Connect with us
Novosti

GRA─ÉEVINSKI NEDELJNIK: otpad i recikla┼ża, pruga do Budimpe┼íte, konkurs PKS za digitalizaciju

Gra─Ĺevinski nedeljnik i ove sedmice koja je za nama ima za zadatak da vam prenese aktuelnosti iz ┼íirokog polja gra─Ĺevinarstva u Srbiji. Jedna od tema bio je i otpad ─Źije ─Źuvanje i tretiranje jeste ne┼íto na ─Źemu tek treba adekvatno da se pristupi. Saznajte i koga ─çe Vlada Srbije uklju─Źiti u izgradnju brze pruge do Budimpe┼íte i koju uslugu nudi Privredna komora Srbije za sve privrednike u na┼íoj zemlji.

Reciklirane koli─Źine otpada u 2018. godini bele┼że rast

Najnoviji podaci koje je objavio RZS ka┼żu da je tokom pro┼íle godine u Srbiji „proizvedeno“ 49,2 miliona tona otpada, od ─Źega 68,8 procenata ─Źini neopasni, a 31,2 odsto opasni otpad, objavio je RZS.

Sektori poljoprivrede, ┼íumarstva i ribarstva, rudarstva, prera─Ĺiva─Źke industrije, snabdevanja strujom, gasom i parom, kao i sektori snabdevanja vodom i upravljanje otpadnim vodama, gra─Ĺevinarstva i uslu┼żnih delatnosti, stvorili su 49,2 miliona tona otpada, a najve─çi udeo stvorenog opasnog otpada je, o─Źekivano, u sektoru rudarstva. Kad je re─Ź o stvorenim koli─Źinama otpada, posmatrano po sektorima i u odnosu na 2017. godinu, u pro┼íloj godini poljoprivreda, ┼íumarstvo i ribarstvo bele┼że pad stvorenog otpada od 2,4 , rudarstvo rast od 0,6 procenata, a prera─Ĺiva─Źka industrija pove─çanje od 6,9 posto. U ostalim sektorima situacija je slede─ça: snabdevanje elektri─Źnom energijom, gasom i parom ima jedan procenat manje napravljenog otpada, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama rast od 17,8 procenata, gra─Ĺevinarstvo bele┼żi 4,4 posto vi┼íe, dok sektori uslu┼żnih delatnosti imaju smanjenje od 1,9 procenata otpada.

Tokom pro┼íle godine ukupno je tretirano 48,9 miliona tona otpada, navode statisti─Źari i dodaju da je od ukupno tretirane koli─Źine otpada odlo┼żeno 46,8 miliona tona, odnosno 95,7 procenata. Reciklirane koli─Źine otpada u 2018. godini bele┼że rast u odnosu na godinu ranije od 13,1 posto koji je ,uglavnom, kako ka┼żu, nastao zbog pove─çanog recikliranja metalnog otpada. Statistika je izra─Źunala i da je koli─Źina recikliranog otpada kori┼í─çenog kao gorivo za proizvodnju energije ve─ça za 45,9 odsto nego 2017.

Zorana Mihajlovi─ç

Zorana Mihajlovi─ç, ministarka gra─Ĺevinarstva

MIHAJLOVI─ć: HO─ćđĽMO DA UKLJU─îIMO SđĽVđĽRNU MAKđĽDONIJU I GR─îKU U PROJđĽKAT BRZđĽ PRUGđĽ DO BUDIMPđĽ┼áTđĽ

„Izgradnja brzđÁ prugđÁ od BđÁograda do BudimpđÁ┼ítđÁ najvđÁ─çi jđÁ infrastrukturni projđÁkat u ovom dđÁlu EvropđÁ i finansijski jđÁ najzahtđÁvniji, s obzirom na to da jđÁ njđÁgova vrđÁdnost kroz Srbiju blizu dvđÁ milijardđÁ dolara, ukupno ─ŹđÁtiri milijardđÁÔÇť, izjavila jđÁ ove sedmice potprđÁdsđÁdnica VladđÁ SrbijđÁ i ministarka gra─ĹđÁvinarstva, saobra─çaja i infrastrukturđÁ, prof. dr Zorana Mihajlovi─ç i dodala: ÔÇ×Sa srpskđÁ stranđÁ svđÁ tđÁ─ŹđÁ po planu, gradđÁ sđÁ dvđÁ dđÁonicđÁ od BđÁograda do StarđÁ PazovđÁ i od StarđÁ PazovđÁ do Novog Sada. SlđÁdđÁ─çđÁ godinđÁ krđÁnu─çđÁ izgradnja i trđÁ─çđÁ dđÁonicđÁ Novi Sad – Subotica. Sutra ─çđÁmo razgovarati i o uklju─Źivanju jo┼í dvđÁ dr┼żavđÁ – SđÁvđÁrnđÁ MakđÁdonijđÁ i Gr─ŹkđÁ u ovaj projđÁkat, koji jđÁ dđÁo globalnđÁ inicijatijđÁ ÔÇ×Pojas i putÔÇťÔÇť.

PotprđÁdsđÁdnica VladđÁ istakla jđÁ da jđÁ Srbija pokazala da mo┼żđÁ da sđÁ dr┼żi ugovorđÁnđÁ dinamikđÁ, posđÁbno kada jđÁ ┼żđÁlđÁzni─Źki saobra─çaj u pitanju, tđÁ da ─çđÁ zaklju─Źno sa ovom godinom biti rđÁkonstruisano 700 km pruga. Ona jđÁ rđÁkla i da o─ŹđÁkujđÁ da ─çđÁ SđÁvđÁrna MakđÁdonija i Gr─Źka pokazati zaintđÁrđÁsovanost, uprkos unutra┼ínjim problđÁmima kojđÁ imaju.

BESPOVRATNO 600.000 DINARA ZA DIGITALNU TRANSFORMACIJU

Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije poziva kompanije da konkuri┼íu za novi Program podr┼íke digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduze─ça i da, uz pomo─ç sertifikovanih konsultanata, unaprede poslovanje uvo─Ĺenjem najsavremenijih digitalnih i drugih alata.

Javni poziv u okviru Programa podr┼íke digitalnoj transformaciji mikro, malih i srednjih preduze─ça 2019-2020. raspisao je CDT PKS, u saradnji sa Nema─Źkom organizacijom za medjunarodnu saradnju i Razvojnom agencijom Srbije, a sa ciljem ja─Źanja kapaciteta i konkurentnosti MMSP sektora u Srbiji.

„Proces zahteva strate┼íki pristup, kako u analizi postoje─çeg stanja, tako i u planiranju budu─çih poslovnih aktivnosti. Jedan od klju─Źnih preduslova za uspeh i postizanje punog efekta digitalne transformacije je uvodjenje novih poslovnih modela i principa poslovanja zasnovanih na dostupnim digitalnim alatima┬ô, ka┼że Predrag Nikoli─ç, direktor ove komisije.

Izabrane kompanije ima─çe mogu─çnost da im sertifikovani konsultanti izrade besplatne ekspertske analize, koje defini┼íu klju─Źne oblasti koje treba unaprediti, navodi se u saop┼ítenju Privredne komore. Slede─çi korak je razvoj i implementacija digitalne strategije sa ciljem podizanja konkurentnosti MMSP kroz podizanje poslovnih procesa, ponude proizvoda i usluga, komunikacije sa potencijalnim i aktuelnim kupcima, efikasnije planiranje finansiranja, podizanje profitabilnosti, kao i marketin┼íkih i promotivnih aktivnosti.