Connect with us
Arhitektura

intervju: Milo┼í Martinovi─ç – Arhitektonska fotografija je neodvojivi element u promociji arhitekture

Milo┼í Martinovi─ç je arhitektonski fotograf ro─Ĺen u Beogradu 1985. godine. Studirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde je stekao diplomu iz oblasti arhitekture. Ubrzo nakon toga se posvetio arhitektonskoj fotografiji i postao jedan od najpriznatijih arhitektonskih fotografa u Srbiji i regionu. Milo┼íeva sposobnost da kroz svoj objektiv uhvati su┼ítinu arhitekture je zaista izuzetna. Njegova pa┼żnja posve─çena detaljima i uva┼żavanje lepote i istorije iza svake strukture koju fotografi┼íe je o─Źigledna na njegovim zapanjuju─çim slikama. Kroz svoj rad, on nudi i jedinstvenu perspektivu na doga─Ĺaje i ┼żivote koji su oblikovani unutar┬á zidova objekata koje fotografi┼íe. Martinovi─çeva fotografija slu┼żi kao podsetnik na uticaj koji arhitektura mo┼że da ima na na┼íe ┼żivote i va┼żnost o─Źuvanja ovih objekata za budu─çe generacije.

Kada ste shvatili da ┼żelite projektovanje zameniti fotografisanjem zavr┼íenih objekata?

To je proces koji je trajao nekih 8 godina. Nakon prve 4 godine bavljenja arhitekturom do┼íao sam do te┼íkog zaklju─Źka da nisam sre─çan sa svojim poslom i da bih voleo da se bavim ne─Źim drugim, ali nisam imao ideju ┼íta bi to bilo. U tom periodu mi se razvilo interesovanje ka fotografiji i po─Źeo sam sve vi┼íe da fotografi┼íem. Budu─çi da sam arhitekta po obrazovanju, interes ka fotografiji se nekako prirodno usmerio ka arhitektonskoj fotografiji. Izdr┼żao sam dodatne 4 godine rada u arhitekturi, tokom kojih sam aktivno kupovao foto opremu i u─Źio kako se fotografi┼íe arhitektura. Kona─Źno sam skupio hrabrost i 2017. godine oti┼íao u arhitektonsku penziju. Odlu─Źio sam se na poku┼íaj da budem fotograf, sa nadom da ne─çu morati da se vratim na rad u arhitekturi. Za sad jo┼í nisam morao, ali strah je uvek prisutan.

Sojenica na Savi, projekat: Remorker Architects / foto: Miloš Martinović

Sojenica na Savi, projekat: Remorker Architects / foto: Miloš Martinović

Radili ste nekoliko godina u Rusiji kao arhitekta na velikim projektima. Da li se na┼íe i njihovo tr┼żi┼íte uop┼íte mogu porediti i za┼íto ne?

Te┼íko ih je porediti zbog ogromne razlike u veli─Źini samog tr┼żi┼íta, koli─Źini novca koji se ula┼że i raznovrsnosti projekata. ─îak je i samo Moskva kao tr┼żi┼íte neuporedivo ve─ça od cele Srbije. Mislim da je u vreme dok sam ja radio tamo bila mnogo otvorenija konkurencija na ruskom tr┼żi┼ítu nego kod nas. Imali ste ve─çe ┼íanse da kao arhitekta radite na velikim projektima. ─îak sam i ja sa relativno malim radnim iskustvom imao priliku da budem glavni arhitekta na projektima, gde sam za 3 godine isprojektovao preko 60.000 m2 raznih projekata enterijera i vodio svoj tim od 7 ljudi na zadnjem projektu. Ne verujem da bih u Srbiji skoro dobio takvu priliku.

Koji je bio prvi projekat koji ste fotografisali i da li postoje neki poslovi koji su bitno uticali na razvoj Vaše karijere?

Prvi projekat sam fotografisao za Remorker Architects, bio je to mali enterijer Fit House od 25 m2, 2015. godine. To je bilo tokom mog kratkog dvomese─Źnog rada u Remorkeru. Najzna─Źajniji projekti koje sam fotografisao posle zvani─Źnog prelaska na bavljenje fotografijom su bili porodi─Źna ku─ça na Senjaku koju su radili MAIN Architects i projekat sojenice na Savi za Remorker. Mislim da su mi ovi projekti dali bitnu po─Źetnu referencu koja se uvek te┼íko sti─Źe na po─Źetku bilo kakve karijere. Zbog toga ─çu uvek biti zahvalan arhitektama iz MAIN-a i Remorker-a na ukazanoj prilici i poverenju.

Stan 8_13, projekat: Miloš Milivojević / foto: Miloš Martinović

Stan 8_13, projekat: Miloš Milivojević / foto: Miloš Martinović

Kako biste objasnili ulogu arhitektonske fotografije u kontekstu dokumentovanja i promovisanja arhitekture?

Jednom prilikom sam na┼íao podatak da na svakog ─Źoveka koji poseti neki arhitektonski objekat, 10 hiljada ljudi taj objekat vidi samo kroz fotografiju. To je na─Źin na koji se ve─çina nas upoznaje sa novim projektima ┼íirom sveta i zbog toga je arhitektonska fotografija neodvojivi element u promociji arhitekture. U svetu je ona priznata kao zasebna disciplina jo┼í sredinom 20. veka. Kod nas se razvija tek drugu deceniju, ali bitno da je proces zapo─Źet.

Sti─Źe se utisak da mladi projektni biroi i njihovi osniva─Źi dosta vode ra─Źuna o svom portfoliju i da vas oni anga┼żuju najvi┼íe?

Mladi biroi ─Źine najve─çi procenat mojih klijenata. Kod njih je uveliko ve─ç izgra─Ĺeno shvatanje da je izveden projekat potrebno fotografisati, kao i to da treba unajmiti osobu specijalizovanu za taj oblik fotografije. Imaju─çi u vidu veliki pomak koji su mla─Ĺe generacije arhitekata napravile u osvajanju doma─çeg tr┼żi┼íta, samim tim ima i vi┼íe potrebe za arhitektonskim fotografima. Smatram da takvom saradnjom svi zajedno unapre─Ĺujemo na─Źin na koji se arhitektonska struka promovi┼íe.

Privatna vila, Istra, projekat: MAPA Architect / foto: Miloš Martinović

Privatna vila, Istra, projekat: MAPA Architect / foto: Miloš Martinović

Kako balansirate izme─Ĺu estetike arhitekture i preno┼íenja njenih funkcionalnih karakteristika u svojim fotografijama?

Po meni su funkcija i estetika podjednako va┼żni aspekti arhitekture, pa se stoga trudim da svakim kadrom prika┼żem oba. Smatram da sam uspe┼íno odradio svoj posao ako vam fotografija prvo privu─Źe pa┼żnju i vizuelno vas obraduje, a potom se zadr┼żite na njoj i po─Źnete da istra┼żujete i analizirate prostor.

Kako se nosite sa izazovima kao ┼íto su lo┼íe osvetljenje ili ograni─Źen pristup prostoru prilikom fotografisanja arhitekture?

Budu─çi da je svetlo mo┼żda i najbitniji element fotografije, trudim se da planiram snimanja tako da uhvatim momente kada je svetlo najbolje. To zahteva dosta analize kretanja Sunca, prognoze vremena, orijentacije objekta itd. U slu─Źajevima kada su datum i vreme snimanja strogo ograni─Źeni, koristim razne fotografske tehnike da izvu─Źem maksimum iz onoga ┼íto zateknem na lokaciji. Ne koristim dodatnu rasvetu, ve─ç isklju─Źivo hvatam samo svetlo koje zaista postoji u prostoru. Samo je pitanje da li ─çe kamera prikupljati svetlo dvadeseti deo sekunde, 2 sekunde ili 2 minuta. ┼áto se ti─Źe ograni─Źenog pristupa prostoru, tu se koriste merdevine, kadriranje kroz ogradu, preko ograde, iz ugla 2cm od zida i sli─Źne metode koje deluju veoma ─Źudno nekom ko posmatra sa strane. Snimanje dronom omogu─çuje pristup mestima kojima bi bilo nemogu─çe pri─çi sa zemlje. ┼áirokougaoni objektivi tako─Ĺe poma┼żu.

Avala House, projekat: TEN Studio / foto: Miloš Martinović

Avala House, projekat: TEN Studio / foto: Miloš Martinović

Mo┼żete li da nam prenesete jednu anegdotu sa lokacije tokom sesije?

Prolaznici na ulici naj─Źe┼í─çe misle da se snima ne┼íto za televiziju, jer 99% slu─Źajeva fotografi┼íem uz upotrebu stativa. Tokom snimanja jedne pekare u Beogradu, u┼íao je ─Źovek koji nije imao nameru da bilo ┼íta kupi, ve─ç je direktno pri┼íao i tra┼żio da da intervju za televiziju. I dalje mi je ┼żao ┼íto nisam uklju─Źio video snimanje i zabele┼żio ┼íta je gospodin hteo da ka┼że. U poslednje vreme me ljudi koji vide da snimam dronom sve ─Źe┼í─çe pitaju da li je to onaj dron sa stadiona (misle─çi na fudbalsku utakmicu izme─Ĺu Srbije i Albanije) i da li se takvi dronovi koriste u Ukrajini. Jednom prilikom mi je objektiv spao sa pojasa na kome stoji i otkotrljao se u bazen. Uspeo sam da uletim dronom u armaturu pa je pao 7 metara niz otvor u plo─Źi. Posle celodnevnog snimanja od preko 12 sati sam zaspao u kolima tokom povratka iz Ni┼ía i uleteo u za┼ítitnu ogradu na auto-putu. Meni nije bilo ni┼íta, auto je popravljen a projekat Elektronskog fakulteta je dobio Grand Prix salona arhitekture u Beogradu, pa i dalje smatram da je vredelo.

Da li vam se de┼íava da se i same arhitekte iznenade na─Źinom na koji ste vi do┼żiveli odre─Ĺeni prostor?

Ima slu─Źajeva gde ─çu ja kao neko ko posmatra projekat sve┼żim o─Źima do┼żiveti i videti prostor na druga─Źiji na─Źin nego ┼íto ga vidi arhitekta koji je proveo mesece ili godine rade─çi na njemu. De┼íava se da na─Ĺem kadrove koji iznenade i arhitektu, ┼íto smatram posebnim uspehom jer niko ne poznaje objekat dobro kao njegov autor.

Da li postoji neki poseban pristup ili na─Źin kako pristupate fotografisanju prostora kako biste uhvatili njihovu su┼ítinu ili pri─Źu?

Nadovezuju─çi se na prethodno pitanje, primetio sam da arhitekte imaju problem da slobodno sagledaju prostor koji su stvorili. Imaju tendenciju da se koncentri┼íu na negativne aspekte kao ┼íto su gre┼íke tokom izvo─Ĺenja, promene i kompromise na koje su bili primorani. Prolazio sam kroz to i sam tokom bavljenja arhitekturom. Sada kao fotograf imam priliku da do┼żivim projekat neoptere─çen mukotrpnim procesom njegove izrade. Mogu da se iznenadim dok otkrivam projekat i u┼żivam u lepoti arhitekture. To je ono ┼íto najvi┼íe cenim kod svog posla. Daje mi slobodu da sagledam prostor, razmislim o njegovim funkcijama, vizuelnim aspektima i tra┼żim na─Źin da to prika┼żem kroz kadar.

Cingi Lingi ─Źarda, Osijek, projekat: A4 Studio / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Cingi Lingi ─Źarda, Osijek, projekat: A4 Studio / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Koliko se razlikuje fotografisanje enterijera u odnosu na eksterijer i da li nešto više preferirate?

Najve─ça razlika je u uslovima rada. Tokom fotografisanja enterijera ne moram da stojim satima na -10C i vetru ili jakom suncu i +40C. Pristup fotografiji je isti. Snimanje enterijera se naj─Źe┼í─çe radi odjednom, pa koliko god trajalo (a mo┼że da traje i 10-12 sati), dok za eksterijer ─Źesto izlazim na lokaciju vi┼íe puta u razli─Źitim delovima dana. Po nekad ─çu jedan objekat fotografisati i pet ili sedam puta kako bih uvatio svetlo koje ┼żelim ujutru, uve─Źe i tokom dana. Podjednako volim da fotografi┼íem enterijer i eksterijer, te┼íko mi je da odaberem favorita.

Kako biste opisali svoj proces obrade fotografija arhitekture? Imate li neke posebne tehnike ili postupke koje koristite?

Cilj mi je da finalna slika izgleda ┼íto prirodnije i pribli┼żno onome ┼íto sam video svojim o─Źima tokom snimanja. Budu─çi da na┼íe o─Źi vide mnogo bolje nego ┼íto to rade i najnapredniji digitalni senzori, najvi┼íe vremena provedem poku┼íavaju─çi da pribli┼żim fotografiju tom prirodnom, neutralnom nivou. Ostatak vremena tokom obrade je posve─çen uklanjanju sitnih gre┼íaka, pukotina, uti─Źnica, kablova, bandera i sli─Źnih elemenata koji moraju da postoje u objektu ili oko njega, ali ga nikako ne ulep┼íavaju. Uklanjanje strujnih kablova koji zaklanjaju fasadu je posebna vrsta muke i mo┼że da traje satima za jedan kadar.

Kako Vam izgleda arhitektura nastala u poslednjih pet godina i u kom pravcu ide domaća scena po Vašem mišljenju?

Veoma sam zadovoljan razvojem doma─çe scene. Mislim da se vidi napredak u zadnjih pet godina. Sve je vi┼íe primera zanimljivih projekata koji donose ne┼íto novo na tr┼żi┼íte. Optimisti─Źan sam kada vidim oformljavanje organizacije kao ┼íto je ASAP, ─Źiji rad, po meni, mo┼że da donese samo pozitivne promene za celu struku.

Kako izgleda jedan dan snimanja projekta i da li postoji neka odre─Ĺena priprema sa Va┼íe strane?

Najbitniji deo pripreme je razgovor sa arhitektama i dobro planiranje dana i vremena za snimanje. U ve─çini slu─Źajeva prvi put vidim u┼żivo prostor kada do─Ĺem na snimanje. To je vreme za upoznavanje sa projektom, dijalog sa arhitektom i, naj─Źe┼í─çe u enterijerima, period za ─Źi┼í─çenje prostora od vi┼íka stvari i njegova priprema za snimanje. Nakon toga kre─çe fotografisanje, a redosled kadrova odre─Ĺuje kretanje svetla, raspored prostorija, vremenski ograni─Źen pristup objektu i sl. Ukoliko je arhitekta prisutan tokom snimanja, trudim se da ih uklju─Źim u proces, objasnim svoje ideje, poka┼żem napravljene kadrove i saslu┼íam njihove ideje i sugestije. Po meni taj proces treba da bude saradnja autora arhitekture i autora fotografije, kako bi se postigli najbolji rezultati.

Porodi─Źna vila, Dor─çol, projekat: Supra Architects / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Porodi─Źna vila, Dor─çol, projekat: Supra Architects / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Da li se poštuju autorska prava kod nas i kako rešavate eventualne sporne situacije?

Svest o postojanju autorskih prava se ┼íiri i svakako je bolje stanje danas nego pre pet ili deset godina. I dalje ima slu─Źajeva naru┼íavanja prava ali su oni naj─Źe┼í─çe uzrok neznanja, pre nego zle namere. Takvi slu─Źajevi se relativno lako re┼íe mirnim dijalogom. Svakako da ima i moje krivice u ovom problemu, jer ne radim dovoljno aktivno na informisanju svojih klijenata o pravima. Za ozbiljne slu─Źajeve kr┼íenja autorskih prava postoje sudovi koji ve─ç imaju dosta iskustva u re┼íavanju tih problema, pa to uvek ostaje kao zadnja opcija. Sre─çom pa jo┼í nisam bio primoran na taj potez.

Va┼í rad je potpuno digitalan, a mi radimo print&web izdanja. Da li vidite neku razliku dok listate ÔÇťgrenefÔÇŁ sa Va┼íim fotografijama u odnosu na digital i kako Vam izgledaju na┼íi ─Źasopisi i koliko su oni va┼żni za arhitektonsku scenu u Srbiji?

Kao ┼íto ste rekli, moj rad jeste potpuno digitalan pa mi je zbog toga posebno zadovoljstvo kada mogu da vidim svoje fotografije u nekom od va┼íih ─Źasopisa. Druga─Źiji je ose─çaj kada imate pred sobom od┼ítampanu stranicu koja ima svoju specifi─Źnu teksturu i miris. Tako─Ĺe se javlja dodatni ose─çaj uspeha jer neko drugi smatrao moj rad dovoljno dobrim da ga objavi u svom ─Źasopisu.

Smatram da su va┼íi ─Źasopisi veoma bitan deo arhitektonske scene jer podsti─Źu diskusiju izme─Ĺu struke i ┼íire javnosti. Ujedno ste, kao i mi fotografi, jedan od na─Źina za promociju arhitekture u Srbiji, gde je ta promocija veoma potrebna.