Connect with us

Novosti

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: otpad i reciklaža, pruga do Budimpešte, konkurs PKS za digitalizaciju

Objavljeno

:

odabrana firma imaće najviše 180 dana da izradi predlog projekta

Građevinski nedeljnik i ove sedmice koja je za nama ima za zadatak da vam prenese aktuelnosti iz širokog polja građevinarstva u Srbiji. Jedna od tema bio je i otpad čije čuvanje i tretiranje jeste nešto na čemu tek treba adekvatno da se pristupi. Saznajte i koga će Vlada Srbije uključiti u izgradnju brze pruge do Budimpešte i koju uslugu nudi Privredna komora Srbije za sve privrednike u našoj zemlji.

Reciklirane količine otpada u 2018. godini beleže rast

Najnoviji podaci koje je objavio RZS kažu da je tokom prošle godine u Srbiji „proizvedeno“ 49,2 miliona tona otpada, od čega 68,8 procenata čini neopasni, a 31,2 odsto opasni otpad, objavio je RZS.

Sektori poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja strujom, gasom i parom, kao i sektori snabdevanja vodom i upravljanje otpadnim vodama, građevinarstva i uslužnih delatnosti, stvorili su 49,2 miliona tona otpada, a najveći udeo stvorenog opasnog otpada je, očekivano, u sektoru rudarstva. Kad je reč o stvorenim količinama otpada, posmatrano po sektorima i u odnosu na 2017. godinu, u prošloj godini poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo beleže pad stvorenog otpada od 2,4 , rudarstvo rast od 0,6 procenata, a prerađivačka industrija povećanje od 6,9 posto. U ostalim sektorima situacija je sledeća: snabdevanje električnom energijom, gasom i parom ima jedan procenat manje napravljenog otpada, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama rast od 17,8 procenata, građevinarstvo beleži 4,4 posto više, dok sektori uslužnih delatnosti imaju smanjenje od 1,9 procenata otpada.

Tokom prošle godine ukupno je tretirano 48,9 miliona tona otpada, navode statističari i dodaju da je od ukupno tretirane količine otpada odloženo 46,8 miliona tona, odnosno 95,7 procenata. Reciklirane količine otpada u 2018. godini beleže rast u odnosu na godinu ranije od 13,1 posto koji je ,uglavnom, kako kažu, nastao zbog povećanog recikliranja metalnog otpada. Statistika je izračunala i da je količina recikliranog otpada korišćenog kao gorivo za proizvodnju energije veća za 45,9 odsto nego 2017.

Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva

MIHAJLOVIĆ: HOĆЕMO DA UKLJUČIMO SЕVЕRNU MAKЕDONIJU I GRČKU U PROJЕKAT BRZЕ PRUGЕ DO BUDIMPЕŠTЕ

„Izgradnja brzе prugе od Bеograda do Budimpеštе najvеći jе infrastrukturni projеkat u ovom dеlu Evropе i finansijski jе najzahtеvniji, s obzirom na to da jе njеgova vrеdnost kroz Srbiju blizu dvе milijardе dolara, ukupno čеtiri milijardе“, izjavila jе ove sedmice potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović i dodala: „Sa srpskе stranе svе tеčе po planu, gradе sе dvе dеonicе od Bеograda do Starе Pazovе i od Starе Pazovе do Novog Sada. Slеdеćе godinе krеnućе izgradnja i trеćе dеonicе Novi Sad – Subotica. Sutra ćеmo razgovarati i o uključivanju još dvе državе – Sеvеrnе Makеdonijе i Grčkе u ovaj projеkat, koji jе dеo globalnе inicijatijе „Pojas i put““.

Potprеdsеdnica Vladе istakla jе da jе Srbija pokazala da možе da sе drži ugovorеnе dinamikе, posеbno kada jе žеlеznički saobraćaj u pitanju, tе da ćе zaključno sa ovom godinom biti rеkonstruisano 700 km pruga. Ona jе rеkla i da očеkujе da ćе Sеvеrna Makеdonija i Grčka pokazati zaintеrеsovanost, uprkos unutrašnjim problеmima kojе imaju.

BESPOVRATNO 600.000 DINARA ZA DIGITALNU TRANSFORMACIJU

Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije poziva kompanije da konkurišu za novi Program podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća i da, uz pomoć sertifikovanih konsultanata, unaprede poslovanje uvođenjem najsavremenijih digitalnih i drugih alata.

Javni poziv u okviru Programa podrške digitalnoj transformaciji mikro, malih i srednjih preduzeća 2019-2020. raspisao je CDT PKS, u saradnji sa Nemačkom organizacijom za medjunarodnu saradnju i Razvojnom agencijom Srbije, a sa ciljem jačanja kapaciteta i konkurentnosti MMSP sektora u Srbiji.

„Proces zahteva strateški pristup, kako u analizi postojećeg stanja, tako i u planiranju budućih poslovnih aktivnosti. Jedan od ključnih preduslova za uspeh i postizanje punog efekta digitalne transformacije je uvodjenje novih poslovnih modela i principa poslovanja zasnovanih na dostupnim digitalnim alatima“, kaže Predrag Nikolić, direktor ove komisije.

Izabrane kompanije imaće mogućnost da im sertifikovani konsultanti izrade besplatne ekspertske analize, koje definišu ključne oblasti koje treba unaprediti, navodi se u saopštenju Privredne komore. Sledeći korak je razvoj i implementacija digitalne strategije sa ciljem podizanja konkurentnosti MMSP kroz podizanje poslovnih procesa, ponude proizvoda i usluga, komunikacije sa potencijalnim i aktuelnim kupcima, efikasnije planiranje finansiranja, podizanje profitabilnosti, kao i marketinških i promotivnih aktivnosti.

Advertisement

Novosti

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Klinički centar Vojvodine, Nova koncertna dvorana u Nišu, Koridor 10 u brojkama

Objavljeno

:

Od

Klinički centar Vojvodine

Neko je jednom rekao da je grad živ sve dok u njemu niču novi objekti. Po ovome kod nas nema bojazni, građevinska sezona u punom jeku, mnogo je započetih projekata, ali i nekih koji se nadovezuju na te započete i koji će omogućiti lakši protok ljudi i dobara na našim putevima. U ovom izdanju građevionskog nedeljnika dotaći ćemo se samo nekih od njih.

Koridor 10 u brojkama

Sigurna sam da ste i vi već mnogo puta pomislili kako je Koridor 10 tema o kojoj se konstantno priča i u čiju se izgradnju uložilo mnogo. I ljudi i sredstava. I definitivno ste u pravu. A evo kako izgleda rezime u brojkama u vezi sa ovim projektom.

Dakle, istočni krak Koridora 10 koji bi u toku jeseni trebalo u potpunosti da bude otvoren za saobraćaj, nije izgrađen ni iznad ni ispod proseka već od Proseka, mesta kod Niša, pa sve do granice sa Bugarskom. Ni cena radova nije prosečna već ukupna i iznosi skoro pola milijarde evra. Takođe, ni ostale brojke u vezi sa izgradnjom ovog autoputa nisu male: oko milion tona asfalta uz maksimalnih 1.000 radnika i 500 jedinica mehanizacije.

Trenutno se privodi kraju izgradnja deonice Bancarevo-Crvena Reka kako bi najesen ovaj autoput bio otvoren za saobraćaj u punoj dužini od 86,9 kilometara. Tako će Srbija uskoro, kako prenosi list Blic, nakon južnog kraka Koridora 10 ka Makedoniji konačno u potpunosti imati na raspolaganju i istočni krak do Bugarske. Inače, saobraćaj se već odvija na 64,7 kilometara istočnog kraka, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović istakla je da se radovi privode kraju.

Radovi su još uvek u toku, a trenutno se izvode na deonici Bancarevo-Crvena Reka. „Na gradilištu se nalazi oko 240 mašina, dva asfaltna postrojenja i nekoliko gradilišnih laboratorija, kao i oko 330 inženjera i radnika. Na celom Istočnom kraku Koridora 10 trenutno dnevno angažovanje je oko 500 radnika uključujući rukovaoce mehanizacijom – objasnili su u ovom preduzeću za Blic.

Trenutno na gradilištu

500 radnika uključujući i rukovaoce mehanizacijom
240 mašina
2 asfaltna postrojenja

Istočni krak Koridora 10 kroz brojke

  • 485 miliona evra ukupna vrednost radova
  • 86,9 km ukupna dužina
  • 64,7 km autoputa trenutno je u saobraćaju
  • 87 mostova
  • 5 tunela
  • 5 saobraćajnih petlji
  • 1 milion tona asfalta
  • 1.000 radnika maksimalno na gradilištu
  • 500 jedinica mehanizacije maksimalno na gradilištu

Celokupni Istočni krak Koridora 10 ima 87 mostova, pet tunela i pet saobraćajnih petlji.

Nova koncertna dvorana, Niš

Izgled nove koncertne dvorane u Nišu

U Nišu se gradi moderna koncertna dvorana

I u Nišu, kao jednom od 5 najvećih gradova u Srbiji se definitivno gradi. Pobedničko idejno arhitektonsko rešenje za izgradnju nove koncertne dvorane u Nišu izradili su Aleksandar Slaviković i Dejan Miletić iz Beograda. Koncertna dvorana trebalo bi da bude izgrađena na Bulevaru Nemanjića, u širem centru Niša dijagonalno od gradskog Doma zdravlja i neposredno uz tržni centar Delta u izgradnji. Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je rekao da se trenutno radi na dobijanju građevinske dozvole i ekproprijaciji zemljišta. „Dvorana bi bila sva u staklu, jer bi to bio dominantan materijal, a posetioci bi imali pogled iz dvorane na sve delove grada“ rekao je gradonačelnik Grada Niša za portal ekapija i najavio javnu nabavku za izgradnju za 2020. godinu.

Da je ovaj projekat urađen po modernim zahtevima za igradnju govori i podatak da su u ovom prejektu predviđeni trajni, ekološki prihvatljivi materijali, energetski efikasni, koje je moguće jednostavno održavati tokom čitavog životnog ciklusa.

Novi izgled kliničkog centra vojvodina/ Foto: Pokrajinska Vlada

Novo ruho kompleksa Kliničkog centra Vojvodine

Lamele B i C Kliničkog centra Vojvodine, koje predstavljaju postojeći kosturi u okviru nedovršenog kompleksa najvećeg zdravstvenog centra u Vojvodini, dobile su „zeleno svetlo“ za početak izgradnje, potvrđeno je za 021 u Evropskoj investicionoj banci. Kako prenosi ovaj medij tenderska dokumentacija je ispravna pa bi ovih dana trebalo bi da bude raspisana javna nabavka za odabir izvođača radova na izgradnji blokova B i C.

– Po proceduri ove banke, tender traje 60 dana, sledeća je ekspertiza njihovih timova i očekuje se da će do kraja godine biti potpisan ugovor sa odabranim izvođačima radova. Nakog toga stupamo u građevinske radove, vredne 32,6 miliona evra. Objekat će biti površine 33.275 kvadrata, spratnost 5+3, a planirana je direktna topla veza sa Poliklinikom, Internom klinikom i Urgentnim centrom, tj. postojećim blokom A. Očekujemo 348 novih kreveta, 22 kreveta za hiruršku intenzivnu negu, 24 kreveta na poluintenzivnoj hirurškoj nezi i 14 kreveta za jedinicu za transplantacionu hirurgiju u okviru potpuno nove jedinice KCV – naveo je sekretar za zdravstvo Zoran Gojković na sednici koja je bila otvorena za medije.

Kako je ranije već najavljeno, u novim blokovima biće ukupno 16 novih operacionih sala, u prizemlju će biti kompletna dijagnostika, odeljenje za sterilizaciju, laboratorija i nuklearna medicina, a Gojković je naveo da će sve sobe biti urađene po evropskim standardima, što znači da će biti jednokrevetne i dvokrevetne, uređene i sa zasebnim toaletima. Blokovi će imati ukupno 10 liftova i četiri stepenišna jezgra.

Nastavi sa čitanjem

Novosti

Luksuzni sistemi u kombinaciji aluminijum-drvo – Tehnomarket LINEAL

Objavljeno

:

Od

Luksuzni sistemi u kombinaciji aluminijum-drvo W-THERM 104

Luksuzni sistemi u kombinaciji aluminijum-drvo W-ST 81, W-PLUS 89 i W-THERM 104

Idealna kombinacija postojanog i čvrstog aluminijuma i plemenitog drveta kao unutrašnje obloge napravljena je da bi pružila vrhunski prozor, koji na najbolji mogući način oplemenjuje svaki poslovni prostor i dom. Tri projektovana Lineal sistema dubine ugradnje od 81mm, 89mm i 104mm odgovaraju aktuelnim propisima o energetskoj efikasnosti u modernoj gradnji, ujedno se izdvajajući svojim unapređenim performansama, dizajnom i luksuznim materijalima.

Kao sistem sa najboljim karakteristikama izdvaja se Lineal W-TERM 104, koji poseduje svojstva naglašene izolacije sa mogućnošću postizanja Uw=0,87W/m²K (uz primenu troslojnog stakla Ug=0,6 W/m²K), a uz neverovatan odnos cene i kvaliteta, danas veoma bitan investitorima.

Tehnomarket serija LINEAL alu-drvo stolarija

Masivno i kvalitetno drvo svojom pojavom diskretno oplemenjuje enterijer

TOPLINA

Izuzetna toplotna izolacija je glavna odlika proizvoda iz ove grupe, sa vrednostima koje u potpunosti ispunjavaju kako aktuelne standarde, tako i zahteve savremenih korisnika. Aluminijum sa termo-prekidom čini jači, noseći deo konstrukcije elemenata, dok unutrašnja drvena obloga doprinosi toplini svojom bogatom prirodnom strukturom izolacionog materijala.

DRVENI MASIV

Masivno i kvalitetno drvo svojom pojavom diskretno oplemenjuje enterijer, čineći ga luksuznom i atraktivnim za svoje korisnike. Kao unutrašnja obloga, pojavljuje se u vidu dizajniranih drvenih lajsni na krilu, štoku i držaču za staklo u ukupnoj vidnoj visini rama od 106mm do 132mm, uz bogat izbor tipova drveta, kao i strukture i boje zaštitnog premaza.

TRAJNOST

Prozori ova tri Lineal sistema nude najviši nivo postojanosti kroz vreme. Aluminijum kao jak i stabilan materijal, otporan na vremenske uticaje, nosi čitavu konstrukciju gotovog elementa i nalazi se okrenut ka spolja. Drvena obloga, pričvršćena patent vezom koja omogućava nezavisan rad dva glavna gradivna materijala, nalazi se u enterijeru, potpuno zaštićena od atmosferskih uticaja, gde svojom lepotom i trajnošću maksimalno može da dođe do izražaja.

ESTETIKA

Drvo kao tradicionalan i prirodan materijal, oproban u vekovnoj primeni, nudi novu estetsku dimenziju prozorima. Nesumljivo doprinsi prijatnosti ambijenta uz neprevaziđen osećaj topline i komfora.Mogućnost izbora različitih tipova drveta, kao što su između ostalog hrast, orah, bukva i trešnja, raznovrsnih boja i struktura, čini gotove elemente lako uklopivim u različite tipove enterijera.

Tehnomarket logo

Tehnomarket d.o.o
Skadarska 73, 26101 Pančevo, Srbija
+381 13 307 700
+381 13 307 799
profil@tehnomarket.com
www.tehnomarket.com

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno