Connect with us

Budućnost

Mikro stanovanje u novom ruhu urbanih domova

Objavljeno

:

Opod Tube House

Trend mikro-stanovanja zaista je oplemenjen tokom poslednje decenije, a sada je nastupilo i novo doba malih urbanih domova. Napravljen od strane organizacije „James Lav Cibertecture“,tzv. Opod Tube House je napravljen od pregradne betonske cevi i dizajniran kao pristupačan dom za mlade ljude koji se bore sa troškovima stanovanja u glavnim svetskim gradovima.

Opod Tube House

Nedavno otkrivene u Hong Kongu, kuće sa malim cevima stvorene su od repurgovanih betonskih cevi koje mere manje od osam metara u prečniku. Cevi su dizajnirane da prime jednu ili dve osobe i obezbede oko 1000 kvadratnih metara životnog prostora. Unutrašnjost je opremljena standardnim sadržajima, uključujući dnevni boravak sa klupom koja se pretvara u krevet, mini frižider, kupatilo, tuš i dovoljno prostora za odeću i lične stvari.

Cevi se lako mogu ubaciti i mogu se lako instalirati

Prema rečima arhitekte koji stoji iza ovog dizajna, Džejmsa Lava, inspiracija iza malih cevnih domova je praktičnost, kako za mlade koji traže kuće, tako i gradske vlade pokušavaju da pruže pristupačne opcije. Iako su strukture daleko od lakih jer teže po 22 tone po komadu, oni zahtevaju malo u smislu instalacije.

Cevi se lako mogu ubaciti i mogu se instalirati u bilo koje male neiskorišćene prostore koji se obično nalaze u gradovima. Arhitekta predviđa celokupne cevovodne zajednice instalirane u stazama, ispod mostova itd., a kako kaže koncept je izvodljiv za bilo koje gradsko okruženje: „Ponekad je ostalo malo zemljišta između objekata koji su prilično uski, tako da nije lako da izgradi novu zgradu. Na ovoj način bismo mogli iskoristiti tu zemlju. “

Prevedeno sa stranice: www.inhabitat.com

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Tržište nekretnina i dalje raste, Moravski okrug, zgrade i zemljotresi

Objavljeno

:

Od

radnici na gradilištu

I ove sedmice sumirali su se rezultati na tržištu nekretnina, a čuli smo i najave nekih projekata koji će olakšati život našim građanima i pozitivno uticati na BDP.

Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste

Kada pričamo o građevinskoj sezoni koja je sada već iza nas, možemo sa sigurnošću reći da tršiste nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavlja da raste brže nego što se to očekivalo, a sve je veća potražnja za izgradnjom modernih kancelarija i maloprodajnih objekata. Ovo je ocena učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina JIE „Balkans Proprety Forum 2019“.

Senior direktor odeljenja za procene vrednosti u JIE u kosultantskoj kući za nekretnine CBRE Nebojša Nešovanović rekao je tom prilikom da su trendovi slični u celom regionu i tržiste nastavlja sa rastom.

– Očekivali smo usporenje rasta i pre godinu dana smo projektovali usporenje rasta, a to se nije desilo. Tržiste i dalje dinamično raste, pre svega stanogradnja i cene stambenih nekretnina. Takođe, dolazi do rasta kancelarijskog prostora, zauzetosti i renti – obrazložio je Nešovanović. Kako je dodao, maloprodaja je prilično popunjena u svim zemljama regiona, osim u Srbiji. Što se tiče cena nekretnina, Nešovanović očekuje da će se rast usporiti naredne godine.

U narednih godinu dana, on se nada se da će rast cena usporiti i da će se tržište stabilizovati, a tek za oko dve godine očekuje korekcije. Najveća potražnja je za nekretninama na Novom Beogradu, i može se očekivati da će se najviše graditi tu, naročito u Bloku 65.

Detalji ugovora usaglašeni, radovi na Moravskom korodoru kreću za par dana

Ovih dana bi trebalo da počnu radovi na Moravskom koridoru na lokaciji u okolini Kruševca, najavila je krajem prošle sedmice ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva kaže da su tada usaglašeni i svi detalji u pregovorima za potpisivanje komercijalnog ugovora za realizaciju ovog projekta, odnosno za povezivanje gradova Kruševca, Kraljeva, Trstenika i Vrnjačke Banje.

To dalje znači, rekla je resosna ministarka, da za 10 do 15 dana počinju radovi u okolini Kruševca budući da su država, Vlada i Ministarstvo pripremili prostor gde radovi mogu da počnu. Završena je kompletna eksproprijacija na deonici kod Kruševca.

Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture RS

Ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu

Posle razornih zemljotresa u Albaniji region je „stavio prst na čelo“ i počeo da razmišlja šta bi bilo da je zemljotres te jačine pogodio i nas. Tako je poznati beogradski arhitekta Nebojša Glišić bio ogorčen prizorima iz zemljotresom razorenih zgrada u gradovima Albanije i skrenuo je pažnju na konstataciju širom sveta poslednjih desetak godina da „ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu“. Glišić je komentarisao fotografije nakon zemljotresa i rekao da je potpuno nov objekt pokleknuo pod težinom spratova, očigledno bez adekvatnih seizmičkih platana, horizontalnih i vertikalnih armiranobetonskih serklaža koji bi prihvatili moćne sile zemljotresa. Samo se sklopilo, onako kako se mogu sklopiti spratova starih objekata na kojima su nazidani silni spratovi.

Poznati beogradski arhitekta, koji je decenijama unazad učestvovao ili potpuno konstruisao mnoštvo objekata po Srbiji za zapadnoevropske velike kompanije, konstatovao je da je, čak i kad se u zgrade ugrađuju i velike količine betona i armature, katastrofa u slučaju zemljotresa garantovana ako su zgradi „tanka kolena“.

I ovo nije jedino takvo viđenje. Naime, jedno istraživanje sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera iz 2011. o posledicama loše gradnje zgrada na ljudske žrtve u zemljotresima ustanovilo je da se u svim zemljotresima u prethodne tri decenije moglo izbeći čak 83 posto svih mrtvih samo da su se zgrade u pogođenim gradovima i naseljima podizale u skladu sa standardima zaštite od zemljotresa.

Izvor: Novosti, RTV, Tanjug

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Hidroelektrane na Balkanu, radijatori i sunčeva energija i novi zakon

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Od ekologije do osiguranja. Tako bismo ukratko rezimirali sedmicu za nama. Očito smo sv bliži evropskim zakonima i aktima koji bi trebalo da olakšaju ovu sferu i ubrzaju određene procedure. Ohrabruje svakako i sve veća svest o značaju obnovljivih izvora energije.

Evropa planira gradnju preko 8.700 Hidroelektrana

Što se tiče hidroelektrana, trenutno u Evropi radi 21.387 hidroelektrana, dok se planira izgradnja ili se je ista već u toku za još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu. Inače, ovo su rezultati prvog panevropskog popisa postojećih i planiranih hidroelektrana.

Kako su protekle sedmice upozorile nevladine organizacije „Juronejčer“ i „Rivervoč“, novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene. Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaštićenim područjima iz EU mreže Natura 2000.

Naime, podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji – 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini. Najviše hidroelektrana u Evropi je, očekivano, u Nemačkoj – 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), Norveška (2.453). U studiji koju su poručili organizacije „Juronejčer“, „Rivervoč“, Svetski fond za prirodu i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta, ističe se neuspeh vlada u EU i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.

Hidroelektrana

hidroelektrana/ Foto:pixabay.com

Radijatore u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce

Protekle sedmice obradovala nas je vest da bi radijatore domaćinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce, geotermalni izvori, toplota iz otpada, biogas ili biomasa. Gradovi i opštine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju u Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta. Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ove namene odvojile su četiri miliona evra donacije. Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu da deo toplotne energije obezbede na ovaj način, čime bi znatno smanjile emisiju štetnih gasova. I to po istoj ceni grejanja.

Pančevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguće da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i uz pomoć velikih solarno-termalnih postrojenja, dok gradovi Valjevo i Šabac vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.

Dilemu ima li Srbija dovoljno sunca da nam ono dogreva i stanove zimi, stručnjaci otklanjaju primerom Danske koja ima 30 odsto manje sunčanih sati, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcionišu. Uz solarne panele izrađivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa. Taman spremna za siguran i ekonomičan start sezone.

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva

Građevina

Poslodavci će morati da osiguraju sve radnike

Kada se radi o sumiranju rezultata tržište osiguranja će ovu godinu završiti rastom od oko šest odsto. Kako je objašnjeno na srpskim Danima osiguranja u Aranđelovcu, tome pogoduju ekonomski uslovi. Na ovom skupu najavljeni su i novi oblici obaveznog osiguranja.

Za one koji rade rizične poslove i sve zaposlene, dobra vest je da će novi zakon o osiguranju od povreda na radu, obavezati svakog poslodavca da osigura radnike. Zakon se najavljuje za proleće, nadležni kažu da to nije dodatni namet poslodavcima. Ipak, i bez tog sigurnog prihoda, ova godina je za sektor osiguranja jedna od uspešnijih. Osiguravajuća društva beleže veći broj prigovora, ali na te prigovore brže reaguju. Uz iskustvo poplava iz 2014. godne i zemljotresa u okruženju učesnici skupa, razmatraju mogućnosti partnerstva države i osiguravajućih kompanija u naknadi takvih šteta.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas