Za Äasopis āgrenef – graÄevinarstvo & energetska efikasnostā govore M.Arch. Jelena i Dejan Mitov, M.Arch. Modelart Arhitekti
NaÅ”a redakcija je imala prilike da razgovara i da se druži sa stotinama arhitekata i projektnih biroa, ali su zaista retki oni koji su posveÄeni svom poslu maksimalno i koji se trude ostaviti peÄat sa svakim projektom. Nas iznova oduÅ”evljavaju kako oni āradeā kuÄe i do koje mere su postali prepoznatljivi na arhitektonskom nebu. Isto tako, retki su Biroi za koje neÄete Äuti barem po koju negativnu reÄenicu od kolega, a Modelartovci su ekipa koju kolege poÅ”tuju. Njihova specifÄnost je istraživanje, osmiÅ”ljavanje i prezentovanje prostora kroz arhitektonske makete, koje omoguÄavaju lakÅ”e sagledavanje prostora i definisanje strategije rada.
U ovom broju reÅ”ili smo da predstvaimo veÄ vrlo afirmisan arhitektonski studio osnovan od strane Jelene i Dejana Mitov zajedno sa Krstom RadovanoviÄ 2009. godine. Svoju saradnju zapoÄeli su joÅ” tokom studija na Fakultetu TehniÄkih Nauka u Novom Sadu.
Uživali smo u razgovoru o razliÄitim temama sa Jelenom i Dejanom Mitov i shvatili da je njihov odnos prema arhitekturi i klijentima zaista specifiÄan. Oni arhitekturu doživljavaju veoma liÄno i zaista svaki dan žive svoj posao. Jovan DuÄiÄ je rekao da je āprava je Å”teta kada Äovek ne zna Å”ta hoÄe, a da je katastrofa kada ne zna koliko možeā. Mislim da oni znaju Å”ta hoÄe i da znaju koliko mogu.
Arhitekturu smatraju procesom, koji se ne zavrÅ”ava realizacijom tj. izgradnjom, nego se nastavlja kroz život objekta i interakciju sa korisnicima koju vrlo rado prate. Upravo iz toga mi se Äini da je njihov fokus rada na odnosu sa klijentima i korisnicima prostora, dakle na socijalnoj dimenziji arhitekture. Vrlo ponosno istiÄu da je njihov pristup radioniÄki, gde svaki projekat predstavlja poseban izazov, a krajnji cilj su inovativna i jedinstvena reÅ”enja, koja odstupaju od tipskih obrazaca i konvencionalnih reÅ”enja.
Å ta je odredilo VaÅ”u strast prema arhitekturi ili kada ste znali da Äe to biti vaÅ” poziv?
JELENA: Oduvek sam želela da se bavim poslom koji je kreativan i povezan sa umetnoÅ”Äu pa me je nekako put doveo do arhitekture. Na poÄetku studija sam sumnjala da li je to pravo mesto ali kada sam shvatila koliko je Å”iroko polje delovanja u okviru arhitekture i koliko je sjajno Å”to je arhitekta istovremeno inženjer i umetnik, onda sam shvatila da je to pravo mesto za mene.
DEJAN: Moj najveÄi izazov je stvaranje i nastajanje, odnosno materijalizovanje stvari. Arhitekta ima sjajnu priliku da to i ostvari kroz projekte razliÄite namene i razliÄite veliÄine. Razumeti neÄije potrebe, promisliti ih i materijalizovati je za mene velika sreÄa.
Kako su nastali Modelart arhitekti?
Modelart arhitekti je zapoÄeto kao studentska grupa koja ima za cilj da deluje i stvara. Kada smo shvatili da je to viÅ”e od studentske grupe reÅ”ili smo da idemo dalje. Danas je to firma koja zapoÅ”ljava i druge ljude, brine o njima i otvara put za veÄe delovanje.
Iza vas je izmeÄu ostalog i nekolicina fenomenalnih projekata privatnih kuÄa po kojima ste prepoznatljivi, pa bi mogli reÄi da vam to nekako āležiā?
Arhitekte vole da projektuju kuÄe. Unutar tih malih objekata ima puno toga za promisliti i reÅ”iti, a ukupan rezultat može biti vrlo dinamiÄan. KuÄe su zahtevne ne zbog svoje veliÄine veÄ zbog odnosa sa klijentima jer zalazite u neÄiju privatnost. NaÅ” slogan āArhitektura je stvar poverenjaā je neÅ”to na Äemu puno radimo i iz takvog odnosa dolazimo do lepih rezultata.
Po naÅ”em miÅ”ljenju svaki vaÅ” projekat je specifiÄan i drugaÄiji i oseÄa se vaÅ”a posveÄenost. Å ta je ono Å”to vas inspiriÅ”e i da li biste mogli živeti u svakoj kuÄi koju ānacrtateā?
Svaku kuÄu i posmatramo na sliÄan naÄin, projektujemo i gradimo kao da Äemo mi tu živeti. Za svaku kuÄu dosta vremena se potroÅ”i na analizu lokacije i onda iz nje dobijamo najveÄu inspiraciju, zbog toga su sve te kuÄe razliÄite jer se nalaze na razliÄitim mestima, pa je samim tim i inspiracija drugaÄija.
OpiÅ”ite dan u životu Jelene i Dejana Mitova i koliko je teÅ”ko posao iskljuÄiti kada doÄete kuÄi i obrnuto?
Kod nas ne postoji to da se posao iskljuÄi i preÄemo na privatna pitanja i obrnuto. Mi živimo ovaj posao i on živi sa nama. Nekada Äemo se u toku radnog vremena, u kancelariji ili na putu ka sastanku baviti nekim privatnim pitanjima, i isto tako Äemo uveÄe, kod kuÄe ili tokom godiÅ”njeg odmora razglabati o temama sa posla. Mislim da je to tako kod svih parova koji su zajedno u poslu.
IzmeÄu ostalog, Äak i kada supružnici rade na razliÄitim poslovima, kod kuÄe dele sve svoje probleme koji su vezani za te poslove. Kod nas ne postoji ta jasna linija izmeÄu privatnog i poslovnog. To može nekada da bude zamorno, ali istovremeno je sjajno jer upravo u momentima kada jedan od nas ima neki problem, drugi može da ga sasluÅ”a, zaista razume i pomogne. To je ona lepÅ”a strana svega, ta prava podrÅ”ka u teÅ”kim momentima.
S obzirom da vodite firmu u kojoj radi 20-ak Älanova, koje kriterijume moraju da ispune vaÅ”i zaposleni i Å”ta je kljuÄ savrÅ”eno uigranog tima?
Jako nam je bitno da gajimo porodiÄnu atmosferu i svaki novi Älan treba da se uklopi u tim ne samo svojim radom veÄ i kao liÄnost. Želimo da ljudi koji rade kod nas budu bliski, imaju dobar odnos i da vlada prijateljska atmosfera. Bez obzira koliko neko dobro obavlja svoj posao, ako se kao liÄnost ne uklopi u tim, nažalost pre ili kasnije ne bude viÅ”e deo njega. Iskustvo nam je pokazalo da bilo ko ko se karakterno nikako ne uklopi u tim, napravi timu viÅ”e Å”tete nego koristi. Mi smo joÅ” uvek manji tim u kom je bitno da se njegovi Älanovi dobro slažu.
Koliko je danas mladom arhitekti lako ili teÅ”ko da ostane svoj i da bira sa kim i Å”ta Äe da radi? Kakva je situacija bila na poÄetku vaÅ”ih karijera?
Mladi arhitekta danas ima dosta moguÄnosti i izbora, puno toga mu je dostupno. Danas kruži pitanje gde radiÅ” i Äime se baviÅ”, a pre 10ak godina je bilo pitanje da li imaÅ” posla u struci. Puno toga je bolje, ali moramo da radimo joÅ” mnogo da bi to bilo za pohvalu.
Kod nas se prilikom izgradnje novih viŔestambenih objekata ostavlja veoma malo prostora za zelenilo, kako uticati na promenu takvog trenda?
Zakonska regulativa, pravilnici i uslovi za datu lokaciju vrlo jasno kažu Å”ta treba raditi po pitanju zelenila i u kojoj meri je neophodno ga predvideti. Projektanti Äesto pod pritiskom investitora ne obrade ove delove jer potajno znaju da se na kraju neÄe ni realizovati. Neophodno je da edukujemo naÅ”e klijente, neophodno je da država pooÅ”tri regulativu i da inspekcija i komisija za prijem objekta to sve kasnije i sprovede u delo.
Da li vam se Äini da je u mnogim sferama kulture, pa i u arhitekturi danas puno viÅ”e Äiste konzumacije, nego istinske kreacije. ZaÅ”to je to tako kada su nam moguÄnosti mnogo veÄe nego ranije?
Stanje arhitekture u naÅ”oj zemlji nije sjajno i uvek može bolje, ali liÄni utisak je da dosta toga ide na bolje. MoguÄnosti su nam veÄe, to je taÄno, to vidimo i po klijentima koji žele promene i boljitak. Na struci je teret da bira izmeÄu konzumacije i kreacije. Mi stalno vrebamo priliku za kreaciju i ako se ona ukaže vodimo raÄuna da je ne propustimo.
NagraÄivani ste za nekolicinu objekata, a nas zanima koja vam je nagrada najdraža i koji je objekat bio vaÅ”a prekretnica u karijeri?
Ja bih definitvno izdvojila kuÄu u Alibunaru. To je naÅ” prvi takav objekat i po njemu nas mnogi i dan danas prepoznaju. Jako puno smo se tada posvetili tom projektu, kroz taj objekat smo puno toga nauÄili i imam oseÄaj da je za nas taj objekat bio āonaj sledeÄiā korak u naÅ”em razvoju. Toliko smo ljubavi, volje i energije uložili tada u taj projekat da smo sa klijentima izgradili izuzetan prijateljski odnos koji traje i dalje.
Da li arhitekte u Srbiji danas imaju svoje mesto i poziciju u skladu sa znaÄajem u druÅ”tvu i zaÅ”to nemaju?
Pozicija i znaÄaj u druÅ”tvu ne dolaze sami od sebe, za to se bori, kao i za sve ostalo u životu. OÄigledno se mi kao struka do sada nismo dovoljno borili za to ali se nadam da Äe se to promeniti. Jedan od ciljeva ASAP-a, koji je nedavno osnovan, jeste upravo taj i mislim da to udruženje apsolutno ima snagu da ovaj status promeni na bolje.
Vi ste jedan od osnivaÄa ASAP-a, zaÅ”to ste se prikljuÄili timu izuzetnih arhitekata i Å”ta je misija ove asocijacije?
Velika nam je Äast Å”to je naÅ”a firma jedna od Älanica osnivaÄa. Misija ASAP-a je upravo ovo Å”to sam spomenula u prethodnom pitanju. Želimo da zajedniÄkim udruživanjem poveÄamo svoj uticaj i znaÄaj na tržiÅ”tu. TakoÄe, želimo da stvorimo platformu gde možemo da razmenimo znanja i iskustva na nivou cele zemlje, a smatram da nam je tako neÅ”to bilo preko potrebno.
Da li možete za āgrenefā dati vaÅ”e miÅ”ljenje o danaÅ”njoj arhitektonskoj sceni i Å”ta je ono Å”to se danas ācrtaā i gradi u Srbiji?
Uvek možemo da kudimo, ali mislim da je bolje da se osvrnemo na primere dobre prakse i njih spomenemo. Mislim da je trenutno zaista puno firmi/studija koji se bave dobrom arhitekturom i konaÄno kod nas možemo da vidimo neku dobru arhitekturu. SuÅ”tina je da moramo o tim primerima da priÄamo, da ih pokazujemo, analiziramo i uÄimo na njima, jedino Äemo tako poveÄati broj takvih primera.
Energetska efikasnost su verovatno dve ānajskuplje reÄiā u 21. Veku i postajU potreba i imperativ. Koliko pažnje posveÄujete energetski efikasnim materijalima i koliko su vaÅ”i klijenti uopÅ”te informisani o istim?
Energetska efikasnost je imperativ vremena u kom živimo. Subjektivni oseÄaj da su ljudi informisani ili bar razmiÅ”ljaju o tome, bar je takav sluÄaj sa privatnim investitorima kada grade za liÄne potrebe i tu nam onda ne treba previÅ”e da se složimo.
Koji su bili najÄudniji zahtevi koje ste imali od klijenata i odbili, a koji ste prihvatili da radite?
NajÄudniji zahtevi dolaze od Äudnih ljudi, onih koji ne ulaze otvoreno u svojim namerama veÄ postoji neka pozadina, koju možda ni sami ne razumeju.
Preduslov da saraÄujemo sa nekim je otvorenost, tako da ako ona ne postoji onda takve zahteve smatramo Äudnim i onda ih izbegavamo. Ako razmiÅ”ljamo o Äudnim zahtevima u pogledu namene objekta tu onda nemamo problema ni sa jednom funkcijom, dokle god to nije na Å”tetu neke treÄe strane.
Za Ŕta je zadužena Jelena, a za Ŕta Dejan u Modelartu?
Jelena je menadžer kancelarije i zadužena je za projektantski deo posla, kao i za sve ljude koji su ukljuÄeni u taj segment posla. Dejan je zadužen za upravljanje investicijama i njihovo izvoÄenje, Å”to je direktno povezano sa gradiliÅ”tem i izvoÄaÄkim delom posla.
Gde vidite Modelart u narednih 10 godina?
Osnovna ideja MA je pružiti uslugu od ideje do realizacije na jednom mestu i to pre svega za nestandardne objekte. Na tome smo radili prethodnih 10 godina tako da nastavljamo na tome da radimo i narednih 10 godina, sa ciljem da unapredimo odnos sa klijentom, podignemo efikasnost u realizaciji i dodatno poboljÅ”amo transparentnost za sve aktere ukljuÄene u procesu izgradnje, poÄev od investitora pa do finalnog ÄiÅ”Äenja objekta.