GraÄevinski nedeljnik i ove sedmice koja je za nama ima za zadatak da vam prenese aktuelnosti iz Å”irokog polja graÄevinarstva u Srbiji. Jedna od tema bio je i otpad Äije Äuvanje i tretiranje jeste neÅ”to na Äemu tek treba adekvatno da se pristupi. Saznajte i koga Äe Vlada Srbije ukljuÄiti u izgradnju brze pruge do BudimpeÅ”te i koju uslugu nudi Privredna komora Srbije za sve privrednike u naÅ”oj zemlji.
Reciklirane koliÄine otpada u 2018. godini beleže rast
Najnoviji podaci koje je objavio RZS kažu da je tokom proÅ”le godine u Srbiji „proizvedeno“ 49,2 miliona tona otpada, od Äega 68,8 procenata Äini neopasni, a 31,2 odsto opasni otpad, objavio je RZS.
Sektori poljoprivrede, Å”umarstva i ribarstva, rudarstva, preraÄivaÄke industrije, snabdevanja strujom, gasom i parom, kao i sektori snabdevanja vodom i upravljanje otpadnim vodama, graÄevinarstva i uslužnih delatnosti, stvorili su 49,2 miliona tona otpada, a najveÄi udeo stvorenog opasnog otpada je, oÄekivano, u sektoru rudarstva. Kad je reÄ o stvorenim koliÄinama otpada, posmatrano po sektorima i u odnosu na 2017. godinu, u proÅ”loj godini poljoprivreda, Å”umarstvo i ribarstvo beleže pad stvorenog otpada od 2,4 , rudarstvo rast od 0,6 procenata, a preraÄivaÄka industrija poveÄanje od 6,9 posto. U ostalim sektorima situacija je sledeÄa: snabdevanje elektriÄnom energijom, gasom i parom ima jedan procenat manje napravljenog otpada, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama rast od 17,8 procenata, graÄevinarstvo beleži 4,4 posto viÅ”e, dok sektori uslužnih delatnosti imaju smanjenje od 1,9 procenata otpada.
Tokom proÅ”le godine ukupno je tretirano 48,9 miliona tona otpada, navode statistiÄari i dodaju da je od ukupno tretirane koliÄine otpada odloženo 46,8 miliona tona, odnosno 95,7 procenata. Reciklirane koliÄine otpada u 2018. godini beleže rast u odnosu na godinu ranije od 13,1 posto koji je ,uglavnom, kako kažu, nastao zbog poveÄanog recikliranja metalnog otpada. Statistika je izraÄunala i da je koliÄina recikliranog otpada koriÅ”Äenog kao gorivo za proizvodnju energije veÄa za 45,9 odsto nego 2017.
Zorana MihajloviÄ, ministarka graÄevinarstva
MIHAJLOVIÄ: HOÄŠMO DA UKLJUÄIMO SŠVŠRNU MAKŠDONIJU I GRÄKU U PROJŠKAT BRZŠ PRUGŠ DO BUDIMPŠÅ TŠ
„Izgradnja brzŠµ prugŠµ od BŠµograda do BudimpŠµÅ”tŠµ najvŠµÄi jŠµ infrastrukturni projŠµkat u ovom dŠµlu EvropŠµ i finansijski jŠµ najzahtŠµvniji, s obzirom na to da jŠµ njŠµgova vrŠµdnost kroz Srbiju blizu dvŠµ milijardŠµ dolara, ukupno ÄŠµtiri milijardŠµā, izjavila jŠµ ove sedmice potprŠµdsŠµdnica VladŠµ SrbijŠµ i ministarka graÄŠµvinarstva, saobraÄaja i infrastrukturŠµ, prof. dr Zorana MihajloviÄ i dodala: āSa srpskŠµ stranŠµ svŠµ tŠµÄŠµ po planu, gradŠµ sŠµ dvŠµ dŠµonicŠµ od BŠµograda do StarŠµ PazovŠµ i od StarŠµ PazovŠµ do Novog Sada. SlŠµdŠµÄŠµ godinŠµ krŠµnuÄŠµ izgradnja i trŠµÄŠµ dŠµonicŠµ Novi Sad – Subotica. Sutra ÄŠµmo razgovarati i o ukljuÄivanju joÅ” dvŠµ državŠµ – SŠµvŠµrnŠµ MakŠµdonijŠµ i GrÄkŠµ u ovaj projŠµkat, koji jŠµ dŠµo globalnŠµ inicijatijŠµ āPojas i putāā.
PotprŠµdsŠµdnica VladŠµ istakla jŠµ da jŠµ Srbija pokazala da možŠµ da sŠµ drži ugovorŠµnŠµ dinamikŠµ, posŠµbno kada jŠµ žŠµlŠµzniÄki saobraÄaj u pitanju, tŠµ da ÄŠµ zakljuÄno sa ovom godinom biti rŠµkonstruisano 700 km pruga. Ona jŠµ rŠµkla i da oÄŠµkujŠµ da ÄŠµ SŠµvŠµrna MakŠµdonija i GrÄka pokazati zaintŠµrŠµsovanost, uprkos unutraÅ”njim problŠµmima kojŠµ imaju.
BESPOVRATNO 600.000 DINARA ZA DIGITALNU TRANSFORMACIJU
Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije poziva kompanije da konkuriÅ”u za novi Program podrÅ”ke digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeÄa i da, uz pomoÄ sertifikovanih konsultanata, unaprede poslovanje uvoÄenjem najsavremenijih digitalnih i drugih alata.
Javni poziv u okviru Programa podrÅ”ke digitalnoj transformaciji mikro, malih i srednjih preduzeÄa 2019-2020. raspisao je CDT PKS, u saradnji sa NemaÄkom organizacijom za medjunarodnu saradnju i Razvojnom agencijom Srbije, a sa ciljem jaÄanja kapaciteta i konkurentnosti MMSP sektora u Srbiji.
„Proces zahteva strateÅ”ki pristup, kako u analizi postojeÄeg stanja, tako i u planiranju buduÄih poslovnih aktivnosti. Jedan od kljuÄnih preduslova za uspeh i postizanje punog efekta digitalne transformacije je uvodjenje novih poslovnih modela i principa poslovanja zasnovanih na dostupnim digitalnim alatimaĀ, kaže Predrag NikoliÄ, direktor ove komisije.
Izabrane kompanije imaÄe moguÄnost da im sertifikovani konsultanti izrade besplatne ekspertske analize, koje definiÅ”u kljuÄne oblasti koje treba unaprediti, navodi se u saopÅ”tenju Privredne komore. SledeÄi korak je razvoj i implementacija digitalne strategije sa ciljem podizanja konkurentnosti MMSP kroz podizanje poslovnih procesa, ponude proizvoda i usluga, komunikacije sa potencijalnim i aktuelnim kupcima, efikasnije planiranje finansiranja, podizanje profitabilnosti, kao i marketinÅ”kih i promotivnih aktivnosti.