intervju: Manuela Gatto – Arhitektura prati cikluse inovacija društvenog razvoja

Specijalno za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” govori Manuela Gatto, direktorica ZAHA Hadid Architects

Kompaniju Zaha Hadid Architects (ZHA) je 1979. godine u Londonu osnovala Zaha Hadid, iračko-britanska arhitektinja koja je postala poznata po svom revolucionarnom dizajnu. Firma se u početku fokusirala na istraživanje i eksperimentisanje sa arhitektonskim oblicima, a kasnije se pozicionirala kao lider u avangardnoj arhitekturi. Tokom godina, ZHA je razvila inovativne tehnike i tehnologije za dizajn, uključujući revolucionarnu 3D modelovanu geometriju. Njihovi projekti uključuju kultne zgrade kao što su Vatrogasna stanica Vitra u Nemačkoj, Opera u Guangdžou u Kini i Centar Hejdar Alijev u Azerbejdžanu.

ZHA je osvojila brojne prestižne nagrade i priznanja za svoj rad, uključujući Pritzkerovu nagradu za arhitekturu 2004. godine, najprestižniju nagradu u ovoj oblasti kao i zlatnu medalju Kraljevskog instituta britanskih arhitekata 2016. godine. Njen uticaj na savremenu arhitekturu je očigledan u njihovim smelim i futurističkim dizajnima koji istražuju nove horizonte u oblikovanju zgrada. Do 2023. godine, ZHA je ostao ključni igrač u svetu arhitekture, neprestano inspirišući druge arhitekte i postavljajući standarde za inovacije u dizajnu. Zahvaljujemo Manueli što je velikodušno ponudila svoje vreme, da ekskluzivno za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” podeli svoje bogato iskustvo, mudrost i stručnost.

Dok započinjemo razgovor, veoma smo uzbuđeni što imamo ovu priliku da bolje razumemo njenu karijeru, njenu ulogu u oblikovanju budućnosti arhitekture i neprocenjivi doprinos profesiji. Od sveg srca želimo Manueli nastavak uspeha na njenom izuzetnom putu i da njen vizionarski rad nastavi da inspiriše arhitekte i dizajnere širom sveta.

Možete li nam reći nešto više o Vašem obrazovnom putu i kako Vas je ono dovelo do sadašnje pozicije direktora u ZAHA Hadid Architects? Koje su bile ključne prekretnice i iskustva koja su uticala na oblikovanje Vaše karijere?

Odrasla sam i završila osnovne studije u Italiji, a zatim se preselila u London da studiram AA (Architectural Association, School of Architecture) gde sam magistrirala u AA Laboratoriji za istraživanje dizajna (AADRL). AADRL je osnovan samo nekoliko godina ranije i brzo je postao veoma popularan među studentima arhitekture.

U to vreme, AA se smatrao vodećim mestom u pogledu istraživanja arhitektonskog dizajna u Evropi. AA je jedna od međunarodnih i najprestižnijih škola arhitekture na svetu i naravno već je bila veoma etablirana institucija, budući da je bila alma mater neverovatnog niza revolucionarnih arhitekata i dizajnera kao što su Ron Arad, Ben van Berkel, Dejvid Čiperfild, Frei Otto, Nicholas Grimshav, Richard Rogers, Rem Koohlaas i naravno Zaha Hadid.

U ovoj instiuciji upoznala sam Patrika Šumahera, jednog od osnivača AADRL-a, ujedno i Zahinu desnu ruku. Dva dana nakon diplomiranja, pridružila sam se Zahinoj kancelariji. Bilo je to veoma uzbudljivo vreme, kancelarija je bila mala – činilo ju je oko 20 ljudi – bilo je neverovatno haotično i više je podsećalo na atelje, a ne na neku razvijenu praksu. Mnogo odgovornosti je bilo za one koji su imali petlju da je preuzmu! Pet godina kasnije, Zahina kancelarija je porasla na 70 ljudi, što je prag za koji verujem da je predstavljao prekretnicu u kojoj je počela da se oseća atmosfera sve više ustaljene prakse. Do trenutka kada nas je Zaha napustila, narasli smo na otprilike 350 ljudi i imali nekoliko kancelarija u inostranstvu. Sada imamo preko 500 zaposlenih.

Razmišljajući o Vašim univerzitetskim danima i akademskim aktivnostima, koje su bile neke od najuticajnijih lekcija ili iskustava koja su imala trajan uticaj na Vaš pristup arhitekturi i dizajnu?

Moje godine u AA predstavljale su za mene veoma idealistično vreme. Moj tim u AADRL-u se zvao RAMTV, osmislili smo i snažno gurali AADRL istraživanje u oblasti prilagođavanja i deljenja stambenih jedinica, koje je istraživalo kako današnji promenljivi društveni sistemi i domaće organizacije sugerišu potencijal za novi i veoma prilagodljiv oblik urbanog stanovanja kroz arhitekturu. Na neki način, to je bilo veoma napredno istraživanje, ispred svog vremena.

Ovo istraživanje je dalje razvijeno i pretočeno u knjigu pod nazivom „Negotiate My Boundary!” (objavili su je AA publications i Birkhauser) koja je takođe uključivala naš diplomski projekat o masovnom prilagođavanju potrebama urbanog stanovanja. Knjiga simulira proces dizajna u kojem klijenti prilagođavaju svoje stanove pristupom aplikaciji, a web postaje medij za obnovljenu ideju kurirane zajednice, kao i arhitektonskog dizajna. U to vreme, pre oko 20 godina, bilo nam je teško pronaći programere za ovaj projekat. Da smo pokrenuli ovo istraživanje poslednjih godina, kada je zajedničko stanovanje postalo neverovatno popularno među mladim zaposlenim ljudima u gradovima koji sebi ne mogu priuštiti drugačiji prostor, u gradovima kao što je npr. London, definitivno bismo pronašli više naklonjenih investitora.

Bila sam fascinirana AADRL-ovom kombinacijom revolucionarne dizajnerske agende sa jakom društvenom pozadinom. Ravnoteža ove dve komponente je ono što uvek nastojim da postignem u svakom projektu u Zaha Hadid Architects.

Kako vidite razlike u znanju i alatima koji su trenutno na raspolaganju studentima u poređenju sa resursima koje ste imali tokom svojih studentskih godina, posebno u svetlu savremenih tehnoloških dostignuća?

Gledajući AA, svakako postoji razlika između načina na koji se softver podučavao tada i sada, posebno sa onim što se odnosi na programiranje. Tada smo bili primorani da u velikoj meri sami sebe naučimo kako da pišemo programe. Što se tiče softvera, učenici su bili samouki, dok trenutno škola mnogo ulaže u nastavu o programskim alatima. Na neki način, možda sada postoji rizik da sredstva postanu cilj.

Da li biste mogli da nam kažete kada ste prvi put sreli Zahu Hadid i kakve utiske ste stekli o njoj kao mentoru i vizionarskoj arhitektinji? Kako je njen uticaj oblikovao Vašu sopstvenu arhitektonsku filozofiju i rad u Zaha Hadid Architects u celini?

Zahu sam prvi put srela kao tek diplomirani student. Zaha je imala izuzetan dar da može da bude neverovatno topla, ali u isto vreme i zastrašujuća. Uspevala je da izazove ogromnu lojalnost, dok vas je uvek držala u fokusu i na oprezu. Sa nesklonošću prema hijerarhiji, bila je i neverovatno ravnopravna osoba sa svima nama. Ona se na isti način odnosila prema svima, od direktora do mlađih arhitekata, posvećujući svoje vreme svakome bez obzira na položaj u kancelariji.

Zaha Hadid je bila pionirka u oblasti moderne arhitekture, postavljajući nove standarde i pomerajući granice dizajna. Možete li elaborirati neke od njenih revolucionarnih doprinosa arhitekturi i način na koji njen inovativni duh nastavlja da utiče na rad ZHA?

Ključna poruka koju nam je Zaha prenela je da arhitektura ne prati modne ili ekonomske cikluse – ona prati cikluse inovacija koje generiše društveni i tehnološki razvoj. Arhitektura može da nosi u sebi inherentni osećaj vitalnosti i optimizma; sposobnost povezivanja zajednica i izgradnje njihove budućnosti. Ekološka održivost i društveni disparitet su glavni izazovi naše generacije, a arhitektura inkluzivnosti nudi rešenja za ove ključne izazove.

Zaha je uvek insistirala da naš rad bude artikulisan na više nivoa. Od samog početka, radili smo na različitim nivoima, na dizajnu proizvoda, arhitekturi i urbanističkom planiranju. Naš i Zahin cilj je oduvek bio da posvetimo onoliko pažnje detaljima u dizajniranju gradova, koliko bismo posvetili dizajniranju objekta. Po našem mišljenju, ova pažnja ne bi trebalo da bude ograničena na nekoliko značajnih objekata, već bi trebalo da se proširi na gradove i zajednice koje ih naseljavaju.

Možete li da podelite nezaboravnu ili inspirativnu anegdotu iz vremena kada ste radili sa Zahom Hadid koja je ostavila trajan utisak na Vas ili koja odražava njen jedinstveni pristup arhitekturi i dizajnu?

Jedna anegdota koju nam je Zaha pričala bio je trenutak koji je njoj otvorio oči kada je njena mlađa verzija sebe shvatila da arhitektura može biti nešto drugo. Kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih, uočavao se gubitak hrabrosti u profesiji i percepciji – možda kao reakcija na ekonomsku realnost tog vremena, i to da je modernistički projekat propao. Mnogi arhitekti su se vratili istorizmu i svojim koracima iz prošlosti. Bio je to regresivan trenutak kojeg je konačno prekinuo Hristo Reihstag svojim svečanim obmotavanjem objekta u Berlinu (1995). Tamo su bili prisutni milioni ljudi koji su pevali i igrali; svi su pohrlili da vide kako se ova zgrada otkriva, jer je to bila čudna ideja. Bio je to izvanredan događaj – i istorijski veoma važan, jer je tada Zahi postalo jasno da su ljudi zaista zainteresovani za fantastične projekte – one projekte koji čine da fantazija postane stvarnost.

Smrt Zahe Hadid bila je veliki gubitak za svet arhitekture, ali njeno nasleđe živi kroz Zaha Hadid Architects. Kako kompanija obezbeđuje nastavak njene vizije i posvećenosti arhitektonskim inovacijama? Koje strategije i principi vode ZHA u održavanju tog pionirskog duha?

Iako smo izgubili Zahu u martu 2016. godine, njena vizija i metode dizajna ostaju ugrađene u DNK naše prakse, kroz naše mnogobrojno osoblje koje je, poput mene, studiralo i radilo sa njom više od dve decenije. Naša praksa je međunarodno poznata po nekim od najuzbudljivijih zgrada na svetu. Naš portfolio izgrađenih radova svedoči o primeni našeg rigoroznog pristupa dizajnu; prihvatamo složenost i izazove svojstvene kreiranju najsavremenijeg dizajna. Iz tog razloga, Zaha Hadid Architects nastavlja da bude globalni lider u pionirskom istraživanju i razradi dizajna. Dugogodišnji saradnik i dizajner Zahe Hadid, Patrik Šumaher ostaje uključen kao glavni dizajner u svakom projektu kojim se bavimo. On postavlja početni pravac za svaki projekat i vodi razvoj dizajnerskih ideja u saradnji sa dizajnerskim timom, baš kao što su on i Zaha radili dugi niz godina.

Zaha Hadid Architects je poznata po svojim ambicioznim i inovativnim projektima širom sveta. Da li biste mogli da podelite uvid u jedan od Vaših trenutnih mega-projekata i specifične izazove sa kojima se Vaš tim suočava u njegovoj realizaciji? Kako Vi lično pristupate izazovima koje postavljaju mega-projekti?

Naša praksa u Kini radi već više od dve decenije, a ja sam lično vodila veoma velike i ambiciozno brze projekte u Kini poslednjih 15 godina. Većina naših projekata tamo se kreće od 300.000 m² do 500.000 m² / 1.000.000 m² sa vremenskim okvirom, od početnog koncepta do završetka, od otprilike 3 godine. Uključeni smo od početka do kraja.

Do sada su se naši timovi specijalizovani za projekte ove veličine razvili u dobro podmazane mašine. Radimo u tandemu sa našim kancelarijama u Pekingu i Šenženu, optimizujući naš rad u različitim vremenskim zonama: kancelarija u Londonu predaje posao kancelariji u Pekingu na dnevnoj bazi, pokrećući ciklus proizvodnje od 24 sata. Proširujemo upotrebu parametarskog softvera (Rhino, Grasshopper itd.) ugrađivanjem sopstvenih i prilagođenih alata koji su u skladu sa našim ličnim tokovima rada.

Tehnologija igra značajnu ulogu u modernoj arhitekturi. Kako ZHA koristi najsavremenije tehnologije kao što su AI, VR i BIM u svojim svakodnevnim radnim procesima? Kako ovi alati poboljšavaju faze projektovanja i izgradnje?

Značajno ulažemo u istraživanje i razvoj napretka za građevinsku industriju, uključujući nove alate za analizu stanja životne sredine i optimizaciju geometrije koji doprinose smanjenju neto emisija ugljenika tokom životnog ciklusa svakog projekta. Sarađujući sa vodećim naučnim institucijama i organizacijama, naših šest internih istraživačkih timova razvijaju inovacije u strategijama održivosti i materijalima, pored analize podataka, zaštićenog softvera i modeliranja koji omogućavaju arhitekturi da se bavi i individualnim i opštim zdravljem. Naš tim za istraživanje i razvoj CODE razvija virtuelna okruženja unutar metaverzuma koja su bogata interakcijama i društveno angažovana.

Pokrenut tehnologijom parametarskog dizajna i inkorporirajući društvenu infrastrukturu koja formira zajednicu koristeći alate za kreiranje onlajn video igara za više igrača, naš rad u metaverzumu omogućava klijentima da poboljšaju komunikaciju i saradnju unutar svojih organizacija.

Održiva arhitektura postaje sve važnija u rešavanju ekoloških problema. Možete li podeliti pristup Zaha Hadid Architects stvaranju otpornih i ekološki prihvatljivih zgrada? Da li postoje specifični principi održivog dizajna ili tehnologije koje ZHA često uključuje u svoje projekte?

Naš ključni princip je da uspešna strategija održivosti treba da bude u duhu celog dizajnerskog tima (klijent, arhitekta, inženjeri, specijalisti i konsultanti) i da njim upravlja sve do završetka projekta. Naš interni tim za održivost je uključen u sve projekte, od koncepta, kako bi osigurao da je održivost ugrađena u dizajn od samog početka. Pratimo nivoe ugljenika u svim našim ugovorenim poslovima – uspostavljajući okvir za procenu i izveštavanje o uticaju ugljenika svakog našeg projekta, kao način angažovanja svih naših klijenata i podizanja svesti. Ugrađujući održivost u dizajn, nabavku, izgradnju i rad naših projekata, radimo na poboljšanju sistema koji daju prioritet pitanjima životne sredine i osiguravaju isplativu održivost. Isporučujući arhitekturu širom sveta koja ima za cilj najvišu sertifikaciju održivosti, trenutno razvijamo projekte za klijente na Bliskom istoku, Evropi i Americi koji planiraju operacije bez ugljen-dioksida.

Suočeni sa ubrzanim klimatskim promenama, kako pristupate procesu projektovanja kako bi osigurali da zgrade, ne samo da zadovoljavaju potrebe današnjice, već i da predvide i ublaže ekološke izazove sutrašnjice?

Sa kolektivnim, multidisciplinarnim pristupom rešavanju problema, uvek smo težili da budemo globalni lider u unapređenju novih tehnologija; primenom alata za računarsko projektovanje koji uključuju tehnike programiranja, modeliranje i digitalno mapiranje radi optimizacije efikasnosti u gabaritima, uslovima lokacije, strukturi, odnosima fasade i poda, sunčevom zračenju, orijentaciji, nabavci i rasporedu izgradnje. Naše jedinice za istraživanje i razvoj sarađuju sa nekim od najuglednijih svetskih naučnih institucija kako bi poboljšale način na koji se industrija gradi.

ZHA je poznata po svojoj inovativnoj upotrebi materijala i eksperimentalnog dizajna. Možete li da izdvojite neke od poslednjih projekata u kojem je ZHA pomerila granice tradicionalne arhitekture? Kako ove inovacije doprinose transformaciji budućeg izgrađenog okruženja?

Nedavno smo završili sedište za Bee’ah, potpuno integrisanu kompaniju za upravljanje životnom sredinom i otpadom koja se nalazi u Šardži (UAE). Verujem da je ovaj projekat od suštinskog značaja, jer kombinuje jedan od naših najambicioznijih dizajna sa neverovatno uspešnom pričom o održivosti. To je svedočanstvo da zaista možete stvoriti prelepu zgradu, vijugav dizajn inspirisan okolnim pustinjskim pejzažem, koji je izuzetno održiv.

Ovaj administrativni centar je dizajniran prema LEED Platinum standardima održivosti sa ultra- niskim emisijama ugljenika i minimalnom potrošnjom vode. Organizacija ima za cilj da koristi 100 posto zelene, obnovljive izvore energije za napajanje zgrade, kao i reciklirane materijale tokom izgradnje. Inspirisan dinama povezanim preko centralnog dvorišta i orijentisanim prema preovlađujućem pravcu vetra Shamal, projekat usvaja pasivne sisteme, minimizirajući energiju potrebnu za hlađenje i omogućavajući prirodnu ventilaciju. Struktura minimizira potrošnju materijala tako što nabavlja reciklirane materijale za svoje arhitektonske i strukturne površine iz tokova otpada od rušenja kojima upravlja Bee’ah.

Kao arhitekte, imate moć da oblikujete budućnost gradova i zajednica. Kako Zaha Hadid Architects zamišlja ulogu eksperimentalnog dizajna i vizionarskih ideja ne samo u stvaranju ikoničnih struktura već i u pozitivnom uticaju na način na koji ljudi žive, rade i komuniciraju sa svojim okruženjem?

Socijalni stanovi, škole, bolnice i druga vitalna gradska infrastruktura su istorijski zasnovani na konceptu minimalne egzistencije. To ne bi trebalo da bude slučaj danas. Izgrađeno okruženje može imati značajan uticaj na zdravlje i dobrobit ljudi. Dobro je poznata činjenica da prostorno iskustvo može uticati na dobrobit svake osobe, poboljšavajući kvalitet života i smanjujući mentalni stres. U našoj praksi to je oduvek bila poznata činjenica. Nastojimo da nastavimo da sledimo Zahinu filozofiju prema kojoj je deo posla arhitekture da učini da se ljudi osećaju dobro u prostorima u kojima živimo, idemo u školu ili gde radimo – iz tog razloga smo se uvek zalagali za podizanje standarda.

Manuela Gatto će govoriti u okviru SHARE internacionalnog arhitektonskog Foruma u Beogradu koji se održava 16.11.2023. Posetite www.share-architects.com za više informacija.