagovaranje uvoza, na interese trgovaca koji preprodaju elektri─Źnu energiju.

U vreme kada se lobiralo za liberalizaciju tr┼żi┼íta naftnih derivata zagovornici su tvrdili da ─çe ve─ça konkurencija dovesti do ni┼żih cena. Danas u Srbiji i regionu imamo bar desetak velikih trgovaca naftnih derivata, ali ni benzin ni dizel nisu jeftiniji. Situacija je ista kao na pijaci, ne mo┼że vam preprodavac prodati jeftinije robu od onoga ko je sam proizvodi.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Rumunija, iako je liberalizovala svoje tr┼żi┼íte i izgradila veliki broj kapaciteta OIE, u vreme velikih hladno─ça dr┼żavnim dekretom zabranila je isporuku struje van granica dr┼żave. Trgovci koji su imali ugovorene isporuke nisu mogli svojim potro┼ía─Źima u drugim zemljama isporu─Źiti struju. To treba da imaju na umu svi oni koji veruju da se energetska bezbednost mo┼że obezbediti iz tu─Ĺih elektroenergetskih sistema.

Kao zamena za ugalj predla┼żu se gas i novi kapaciteti iz OIE. To re┼íenje podrazumeva investicije vi┼íe od ┼íest milijardi evra samo za nove elektrane od 3000 MW na gas i 2000 MW na vetar i sun─Źevu energiju. Godi┼ínji tro┼íak za uvoz gasa bio bi oko milijardu evra i sve bi to platili gra─Ĺani kroz cenu struje. Zamenski kapaciteti mogu biti i velike hidroelektrane, ali je u Srbiji ve─çina ekonomski isplativog hidropotencijala ve─ç iskori┼í─çena.

Oni koji govore da vetar i voda mogu u potpunosti da zamene ugalj zanemaruju podatak da su termoelektrane u stvari sigurna rezerva za periode kada su suše ili nema vetra.

Ga┼íenje termoelektrana i zatvaranje kopova uglja doveli bi do potpune energetske zavisnosti Srbije od uvoza energije. To bi bilo pogubno, ne samo za EPS ve─ç i za kompletnu dr┼żavu i privredu, a samim tim i gra─Ĺane. Dr┼żava koja je apsolutno energetski zavisna od drugih nema budu─çnosti. Do sada smo bili energetski zavisni od nafte i gasa, jer te resurse nemamo. One koje imamo treba pametno da koristimo.

Niko ne zagovara niti propagira veće korišćenje uglja, već je neophodno strateški krenuti u prebacivanje na obnovljive izvore energije. Svaka nagla promena bi bila kobna.

Obnovljivi izvor energije - biomasa, biogoriva, biogas

Ni jedna evropska zemlja nije rekla: ÔÇ×Za pet godina nemamo ni jednu termoelektranu niti rudnik ugljaÔÇŁ. Napravljene su multidisciplinarne strategije i planovi kako da se u narednih nekoliko decenija udeo uglja smanji, a pove─ça udeo ÔÇ×zeleneÔÇŁ energije. To je put kojim Srbija treba da ide.

Sedmog marta 1970. godine kada je pu┼íten u rad blok snage 210 MW postavljen je temeljac budu─çe Termoelektrane ÔÇ×Nikola Tesla AÔÇŁ u Obrenovcu, koja je izgradnjom jo┼í pet termoblokova razli─Źite snage ima najve─çe instalisane termokapacitete u zemlji. Izgradnjom ┼íest blokova tokom sedamdestih godina pro┼ílog veka u┼ílo se u fazu intenzivnog razvoja elektroprivrede i proizvodnju elektri─Źne energije koja je u tom momentu bila potrebna za razvoj industrije. Danas posle 51 godine od sinhronizacije prvog bloka TENT A i njegovog parnjaka iste snage, koji je pu┼íten u rad krajem 1970. godine, rezultat je proizvodnja vi┼íe od 375 milijardi kWh elektri─Źne energije i dokaz da je za proteklih pola veka ostala pouzdan oslonac elektroprivrede zemlje. U istom periodu ceo TENT je proizveo 733 milijardi kWh.

Nije bilo problema u proizvodnji i prevozu uglja, kao ni u funkcionisanju toplifikacionog sistema Obrenovca, koji se snabdeva toplotnom energijom iz dva najstarija bloka. Zahvaljuju─çi tome stanovnici Obrenovca imaju kvalitetno, redovno i ekonomi─Źno grejanje tokom ─Źitave grejne sezone a po potrebi i du┼że.

I pored neprekidne borbe sa Covid 19, kada je ─Źak u jednom periodu bio karantinski organizovan smenski rad, postignuti su vrlo dobri rezultati u proizvodnji elektri─Źne energije. Na nivou ─Źitavog TENT ispunjeno je 99,97 % proizvodnog plana.

Za┼ítita ┼żivotne sredine

EPS je ulo┼żio vi┼íe od 500 miliona evra u projekte za┼ítite ┼żivotne sredine. Ugra─Ĺeni su moderni filteri u sve termoelektrane i emisije pra┼íkastih materija su smanjene za 87 %. Izgra─Ĺen je sistem za odsumporavanje u TE ÔÇ×Kostolac BÔÇŁ. Grade se sistemi za najve─çe srpske elektrane u Obrenovcu, a planirani su projekti i za ostale. Rezultat ─çe biti 20 puta manje emisije CO2.

Zelena ekonomija

Tranzicija ka ÔÇ×zelenojÔÇŁ energiji

Na koji na─Źin ─çe se energetska scena prilagoditi novom zelenom talasu i ┼íta sve treba da se uradi u Srbiji da bismo zadr┼żali energetsku nezavisnost i istovremeno ispo┼ítovali sve evropske propise i standarde u pogledu ve─çeg kori┼í─çenja obnovljivih izvora i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba┼íte.

Na po─Źetku su se elektroprivrede zasnivale na klasi─Źnim tehnologijama sa nacionalnim monopolima u dr┼żavnom vlasni┼ítvu. Bile su to upravljive elektrane sa velikim obrtima masa i inercijom. Cene je regulisala dr┼żava i ona je omogu─çavala da uz razuman profit to sve funkcioni┼íe. Usledila je liberalizacija i razdvajanje delatnosti, stvorene su berze. Sada su aktuelne klimatske promene i promena energetskog miksa sa idejom smanjivanja kori┼í─çenja fosilnih goriva. Raste kori┼í─çenje vetra i solarne energije, uz pad tro┼íkova. Op┼íti me─Ĺunarodni okvir za tranziciju sastoji se na globalnom nivou od Pariskog sporazuma, koji je ratifikovalo vi┼íe od 190 zemalja, kao i Srbija 2017. godine. Cilj je ograni─Źenje rasta prose─Źne globalne temperature znatno ispod 2 ┬░C, a uz napore da ne bude vi┼íe od 1,5 ┬░C. Vlada Srbije je potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, kojom prihvata da ─çe dosti─çi klimatsku neutralnost do 2050.

EU se povla─Źi iz uglja, ali je klju─Źna podr┼íka fondova EU, koju naro─Źito zahtevaju isto─Źne ─Źlanice. Poljska o─Źekuje vi┼íe od 15 milijardi evra.
┼áta su opcije za zamenu lignita? Pove─çanje energetske efikasnosti treba da bude upitno i najve─çi prioritet, a prete┼żno zamena lignita prirodnim gasom donela bi neprihvatljivo visoke rizike. To bi bilo pove─çanje tro┼íka uvoza gasa od oko milijardu evra i pove─çanje ukupne energetske zavisnosti Srbije sa oko 35 na vi┼íe od 56 %. Kori┼í─çenje OIE ima svoje razli─Źite limite, a i mogu─çe pove─çanje kori┼í─çenja hidropotencijala je veoma ograni─Źeno. Pove─çani uvoz elektri─Źne energije nije prihvatljiv.

Dekarbonizacija u Srbiji ugasila bi oko 17.000 radnih mesta, u EPS-u, pre svega u rudarskom i termo sektoru i jo┼í najmanje toliko u prate─çim kompanijama u Srbiji. Samo mali deo tog broja mogao bi da se nadoknadi u sektoru obnovljivih izvora energije. To dokazuje i primer iz susedstva, kad je Rumunija imala ga┼íenje termoelektrana i prebacivanje radnih mesta u OIE. Obi─Źno je tek 10 do 15 % ljudi uspevalo da pre─Ĺe na nove poslove u oblasti zelene energije.

U na┼íem regionu godi┼ínji deficit elektri─Źne energije u periodu od 2012. do 2018. godine kretao se izme─Ĺu 11.000 GWh i 23.000 GWh, dok je EPS bio izvoznik. Studije o ispunjavanju klimatskih zahteva Srbije u energetici ukazuju na to da ─çe, ukoliko se sve tra┼żeno primeni Srbija postati uvoznik struje nakon 2030. godine, to bi bilo izme─Ĺu 12 i 15 TWh na godi┼ínjem nivou, a pri sada┼ínjim cenama, to je oko 700 miliona evra.

EPS je pripremio analizu za razvoj proizvodnog kapaciteta kojim se obezbe─Ĺuje finansijski potencijal za realizaciju planiranog strate┼íkog pravca i ostvaruje dobit uz finansiranje operativnih aktivnosti i servisiranje dugova. Uslovi za to su da se emisija CO2 postepeno smanjuje da bi 2050. bila manja za 80 %, kao i da Vlada Srbije ispregovara sa EU i Energetskom zajednicom cene taksa za CO2.

Pored toga uslov je i investiranje u OIE kojim bi se do 2050. godine dobilo 5700 MW proizvodnih kapaciteta. Trenutni kapaciteti u TE Srbije su 4500 MW. Zalihe uglja nisu 40 godina, kako navode zvani─Źnici, one su mnogo ve─çe. Ovi kapaciteti od 5700 MW bi se obezbedili iz vetra i solarne energije. Prvobitne analize potencijalne proizvodnje elektri─Źne energije iz vetra su bile 2000 MW, naknadnom detaljnom analizom je konstatovano da su ti potencijali svega 1200 MW.

Atmosfera i ─Źist vazduh - Obnovljivi izvori energije

Atmosfera i ─Źist vazduh – Obnovljivi izvori energije

Ako ho─çe da zadr┼żi kupce na komercijalnom delu tr┼żi┼íta EPS mora da u─Ĺe u gasni biznis i izgradi kapacitete od oko 2000 MW snage u termoelektranama na gas, jer je tu prostor koji omogu─çava tr┼żi┼íte. Ako to ne uradi EPS, uradi─çe neko drugi i onda ─çe EPS ostati samo tr┼żi┼íte garantovanog snabdevanja. Treba naglasiti da smo propustili ÔÇ×Ju┼żni tokÔÇŁ 2014. godine kapaciteta 63 milijarde m3 gasa godi┼ínje. Zabrani ÔÇ×Ju┼żnog tokaÔÇŁ smo i mi osim Bugara kumovali, ne vode─çi ra─Źuna o ogromnoj koristi koju bismo imali od taksi, kao i problema koji se name─çu zatvaranjem termoelektrana. Trebali smo pratiti kakva ─çe se borba voditi za ÔÇ×Severni tok 2ÔÇŁ kapaciteta 55 milijardi metara kubnih godi┼ínje. Sada ─çe Nema─Źka biti glavni centar za distribuciju gasa u Evropi i motor razvoja njene privrede i poljoprivrede. Za nas je va┼żno ┼íta ka┼że EU, ne vode─çi dovoljno ra─Źuna o sopstvenim interesima. Za utehu je prolaz turskog toka iz koga ─çemo mi crpiti oko 3 milijarde kubnih metara godi┼ínje. Pre nekoliko godina EU je proglasila gas zelenim energentom, a posle velikih uticaja duboke dr┼żave to zaboravila.

Treba napomenuti da se kori┼í─çenjem gasnih elektrana stepen iskori┼í─çenja podi┼że na 90 %. Izlazni produkti sagorevanja iz gasne turbine, budu─çi da imaju visoke temperature uvode se u klasi─Źni kotao. To vrlo retko pominju stru─Źnjaci. Stepen iskori┼í─çenja klasi─Źnih TE na ugalj u Srbiji ne prelazi 34 %.

Oprezno sa OIE, korak po korak. Svaki iznenadni korak nas mo┼że dovesti u vrlo te┼íku situaciju, tj. da smo eneregtski zavisni u ve─çem obimu, ┼íto zna─Źi i svaku drugu zavisnost.

Nova pravila u energetici

Sprska energetika dobila je u aprilu novi zakonodavni okvir usvajanjem dva nova i izmenama dva va┼żna zakona kojima se br┼że kre─çe u energetsku tranziciju i prati evropska politika okretanja ka obnovljivim izvorima energije (OIE) i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i izmene i dopune Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geolo┼íkim istra┼żivanjima. Kroz zakon koji reguli┼íe racionalno kori┼í─çenje energije Srbija se uskla─Ĺuje sa novim direktivama EU ┼íto podrazumeva i uvo─Ĺenje regulative za ekolo┼íki dizajn, kao i regulative za visokoefikasnu kogeneraciju.

Istovremeno, omogu─çeno je da gra─Ĺani dobiju podsticaj da budu energetski efikasni kroz subvencije za zamenu fasadnih prozora, izolaciju fasada, kao i za zamenu grejnih sistema.

Va┼żne novine koje donosi Zakon o kori┼í─çenju OIE su promena sistema podsticanja za ovla┼í─çenje proizvo─Ĺa─Źe i uvo─Ĺenje kategorije kupacaÔÇôproizvo─Ĺa─Źa energije. Dosada┼ínje fid-in tarife za proizvo─Ĺa─Źe energije iz OIE zadr┼żavaju se samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima dr┼żavne pomo─çi EU, dok se za ostale uvodi sistem tr┼żi┼ínih premija, ─Źime se uvodi konkurencija. Priliku da se uklju─Źe u energetsku tranziciju dobi─çe i gra─Ĺani kao kupci ÔÇô proizvo─Ĺa─Źi elektri─Źne energije. To zna─Źi da dobijaju pravo da se postave elektrane na OIE iz koje mogu da sami koriste energiju i da vi┼íak isporu─Źe snabdeva─Źima i za to dobiju umanjene ra─Źune. Obaveza operatora distributivnih sistema bi─çe da obezbedi tehni─Źke uslove za merenje i merno mesto. Ovim zakonom uvedena je i zabrana izgradnje hidroelektrana bilo kog tipa i snage u za┼íti─çenim podru─Źjima.

Put do ostvarenja vizije zelene Srbije vodi preko zelene energije, energetske efikasnosti i primene svih propisa i najvi┼íih standarda za┼ítite ┼żivotne sredine pri realizaciji projekata. Napravljene su i nacionalne strategije za klimu i energetiku i nova strategija razvoja energetike s ciljem da Srbija 2040. godine bude zemlja koja ─çe proizvoditi najmanje 40 % elektri─Źne i toplotne energije iz obnovljivih izvora, a 50 % do 2050. godine. Ne postoji adekvatna strategija industrije i poljoprivrede, pa se postavlja pitanje kako je napravljena strategija razvoja energetike. Koliko je ona odr┼żiva? Preko ovako zna─Źajnih stvari se olako prelazi. Kao najve─ça srpska energetska kompanija, Elektroprivreda Srbije ide u korak sa svetskim i evropskim trendovima, tako da za┼ítita ┼żivotne sredine i pove─çanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji elektri─Źne energije ─Źine va┼żan deo strategije poslovanja.

Kako bi bili u mogu─çnosti da prikupljaju sun─Źeve zrake i generi┼íu elektri─Źnu energiju u kontinuitetu, solarni paneli moraju biti izlo┼żeni direktnoj sun─Źevoj svetlosti

Svaki investicioni projekat obuhvata ekolo┼íke mere kao deo odgovornog i odr┼żivog poslovanja. Do sada je ulo┼żeno preko 500 miliona evra u projekte kojima se unapre─Ĺuje kvalitet vazduha, vode i zemlji┼íta. ÔÇ×Zelenim putemÔÇŁ EPS nastavlja i u narednim godinama, jer su planirane dodatne ekolo┼íke investicije u niz projekata kojima se ┼ítiti i pobolj┼íava kvalitet ┼żivotne sredine. Plan je da ukupna ulaganja u ekolo┼íke projekte u narednim godinama dostignu 1,2 milijarde evra. Tako se ─Źuva energetska bezbednost Srbije i omogu─çava nastavak rada rudnika i termoelektrana. Ovom projektu treba pristupiti iskreno i profesionalno, da ne bi do┼ílo do naglog zatvaranja rudnika i termoelektrana. Istovremeno se radi i na novim projektima hidroelektrana, izgradnji vetroparkova i razvoju solarnih elektrana. Cilj je, da EPS ostane stabilan i pouzdan sistem, oslonac doma─çe privrede i ekonomskog razvoja u energetski nezavisnoj Srbiji.

Autori teksta: Prof. dr D. ┼ákobalj, ┼Ż. ─Éoki─ç, dipl.ing.