Connect with us

Arhitektura

#Intervju: Modelart Arhitekti – Arhitektura je proces koji živimo svako dan

Objavljeno

:

Kuća Rilak, Alibunar, Modelart Arhitekti / foto: Vesna Stojaković

Za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” govore M.Arch. Jelena i Dejan Mitov, M.Arch. Modelart Arhitekti

Naša redakcija je imala prilike da razgovara i da se druži sa stotinama arhitekata i projektnih biroa, ali su zaista retki oni koji su posvećeni svom poslu maksimalno i koji se trude ostaviti pečat sa svakim projektom. Nas iznova oduševljavaju kako oni „rade“ kuće i do koje mere su postali prepoznatljivi na arhitektonskom nebu. Isto tako, retki su Biroi za koje nećete čuti barem po koju negativnu rečenicu od kolega, a Modelartovci su ekipa koju kolege poštuju. Njihova specifčnost je istraživanje, osmišljavanje i prezentovanje prostora kroz arhitektonske makete, koje omogućavaju lakše sagledavanje prostora i definisanje strategije rada.

U ovom broju rešili smo da predstvaimo već vrlo afirmisan arhitektonski studio osnovan od strane Jelene i Dejana Mitov zajedno sa Krstom Radovanović 2009. godine. Svoju saradnju započeli su još tokom studija na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu.

Uživali smo u razgovoru o različitim temama sa Jelenom i Dejanom Mitov i shvatili da je njihov odnos prema arhitekturi i klijentima zaista specifičan. Oni arhitekturu doživljavaju veoma lično i zaista svaki dan žive svoj posao. Jovan Dučić je rekao da je „prava je šteta kada čovek ne zna šta hoće, a da je katastrofa kada ne zna koliko može“. Mislim da oni znaju šta hoće i da znaju koliko mogu.

Arhitekturu smatraju procesom, koji se ne završava realizacijom tj. izgradnjom, nego se nastavlja kroz život objekta i interakciju sa korisnicima koju vrlo rado prate. Upravo iz toga mi se čini da je njihov fokus rada na odnosu sa klijentima i korisnicima prostora, dakle na socijalnoj dimenziji arhitekture. Vrlo ponosno ističu da je njihov pristup radionički, gde svaki projekat predstavlja poseban izazov, a krajnji cilj su inovativna i jedinstvena rešenja, koja odstupaju od tipskih obrazaca i konvencionalnih rešenja.

Šta je odredilo Vašu strast prema arhitekturi ili kada ste znali da će to biti vaš poziv?

JELENA: Oduvek sam želela da se bavim poslom koji je kreativan i povezan sa umetnošću pa me je nekako put doveo do arhitekture. Na početku studija sam sumnjala da li je to pravo mesto ali kada sam shvatila koliko je široko polje delovanja u okviru arhitekture i koliko je sjajno što je arhitekta istovremeno inženjer i umetnik, onda sam shvatila da je to pravo mesto za mene.

DEJAN: Moj najveći izazov je stvaranje i nastajanje, odnosno materijalizovanje stvari. Arhitekta ima sjajnu priliku da to i ostvari kroz projekte različite namene i različite veličine. Razumeti nečije potrebe, promisliti ih i materijalizovati je za mene velika sreća.

Kuća u Smilovcima, Modelart Arhitekti

Kuća u Smilovcima, Modelart Arhitekti / foto: Stefan Ivković

Kako su nastali Modelart arhitekti?

Modelart arhitekti je započeto kao studentska grupa koja ima za cilj da deluje i stvara. Kada smo shvatili da je to više od studentske grupe rešili smo da idemo dalje. Danas je to firma koja zapošljava i druge ljude, brine o njima i otvara put za veće delovanje.

Iza vas je između ostalog i nekolicina fenomenalnih projekata privatnih kuća po kojima ste prepoznatljivi, pa bi mogli reći da vam to nekako „leži”?

Arhitekte vole da projektuju kuće. Unutar tih malih objekata ima puno toga za promisliti i rešiti, a ukupan rezultat može biti vrlo dinamičan. Kuće su zahtevne ne zbog svoje veličine već zbog odnosa sa klijentima jer zalazite u nečiju privatnost. Naš slogan „Arhitektura je stvar poverenja“ je nešto na čemu puno radimo i iz takvog odnosa dolazimo do lepih rezultata.

Po našem mišljenju svaki vaš projekat je specifičan i drugačiji i oseća se vaša posvećenost. Šta je ono što vas inspiriše i da li biste mogli živeti u svakoj kući koju „nacrtate”?

Svaku kuću i posmatramo na sličan način, projektujemo i gradimo kao da ćemo mi tu živeti. Za svaku kuću dosta vremena se potroši na analizu lokacije i onda iz nje dobijamo najveću inspiraciju, zbog toga su sve te kuće različite jer se nalaze na različitim mestima, pa je samim tim i inspiracija drugačija.

Opišite dan u životu Jelene i Dejana Mitova i koliko je teško posao isključiti kada dođete kući i obrnuto?

Kod nas ne postoji to da se posao isključi i pređemo na privatna pitanja i obrnuto. Mi živimo ovaj posao i on živi sa nama. Nekada ćemo se u toku radnog vremena, u kancelariji ili na putu ka sastanku baviti nekim privatnim pitanjima, i isto tako ćemo uveče, kod kuće ili tokom godišnjeg odmora razglabati o temama sa posla. Mislim da je to tako kod svih parova koji su zajedno u poslu.

Između ostalog, čak i kada supružnici rade na različitim poslovima, kod kuće dele sve svoje probleme koji su vezani za te poslove. Kod nas ne postoji ta jasna linija između privatnog i poslovnog. To može nekada da bude zamorno, ali istovremeno je sjajno jer upravo u momentima kada jedan od nas ima neki problem, drugi može da ga sasluša, zaista razume i pomogne. To je ona lepša strana svega, ta prava podrška u teškim momentima.

S obzirom da vodite firmu u kojoj radi 20-ak članova, koje kriterijume moraju da ispune vaši zaposleni i šta je ključ savršeno uigranog tima?

Jako nam je bitno da gajimo porodičnu atmosferu i svaki novi član treba da se uklopi u tim ne samo svojim radom već i kao ličnost. Želimo da ljudi koji rade kod nas budu bliski, imaju dobar odnos i da vlada prijateljska atmosfera. Bez obzira koliko neko dobro obavlja svoj posao, ako se kao ličnost ne uklopi u tim, nažalost pre ili kasnije ne bude više deo njega. Iskustvo nam je pokazalo da bilo ko ko se karakterno nikako ne uklopi u tim, napravi timu više štete nego koristi. Mi smo još uvek manji tim u kom je bitno da se njegovi članovi dobro slažu.

Koliko je danas mladom arhitekti lako ili teško da ostane svoj i da bira sa kim i šta će da radi? Kakva je situacija bila na početku vaših karijera?

Mladi arhitekta danas ima dosta mogućnosti i izbora, puno toga mu je dostupno. Danas kruži pitanje gde radiš i čime se baviš, a pre 10ak godina je bilo pitanje da li imaš posla u struci. Puno toga je bolje, ali moramo da radimo još mnogo da bi to bilo za pohvalu.

Kod nas se prilikom izgradnje novih višestambenih objekata ostavlja veoma malo prostora za zelenilo, kako uticati na promenu takvog trenda?

Zakonska regulativa, pravilnici i uslovi za datu lokaciju vrlo jasno kažu šta treba raditi po pitanju zelenila i u kojoj meri je neophodno ga predvideti. Projektanti često pod pritiskom investitora ne obrade ove delove jer potajno znaju da se na kraju neće ni realizovati. Neophodno je da edukujemo naše klijente, neophodno je da država pooštri regulativu i da inspekcija i komisija za prijem objekta to sve kasnije i sprovede u delo.

Kuća na Fruškoj gori

Kuća na Fruškoj gori, Modelart Arhitekti/ foto: Miloš Martinović

Da li vam se čini da je u mnogim sferama kulture, pa i u arhitekturi danas puno više čiste konzumacije, nego istinske kreacije. Zašto je to tako kada su nam mogućnosti mnogo veće nego ranije?

Stanje arhitekture u našoj zemlji nije sjajno i uvek može bolje, ali lični utisak je da dosta toga ide na bolje. Mogućnosti su nam veće, to je tačno, to vidimo i po klijentima koji žele promene i boljitak. Na struci je teret da bira između konzumacije i kreacije. Mi stalno vrebamo priliku za kreaciju i ako se ona ukaže vodimo računa da je ne propustimo.

Nagrađivani ste za nekolicinu objekata, a nas zanima koja vam je nagrada najdraža i koji je objekat bio vaša prekretnica u karijeri?

Ja bih definitvno izdvojila kuću u Alibunaru. To je naš prvi takav objekat i po njemu nas mnogi i dan danas prepoznaju. Jako puno smo se tada posvetili tom projektu, kroz taj objekat smo puno toga naučili i imam osećaj da je za nas taj objekat bio „onaj sledeći“ korak u našem razvoju. Toliko smo ljubavi, volje i energije uložili tada u taj projekat da smo sa klijentima izgradili izuzetan prijateljski odnos koji traje i dalje.

Kuća za odmor Modelart Arhitekti

Kuća za odmor Rilak, Alibunar, Modelart Arhitekti / foto: Vesna Stojaković

Da li arhitekte u Srbiji danas imaju svoje mesto i poziciju u skladu sa značajem u društvu i zašto nemaju?

Pozicija i značaj u društvu ne dolaze sami od sebe, za to se bori, kao i za sve ostalo u životu. Očigledno se mi kao struka do sada nismo dovoljno borili za to ali se nadam da će se to promeniti. Jedan od ciljeva ASAP-a, koji je nedavno osnovan, jeste upravo taj i mislim da to udruženje apsolutno ima snagu da ovaj status promeni na bolje.

Vi ste jedan od osnivača ASAP-a, zašto ste se priključili timu izuzetnih arhitekata i šta je misija ove asocijacije?

Velika nam je čast što je naša firma jedna od članica osnivača. Misija ASAP-a je upravo ovo što sam spomenula u prethodnom pitanju. Želimo da zajedničkim udruživanjem povećamo svoj uticaj i značaj na tržištu. Takođe, želimo da stvorimo platformu gde možemo da razmenimo znanja i iskustva na nivou cele zemlje, a smatram da nam je tako nešto bilo preko potrebno.

kuća za odmor

Kuća u Rakovci, Modelart Arhitekti / foto: Dušan Petković

Da li možete za „grenef” dati vaše mišljenje o današnjoj arhitektonskoj sceni i šta je ono što se danas „crta” i gradi u Srbiji?

Uvek možemo da kudimo, ali mislim da je bolje da se osvrnemo na primere dobre prakse i njih spomenemo. Mislim da je trenutno zaista puno firmi/studija koji se bave dobrom arhitekturom i konačno kod nas možemo da vidimo neku dobru arhitekturu. Suština je da moramo o tim primerima da pričamo, da ih pokazujemo, analiziramo i učimo na njima, jedino ćemo tako povećati broj takvih primera.

Energetska efikasnost su verovatno dve „najskuplje reči” u 21. Veku i postajU potreba i imperativ. Koliko pažnje posvećujete energetski efikasnim materijalima i koliko su vaši klijenti uopšte informisani o istim?

Energetska efikasnost je imperativ vremena u kom živimo. Subjektivni osećaj da su ljudi informisani ili bar razmišljaju o tome, bar je takav slučaj sa privatnim investitorima kada grade za lične potrebe i tu nam onda ne treba previše da se složimo.

porodična kuća

Enterijer kuće na Fruškoj gori / Fotografija: Miloš Martinović

Koji su bili najčudniji zahtevi koje ste imali od klijenata i odbili, a koji ste prihvatili da radite?

Najčudniji zahtevi dolaze od čudnih ljudi, onih koji ne ulaze otvoreno u svojim namerama već postoji neka pozadina, koju možda ni sami ne razumeju.

Preduslov da sarađujemo sa nekim je otvorenost, tako da ako ona ne postoji onda takve zahteve smatramo čudnim i onda ih izbegavamo. Ako razmišljamo o čudnim zahtevima u pogledu namene objekta tu onda nemamo problema ni sa jednom funkcijom, dokle god to nije na štetu neke treće strane.

trpezarija

Foto: Dušan Petković / Deo grane isečene sa obližnjeg drveta je pretvoren u viseći luster iznad trpezarijskog stola

Za šta je zadužena Jelena, a za šta Dejan u Modelartu?

Jelena je menadžer kancelarije i zadužena je za projektantski deo posla, kao i za sve ljude koji su uključeni u taj segment posla. Dejan je zadužen za upravljanje investicijama i njihovo izvođenje, što je direktno povezano sa gradilištem i izvođačkim delom posla.

Gde vidite Modelart u narednih 10 godina?

Osnovna ideja MA je pružiti uslugu od ideje do realizacije na jednom mestu i to pre svega za nestandardne objekte. Na tome smo radili prethodnih 10 godina tako da nastavljamo na tome da radimo i narednih 10 godina, sa ciljem da unapredimo odnos sa klijentom, podignemo efikasnost u realizaciji i dodatno poboljšamo transparentnost za sve aktere uključene u procesu izgradnje, počev od investitora pa do finalnog čišćenja objekta.

Izdvajamo

Popularno