Connect with us
Energetska efikasnost

GRA─ÉEVINSKI NEDELJNIK: Po─Źetak izgradnje autoputa Preljina Po┼żega, „rasipanje“ elektri─Źne energije

Maj je uveliko za┼íao u svoju drugu polovinu, a u gra─Ĺevinskom sektoru, ─Źini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu pobolj┼íanju infrastrukture i olak┼íanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori ─Źinjenica da je za danas najavljen dugo o─Źekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vu─Źi─ç prisustvova─çe danas po─Źetku izgradnje deonice autoputa Preljina – Po┼żega, u du┼żini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Po─Źetak radova je planiran u blizini ─îa─Źka sa po─Źetkom u 15 ─Źasova. Izvo─Ĺa─Ź je kineska kompanija ─îajna komjunikej┼íens end konstrak┼íen kompani, a predvi─Ĺen rok za izvo─Ĺenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Po┼żega je, ina─Źe, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Ju┼żni Jadran ukupne du┼żine 258 kilometara. Skoro tre─çinu trase na budu─çem autoputu od Preljine do Po┼żege ─Źini─çe mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvo┼żnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Po┼żega je podeljen na tri manje deonice i to┬á od Preljine do Prijevora du┼ż reke ─îemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u du┼żini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lu─Źana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji ─çe biti du┼żi od tri kilometra. Projektom je predvi─Ĺena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Tre─ça poddeonica, ona od Lu─Źana do Po┼żege, proteza─çe se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgra─Ĺena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lu─Źanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Po┼żege ima veliki zna─Źaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budu─çeg autoputa Beograd – Sarajevo, po┼íto od Po┼żege preostaje da se izgradi jo┼í oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel izme─Ĺu Savske i Dunavslke padine, Beograd

Jo┼í jedan zna─Źajan projekat koji bi trebalo da olak┼ía svakodnevnicu ┼żiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela izme─Ĺu Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stoj─Źi─ç. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta izme─Ĺu 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji ─çe povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, du┼żni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravaju─çe. Naime, iako smo znali da nismo velike ┼ítedi┼íe ┼íto se ti─Źe elektri─Źne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila ─Źinjenica koja raspola┼że brojkama o ovoj temi. A brojke ka┼żu da Srbija tro┼íi ─Źak tri do ─Źetiri puta vi┼íe energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istra┼żivanje prezetovao je „Sistem energetskog menad┼żmenta u gradovima i op┼ítinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapre─Ĺenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena ┼íkola. Ono ┼íto je va┼żno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog tro┼íenja energije i prezadu┼żenost gradova i op┼ítina, a mogu─çe re┼íenje ovog problema je uvo─Ĺenje sistema energetskog menad┼żmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saop┼ítenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog kori┼í─çenja energije gradovi i op┼ítine u Srbiji duguju preko milijardu evra. ┼áta je potrebno da bi se spre─Źilo dalje zadu┼żivanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menad┼żmenta, koji mo┼że da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje tro┼íkove. Me─Ĺutim, uprkos zakonskoj obavezi, vi┼íe od 60 odsto gradova i op┼ítina nema postavljenog energetskog menad┼żera, dok 95 odsto gradova i op┼ítina uop┼íte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istra┼żivanje Beogradske otvorene ┼íkole pokazalo je i da je jedna od klju─Źnih prepreka ka uvo─Ĺenju sistema energetskog menad┼żmenta u gradovima zabrana zapo┼íljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stru─Źnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menad┼żera. Istovremeno, 80 posto gradova i op┼ítina istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menad┼żmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menad┼żmenta najbolje govore iskustva gradova i op┼ítina koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, mogu─çe u┼ítedeti i do 20 odsto energije. To nisu male u┼ítede, a mere se milionima dinara koje gradovi i op┼ítine mogu da iskoristiti na drugi na─Źin, za dobrobit svih gra─Ĺana i gra─Ĺanki.