Klimatske promene i ekstremne vremenske prilike sa tumbanjem godiÅ”njih doba, ne samo da nam donose maramice, temperature, zagaÄenja, epidemije i karantine, nego nas opasno drmaju i finansijski. Istraživanja su pokazala da se potroÅ”nja energije na svetskom nivou i dalje nastavlja, kao i da je i pored usporenog rasta, ona i dalje prisutna. Za razliku od prethodnih decenija kada se nemilice vrÅ”ila eksploatacija prirodnih izvora, novije vreme beleži veliki razvoj svesti o održivom razvoju i potrebi koriÅ”Äenja obnovljivih izvora energije.
Kada je naÅ”a zemlja u pitanju i dalje se meri konstantan rast potroÅ”nje energenata, a samim tim i troÅ”kova. Drugim reÄima, rasipamo energiju. Pored direktnog finansijskog kolapsa i potrebe za proizvodnjom veÄe koliÄine energije i indirektno neadekvatnom ekoloÅ”kom i zakonskom politikom suoÄavamo se sa sve veÄim zagaÄenjem vazduha. I tako u krug.
Gde je reŔenje
U izolaciji. Toplotnoj. ImajuÄi u vidu ekstremne vremenske prilike sa rasponom temperature od minus 25ā°C do plus 45ā°C, preko vetrova i oluja i neoÄekivanih padavina, izolacija objekata je neminovna. Ako bi morali odgovoriti na pitanje, Å”ta izolovati, najbolji odgovor bi bio: sve. Od temelja do krova. Ukoliko finansijske okolnosti dozvoljavaju, ovo bi bila idealna i najbolja solucija. Sa druge strane, za poÄetak je dobro izolovati one delove koji Äine najveÄi deo objekta, iliti spoljaÅ”nje zidove ili fasadu. Smatra se da se Äak Äetvrtina ukupne energije izgubi baÅ” na ovom putu.
SpoljaŔnja zaŔtita od sunca, brisoleji
Da bi se neki objekat valjano izolovao neophodno je ispoÅ”tovati odgovarajuÄe norme i standarde. Izbor adekvatnog izolacionog materijala je prvi korak koji se mora pravilno sprovesti. Izbor zavisi od Äinjenice da li se objekat nalazi u hladnim planinskim predelima ili je primorje u pitanju. OdgovarajuÄa debljina, termiÄka provodljivost, otpornost na vatru i vodu, kao i sama tvrdoÄa materijala su osobine koje treba imati u vidu prilikom izbora. Sa druge strane, nije isto da li se izoluje ceo objekat ili deo, kao Å”to je sluÄaj kod stambenih zgrada gde vlasnici individualno donose odluku o izolaciji samo sopstvenog stana. U tom sluÄaju, izolacija se izvodi na unutraÅ”njim zidovima. Ova izolacija je, ako se tako može reÄi, loÅ”ija varijanta jer se radi na uÅ”trb prostora. MeÄutim, ukoliko je to jedina opcija, svakako je bolje izvesti i takvu izolaciju nego nikakvu.
PrateÄi ove Äinjenice pristupa se izboru odgovarajuÄeg izolacionog materijala.
Stiropor
NajÄeÅ”Äe koriÅ”Äeni izolacioni materijal na naÅ”im prostorima nastaje upumpavanjem ugljovodonika u teÄni polistiren, Äime nastaje ekspandirani polistiren. Sa druge strane ekstrudiranjem polistirena nastaje stirodur, takoÄe odliÄan termoizolacioni materijal. Oba materijala pružaju veliku izolacionu moÄ objektu na kome se nalaze. Temperaturno su postojani i ne menjaju oblik pri ekstremnim vremenskim prilikama, pružajuÄi efikasnu, sigurnu i dugotrajnu zaÅ”titu. Ukoliko bi morali da pomenemo neku manu, onda bi za stiropor bila slaba otpornost na vlagu. Sa druge strane, veÄu otpornost na vodu pruža stirodur i kao takav koristi se za izolaciju temelja i ravnog krova, gde je opasnost od prodora vode daleko veÄa. Ipak, zahvaljujuÄi svojoj toplotnoj izolaciji i pristupaÄnoj ceni u odnosu na druge izolacione materijale stiropor je jedan od najzastupljenijih izolacionih materijala na naÅ”im prostorima.
NajÄeÅ”Äe koriÅ”Äeni izolacioni materijal na naÅ”im prostorima nastaje upumpavanjem ugljovodonika u teÄni polistiren
U zavisnosti od geografskog podruÄja gde se objekat nalazi, zavisi debljina stiropora. Donedavno, izolacijom se nije smatrao stirpor ispod 8 cm, danas, ta granica je pomerena na 10 cm. Sada zamislite objekat koji je obložen stiroporom te debljine. Možete li steÄi utisak kolika Äe biti uÅ”teda energenata? ImajuÄi u vidu da postoji taÄno odreÄen postupak kako se izolacija postavlja, treba naglasiti da se na stiropor postavlja sloj lepka, potom mrežica, lepak, podloga i na kraju dekorativni sloj. Drugim reÄima izolacija Äe, za par centimetara biti deblja od samog stiropora. Nakon postavke, krajni rezultat je viÅ”e nego oÄigledan.
Kamena vuna
Drugi bitan termoizolacioni materijal koji se koristi prilikom izolacije objekata. BuduÄi da se pravi od kamene lave, kamena vuna je prirodni materijal koji doprinosi stvaranju zdravih uslova življenja. Pored odliÄne otpornosti na temperaturne promene, kamena vuna je nezapaljiv, organski Äist vodonepropustan, ali paropropustan materijal Å”to je veoma bitno jer sigurno odvodi vodenu paru iz objekta i omoguÄava da zidovi diÅ”u. Jednostavno reÄeno, u pitanju je veoma postojan materijal, koji pruža dugogodiÅ”nju i sigurnu zaÅ”titu objekta.
Toplotna i zvuÄna izolacija – kamena vuna
Za razliku od stiropora, kamena vuna pruža i adekvatnu zvuÄnu izolaciju, te je veoma bitno postaviti je na onim objektima gde je zvuÄna izolacija neophodna za normalno funkcionisanje ljudi u objektu. Iako je poželjna i za stambene objekte, kamena vuna se obiÄno koristi u izolaciji javnih objekata (bolnica, vrtiÄa) gde su termo i zvuÄna izolacija primarne. Smatra se da je danas glavni ograniÄavajuÄi faktor Å”ireg koriÅ”Äenja ovog izolacionog materijala viÅ”a cena u odnosu na stirpor. MeÄutim, sva uložena sredstva za koju godinu bi bila vraÄena kroz niže troÅ”kove energenata i stvaranjem veÄeg komfora življenja.
Zeleni izolacioni materijali
Pored stiropora i kamene vune, postoje i tzv. zeleni izolacioni materijali meÄu kojima znaÄajnu ulogu imaju: celuloza, glina, trska, slama, ovÄija vuna. Istina je da ovi izolacioni materijali imaju slabiju toplotnu otpornost u odnosu na stiropor i kamenu vunu i zbog toga se mogu koristiti u veÄim koliÄinama. Kako bi se postigli Å”to bolji izolacioni rezultati i ekonomiÄnost, neophodno je poznavati osobine svakog izolacionog materijala i shodno tome izabrati onaj koji najbolje zadovoljava potrebu objekta koji se izoluje.
Celuloza – zeleni izolacioni materijali
Šta zakon kaže
Kako je potroÅ”nja energenata svake godine bivala sve veÄa i kako smo po istoj meÄu vodeÄim zemljama u Evropi, godine 2012. izmenjen je Zakon o energetskoj efikasnosti objekata i u skladu sa njim donet je Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgradarstva kao najveÄeg potroÅ”aÄa energenata. Po ovom Pravilniku svi gradovi koji imaju sliÄnu klimu kao Beograd prilikom novogradnje moraju koristiti minimum 10 cm debljine izolacionog materijala, dok kod renoviranja objekata ta debljina mora biti minimum 8cm.
Kamena vuna je prirodni materijal koji doprinosi stvaranju zdravih uslova življenja
Kada je u pitanju izolacija kosih krovova, debljina se kreÄe izmeÄu 25 i 30 cm. Poslednju deceniju obeležilo je i pojavljivanje tzv. zelenog pasoÅ”a. Naime, zakonski je regulisano da svaki novi objekat mora posedovati energetski ili zeleni pasoÅ” koji Äe biti preduslov za dobijanje dozvole za gradnju. Nakon izgradnje ukoliko su ispoÅ”tovani svi standardi, objekat dobija zeleni pasoÅ”, Å”to je garant da Äe buduÄim korisnicima obezbediti niže troÅ”kove energenata, kao i veÄi komfor i udobnost života. TakoÄe, te zgrade imaÄe veÄi kvalitet, kao i veÄu vrednost na tržiÅ”tu. Da se zakon ne odnosi samo na novogradnju, ukazuje i Äinjenica da svaki objekat koji se renovira viÅ”e od 25%, mora poÅ”tovati standarde zakonom propisane i moraju posedovati zeleni pasoÅ”. Drugim reÄima, isti zakon za sve i u korist svih.
Šta brojke kažu
PraÄenjem situacije, doÅ”lo se do podatka da koriÅ”Äenjem izolacionih materijala, stiropora, kamene vune, odnosno postavljanjem izolacije kao i zamenom dotrajale stolarije kod starijih objekata, dolazi do vidljive uÅ”tede troÅ”kova koja se kreÄe i do 80%. ZnaÄi novi efikasni objekti startno postaju energetski efikasni.
Iako troÅ”kovi izolacije predstavljaju zavidnu cifru u budžetu privatnog ili druÅ”tvenog korisnika, jedno je sigurno, potroÅ”nja energije se rapidno smanjuje, a sa njom i troÅ”kovi energenata, objekat postaje efikasniji, uslovi života bolji, a životna sredina zdravija. Drugim reÄima, svako ulaganje u toplotnu i zvuÄnu izolaciju se isplati i to za svega par godina. PoÄetna ulaganja su velika, ali su uÅ”tede znatno veÄe.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar