Connect with us

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Objavljeno

:

električna energija

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.

Advertisement

Energetska efikasnost

RENEXPO® BiH uvodi nove trendove u energetskoj efikasnosti

Objavljeno

:

RENEXPO® BIH 2018

Najveći međunarodni sajam obnovljivih izvora energije, zaštite okoliša i upravljanja vodama
23. i 24. oktobar 2019.
Sarajevo, Bosna i Hercegovina

RENEXPO® BiH u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, najznačajnije je mjesto susreta ključnih poslovnih ljudi, donositelja odluka i stručnjaka u području obnovljivih izvora Energije, Energetske efikasnosti, Hidroenergije, Energija vjetra, Biomasa, PV, Otpad do energije, E-mobilnost, Vodna infrastruktura, Obrada otpada / vode.

S ponosom najavljujemo nove konferencije – 1. Konferencija energetskih menadžera u BiH, koje de se fokusirati na teme institucionalizacije sistema upravljanja energijom u Bosni i Hercegovini, kao i otvoriti neka pitanja i dati više informacija o sertifikaciji u ovoj oblasti i 1. Konferencija o obnovljivim izvorima energije u centralnom grijanju i hlađenje – koje de se fokusirati na lokalnu energetiku, njenu perspektivu i investicijama u BiH.

Konferencija energetskih menadžera u BiH de ponuditi najnovije informacije o programima edukacije koji se trenutno sporovode, kao i o obavezama prema nedavno usvojenim zakonskim aktima. Takođe, godišnji skup je mjesto za razmijenu znanja i informacija, dijaloge i diskusije o poslovnim mogudnostima i dostupnim tehničkim rješenjima za unapređenje sistema EM i energetkske efikasnosti u javnom i provatnom sektoru u BiH.

Konferencija o obnovljivim izvorima energije u centralnom grijanju i hlađenje de predstaviti benefite upotrebe obnovljivih izvora energije sa naglaskom na smanjenje štetnih emisija i zagađenja vazduha, optimizaciji cijene toplotne energije, uspješnim primjenama i dostupnim načinima finanasiranja projekata. Tehnički dostupna rješenja, efikasna kogeneracija mogu poboljšati operacije i poslovanje postrojenja za daljinsko grijanje/ hlađenje.

Pored osam tematskih konferencija i okruglih stolova RENEXPO® će predstaviti preko 80 izlagača iz 25 zemalja i očekuje se preko 2000 posjetilaca iz sektora održivog razvoja. Novi trendovi i tehnologije koji će biti predstavljeni na ovogodišnjem RENEXPO® su veoma relevantni za kvalitet života stanovnika BiH i
direktno utiču na ekonomski razvoj čitavog regiona.

Za više informacija posjetite web stranicu: www.renexpo-bih.com

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

Otvoren vetropark Čibuk 1 – Vetropark doprinosi energetskoj bezbednosti i stabilnosti

Objavljeno

:

Projekat "Čibuk" snage 158 MW snabdevaće energijom 113.000 domaćinstava

ALEKSANDAR ANTIĆ: VETROPARK DOPRINOSI ENERGETSKOJ BEZBEDNOST I STABILNOSTI

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić poručio je na otvaranju vetroelektrane Čibuk 1 kod Kovina, snage 158,46 MW, da je u pitanju jedan od najvećih objekata te vrste u Evropi, bez sumnje u Srbiji i regionu, i da će otvaranje ovog vetroparka doprineti energetskoj bezbednosti i sigurnosti snabdevanja strujom u Srbiji.

„Ova vetroelektarna nije najveća samo u regionu i Srbiji već predstavlja najveći objekat koji Srbija pušta na mrežu od 1991. godine, od projekata Kostolac 2 i Hidroelektrane Pirot“, rekao je Antić.

Vetropark, objašnjava, nije samo krupan doprinos cilju Srbije da 27 posto ukupne potrošnje energije dobija iz obnovljivih izvora, već predstavlja, kako je kazao, značajan dodatni izvor proizvodnje energije u Srbiji.

Sa svojih 430 gigavat časova energije proizvodnje godišnje predstavljaće gotovo 1,5 procenat naše godišnje proizvodnje energije i time će, rekao je ministar, značajno uticati na ukupnu energetsku bezbednost Srbije i sigurnost snabdevanja.

Ovaj projekat pored čitavog niza važnih segmenata koji su deo ukupnih napora u borbi protiv klimatskih promena države, kao što je borba za očuvanje životne sredine, ima još niz drugih pratećih elemenata koji su važni za Srbiju, izjavio je Antić.

Ministar Antić sa predsednikom Vučićem na otvaranju najveceg vetroparka u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana

Ministar Antić sa predsednikom Vučićem na otvaranju najveceg vetroparka u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana

Pored vetroparka se nalazi ogromna transformatorska stanica od 400 kWh koju je investitor bio u obavezi da izradi i stavi na raspolaganje i u vlasništvo „Elektromreži Srbije“ a koje će, kaže ministar, predstavljati snažan energetski potencijal za čitav region.

„Trafo-stanica će dati značajan doprinos u ukupnim naponskim prilikama u Srbiji, smanjenju gubitaka, a time i ogroman energetski značaj“, rekao je Antić i podsetio da je poslednju ovakvu trafo-stanicu u rad pustio predsednik Srbije 2015. godine u Beogradu – „Beograd 20“.

Ministar energetike se zahvalio investitorima i finansijskim institucijama koje su prepoznale Srbiju kao sigurnu i stabilnu destinaciju za ovako, kako je rekao, snažne ali osetljive projekte, te predsedniku Srbije za koga je rekao da je dao ključni doprinos da Srbija postane ekonomski i politički stabilna zemlja, koja može da privlači ovakve investicije.

„Mi ćemo da se razvijamo u svim segmentima, naravno i u energetici, uvažavajući naše resurse i naše nacionalne interese pre svega, ali sa druge strane, dajući svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena“, kazao je Antić.

PD Vetroelektrane Balkana je u 100% vlasništvu firme „Tesla Wind“, koja je u zajedničkom vlasništvu kompanije ABU DHABI FUTURE ENERGY COMPANY PJSC MASDAR iz UAE (60%), finske kompanije Taaleri Tesla Ky (30%) i nemačke kompanije DEG-Deutsche Investitions-und Entwicklungsgesellschaft mbH, članice KfW grupe (10%).

Procenjena vrednost investicija je oko 300 miliona evra, i finansira se najvećim delom putem kredita EBRD i IFC, dok ostatak investicija finansiraju vlasnici projekta.

Vetropark “Čibuk 1” sastoji se od ukupno 57 vetrogeneratora, individualne nominalne izlazne snage od 2,78 MW.

Izvor: www.mre.gov.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno