Connect with us
Arhitektura

INTERVJU: Studio ZABRISKIE – Arhitektura je odraz emancipacije i svesti dru┼ítva

Za ─Źasopis „GRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska Efikasnost“ govore Lela Alempijevi─ç d.i.a. i Vladimir ─Éori─ç d.i.a. partneri u ZABRISKIE studiu

Kada u─Ĺete na web stranicu ZABRISKIE Studia prvo ┼íto ─çete pro─Źitati, verovatno, govori dovoljno o njihovoj misiji, viziji ili konceptu: Graditi znala─Źki, poznavati struku do detalja, ostati dosledan duhu grada i kontekstu javnih povr┼íina. ─îuti klijenta, po┼ítovati prirodu, projektovati budu─çnost, a dati sve od sebe danas.

Bilo ┼íta ┼íto bi dodali o ─Źarobnoj ekipi bilo bi suvi┼íno. Ipak, zanimlo nas je ne┼íto vi┼íe o njihovom radu i kako ovaj trio vidi doma─çu arhitektonsko – gra─Ĺevinski scenu, o polo┼żaju arhitekte u dru┼ítvu, o novogradnji, o dana┼ínjim investitorima i jo┼í o mnogo ─Źemu. Ekskluzivno za GRENEF govorilo je dvoje od troje ZABRISKIJEVACA i prenosimo vam u celosti odgovore Lele Alempijevi─ç i Vladimira ─Éori─ça.

Na┼í ─Źasopis je sve ─Źitaniji kod arhitekata, a znamo da je po─Źetak u svakom poslu te┼żak. ┼áta je po vama najva┼żnije mladom arhitekti na po─Źetku karijere i kako su izgledali va┼íi po─Źeci?

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Mi smo studio formirali tek nakon 10-ak godina pojedina─Źnih praksi i sa ve─ç akumuliranim znanjem i iskustvom, ne samo u oblasti projektovanja i arhitekture, ve─ç i u delu koje se ti─Źe organizacije firme. Do tada smo imali izgra─Ĺenu svest da se na┼íi pojedina─Źni na─Źini bavljenja poslom odra┼żavaju na ─Źitavu struku, i svo troje prepoznali izazov da izgradimo na─Źin koji bi imao zna─Źajniji uticaj od nas samih i na┼íih pojedina─Źnih praksi. Potrebno je dakle mnogo rada i iskustva, u─Źenja ali i savladavanja razli─Źitih ve┼ítina za vo─Ĺenje arhitektonske firme. Moj savet za mlade arhitekte je da pri susretu sa praksom imaju u vidu slede─çu va┼żnu razliku: u ┼íkoli najbolji ne gre┼íe, a u praksi nekada pobedite, a nekada nau─Źite. Ko se boji gre┼íaka, te┼íko ─çe uspeti u praksi.

Schneider Electric Novi Sad – model budu─çeg objekta

┼áta je za vas arhitektura i da li ste na po─Źetku va┼íih karijera imali neke uzore?

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Arhitektura objedinjuje svrhu, mesto, dru┼ítveni kontekst i na─Źin na koji je ljudi koriste i do┼żivljavaju. S jedne strane je ne┼íto sasvim konkretno i opipljivo, a sa druge komplikovano i apstraktno ┼íto je u direktnoj vezi sa tim kako ┼żivimo svoj ┼żivot i organizujemo dru┼ítvo. Zbog tog raspona mi je zanimljiva, neuhvatljiva i puna izazova. U brojnosti izazova verovatno le┼żi razlog za┼íto se bavim arhitekturom.

Da li arhitekte u Srbiji imaju svoje mesto i poziciju u skladu sa zna─Źajem u dru┼ítvu?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: Nemaju, ali va┼żno je tu ─Źinjenicu ne tretirati defetisti─Źki. Istovremeno koliko je ta pozicija ograni─Źena arhitektonskim politikama u dru┼ítvu, isto toliko se to mesto osvaja i zaslu┼żuje. Nije to neko paradno mesto o kome pri─Źamo, ve─ç to mesto podrazumeva i preuzimanje odgovornosti. S druge strane, kada se proanaliziraju tekstovi i intervjui velikana srpske arhitekture (Dobrovi─ç, Martinovi─ç, Bogdanovi─ç, Mitrovi─ç, Radovi─ç…) dolazite do zaklju─Źka da je situacija bila sli─Źna i pre 2. svetskog rata ili u SFRJ. Postoji neko uvre┼żeno mi┼íljenje da se tada arhitekta pisalo sa velim A, donekle i zbog kolektivne sklonosti da se okre─çemo lep┼íoj pro┼ílosti. Arhitektura je uvek odraz emancipacije i svesti dru┼ítva, pa onoliko koliko smo se kao dru┼ítvo u nekim segmentima razvijali, u nekim regresirali, toliko je i arhitektura bolja ili lo┼íija. Mi trenutnu poziciju arhitekture vidimo kao ┼íansu za iskorak, jer kada je vidljivost i prisutnost mala, onda imate ve─çe ┼íanse da u po─Źetku napravite ozbiljnije iskorake… Verujem da ─çe na┼ía generacija uspeti da napravi mali, ali zna─Źajan iskorak za sebe, generaciju koja dolazi, ali i ┼íire za na┼íu zajednicu.

Merin Hill, foto: Relja Ivani─ç

─îesto ─Źujemo da ─çe arhitektura promeniti svet. Da li se tako ne┼íto mo┼że desiti u Srbiji?

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Ja iskreno verujem u promenu, ali ne u revolucionarnu, ve─ç u vrednost malih pobolj┼íanja, koja proizvode neka budu─ça. Na┼ía metodologija rada je u skladu sa devizom ÔÇťconect before you corectÔÇŁ. Mislim da je takav pristup posebno va┼żan za na┼íe podneblje, koje se vi┼íe od jednog veka nalazi na bojnom polju izme─Ĺu pro┼ílosti i budu─çnosti, raznih vrsta istoricizama i modernosti.

Svedoci smo da novogradnja vi┼íestambenih objekata kod nas u ve─çini slu─Źajeva ne koketira sa potrebama savremenog ─Źoveka i nekako se ─Źini da su sve te vi┼íespratnice sve samo ne arhitektonska re┼íenje primerena dana┼ínjem vremenu?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: Ja te pojave posmatram kao rezultat tr┼żi┼íta. ─îinjenica je da je u ovom trenutku tr┼żi┼íte stambenih objekata u Beogradu najpotentnije i najbr┼że rastu─çe u regionu. U situaciji kada se sve prodaje i kada postoji enormna potreba za kvadratima, mala je potreba za istra┼żivanjem, inoviranjem i promi┼íljanjem u kontekstu arhitektonskih re┼íenja. Situacija se iz dana u dan ubrzava, rokovi su kra─çi i kra─çi, strah od tr┼żi┼ínog balona koji bo mogao da pukne gura divelopere a samim tim i ceo in┼żenjering sektor u multitasking… Rezultat toga je da se samo u Beogradu godi┼ínje sagradi skoro 2 miliona kvadratnih metara objekata, bi─çu slobodan da ka┼żem da je maksimum 2% od toga neka arhitektura, sve ostalo je graditeljstvo ili ono ┼íto kolokvijalno zovemo konfekcijska arhitektura…

Poslovni objekat „Revolucija“, Bul. Kralja Aleksandra, Beograd – u izgradnji

Koliko se ─Źesto sre─çete u svom radu sa investitorima koji se nadovezuju na vrednosti koje i vi negujete?

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Budu─çi da smo arhitektonska firma koja pravi zaokru┼żena ÔÇťcustom madeÔÇŁ re┼íenja za velike objekte i komplekse, nama se obra─çaju klijenti koji u takvom pristupu prepoznaju ekonomsku vrednost. Metodologiju projektovanja setovali smo tako da ve─ç kroz arhitektonsko urbanisti─Źke analize na samom po─Źetku, pa sve do kraja procesa projektovanja, klijentima dajemo prostor za dono┼íenje va┼żnih odluka po pitanju sopstvene investicije. Vrednost takvog pristupa prepoznaju svi klijenti na kraju, iako na po─Źetku naj─Źe┼í─çe dolaze sa stanovi┼ítem da im je potreban samo projekat. tj. finalno re┼íenje.

Svedoci smo sve prisutnijeg urbicida i uni┼ítavanje duha na┼íih gradova. Za┼íto je arhitektura sau─Źesnik u ovom ÔÇťzlo─ŹinuÔÇŁ?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: Moj utisak je da nije toliko arhitektura problem, koliko je problem urbanizam. Naime kao neka vrsta subspecijalizacije urbanizam je prakti─Źno izbrisan iz prakse. Kada se na vi┼íem nivou stvari ne setuju na pravi na─Źin, nema te arhitekture koja to mo┼że popraviti. Pitanje je kompleksno i ti─Źe se mnogih ─Źinilaca.

Ipak postoje i neke dobre inicijative. Nedavno je u okviru Ministarstva gra─Ĺevinarstva pokrenuta inicijativa za izradu strate┼íkog dokumenta ÔÇô Nacionalne arhitektonske strategije u republici Srbiji do 2035. godine. Imao sam prilike da vidim inicijalna dokumenta kojima je mapirana problematika arhitekture, polo┼żaja struke, odnosa prema javnosti, planovima, tr┼żi┼ítu… Mislim da to ide u dobrom pravcu i da mo┼że da postavi temelje za toliko potrebno nulto stanje odakle bi krenuli da sistemski brinemo i o arhitekturi i duhu gradova iz va┼íeg pitanja.

Ko su danas investitori u Srbiji i kakva su va┼ía iskustva? Sa kakvim idejama dolaze kod vas na prvi sastanak i koliko vam se stavovi pribli┼że na kraju inicijalnog razgovora?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: Moj je utisak da su se investitori tj. ÔÇ×real estateÔÇť sektor u poslednjih 10-ak godina razvijali br┼że nego ┼íto se razvijala na┼ía struka. Tr┼żi┼íte se uozbiljilo i oko kvaliteta se, kada govorimo o velikim projektima, vi┼íe ne pravi kompromis. Kada ka┼żem kvalitet, mislim da nivo razrade projekata, detalja, tenderskih opisa, kvaliteta ugra─Ĺene opreme, izolacionih karakteristika i sl… Ostalo je samo da se popravi i svest o ekonomskoj vrednosti ostalih aspekata arhitekture.

U mnogim sferama kulture, pa i u arhitekturi danas je mnogo više proste konzumacije, nego istinske kreacije. Zašto je to tako kada su nam mogućnosti mnogo veće nego ranije?

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Mo┼żda ─çe delovati paradoksalno, ali u domenu arhitekture, moj utisak je da kada tr┼żi┼íte krene da pokazuje znake stagnacije, podi─çi ─çe se nivo interesovanja za arhitekturu tj. na─Źine na koji arhitektura mo┼że da napravi razliku na tr┼żi┼ítu…

Sli─Źna je situacija i u na┼íem izdava─Źkom poslu. Nekako se svi odlu─Źuju za kopiranje sadr┼żaja stranih portala i projekata, pre nego promovisanje doma─çe arhitekture i gra─Ĺevinarstva ┼íto mi ─Źinimo, ili se barem trudimo. Kako vidite danas srpsko izdava┼ítvo u segmentu arhitekture i gra─Ĺevinarstva i kako vam se ─Źini na┼ía medijska platforma GRENEF – Gra─Ĺevinarstvo&Energetska efikasnost?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: Posle niza godina stagnacije ─Źini se da sada kao esnaf imamo mnogo vi┼íe prostora za promociju, puno je magazina ili portala koje u ve─çoj ili manjoj meri pokrivaju arhitekturu a me─Ĺu magazinima je najzna─Źajniji upravo Va┼í Grenef. Na┼żalost Oris je nedavno prestao sa objavljivanjem i to je velika ┼íteta za edukaciju arhitekata iz ─Źitavog regiona, nadam se da ─çe to upra┼żnjeno mesto neko uspeti da popuni…

Poslovni objekat „Mia Dor─çol“, Beograd/ foto: Relja Ivani─ç

Srpska arhitektura i gra─Ĺevinarstvo su se u ovom veku drasti─Źno promenili. Gde je srpska arhitektura danas u odnosu na period pre 20 ili 30 godina?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: Do pre 10-ak godina dominantne aktere na┼íe arhitekture su ─Źinili predstavnici akademske zajednice, sada su to firme, ┼íto prati potrebe savremenog doba koje su prerasle mogu─çnosti arhitekte autora. U poslednjih 5-10 godina pojavio se ─Źitav spektar mladih arhitektonskih firmi koje danas predstavljaju glavne aktere srpske arhitekture. Remorker architects, Modelart Arhitekti, Danilo Dangubi─ç architects, Antipod, Aris i drugi samo su neki od firmi koje su prepoznale potrebe tr┼żi┼íta u domenu savremene arhitektonske prakse i koji danas ─Źine novu arhitektonsku scenu.

Za vrlo kratko vreme razvili ste se u jedan ozbiljan studio koji je na glasu. Kako vam je to uspelo?

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Od samog po─Źetka smo imali jasan fokus a to je da se na tr┼żi┼ítu pozicioniramo kao tim koji mo┼że da pomiri dva aspekta tr┼żi┼íta ÔÇô sa jedne strane iskustvo i kapacitete koje mogu da iznesu velike i slo┼żene projekte (poput velikih in┼żenjerskih firmi) a sa druge strane kreativnost, adaptabilnost i fleksibilnost koji su karakteristi─Źni za male studije, neformalne grupe ili akademsku zajednicu. Balansirati izme─Ĺu in┼żenjerskog i kreativnog je veliki izazov, ali ga sa uspehom nosimo.

Sa druge strane brzo smo postali svesni da se i arhitektonski biznis mora razvijati kao i svaki drugi. Jedna od klju─Źnih stvari je da mora postojati jasna podela uloga me─Ĺu partnerima, tj. da nije mogu─çe da se svi bavimo operativnim radom na projektima, a da se biznis razvija sam od sebe, pa smo raspodelili uloge preduzetnika, menad┼żera i umetnika.

Tako─Ĺe smo brzo postali svesni i svojih neznanja, pa smo nedugo posle osnivanja zapo─Źeli procese edukacije i anga┼żovanja konsultanata za razvoj poslovanja i postavljanje procesa i sistema.

Kao najva┼żnije bih istakla to da smo od po─Źetka pa┼żljivo gradili tim i razvijali timski duh i specifi─Źnu kulturu rada i saradnje u okviru biroa. To nije ni bila neka svesna odluka, ve─ç je proizi┼íla iz potrebe da kreiramo neku vrstu radne zajednice u kojoj se sami ose─çamo dobro, a onda je ostatak i┼íao vrlo spontano.

Merin Hill, foto: Relja Ivani─ç

Koji projekat biste izdvojili u svom profesionalnom anga┼żmanu kao prekretnicu?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: Za razvoj na┼íe prakse i in┼żenjerskih performansi to je svakako projekat stambenog kompleksa Merin hill, na Lekinom brdu u Beogradu. Kao retko kada, od po─Źetnih skica pa to poslednjeg detalja sve je izvedeno prema projektu. Ovde nam je najzna─Źajnija bila okolnost saradnje sa izuzetno kvalitetnim in┼żenjerskim timom investitora iz koje smo mnogo nau─Źili
┼áto se ti─Źe na┼íeg unutra┼ínjeg ose─çaja da mo┼żemo mnogo prekretnica je bila pobeda na javnom arhitektonskom konkursu za zgradu ansabla Kolo na Kosan─Źi─çevom vencu, ┼íto je bio prvi konkurs na kome smo u─Źestvovali i osvojili prvu nagradu.

┼áta najvi┼íe uti─Źe na proces projektovanja u va┼íem studiju?

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Od samih po─Źetaka negujemo timski rad, kao i involviranje razli─Źitih eksperata u proces projektovanja (iz marketinga, prodaje, ekonomije i biznisa, dizajna i umetnosti) za ┼íta verujemo da je preduslov kvalitetnog projekta. U poslednjih godinu dana intenzivno radimo na primeni metodologija koje su inicijalno krenule iz IT industrije a ti─Źu se agilnih metoda, design thinking-a kojima involviramo klijente od samog po─Źetka projektovanja i koji poma┼że klijentu da dobije projekat kakav ┼żeli i koji predstavlja najbolje mogu─çe re┼íenje.

Na koji ste vaš projekat do sada najponosniji i zašto?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: To je definitivno objekat Mia Dor─çol, koji je pored toga ┼íto je dobio najvi┼ía priznanja stru─Źne javnosti (izme─Ĺu ostalog i godi┼ínju nagradu Udru┼żenja arhitekata Srbije) zapravo prepoznat i priznat i od strane ┼íire javnosti. U pitanju je verovatno najfotografisaniji objekat na dru┼ítvenim mre┼żama u poslednjih par godina. Skoro da nema dana a da ne osvane neki selfi sa pozadinom Mie Dor─çol. Do┼żiveli smo ─Źak i da se u dva navrata u poslednjih godinu dana na izvestan na─Źin plagira fasada objekta…

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Ono ┼íto nas najvi┼íe raduje jeste ┼íto je objekat istinski prihva─çen u svom okru┼żenju i time daje zamajac za dalji razvoj tog dela grada. Momenat saznanja da je i u Srbiji mogu─çe napraviti komercijalni objekat koji ─çe pomiriti ocene stru─Źne i ┼íire javnosti ne┼íto ┼íto ukazuje da smo na dobrom putu i da na┼í posao ima perspektivu.

Stambeno poslovni kompleks Kenedy residence, Novi Beograd – u izgradnji

Koja je va┼ía ┼żivotna i poslovna filozofija?

Lela Alempijevi─ç d.i.a.: Jedinstveni smo u stavu da je u opisu posla arhitekte da bude optimista. U arhitekturi, kao i u ┼żivotu klju─Ź je da steknete znanja i ve┼ítine pomo─çu kojih mo┼żete prepoznati prostor za najbolje od mogu─çeg. Perfekcionizam je razoran. ─îesto se me─Ĺusobno podse─çamo na to da ─çemo proma┼íiti 100% ┼íuteva koje ne poku┼íamo.

Šta ZABRISKIE radi danas i u kojem smeru planirate razvoj vašeg biznisa?

Vladimir ─Éori─ç d.i.a.: Nedavno smo uveli novu partnerku, koleginicu Kseniju Bajagi─ç koja je postala kreativni direktor enterijera i time oformili tim za projektovanje enterijera (office, retail, hospitality) ─Źime smo zaokru┼żili paletu usluga koju nudimo na┼íim klijentima.

Tako─Ĺe, veoma smo aktivni na polju networkinga i saradnje sa kolegama. Verujemo da je deljenje znanja i iskustva model kroz koji struka mo┼że da napreduje. Zajedni─Źkim nastupima, kanalisanjem i promovisanjem srpske arhitektonske scene mo┼żemo da napravimo pomak i prostor za njen dalji razvoj koji ─çe biti benefit za nas koji smo danas na toj sceni, ali i za generacije koje dolaze.

VEGA IT Novi Sad