Za Äasopis „GRENEF – GraÄevinarstvo & Energetska Efikasnost“ govore Lela AlempijeviÄ d.i.a. i Vladimir ÄoriÄ d.i.a. partneri u ZABRISKIE studiu
Kada uÄete na web stranicu ZABRISKIE Studia prvo Å”to Äete proÄitati, verovatno, govori dovoljno o njihovoj misiji, viziji ili konceptu: Graditi znalaÄki, poznavati struku do detalja, ostati dosledan duhu grada i kontekstu javnih povrÅ”ina. Äuti klijenta, poÅ”tovati prirodu, projektovati buduÄnost, a dati sve od sebe danas.
Bilo Å”ta Å”to bi dodali o Äarobnoj ekipi bilo bi suviÅ”no. Ipak, zanimlo nas je neÅ”to viÅ”e o njihovom radu i kako ovaj trio vidi domaÄu arhitektonsko – graÄevinski scenu, o položaju arhitekte u druÅ”tvu, o novogradnji, o danaÅ”njim investitorima i joÅ” o mnogo Äemu. Ekskluzivno za GRENEF govorilo je dvoje od troje ZABRISKIJEVACA i prenosimo vam u celosti odgovore Lele AlempijeviÄ i Vladimira ÄoriÄa.
NaÅ” Äasopis je sve Äitaniji kod arhitekata, a znamo da je poÄetak u svakom poslu težak. Å ta je po vama najvažnije mladom arhitekti na poÄetku karijere i kako su izgledali vaÅ”i poÄeci?
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: Mi smo studio formirali tek nakon 10-ak godina pojedinaÄnih praksi i sa veÄ akumuliranim znanjem i iskustvom, ne samo u oblasti projektovanja i arhitekture, veÄ i u delu koje se tiÄe organizacije firme. Do tada smo imali izgraÄenu svest da se naÅ”i pojedinaÄni naÄini bavljenja poslom odražavaju na Äitavu struku, i svo troje prepoznali izazov da izgradimo naÄin koji bi imao znaÄajniji uticaj od nas samih i naÅ”ih pojedinaÄnih praksi. Potrebno je dakle mnogo rada i iskustva, uÄenja ali i savladavanja razliÄitih veÅ”tina za voÄenje arhitektonske firme. Moj savet za mlade arhitekte je da pri susretu sa praksom imaju u vidu sledeÄu važnu razliku: u Å”koli najbolji ne greÅ”e, a u praksi nekada pobedite, a nekada nauÄite. Ko se boji greÅ”aka, teÅ”ko Äe uspeti u praksi.
Å ta je za vas arhitektura i da li ste na poÄetku vaÅ”ih karijera imali neke uzore?
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: Arhitektura objedinjuje svrhu, mesto, druÅ”tveni kontekst i naÄin na koji je ljudi koriste i doživljavaju. S jedne strane je neÅ”to sasvim konkretno i opipljivo, a sa druge komplikovano i apstraktno Å”to je u direktnoj vezi sa tim kako živimo svoj život i organizujemo druÅ”tvo. Zbog tog raspona mi je zanimljiva, neuhvatljiva i puna izazova. U brojnosti izazova verovatno leži razlog zaÅ”to se bavim arhitekturom.
Da li arhitekte u Srbiji imaju svoje mesto i poziciju u skladu sa znaÄajem u druÅ”tvu?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: Nemaju, ali važno je tu Äinjenicu ne tretirati defetistiÄki. Istovremeno koliko je ta pozicija ograniÄena arhitektonskim politikama u druÅ”tvu, isto toliko se to mesto osvaja i zaslužuje. Nije to neko paradno mesto o kome priÄamo, veÄ to mesto podrazumeva i preuzimanje odgovornosti. S druge strane, kada se proanaliziraju tekstovi i intervjui velikana srpske arhitekture (DobroviÄ, MartinoviÄ, BogdanoviÄ, MitroviÄ, RadoviÄ…) dolazite do zakljuÄka da je situacija bila sliÄna i pre 2. svetskog rata ili u SFRJ. Postoji neko uvreženo miÅ”ljenje da se tada arhitekta pisalo sa velim A, donekle i zbog kolektivne sklonosti da se okreÄemo lepÅ”oj proÅ”losti. Arhitektura je uvek odraz emancipacije i svesti druÅ”tva, pa onoliko koliko smo se kao druÅ”tvo u nekim segmentima razvijali, u nekim regresirali, toliko je i arhitektura bolja ili loÅ”ija. Mi trenutnu poziciju arhitekture vidimo kao Å”ansu za iskorak, jer kada je vidljivost i prisutnost mala, onda imate veÄe Å”anse da u poÄetku napravite ozbiljnije iskorake… Verujem da Äe naÅ”a generacija uspeti da napravi mali, ali znaÄajan iskorak za sebe, generaciju koja dolazi, ali i Å”ire za naÅ”u zajednicu.
Äesto Äujemo da Äe arhitektura promeniti svet. Da li se tako neÅ”to može desiti u Srbiji?
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: Ja iskreno verujem u promenu, ali ne u revolucionarnu, veÄ u vrednost malih poboljÅ”anja, koja proizvode neka buduÄa. NaÅ”a metodologija rada je u skladu sa devizom āconect before you corectā. Mislim da je takav pristup posebno važan za naÅ”e podneblje, koje se viÅ”e od jednog veka nalazi na bojnom polju izmeÄu proÅ”losti i buduÄnosti, raznih vrsta istoricizama i modernosti.
Svedoci smo da novogradnja viÅ”estambenih objekata kod nas u veÄini sluÄajeva ne koketira sa potrebama savremenog Äoveka i nekako se Äini da su sve te viÅ”espratnice sve samo ne arhitektonska reÅ”enje primerena danaÅ”njem vremenu?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: Ja te pojave posmatram kao rezultat tržiÅ”ta. Äinjenica je da je u ovom trenutku tržiÅ”te stambenih objekata u Beogradu najpotentnije i najbrže rastuÄe u regionu. U situaciji kada se sve prodaje i kada postoji enormna potreba za kvadratima, mala je potreba za istraživanjem, inoviranjem i promiÅ”ljanjem u kontekstu arhitektonskih reÅ”enja. Situacija se iz dana u dan ubrzava, rokovi su kraÄi i kraÄi, strah od tržiÅ”nog balona koji bo mogao da pukne gura divelopere a samim tim i ceo inženjering sektor u multitasking… Rezultat toga je da se samo u Beogradu godiÅ”nje sagradi skoro 2 miliona kvadratnih metara objekata, biÄu slobodan da kažem da je maksimum 2% od toga neka arhitektura, sve ostalo je graditeljstvo ili ono Å”to kolokvijalno zovemo konfekcijska arhitektura…
Koliko se Äesto sreÄete u svom radu sa investitorima koji se nadovezuju na vrednosti koje i vi negujete?
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: BuduÄi da smo arhitektonska firma koja pravi zaokružena ācustom madeā reÅ”enja za velike objekte i komplekse, nama se obraÄaju klijenti koji u takvom pristupu prepoznaju ekonomsku vrednost. Metodologiju projektovanja setovali smo tako da veÄ kroz arhitektonsko urbanistiÄke analize na samom poÄetku, pa sve do kraja procesa projektovanja, klijentima dajemo prostor za donoÅ”enje važnih odluka po pitanju sopstvene investicije. Vrednost takvog pristupa prepoznaju svi klijenti na kraju, iako na poÄetku najÄeÅ”Äe dolaze sa stanoviÅ”tem da im je potreban samo projekat. tj. finalno reÅ”enje.
Svedoci smo sve prisutnijeg urbicida i uniÅ”tavanje duha naÅ”ih gradova. ZaÅ”to je arhitektura sauÄesnik u ovom āzloÄinuā?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: Moj utisak je da nije toliko arhitektura problem, koliko je problem urbanizam. Naime kao neka vrsta subspecijalizacije urbanizam je praktiÄno izbrisan iz prakse. Kada se na viÅ”em nivou stvari ne setuju na pravi naÄin, nema te arhitekture koja to može popraviti. Pitanje je kompleksno i tiÄe se mnogih Äinilaca.
Ipak postoje i neke dobre inicijative. Nedavno je u okviru Ministarstva graÄevinarstva pokrenuta inicijativa za izradu strateÅ”kog dokumenta ā Nacionalne arhitektonske strategije u republici Srbiji do 2035. godine. Imao sam prilike da vidim inicijalna dokumenta kojima je mapirana problematika arhitekture, položaja struke, odnosa prema javnosti, planovima, tržiÅ”tu… Mislim da to ide u dobrom pravcu i da može da postavi temelje za toliko potrebno nulto stanje odakle bi krenuli da sistemski brinemo i o arhitekturi i duhu gradova iz vaÅ”eg pitanja.
Ko su danas investitori u Srbiji i kakva su vaŔa iskustva? Sa kakvim idejama dolaze kod vas na prvi sastanak i koliko vam se stavovi približe na kraju inicijalnog razgovora?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: Moj je utisak da su se investitori tj. āreal estateā sektor u poslednjih 10-ak godina razvijali brže nego Å”to se razvijala naÅ”a struka. TržiÅ”te se uozbiljilo i oko kvaliteta se, kada govorimo o velikim projektima, viÅ”e ne pravi kompromis. Kada kažem kvalitet, mislim da nivo razrade projekata, detalja, tenderskih opisa, kvaliteta ugraÄene opreme, izolacionih karakteristika i sl… Ostalo je samo da se popravi i svest o ekonomskoj vrednosti ostalih aspekata arhitekture.
U mnogim sferama kulture, pa i u arhitekturi danas je mnogo viÅ”e proste konzumacije, nego istinske kreacije. ZaÅ”to je to tako kada su nam moguÄnosti mnogo veÄe nego ranije?
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: Možda Äe delovati paradoksalno, ali u domenu arhitekture, moj utisak je da kada tržiÅ”te krene da pokazuje znake stagnacije, podiÄi Äe se nivo interesovanja za arhitekturu tj. naÄine na koji arhitektura može da napravi razliku na tržiÅ”tu…
SliÄna je situacija i u naÅ”em izdavaÄkom poslu. Nekako se svi odluÄuju za kopiranje sadržaja stranih portala i projekata, pre nego promovisanje domaÄe arhitekture i graÄevinarstva Å”to mi Äinimo, ili se barem trudimo. Kako vidite danas srpsko izdavaÅ”tvo u segmentu arhitekture i graÄevinarstva i kako vam se Äini naÅ”a medijska platforma GRENEF – GraÄevinarstvo&Energetska efikasnost?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: Posle niza godina stagnacije Äini se da sada kao esnaf imamo mnogo viÅ”e prostora za promociju, puno je magazina ili portala koje u veÄoj ili manjoj meri pokrivaju arhitekturu a meÄu magazinima je najznaÄajniji upravo VaÅ” Grenef. Nažalost Oris je nedavno prestao sa objavljivanjem i to je velika Å”teta za edukaciju arhitekata iz Äitavog regiona, nadam se da Äe to upražnjeno mesto neko uspeti da popuni…
Srpska arhitektura i graÄevinarstvo su se u ovom veku drastiÄno promenili. Gde je srpska arhitektura danas u odnosu na period pre 20 ili 30 godina?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: Do pre 10-ak godina dominantne aktere naÅ”e arhitekture su Äinili predstavnici akademske zajednice, sada su to firme, Å”to prati potrebe savremenog doba koje su prerasle moguÄnosti arhitekte autora. U poslednjih 5-10 godina pojavio se Äitav spektar mladih arhitektonskih firmi koje danas predstavljaju glavne aktere srpske arhitekture. Remorker architects, Modelart Arhitekti, Danilo DangubiÄ architects, Antipod, Aris i drugi samo su neki od firmi koje su prepoznale potrebe tržiÅ”ta u domenu savremene arhitektonske prakse i koji danas Äine novu arhitektonsku scenu.
Za vrlo kratko vreme razvili ste se u jedan ozbiljan studio koji je na glasu. Kako vam je to uspelo?
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: Od samog poÄetka smo imali jasan fokus a to je da se na tržiÅ”tu pozicioniramo kao tim koji može da pomiri dva aspekta tržiÅ”ta ā sa jedne strane iskustvo i kapacitete koje mogu da iznesu velike i složene projekte (poput velikih inženjerskih firmi) a sa druge strane kreativnost, adaptabilnost i fleksibilnost koji su karakteristiÄni za male studije, neformalne grupe ili akademsku zajednicu. Balansirati izmeÄu inženjerskog i kreativnog je veliki izazov, ali ga sa uspehom nosimo.
Sa druge strane brzo smo postali svesni da se i arhitektonski biznis mora razvijati kao i svaki drugi. Jedna od kljuÄnih stvari je da mora postojati jasna podela uloga meÄu partnerima, tj. da nije moguÄe da se svi bavimo operativnim radom na projektima, a da se biznis razvija sam od sebe, pa smo raspodelili uloge preduzetnika, menadžera i umetnika.
TakoÄe smo brzo postali svesni i svojih neznanja, pa smo nedugo posle osnivanja zapoÄeli procese edukacije i angažovanja konsultanata za razvoj poslovanja i postavljanje procesa i sistema.
Kao najvažnije bih istakla to da smo od poÄetka pažljivo gradili tim i razvijali timski duh i specifiÄnu kulturu rada i saradnje u okviru biroa. To nije ni bila neka svesna odluka, veÄ je proiziÅ”la iz potrebe da kreiramo neku vrstu radne zajednice u kojoj se sami oseÄamo dobro, a onda je ostatak iÅ”ao vrlo spontano.
Koji projekat biste izdvojili u svom profesionalnom angažmanu kao prekretnicu?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: Za razvoj naÅ”e prakse i inženjerskih performansi to je svakako projekat stambenog kompleksa Merin hill, na Lekinom brdu u Beogradu. Kao retko kada, od poÄetnih skica pa to poslednjeg detalja sve je izvedeno prema projektu. Ovde nam je najznaÄajnija bila okolnost saradnje sa izuzetno kvalitetnim inženjerskim timom investitora iz koje smo mnogo nauÄili
Å to se tiÄe naÅ”eg unutraÅ”njeg oseÄaja da možemo mnogo prekretnica je bila pobeda na javnom arhitektonskom konkursu za zgradu ansabla Kolo na KosanÄiÄevom vencu, Å”to je bio prvi konkurs na kome smo uÄestvovali i osvojili prvu nagradu.
Å ta najviÅ”e utiÄe na proces projektovanja u vaÅ”em studiju?
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: Od samih poÄetaka negujemo timski rad, kao i involviranje razliÄitih eksperata u proces projektovanja (iz marketinga, prodaje, ekonomije i biznisa, dizajna i umetnosti) za Å”ta verujemo da je preduslov kvalitetnog projekta. U poslednjih godinu dana intenzivno radimo na primeni metodologija koje su inicijalno krenule iz IT industrije a tiÄu se agilnih metoda, design thinking-a kojima involviramo klijente od samog poÄetka projektovanja i koji pomaže klijentu da dobije projekat kakav želi i koji predstavlja najbolje moguÄe reÅ”enje.
Na koji ste vaŔ projekat do sada najponosniji i zaŔto?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: To je definitivno objekat Mia DorÄol, koji je pored toga Å”to je dobio najviÅ”a priznanja struÄne javnosti (izmeÄu ostalog i godiÅ”nju nagradu Udruženja arhitekata Srbije) zapravo prepoznat i priznat i od strane Å”ire javnosti. U pitanju je verovatno najfotografisaniji objekat na druÅ”tvenim mrežama u poslednjih par godina. Skoro da nema dana a da ne osvane neki selfi sa pozadinom Mie DorÄol. Doživeli smo Äak i da se u dva navrata u poslednjih godinu dana na izvestan naÄin plagira fasada objekta…
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: Ono Å”to nas najviÅ”e raduje jeste Å”to je objekat istinski prihvaÄen u svom okruženju i time daje zamajac za dalji razvoj tog dela grada. Momenat saznanja da je i u Srbiji moguÄe napraviti komercijalni objekat koji Äe pomiriti ocene struÄne i Å”ire javnosti neÅ”to Å”to ukazuje da smo na dobrom putu i da naÅ” posao ima perspektivu.
Koja je vaŔa životna i poslovna filozofija?
Lela AlempijeviÄ d.i.a.: Jedinstveni smo u stavu da je u opisu posla arhitekte da bude optimista. U arhitekturi, kao i u životu kljuÄ je da steknete znanja i veÅ”tine pomoÄu kojih možete prepoznati prostor za najbolje od moguÄeg. Perfekcionizam je razoran. Äesto se meÄusobno podseÄamo na to da Äemo promaÅ”iti 100% Å”uteva koje ne pokuÅ”amo.
Šta ZABRISKIE radi danas i u kojem smeru planirate razvoj vaŔeg biznisa?
Vladimir ÄoriÄ d.i.a.: Nedavno smo uveli novu partnerku, koleginicu Kseniju BajagiÄ koja je postala kreativni direktor enterijera i time oformili tim za projektovanje enterijera (office, retail, hospitality) Äime smo zaokružili paletu usluga koju nudimo naÅ”im klijentima.
TakoÄe, veoma smo aktivni na polju networkinga i saradnje sa kolegama. Verujemo da je deljenje znanja i iskustva model kroz koji struka može da napreduje. ZajedniÄkim nastupima, kanalisanjem i promovisanjem srpske arhitektonske scene možemo da napravimo pomak i prostor za njen dalji razvoj koji Äe biti benefit za nas koji smo danas na toj sceni, ali i za generacije koje dolaze.