Akustički rizici u projektovanju i izgradnji hotela

Proteklih godina svedoci smo intenzivne gradnje novih hotela, rekonstrukcije starih, pa čak i adaptacije zgrada drugih namena u hotele. Takav proces ukazuje na činjenicu da je turizam prepoznat kao grana u ekspanziji, ali i da su postojeći kapaciteti hotelskih smeštaja nedovoljni za njihovu trenutnu potražnju. Šta god da je uzrok tome, akustičkim konsultantima je takav proces doneo obimno iskustvo s tom vrstom građevinskih objekata i omogućio sagledavanje svih njihovih specifičnosti. Učešćem u celovitom procesu projektovanja i izgradnje hotela, sve do njihovog otvaranja, utvrđene su kritične tačke na kojim se projektanatskim propustima može umanjiti zvučni komfor u prostorima gde borave gosti.

Posmatrano sa aspekta zvučnog komfora razlika između hotela i drugih vrsta zgrada, stambenih i poslovnih, ogleda se u tome što je čitav prostor u njima izdeljen na male celine, sobe za goste, u koje se smeštaju različiti korisnici. Zbog toga su građevinske granice između prostora različitih korisnika brojne i gusto raspoređene u volumenu zgrade, što nije slučaj sa stambenim zgradama, a posebno nije u poslovnim zgradama.

Postizanje zvučnog komfora podrazumeva da se svakoj takvoj maloj celini u zgradi obezbedi adekvatna zvučna izolovanost od okruženja. Mala su i rastojanja između prostora u kojima se moraju obezbediti uslovi za miran san i zajedničkih prostora (hodnici, liftovi).

Specifičnost hotela je i to što u svaku takvu malu celinu sa različitim korisnicima moraju ući sve vrste instalacija: vodovod, kanalizacija, elektroenergetika, telekomunikacije, klimatizacija, sprinkler. itd. To mrežu instalacija u hotelima čini gustom, što na razne načine otežava rešavanje zvučne izolacije. Najzad, hoteli u istoj zgradi neminovno objedinjuju boravišne prostore, to su sobe za goste, i prostore vrlo raznorodnih namena od koje su neki izvori buke, kao što su svi kuhinjski resursi, konferencijske i banket sale (često označene kao „ballroom“) i koje povremeno postaju mesto održavanja bučnih događaja, mašinska oprema za veštačku ventilaciju prostorija, dizel agregat, a mnogi sadrže bazensku tehniku. Gusta prostorna isprepletanost prostorija sa izvorima buke, prostorija osetljivih na buku i potencijalnih koridora za prolaz buke kao što su razne instalacije donosi specifične projektantske izazove u domenu zvučne zaštite u hotelskim zgradama. Tome treba dodati i činjenicu da je sva oprema koja se neminovno nalazi u hotelskim zgradama izvor buke za svoje okruženje, pa i o tome treba voditi računa.

Dosadašnje iskustvo u projektovanju hotela ukazuje na nekoliko projektantskih zadataka u čijem rešavanju postoje povećani rizici od grešaka.

Bez obzira na primenjena arhitektonska rešenja zgrade hotela, u svim takvim objektima prepoznaju se neke opšte kritične pozicije sa aspekta zvučnog komfora koje zahtevaju pojačanu projektantsku pažnju. Pri tome neke od njih često zahtevaju razna kreativna, nestandardna rešenja prilagođena zadatoj realnosti objekta. Najvažnije među njima su:

• zvučna zaštita soba za goste od buke iz restorana u kome se ponekad mogu održavati vrlo bučni događaji (na primer svadbe);
• višestruke instalacione vertikale koje prolaze kroz sve etaže i tako čine potencijalne koridore za širenje buke kroz zgradu;
• zvučna izolacija između susednih hotelskih soba;
• zvučna izolacija ulaznih vrata soba za goste u kontekstu postizanja izolovanosti prema zajedničkom hodniku;
• klima uređaji u sobama (najčešće fenkoili) čija buka mora zadovoljiti uslove zvučnog komfora primerenog spavaćim sobama u noćnom periodu.

Nekoliko karakterističnih detalja, često nevidljivih sa projektantskog aspekta, zaslužuje detaljnije objašnjenje jer su detektovani kao česta tema za žalbe korisnika hotela.

Jedan od problematičnih detalja koji se danas pojavljuju u hotelima jesu brojne kablovske instalacije koje se razvode po sobama za goste: utičnice, rasveta raznih vrsta uključujući i danas popularnu dekorativnu LED rasvetu, video, internet i slično.

Na slici 1 prikazana je fotografija napravljena u jednoj budućoj sobi za goste hotela u izgradnji. Na njoj se vidi snop kablova koji polaze sa mesta budućeg razvodnog ormara pored ulaznih vrata jedne sobe i koji se privode do raznih mesta u njoj na kojima će izaći iz zida, a većina će zahtevati veći izlazni otvor za smeštaj instalacione kutije. Da bi problem koji time nastaje bio jasniji, na slici 2 prikazan je finaliziran zid jedne sobe za goste na kome se vidi impresivan broj nekakvih instalacionih kutija. Pri tome treba imati u vidu da se sa druge strane prikazanog zida verovatno nalazi isti takav broj otvora. To je detalj koji se ne sreće u uobičajenim stambenim i poslovnim zgradama.

Problem sa tako brojnim kablovima je u tome što svaki otvor koji se pravi u zidu za ugradnju utičnice, prekidača ili rasvete ugrožava njegovu zvučnu izolacionu moć, posebno kada su u pitanju suvomontažne pregrade.

Sa brojem takvih otvora poput slučaja sa slike 2 neminivno se narušava kvalitet zvučne izolacije između susednih soba. Tehnička rešenja za takav problem postoje, neka od njih daju proizvođači suvomontažnih konstrukcija, a neka su nastala iskustveno. Međutim, problem nastaje zbog toga što tehnički racionalna rešenja izlaze izvan okvira standardne građevinske prakse.

Uz to, takva rešenja su nevidljiva sa aspekta projekta arhitekture gde će takav zid biti opisan. Ako se odgovarajući dodatni radovi na ojačavanju zidova u zoni instalacionih kutija ne definišu u projektu, a pre svega u predmeru, teško da će se izgradnja hotela završiti na zadovoljstvo njegovih budućih gostiju. Prepušteno je izvođaču da eventualno ima svest o tome i izvede dodatna ojačanja kao dodatne radove.

Druga građevinska specifičnost hotelskih zgrada su brojni šahtovi u kojima se koncentrišu vertikale vodo- vodnih, kanalizacionih, termotehničkih i kablovskih instalacija za nizove soba raspoređenih po vertikali.

Zbog srazmerno malih dimenzija soba za goste u odnosu na osnovu zgrade broj takvih šahtova u hotelskim zgradama po pravilu je veliki, po jedan šaht na dve sobe. Takva pojava ne postoji u stambenim i poslovnim zgradama. Na slici 3 prikazan je prostor restorana u objektu jednog budućeg hotela u kome se na tavanici vide brojni otvori od kojih počinju šahtovi i prolaze kroz sve etaže.

Problem sa šahtovima u projektantskom rešavanju zvučnog komfora hotela nastaje zbog toga što takve šupljine kroz zgradu akustički povezuju bučne zone hotela u prizemlju ili eventualno na poslednjem spratu zgrade (restorani i sale namenjene svadbama i sličnim veseljima) sa sobama za goste u kojima istovremeno neko sasvim regularno može želeti da spava.

Da bi se to sprečilo neophodno je projektom predvideti adekvatne intervencije unutar šahtova koje će imati funkciju prepreka za prostiranje zvuka. U praksi projektovanja najčešće je nejasno koji projekat to treba da predvidi: arhitekture ili instalacija. Zbog toga, po pravilu, taj detalj ostaje nerešen, dok hotel ne proradi.

Savremena arhitektura forsira fasade-zavese koje se sastoje od metalnih profila sa oknima kao ispunom. Kada se iza takve fasade u zgradi formiraju prostorije problem koji se se javlja je zvučna izolacija između njih.

Na slici 4 prikazan je spoj pregradnog zida i fasade preuzet iz jednog projekta. Da bi se razumeo pristup u rešavanju mogućih problema na slici su strelicama prikazane putanje kojim zvuka prolazi između prostorija. To su:

• bočno provođenje duž fasade (takozvano bočno provođenje)
• vertikalni profil koji se nalazi u produžetku zida,
• kontakt zida sa vertikalnim profilom fasade.

Za postizanje potrebe zvučne izolovanosti između susednih prostorija neophodno je da duž sve tri prikazane slabljenje zvučne energije putanje bude dovoljno veliko.

Prolazak zvuka putanjom označenom brojem 1 zavisi isključivo od karakteristika primenjenih profila i stakla, to jest od projektovane fasade. Ne postoje intervencije kojim bi se dodatno povećalo slabljenje zvuka na putanji bočnog provođenja, već je od najvećeg značaja da se na osnovu atesta koje daje proizvođač odabere adekvatan proizvod. Prolazak zvuka putanjom označenom brojem 2 takođe zavisi od odabranog profila, i taj podatak takođe daje proizvođač. Razlika je samo u tome što je na toj putanji moguće povećati slabljenje zvuka dodavanjem nekih slojeva materijala preko profila. Najzad, na putanji 3 u praksi su isprobane razne varijante intervencija koje se uglavnom svode na umetanje nekog dodatnog materijala za povećanje mase slojeva na putanji zvuka.

Ovakvi detalji u poslovnim zgradama, gde su kriterijumi zvučne izolacije između susednih prostorija niži od stambenih, uglavnom prolaze bez posebnih intervencija. Međutim, u hotelima su zahtevi mnogo strožiji, pogotovo u objektima više kategorije, pa zahtevanu zvučnu izolaciju između susednih soba za goste moguće je ostvariti samo uz pažljiv izbor tipa fasade i uz razne „dodatke“ prilagođene realnim okolnostima.

Još jedna kritična tačka u hotelima kojoj se mora posvetiti pažnja prvo u fazi projektovanja, a zatim još više u toku izgradnje, jesu ulazna vrata na sobama za goste.

U davno projektovanim hotelima između zajedničkog hodnika i prostora u kome se spava nalazila su se dvo- ja vrata i tampon prostor predsoblja.

Zbog toga ova pozicija zvučne izolacije u projektovanju nije razmatrana jer tada nije bila kritična. Međutim, danas se hotelske sobe projektuju bez predsoblja, pa zvučna izolovanost sobe i hodnika, a to znači i uznemiravanje bukom iz zajedničkog prostora onih koji spavaju u sobi, postaje veoma kritična tema iz domena zvučnog komfora. Rezultat zavisi od akustičkog kvaliteta odabranih vrata i nekih njihovih detalja, ali još više od načina na koji su ona ugrađena u zidu.

U današnjim hotelima je iz raznih razloga stavljanje praga na ulaznim vratima sobe za goste neprihvatljivo. Posledica toga može biti pojava prikazana na slici 5. To je snimak iz jednog hotela na kome se vidi fuga između donje ivice krila vrata i tepiha na podu. Sa takvim otvorom izolaciona moć vrata se dramatično smanjuje u odnosu na vrednost izmerenu u laboratoriji. U odsustvu praga zaptivanje ovakve fuge moguće je samo padajućom barijerom koja se spušta iz krila vrata kada su ona u zatvorenom položaju (takozvana „giljotina“). U arhitektonskom projektovanju po pravilu se smatra da je to dovoljno dobro rešenje problema fuge ispod vrata.

Manje je poznato da takvo rešenje ima jedno „ali“. Ako se zanemari činjenica da kvalitet zaptivanja fuge pri podu zavisi od dobre finalne podešenosti mehanizma koji spušta padajuću barijeru, što nije uvek slučaj, uglavnom nije šire poznato da efikasnost zaptivanja padajuće barijere zavisi od materijalizacije površine poda na koju se ona spušta. Kada je ta površina tepih, barijera nema očekivanu efikasnost jer je takva površina porozna. Kroz tepih ispod spuštene barijere prolazi zvuk kroz njegova vlakna. Što je tepih deblji, a to znači i kvalitetniji, to je efikasnost padajuće barijere manja.

Da bi ona dala očekivani rezultat mora se spuštati na neki tvrdi materijal. U praksi to može biti obična metalna ili drvena lajsna čija je gornja površina u ravni tepiha, i treba je predvideti u opisu podne obloge.

Zanimljivo je da su u slučaju vrata na hotelskim sobama najveći propusti detektovani u načinu njihove ugradnje, a ne u izboru njihovog akustičkog kvaliteta koji je plaćen proizvođaču.

Brojna merenja zvučne izolacije vrata u hotelskim objektima pokazala su da je, po pravilu, postignuta vrednost izolacione moći na licu mesta ispod onoga što sama konstrukcija vrata ima i što je proizvođač dokazao laboratorijskim atestom. U nekim hotelima konstatovane su drastične razlike između vrednosti iz atesta i realnosti na licu mesta. Uzroci toga su u raznim, često iznenađujućim propustima pri njihovoj ugradnji u pripremljeni građevinski otvor.

Najrasprostranjeniji uzrok je preveliki građevinski otvor u odnosu na dimenzije vrata. Na gradilištu se to rešava delimičnim popunjavanjem purpenom i pokrivanjem ukrasnim lajsnama. Tako se dobijaju parazitski „koridori“ za prolazak zvuka pored konstrukcije vrata, što dezavuiše njihov kvalitet.

Da bi se to izbeglo, neophodno je da se dimenzije građevinskog otvora u zidu realizuju što bliže dimenzijama isporučenih vrata, a da se preostale fuge popunjavaju nekim pogodnim materijalom koji nije transparentan za zvuk.

Prikazani primeri pokazuju da zvučni komfor budućih gostiju u hotelskim sobama zavisi od toga u kojoj su meri projektanti razumeli karakteristične akustičke probleme u hotelskoj zgradi koju projektuju, a zatim i od njihove spremnosti da prave iskorake iz prethodno stečene projektantske rutine i razrađuju nestandardne detalje na pozicijama kritičnim za zvučni komfor.

Prikazani primeri u ovom tekstu pokazuju još i važnost kvalitetnog nadzora na gradilištu pri realizaciji akustički kritičnih detalja u objektu, što zahteva određenu edukovanost onih koji taj nadzor vrše.

Autori teksta: Prof. dr Miomir Mijić, Prof. dr Dragana Šumarac Pavlović

Naslovna fotografija: Photo by Vecislavas Popa from Pexels