Istina je da se o energetskoj efikasnosti mnogo piše i priča poslednjih godina. Sam pojam je, čini se, postao opšte prihvaćen, ali ljudi još uvek ne znaju koji sve činioci utiču na energetsku efikasnost, tačnije šta je ono što bi oni trebalo da znaju o svakom aspektu i, konačno, šta je ono što će im smanjiti račune za grejanje i hlađenje, a pri tome neće dovesti do lošijeg kvaliteta ove dve komponente.

Istina je da na energetsku efikasnost utiče mnogo toga u gradnji i manje-više zavisi jedno od drugog u samom procesu. Dakle, neće ni zamena prozora koji, ako su loši u bilo kojem smislu i jesu statistički najveći gubitnici, vredeti ako imate loše urađenu fasadu. I pogotovo neće vredeti ako imate lošu termoizolaciju na svom objektu. I sve to neće mnogo vredeti ukoliko u svom objektu imate loše urađenu hidroizolaciju. Zato je pitanje energetske efikasnosti vrlo kompleksno i to govore pitanja koja nam svakodnevno stižu u redakciju, a odnose se upravo na nedoumice koje građani imaju.

Dakle, pravo pitanje je: U čega uložiti novac na startu da bismo uštedeli u godinama koje dolaze? Takođe, pitanje energetske efikasnosti manifestuje se i kroz odabir grejanja/hlađenja jer podno grejanje, po onome što znamo, ne samo da nije štetno kako se sasvim nepravedno mislilo, već upravo doprinosi uštedi energije sa najboljim učinkom u vašem grejanom prostoru. I ovde građani još uvek ne znaju da li mogu podno grejanje da postave samo u nekim delovima stana, da li i gde je proporučljivije električno, a gde ono koje funkcioniše uz pomoć toplotnih cevi?

Na neka od ovih pitanja odgovoriće stručnjak za sve gore navedeno, Miroslav Živanović, predstavnik kompanije Fragmat S, kompanije koja ima veliki asortiman proizvoda i oslanja se na istoriju, tradiciju i poverenje.

GRADIM KUĆU I DEFINITIVNO SAM ODLUČIO DA STAVIM PODNO GREJANJE I NA PRIZEMLJU I NA SPRATU. ČITAO SAM DA POSTOJI VARIJANTA ELEKTRIČNOG I ONOG SA TOPLOTNIM CEVIMA. KOJE MI PREPORUČUJETE I ZAŠTO I IMA LI RAZLIKE U POSTAVLJANJU PODNOG GREJANJA NA SPRATU I U PRIZEMLJU?

Preporučujemo sistem podnog grejanja na niskim temperaturama sa sistemskim pločama Stirotermal i PE/XC cevima, koji se mogu povezati sa niskotemperaturnim bojlerom, hladnjakom, solarnim sistemom ili toplotnom pumpom.

//Trošak grejanja je značajno niži u poređenju sa visokim temperaturama (radijatori, konvektori), a direktno grejanje (kablovi za grejanje u sloju estriha ili lepila za pod) nije pogodno za grejanje cele kuće zbog visokih troškova. //

Na podu (ili na podu između grejnih prostorija) sistemska ploča već ispunjava potrebe za toplotnom izolacijom, a u prizemlju (pod od zemlje) ili preko nezgrejanih prostorija mora se postaviti dodatni sloj toplotne izolacije u skladu sa propisima.

Foto: Fragmat S doo – Podno grejanje

RENOVIRAM KUPATILO, PA BIH STAVIO PODNO GREJANJE. DA LI JE PREPORUČLJIVO DA GA STAVIM SAMO U OVU PROSTORIJU, IAKO U OSTALIM NIJE TA VRSTA GREJANJA, I KAKAV JE POSTUPAK?

Ako se druge prostorije greju radijatorima (visokotemperaturni sistem), preporučljivo je održavati radijator kao primarni način grejanja posle renoviranja kupatila, pri čemu se podno grejanje postavilo da bi se povećala udobnost (podovi nisu hladni i temperature ne sme preći 29 °C). Zbog toga je, pri postavljanju sistema tople vode, potrebno osigurati regulaciju dovodne vode (mešalni ventil), ali možemo odabrati i električno podno grejanje, jer su ugradnja i regulacija temperature jednostavni, a potrošnja mala.

KOLIKO JE VREMENA POTREBNO ZA UGRADNJU PODNOG GREJANJA NA POVRŠINI OD 50m² I DA LI POSTOJI PODATAK O UŠTEDI NA GODIŠNJEM NIVOU KOD GREJANJA STANA TE KVADRATURE SA PODNIM U ODNOSU NA CENTRALNO GREJANJE.

Ugradnja podnog grejanja tople vode zahteva potpunu rekonstrukciju i „mokru“ ugradnju cementne košuljice. Montaža sistemskih ploča i cevi za podno grejanje je veoma brza (nekoliko sati), najviše vremena zahteva očvršćavanje (hidratacija) cementa (21- 28 dana) i sušenje radi postizanja propisane vlažnosti (uz pomoć podnog grejanja polako, a zatim polagano hlađenje prema propisano protokolu, 14-21 dan). Ušteda troškova nastaje zbog nižih troškova za energiju (niskotemperaturni kotlovi, tolotne pumpe), kao i niže potrebe temperature vazduha u sobi (tzv. „Komforna temperatura“ je niža za 2 °C nego kod grejanja radijatora).

Ploče za podno grejanje, Fragmat S d.o.o.

ISPOD KOJIH PODNIH OBLOGA NIKAKO NE PREPORUČUJTE PODNO GREJANJE? ODNOSNO, DA LI IMA PODNIH OBLOGA ISPOD KOJIH JE EFIKASNIJE PODNO GREJANJE NEGO KOD NEKIH DRUGIH PODOVA?

Pod podnim grejanjem toplota ulazi u prostoriju preko poda, tako da je ovde poželjna dobra toplotna provodljivost. Najbolji prenos toplote obezbeđuju kamen i keramika, dok su tekstilne podne obloge manje pogodne. Parket bi trebao biti dvoslojni ili troslojni i montažni parket, najbolje zalepljen za podlogu. Gusti klasični podovi nisu pogodni.
*O pogodnosti svake podne obloge treba konsultovati proizvođača.

ŠTO SE TIČE HIDROIZOLACIJE ZA KROVNU KONSTRUKCIJU KOJI JE VAŠ PREDLOG ZA STAMBENE, A KOJI ZA KOMERCIJALNE OBJEKTE?

Kada pričamo o hidroizolaciji krovne konstrukcije bilo da se radi o stambenim, stambeno-poslovnim ili komercijalnim objektima prilikom izbora sistema hidroizolacije, veoma je važna namena same krovne terase. Pravilnim projektovanjem sistema, odabirom hidroizolacionih materijala i njegovom ugradnjom pridržavajući se propisa i uputstva proizvođača osigurava se trajnost, a samim tim i dug eksploatacioni vek samog objekta.
*Prilikom izbora sistema hidroizolacije obratite se proizvođaču.

Foto: Fragmat S d.o.o. – Hidroizolacija ravnih krovova

MAJSTOR MI JE REKAO DA MI JE LOŠE URAĐENA HIDROIZOLACIJA U KUPATILU. INTERESUJE ME DA LI PREPORUČUJETE DA PONOVO RADIM I LUPAM PLOČICE ILI MOŽE PREKO PLOČICA DA SE URADI HIDROIZOLACIJA? DA LI ĆE BITI ISTI UČINAK I TRAJANJE U OBA SLUČAJA?

Neki proizvođači predlažu sistemska rešenja hidroizolacije preko pločica, tako da preporučujemo da kontaktirate proizvođača pre nego sto se odlučite za izbor sistema i materijala. Što se tiče naših hidroizolacionih materijala koji su na bazi bitumena postavljaju se pre cementne košuljice i keramičkih pločica.

ČUO SAM DA SU BITUMENSKE TRAKE NAJBOLJE AKO ODGOVARAJU NAMENI. MOŽETE LI MI REĆI KAKO SE ONE DELE I KOJE SU MI NAJBOLJE ZA HIDROIZOLACIJU TEMELJA?

Bitumenske trake se dele prema:

• Vrsti uloška (stakleni voal, staklena mrežica, aluminijumska folija, poliesterski filc)
• Količini i kvalitetu veziva i debljini trake
• Nameni (temelji, parne brane, krovovi/terase, mostovi…)
• Načinu primene (trake za lepljenje sa vrućimbitumenom, varenje, samolepljive trake)

Za odabir traka potrebno je znati: namenu objekta, karakteristike tla (podzemne vode i sl.), koliko je objekat ukopan… Na osnovu tih informacija opredeljujemo se za sistemsko rešenje hidroizolacije temeljne ploče.
*Pre nego što se odlučite za sistemsko rešenje kontaktirajte proizvođača.

KOJA JE RAZLIKA U HIDROIZOLACIJI RAVNOG KROVA NEKADA I SADA I ŠTA SE U SMISLU MATERIJALA SADA PROMENILO I DOVELO DO VEĆE EFIKASNOSTI I DUŽE EKSPLOATACIJE?

Suštinske razlike u samoj hidroizolaciji nema. Razlika je u poboljšanoj tehnologiji, kvalitetnijim i otpornijim materijalima, kojima je smanjena brzina gradnje i pojednostavljena sama ugradnja.

Što se tiče same eksploatacije objekta, veoma je važan pravilan izbor sistema hidroizolacije i što je još važnije održavanje krovne ploče u eksploataciji samog objekta.
*Pre nego što se odlučite za sistemsko rešenje kontaktirajte proizvođača.

Foto: Fragmat S d.o.o. – Kondor za hidroizolaciju

U TOKU OBIMNIJIH PADAVINA SVAKI PUT IMAM VELIKU KOLIČINU VODE. OČITO JE LOŠA HIDROIZOLACIJA ILI ČAK NE POSTOJI, ŠTA DA URADIM DA REŠIM OVU SITUACIJU?

Potrebno je da obavezno postavite hidroizolaciju, ukoliko ona ne postoji, ili da sanirate postojeću hidroizolaciju. Što se tiče sanacije hidroizolacije ona može biti mestimična (na delovima krova gde je hidroizolacija oštećena) ili je potrebno da uradite celu površinu.
*Pre nego što se odlučite za hidroizolaciju posavetujte se sa proizvođačem materijala, kao i sa izvođačem radova.

VIDIM DA IMA RAZLIKE U CENI KADA SE KUPUJE STIROPOR ZA FASADE. DA LI CENA IGRA ULOGU I U KOM SMISLU (UTIČE LI NA KVALITET, DA LI SU TE RAZLIKE ZNAČAJNE)?

Jedan od razloga zašto se može javiti velika razlika u ceni je kvalitet. Potrebno je pre odabira materijala dobro proveriti šta vam se nudi, šta piše na deklaraciji (mora da piše da je za fasade). I, naravno, ko je proizvođač. Ne postoji varijanta jeftinijeg stiropora za fasade. Takođe je bitan i odabir proverenih majstora, koji bi mogli da utiču na kvalitet materijala, kako za EPS-stiropor za fasade, tako i za ostali prateći materijal (lepkovi, mređice, završni slojevi…). Svaki dobar majstor sa dobrim i kvalitetnim materijalima daje garanciju za fasadu zbog odgovornosti na svoj rad, tako da cena nije jedini vodič ka dobroj fasadi.
*Pre nego što se odlučite za izradu fasade, posavetujte se sa izvođačem radova i proizvođačem ponuđenih materijala.

U ČEMU JE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU STIROPORA I STIRODURA? KOJA JE NAMENA JEDNOG, A KOJA DRUGOG?

EPS – STIROPOR

Naziv „stiropor“ postao je sinonim za izolacione ploče od ekspandiranog polistirena, sa kratkom oznakom EPS. Ima više vrsta i namena (zavise od pritisne čvrstoće).
– EPS F60 – „lagani ili meki stropor“
– EPS FASADNI – za fasade
– EPS 100, EPS120, EPS 150 – tvrdi stiropori.

NAMENA, UPOTREBA I PREDNOSTI

• odličan toplotni i zvučni izolator sa odličnim mehaničkim svojstvima
• ne menja oblik i svojstva kao neke druge izolacije
• izolacija od stiropora je pogodna za kompletnu zgradu (temelji, zidova/fasade, krovovi)
• idealan za gradnju nisko energetskih i pasivnih kuća
• stiropor ima dva puta veću paropropusnost nego drvo; µEPS=35 › µDRVO=70
• stiropor je samogasiv u sistemu fasada sa zavidnim razredom B-d1 – Reakcije na požar
• zadržava svoja vrhunska svojstva za vreme celog životnog veka zgrade (60 godina i više)
• jednostavna obrada (brušenje, rezanje, oblikovanje)
• izrada specijalnih oblika i formata
• EPS granule – agregat za lake betone

XPS – STIRODUR

Naziv “stirodur” postao je sinonim za izolacione ploče od ekstrudiranog polistirena sa kratkom oznakom XPS, pritisne čvrstoće 300 kPa, pa na više u zavisnosti od namene.

Namenjene su za toplotnu izolaciju:

• podova – cementnih košuljica (estriha) u prostorima sa većim opterećenjem
• ukopanih delova zgrada sa spoljne strane (perimetar i ispod temeljnih ploča)
• klasičnih (toplih) ravnih krovova sa opterećenjem ili vegetacijom
• obrnutih ravnih krovova i kombinovanih (duo) ravnih krovova sa opterećenjem i vegetacijom ili terasa i balkona sa vegetacijom
• toplotnu izolaciju unutar zidova (gradnja »sendvič« zidova)

Prednosti:

• otporan na visoka mehanička opterećenja
• na vodu i vlagu i kod stalne izloženosti
• univerzalan izolacioni materijal za ugradnju u raznim sistemima građevinskih konstrukcija
• odličan u ekstremnim uslovima ugradnje: termoizolacija temelja, izolacija ispod temeljnih ploča, ukopanih delova zgrade, industrijskih podova, ravnih krovova itd.
• mala specifična težina
• jednostavna manipulacija, oblikovanje i ugradnja
• mogućnost izrade specijalnih dimenzija ploča
• proveren materijal – više od 60 godina u primeni
• veoma pogodan za izradu izolacionih ispuna (građevinska stolarija, stambene jedinice, kontejneri…)

FRAGMAT S d.o.o. ŠID
Branka Erića 7, 22240 Šid
T. +381 22 710 666
M. +381 62 8026 889

Distributivni centar BEOGRAD
Surčinska 11f, 11077 Ledine
Tel/Fax : +381 11 2260 129
+381 11 2260 382

e-mail: office@fragmat.rs
web site: www.timizolirka.rs

Gradnje kakvu danas znamo ne bi bilo da nema betona kao materijala sa kojim počinje podizanje bilo kog objekta. Ako uzmemo u obzir da područje Srbije, tačnije Balkana pripada školi koja se u potpunosti oslanja na zidanu gradnju, ona isto tako ne bi mogla da postoji u tom vidu bez primene odgovarajućeg konstruktivnog i prekrivajućeg veziva poput maltera.
Naposletku, mi sada uopšte ne bismo bili u prilici da govorimo na ovu temu da nije sastojka bez kog ne može nastati ni jedno ni drugo – cementa.

// Cement je praškasto mineralno hidraulično vezivo koje se dobija mlevenjem takozvanog portland cementnog klinkera, odnosno veštačke kamene šljake koja nastaje pečenjem krečnjaka i minerala gline u odnosu 3:1 u specijalnoj termoizolovanoj rotacionoj peći na temperaturi između 1350^oC i 1450^oC, u koji se dodaje sasvim mala količina gipsa (ne više od 5%) kao regulator vremena vezivanja. //

Na ovaj način proizvodi se najpoznatija vrsta cementa, portland cement, koji je patentiran 1824. godine od strane zidara iz Lidsa Džozefa Aspdina (Lids Joseph Aspdin), a naziv je dobio zbog sličnosti sa krečnjačkom stenom na ostrvu Portland u okrugu Dorset, na severoistoku Engleske.

Uzimajući u obzir varijaciju u procentu dodatog gipsa, portland cement u suštini ima konstantan sastav u kom dominira vezani kalcijum oksid sa 62-67%, sledi silicijum dioksid sa 19-25%, 2-8% aluminijum oksida, nešto kalcijum oksida u nevezanom obliku, i mali procenat oksida gvožđa, sumpora, magnezijuma, te alkalija (natrijum oksida i kalijum oksida). Niska cena i dostupnost krečnjaka, škriljaca i svih ostalih prirodnih komponenti za spravljanje portland cementa čine ga jednom od najjeftinijih građevinskih sirovina široko zastupljenih u proteklom veku, a beton koji se od njega proizvodi jednim od najtraženijih građevinskih materijala savremenog doba.

// Portland cement je osnovni i najzastupljeniji tip cementa koji je u istoriji zidarstva dugo bio jedini. //

Međutim, za potrebe moderne građevinske industrije vremenom su razvijani i drugi tipovi cementa, koje delimo prema vrsti i klasi. Podela na vrste vrši se na osnovu sastava cementnog praha i tehnologije proizvodnje, gde razlikujemo cemente na bazi portland klinkera i specijalne cemente; dok se podela na klase odnosi na mehaničke karakteristike materijala.

Kao što sam naziv nagoveštava, cementi na bazi portland cementnog klinkera dobijaju se prateći osnovni recept – mlevenjem portland kamene šljake čija se svojstva potom menjaju dodavanjem različitih primesa. Njihova startna čvrstoća je manja nego kod čistog portland cementa, ali ta razlika se u potpunosti nadomešćuje kada dostignu starost dužu od 28 dana, te im se stoga dodeljuju iste klasne oznake. Naravno, sa povećanjem procenta primesa jasnije se vrši distinkcija u odnosu na osnovni proizvod, a zavisno od njihovog sadržaja menja se i potrebna doza vode.

Portland cement se sastoji od portland cementnog klinkera i malo gipsa radi regulisanja vremena vezivanja

Poznato je ukupno osam podvrsta cementa baziranih na portland klinkeru:

Portland cement

Radi se o sastavno najčistijem cementu ove vrste koji se sastoji isključivo od portland cementnog klinkera i malo gipsa radi regulisanja vremena vezivanja (idealno 2-3%). Važi za najznačajniji budući da predstavlja osnovu za većinu drugih vrsta cementa, što se i vidi iz podatka da čini 70% ukupne proizvodnje cementa u svetu. Zanimljivo je da je kod nas portland cement do relativno skoro činio svega 5% proizvedene količine, a da su dominirali cementi sa dodatkom zgure ili pucolana. Ipak, danas se cement bez dodataka, umerene i visoke početne čvrstoće, koji se dobija mlevenjem visokokvalitetnog portland cementnog klinkera uz primesu optimalne količine gipsa, koristi za proizvodnju suvog maltera i cementnih lepkova (cement čvrstoće 42,5), kao i za izradu prenaprednutih konstrukcija i betonskih prefabrikata tipa bandera, ivičnjaka, železničkih pragova, elemenata za popločavanje, nosača za krovne i ostale konstrukcije (cement čvrstoće 52,5).

Portland cement sa dodatkom zgure

Dobija se mlevenjem portland klinkera, gipsa i oko 30% granulirane zgure, nusproizvoda topljenja gvožđa u visokim pećima. Zgura je tečni kalcijum silikat koji pliva po površini rastaljenog metala, a naglim hlađenjem prelazi u čvrsto stanje u formi zrna. Može biti bazna i kisela, s tim da se u proizvodnji cementa primenjuje ova prva koja sadrži minimum 50% baznih oksida kalcijuma i aluminijuma, a ostatak otpada mahom na silicijum oksid. Cement sa zgurom ima nešto sporiju hidrataciju u odnosu na čist portland cement, te ga karakteriše manja relativna čvrstoća koja se vremenom povećava, manja specifična masa i veća specifična površina.

Portland cement sa dodatkom pucolana

Ovde je umesto zgure, sa udelom koji po srpskim standardima ne prelazi 30%, prisutan pucolan – peskoviti vulkanski pepeo koji se dodaje malterima i betonima kako bi smanjio mogućnost površinskog iscvetavanja, poboljšao obradivost i povećao otpornost na delovanje vlage i hemijsko nagrizanje. Pucolani predstavljaju grupu silikatnih i aluminosilikatnih materijala koji se nalaze u sastavu vulkanskog tla odakle se eksploatišu iskopavanjem. Sami imaju vrlo malu ili nikakvu vezivnu moć, ali u prisustvu vode na sobnoj temperaturi za sebe vezuju slobodni kalcijum hidroksid obrazujući cementna jedinjenja. Naziv su dobili po mestu Pocuoli blizu vulkana Vezuv u Italiji gde su inicijalno otkriveni, a u Evropi ih još ima na grčkom ostrvu Santorini. Portland cement sa dodatkom pucolana takođe ima manju startnu, ali veću krajnju čvrstoću od čistog portlanda, i srazmerno nisku toplotu hidratacije.

Portland kompozitni cement

Još se naziva cement sa mešanim dodatkom, kod koga aditiv čini kombinacija zgure i prirodnog ili veštačkog pucolana.

Metalurški cement

U pitanju je portland cement sa dodatkom zgure koja količinski može varirati između 30% i 85%. Kod njega je još izraženije svojstvo spore hidratacije i manje specifične mase, ali i veća otpornost na agresivna dejstva od portland cementa: metalurški cement jako je postojan u kontaktu sa morskom vodom, kao i vodom koja sadrži druge hloride, sulfate i alkalije.

Pucolanski cement

Portland cement sa dodatkom preko 30% pucolana, gde je proces hidratacije i očvršćavanja dodatno usporen, i izražena rezistentnost na morsku vodu.

Metalurški cement sa dodatkom pucolana

U metalurškom cementu sa dodatkom pucolana prisutna je granulirana bazna zgura sa više od 30% i 5-40% prirodnog ili veštačkog pucolana.

Sulfatnootporni cementi

Zato što sadrži značajan procenat minerala trikalcijum aluminata (nekad i do 15%), običan portland cement nije otporan na sulfate. Da bi cement odolevao dejstvu sulfata ne bi smeo da sadrži trikalcijum aluminat ili bi njegov postotak smeo da bude najviše 5%, a to se postiže korekcijom sirovine smanjivanjem količine aluminijum III oksida, a povećanjem količine gvožđe III oksida. Za razliku od cementa na bazi portland klinkera, sastav specijalnih vrsta cementa koje su namenjene posebnim potrebama i radovima zasniva se na preovladavanju nekog drugog mineralnog veziva kao što je krečnjak ili zgura, i manjoj količini nekog oksida metala ili nemetala.

Aluminatni cement

Aluminatni cement za osnovu ima fino mleveni žareni aluminatni klinker, mešavinu krečnjaka i boksita uz dodatak silicijum dioksida i oksida gvožđa, koja se podvrgava termičkoj obradi u specijalnim električnim pećima na temperaturi od 1500-1550 stepeni. Aluminatni klinker po sastavu je suštinski mineral monokalcijum aluminat, u kome udeo aluminijum oksida ne sme biti manji od 35%, a njegov odnos prema kalcijum oksidu mora da se kreće u opsegu od 0,9 do 1,15. Aluminatni cement je prah crne boje koji se može upotrebiti odmah nakon mlevenja klinkera. Već nakon jednog dana dostiže oko 80% čvrstoće koja odgovara starosti cementne paste od 28 dana, što znači da ga odlikuje veoma brz prirast čvrstoće i brza hidratacija. Ipak, njegovi produkti hidratacije su nestabilni jer se vremenom postepeno prekristališu i gube na čvrstoći. Ova vrsta cementa pogodna je za korišćenje u uslovima gde pomoću njega spravljen beton ili malter dolazi u dodir sa morskom vodom, “mekom” vodom i vodom sa sadržajem sulfata. S druge strane neotporan je u vodi koja ima alkalije, ne sme se mešati sa krečom niti portland cementom jer mu se u takvoj mešavini zbog prisustva gipsa ubrzava vezivanje i značajno opada čvrstoća u poređenju sa čistim aluminatnim cementom.

Cement superiornih osobina

Supersulfatni cement

Kod ovog specijalnog cementa preovladava sitno mlevena granulirana zgura (80-85%), a ostatak čini 10-15% anhidrida i do 5% portland klinkera. Zbog izražene finoće mliva spada u cemente veće specifične površine (preko 4000 cm²/g), a neke od glavnih osobina su mu: vrlo niska toplota hidratacije, nizak prirast čvrstoće u početnom, a visok u krajnjem periodu, nizak sadržaj alkalija i trikalcijum aluminata, optimalan početak i kraj vezivanja, kompatibilnost sa hemijskim dodacima, rezistentnost na dejstvo sulfata, morske vode, sone kiseline, razblaženih rastvora organskih kiselina, fenola i lanenog ulja.

Cement superiornih osobina

// Supersulfatni cement na domaćem tržištu se pojavio u prodaji 2012. godine, 2014. je standardizovan ali je taj standard dve godine kasnije povučen od strane Instituta za standardizaciju Srbije tako da podleže evropskoj standardizaciji, i proizvodi se samo po porudžbini. //

Generalno daje beton produžene trajnosti, a definiše se kao sirovina za obične betone u letnjim uslovima kada je spoljna temperatura viša od 20 stepeni, ali iznad svega za specijalne betone otporne na vlagu i sulfatnu agresiju kod realizacije važnih i specifičnih infrastrukturnih projekata.

Supersulfatni cement tako primenu nalazi u izgradnji sistema za tretman otpadnih voda, kanalizacijskih i drenažnih sistema, sistema za navodnjavanje, a koristi se i za podzemne radove, stabilizaciju i injektiranje zemljišta, izgradnju puteva, pomorskih i priobalnih objekata. Takođe se preporučuje za proizvodnju betona za masivne konstrukcije (brane, tunele, temelje, mostove), za izgradnju stočnih i živinskih farmi, proizvodnju gotovih običnih betona u letnjim uslovima (klasičnog, pumpanog, samougrađujućeg); a kako je za razliku od portland cementa izrazito svetle, gotovo bele boje, dobro je rešenje za proizvodnju betonskih prefabrikata poput ivičnjaka i primenu u arhitekturi.

Ekspanzivni cement

U pitanju je cement u čiji sastav ulaze supstance koje tokom hidratacije izazivaju ekspanziju, što će reći širenje cementnog kamena u prvih 10 do 15 dana po izlivanju betona, koje može iznositi i do 25mm/m. Ekspanzivni cement se ne proizvodi u našoj zemlji.

Klasifikacija i oznake

Klasiranje cementa vrši se na osnovu njegovih mehaničkih karakteristika tj. klase čvrstoće. Zavisno od toga da li se radi o cementu stranog ili domaćeg porekla, kao i da li je data vrsta cementa standardizovana u našoj zemlji, govorimo o evropskom i srpskom sistemu klasiranja (mada ih u svetu ima više).

Domaće fabrike cementa imaju nešto drugačiji sistem klasifikacije, gde uz skraćenicu naziva artikla najpre navode procenat dodatka u vidu dvocifrenog broja, onda slovnu oznaku dodatka, i opcionalno numeričku oznaku čvrstoće (32.5, 42.5 i 52.5) sa slovnom oznakom intenziteta početne čvrstoće (N, R ili L). Tako na primer portland kompozitni cement sa udelom mešanog aditiva do 35% ima šifru PC 35M, a iza šifre PC 20L 42,5R se krije portland cement sa dodatkom krečnjaka od 6-20% koji ima visoku početnu i odličnu završnu čvrstoću.

Autor: Jelena Mitrović. diplomirani novinar