I u ovim prvim hladnijim danima koji su nas zatekli potekle sedmice, obradovale su nas vesti o novim projektima koji Srbiju približavaju onima koji koriste svoje resurse u smislu obnovljivih izvora energije. Neki započeti i dugo očekivani projekti su u procesu završetka…ali krenimo redom u retrospektivu sedmice za nama.

Srbija je dobila najveći vetropark do sada

Do sada najveći vetropark u našoj zemlji ,“Kovačica“, konačno je otvoren i smešten je između Debeljače i Crepaje nadomak Kovačice. Investicija vredna 189 miliona evra, pored električne energije, omogućiće 250.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini, dok je za potrebe ovog postrojenja izgrađeno i rekonstruisano više od 40 kilometara puteva.

Izraelski investitor Enlajt u taj posao u Srbiji uložio je 189 miliona evra. Inače, vetropark „Kovačica“ prostire se na 3.711 hekara i ima 38 vetrogeneratora ukupne snage 104,5 megavata. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da se radi o značajnom projektu za Srbiju koja ,kako kaže, „krupnim koracima grabi ka tehnološkom razvoju, a ovaj projekat važan na tom putu“. „Jedan od ključnih ciljeva popravljanje našeg energetskog miksa i obnovljivi izvori energije tome značajano doprinose“, rekao je Antić i dodao da su proteklih godina učinjeni značajni koraci kako bi Srbija postala mesto koje privlači investitore i ima ukupan sistem za razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Srbija raspolaže natprosečnim resursima obnovljivih izvora energije

Zadržaćemo se još na ovoj temi. Naime, od svih obnovljivih energetskih izvora, proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast. Što se tiče naše zemlje, Srbija raspolaže značajnim potencijalom energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja odličnu osnovu za energetsku stabilnost u budućnosti, smatra Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind. „Godišnja vrednost svih obnovljivih izvora u Srbiji je oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 50.000 GWh na godišnjem nivou“, rekao je Đovaneti u razgovoru za Tanjug i dodao: „Ukupna raspoloživa godišnja količina energije vetra za celu teritoriju Srbije je procenjena na 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije“, navodi Đovaneti i precizira da se maksimalne vrednosti javljaju u regionu košave i nekim planinskim lokalitetima, kao i da postoji još skrivenih oaza vetrova u Srbiji.

 Završetak deonice Surčin – Obrenovac 19. decembra

Deonica Surčin – Obrenovac biće završena 19. decembra i autoput „Miloš Veliki“ će preko Surčinske petlje biti na samo pet minuta od Koridora 10 i Beograda, najavila je u sedmici za nama potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović. „Danas smo odlučili da pokažemo građanima Srbije gde ćemo se uključivati na autoput ‘Miloš Veliki’ i to će upravo biti ova petlja Surčin. Od 19. decembra, kako je rekao potpredsednik kineske CRBC kompanije, kada idemo na Miloš Veliki ovde ćemo se uključivati. Mi smo praktično pet minuta od Koridora 10, to jest autoputa Beograd – Zagreb“, objasnila je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da će Srbija sa otvaranjem deonice Surčin – Obrenovac od 17,6 kilometara imati autoput u dužini od 120 kilometara do Preljine. „Od kada je putarina počela da se naplaćuje na autoputu ‘Miloš Veliki’, od 1. septembra, prošlo je skoro 300.000 vozila i nije bila nijedna saobraćajna nesreća“, rekla je Mihajlović dodajući da je taj podatak juče dobila.

Fizička realizacija deonice Surčin – Obrenovac je 87 odsto, a finansijska 76,37 odsto. Deonica je podeljena na pet sektora. Podsećamo, radovi su počeli 5. maja 2017. godine, a ugovorom je predviđeno da cela deonica Surčin – Obrenovac bude završena do 5. januara 2020, odnosno za 32 meseca. Vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac 233,67 miliona dolara. Investitor su Putevi Srbije, a projekat se finansira iz zajma Eksim banke Kine.

Društvo za KGH Srbije i Energetski portal obeležavaju 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača

Sreda, 18. septembar 2019.
17.00 časova
Dom inženjera „Nikola Tesla“
Kneza Miloša 9/III, Beograd

Pod pokroviteljstvom UN Environment i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Društvo za KGH Srbije od 2011. godine na Kongresu o KGH organizuje Forum pod nazivom: „Poboljšanje energetske efikasnosti u novim tehnologijama hlađenja pogodnim za očuvanje klimatskih uslova i ozonskog omotača“. Povodom 32. Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača Društvo za KGH i Energetski portal podsetiće na važnost zaštite ozonskog omotača i smanjenja uticaja klimatskih promena.

U sredu, 18. septembra 2019, u 17.00 časova, na trećem spratu Doma inženjera „Nikola Tesla“, biće održana sledeća predavanja.

• Pozdravna reč prof. dr Branislava Todorovića, predsednika Društva za KGH Srbije.
• Pozdravna reč prof. dr Bratislava Blagojevića, predsednika UO SMEITS-a.
• „Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača i implementacija Montrealskog protokola u Republici Srbiji“, Bojana Radeski, rukovodilac Grupe za zaštitu ozonskog omotača, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.
• „Nove tehnologije u rashladnoj tehnici koje čuvaju ozonski omotač i smanjuju globalno zagrevanje ‒ primenjene na objektima širom Srbije“, Slobodan Pejković, predsednik Komiteta za rashladnu tehniku, toplotne pumpe i energetsku efikasnost Društva za KGH.
• Doprinos Energetskog portala u borbi za zaštitu ozonskog omotača.
• Nakon toga sledi prigodan koktel

Na sajtu Ozonskog sekretarijata, 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača najavljen je sledećim tekstom.

Ozonski omotač lečimo 32 godine

Ove godine slavimo preko tri decenije Montrealskog protokola i veličanstvene međunarodne saradnje u cilju zaštite ozonskog omotača i klime. Taj zamah moramo održati da bismo imali zdrave ljude i zdravu planetu.

Montrealski protokol je pomogao da se iz frižidera i klima-uređaja izbaci 99% hemikalija koje oštećuju ozonski omotač.

Najnovija procena stanja ozonskog omotača, iz 2018, pokazuje da se on svakih deset godina oporavljao za 1%‒3% počev od 2000. godine. Ako se nastavi predviđeni tok, ozonski omotač iznad severne hemisfere će se potpuno izlečiti do 2030-tih, iznad južne hemisfere do 2050-tih, a nad polarnim regionima do 2060. Napori za očuvanje ozonskog omotača doveli su do, kako se procenjuje, smanjenja emisija 135 milijardi tona ekvivalentnog ugljen-dioksida od 1990. do 2010.

Možemo da slavimo naše uspehe ovog Svetskog dana ozona. Ali moramo nastaviti ka zacrtanim ciljevima i sprečavati pojavu ilegalnih izvora supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Svim snagama moramo podržati Amandman iz Kigalija koji je stupio na snagu 1. januara 2019. Smanjenjem upotrebe HFC-a, koji potencijalno zagrevaju našu planetu, ovaj amandman nam pomaže da smanjimo porast temperature do 0,4 °S do kraja veka uz nastavljanje zaštite ozonskog omotača. Kombinovanjem smanjenja upotrebe HFC-a sa poboljšanjem energetske efikasnosti u industriji hlađenja, možemo dodatno smanjiti promene klime.

Nastavimo da zajedno radimo i lečimo!

(tekst: https://ozone.unep.org/ozone-day/32-years-and-healing)