Connect with us

Novosti

REČ UREDNICE: Edukacija na višem nivou

Objavljeno

:

Časopis GRENEF-Građevinarstvo & Energetska Efikasnost, broj 6, jul 2019

Poštovani,

Pred vama je julski broj časopisa GRENEF – Građevinarstvo & energetska efikasnost. Ovo letnje izdanje ima za zadatak da vas opusti, ali ipak edukuje dok je građevinska sezona u punom jeku.

Zato smo vam pripremili zaista zanimljive tekstove kako biste uživali u letu i ove letnje mesece iskoristili da dopunite znanje koje već posedujete. Dakle, u ovom broju bavili smo se zaista aktuelnom temom, bazenima – od onih najlepših i najvećih u svetu do vaših porodičnih bazena kao i načinima njihovog održavanja i čišćenja.

S obzirom da su postojani i kvalitetni materijali naša stalna tema u časopisu, u ovom broju ćete imati prilike da rešite nedoumice u vezi sa fasadnom ciglom, upoznate se sa njenim prednostima, bojama, ali i dobijete neke praktične savete koji će vam pomoći kod renoviranja ili gradnje kuće i to kroz savete eksperta za ovaj građevinski materijal i to kroz stalnu rubriku REČ STRUČNJAKA.

LINK ka novom izdanju časopisa
GRENEF – Građevinarstvo&Energetska efikasnost

Fasada, pogotovo aspekt biranja boje, još jedna je tema o kojoj pišemo u ovom broju. Takođe se bavimo i građevinskim dozvolama u Srbiji, načinom dobijanja iste, zakonitostima u našoj zemlji i svim onim što bi trebalo da vam olakša put do gradnje objekta.

Časopis GRENEF-Građevinarstvo & Energetska Efikasnost, broj 6, jul 2019

Časopis GRENEF-Građevinarstvo & Energetska Efikasnost, broj 6, jul 2019

Čast nam je da predstavimo i istraživački centar koji smo imali prilike kao relevantni medij da posetimo i iz svog ugla prenesemo svoju impresiju nečim ovako jedinstvenim u smislu istraživanja materijala. U pitanju je Viva istraživački centar, kompanije Baumit, koja je ceo projekat realizovala u saradnji sa bitnim zdravstvenim i edukativnim institucijama u Austriji.

Energetska efikasnost i dalje je ključna tema našeg časopisa, pa smo je obrađivali i ovaj put što kroz upotrebu solarnih panela kod privatnih korisnika, a kako izgleda naša nova energetska budućnost i šta zgrade imaju s tim tema je koju je obrađivao dr Dragan Škobalj i pokušao, kao i uvek, da istakne urgentnost početka posmatranja električne energije drugačijim očima.

Broj klijenata i uopšte onih koji su nam ukazali poverenje, posle našeg uspešnog nastupa na Sajmu građevine, značajno se povećao, pa ćemo od ovog broja distribuirati naš časopis na preko 400 novih adresa.

I nastavljamo sa uspešnim radom. Što i vama želimo.

Lepo leto. Naravno, čitamo se…
Mirjana Makarin-Plavšić, urednica izdanja

Mirjana Makarin-Plavšić potpis

Advertisement

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Najveći vetropark, snaga vetra u Srbiji, Surčin-Obrenovac u decembru

Objavljeno

:

Od

Auto put

I u ovim prvim hladnijim danima koji su nas zatekli potekle sedmice, obradovale su nas vesti o novim projektima koji Srbiju približavaju onima koji koriste svoje resurse u smislu obnovljivih izvora energije. Neki započeti i dugo očekivani projekti su u procesu završetka…ali krenimo redom u retrospektivu sedmice za nama.

Srbija je dobila najveći vetropark do sada

Do sada najveći vetropark u našoj zemlji ,“Kovačica“, konačno je otvoren i smešten je između Debeljače i Crepaje nadomak Kovačice. Investicija vredna 189 miliona evra, pored električne energije, omogućiće 250.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini, dok je za potrebe ovog postrojenja izgrađeno i rekonstruisano više od 40 kilometara puteva.

Izraelski investitor Enlajt u taj posao u Srbiji uložio je 189 miliona evra. Inače, vetropark „Kovačica“ prostire se na 3.711 hekara i ima 38 vetrogeneratora ukupne snage 104,5 megavata. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da se radi o značajnom projektu za Srbiju koja ,kako kaže, „krupnim koracima grabi ka tehnološkom razvoju, a ovaj projekat važan na tom putu“. „Jedan od ključnih ciljeva popravljanje našeg energetskog miksa i obnovljivi izvori energije tome značajano doprinose“, rekao je Antić i dodao da su proteklih godina učinjeni značajni koraci kako bi Srbija postala mesto koje privlači investitore i ima ukupan sistem za razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Srbija raspolaže natprosečnim resursima obnovljivih izvora energije

Zadržaćemo se još na ovoj temi. Naime, od svih obnovljivih energetskih izvora, proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast. Što se tiče naše zemlje, Srbija raspolaže značajnim potencijalom energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja odličnu osnovu za energetsku stabilnost u budućnosti, smatra Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind. „Godišnja vrednost svih obnovljivih izvora u Srbiji je oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 50.000 GWh na godišnjem nivou“, rekao je Đovaneti u razgovoru za Tanjug i dodao: „Ukupna raspoloživa godišnja količina energije vetra za celu teritoriju Srbije je procenjena na 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije“, navodi Đovaneti i precizira da se maksimalne vrednosti javljaju u regionu košave i nekim planinskim lokalitetima, kao i da postoji još skrivenih oaza vetrova u Srbiji.

 Završetak deonice Surčin – Obrenovac 19. decembra

Deonica Surčin – Obrenovac biće završena 19. decembra i autoput „Miloš Veliki“ će preko Surčinske petlje biti na samo pet minuta od Koridora 10 i Beograda, najavila je u sedmici za nama potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović. „Danas smo odlučili da pokažemo građanima Srbije gde ćemo se uključivati na autoput ‘Miloš Veliki’ i to će upravo biti ova petlja Surčin. Od 19. decembra, kako je rekao potpredsednik kineske CRBC kompanije, kada idemo na Miloš Veliki ovde ćemo se uključivati. Mi smo praktično pet minuta od Koridora 10, to jest autoputa Beograd – Zagreb“, objasnila je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da će Srbija sa otvaranjem deonice Surčin – Obrenovac od 17,6 kilometara imati autoput u dužini od 120 kilometara do Preljine. „Od kada je putarina počela da se naplaćuje na autoputu ‘Miloš Veliki’, od 1. septembra, prošlo je skoro 300.000 vozila i nije bila nijedna saobraćajna nesreća“, rekla je Mihajlović dodajući da je taj podatak juče dobila.

Fizička realizacija deonice Surčin – Obrenovac je 87 odsto, a finansijska 76,37 odsto. Deonica je podeljena na pet sektora. Podsećamo, radovi su počeli 5. maja 2017. godine, a ugovorom je predviđeno da cela deonica Surčin – Obrenovac bude završena do 5. januara 2020, odnosno za 32 meseca. Vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac 233,67 miliona dolara. Investitor su Putevi Srbije, a projekat se finansira iz zajma Eksim banke Kine.

Nastavi sa čitanjem

Novosti

Obeležava se 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača

Objavljeno

:

Od

32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača

Društvo za KGH Srbije i Energetski portal obeležavaju 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača

Sreda, 18. septembar 2019.
17.00 časova
Dom inženjera „Nikola Tesla“
Kneza Miloša 9/III, Beograd

Pod pokroviteljstvom UN Environment i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Društvo za KGH Srbije od 2011. godine na Kongresu o KGH organizuje Forum pod nazivom: „Poboljšanje energetske efikasnosti u novim tehnologijama hlađenja pogodnim za očuvanje klimatskih uslova i ozonskog omotača“. Povodom 32. Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača Društvo za KGH i Energetski portal podsetiće na važnost zaštite ozonskog omotača i smanjenja uticaja klimatskih promena.

U sredu, 18. septembra 2019, u 17.00 časova, na trećem spratu Doma inženjera „Nikola Tesla“, biće održana sledeća predavanja.

  • Pozdravna reč prof. dr Branislava Todorovića, predsednika Društva za KGH Srbije.
  • Pozdravna reč prof. dr Bratislava Blagojevića, predsednika UO SMEITS-a.
  • „Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača i implementacija Montrealskog protokola u Republici Srbiji“, Bojana Radeski, rukovodilac Grupe za zaštitu ozonskog omotača, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.
  • „Nove tehnologije u rashladnoj tehnici koje čuvaju ozonski omotač i smanjuju globalno zagrevanje ‒ primenjene na objektima širom Srbije“, Slobodan Pejković, predsednik Komiteta za rashladnu tehniku, toplotne pumpe i energetsku efikasnost Društva za KGH.
  • Doprinos Energetskog portala u borbi za zaštitu ozonskog omotača.
  • Nakon toga sledi prigodan koktel

Na sajtu Ozonskog sekretarijata, 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača najavljen je sledećim tekstom.

Ozonski omotač lečimo 32 godine

Ove godine slavimo preko tri decenije Montrealskog protokola i veličanstvene međunarodne saradnje u cilju zaštite ozonskog omotača i klime. Taj zamah moramo održati da bismo imali zdrave ljude i zdravu planetu.

Montrealski protokol je pomogao da se iz frižidera i klima-uređaja izbaci 99% hemikalija koje oštećuju ozonski omotač.

Najnovija procena stanja ozonskog omotača, iz 2018, pokazuje da se on svakih deset godina oporavljao za 1%‒3% počev od 2000. godine. Ako se nastavi predviđeni tok, ozonski omotač iznad severne hemisfere će se potpuno izlečiti do 2030-tih, iznad južne hemisfere do 2050-tih, a nad polarnim regionima do 2060. Napori za očuvanje ozonskog omotača doveli su do, kako se procenjuje, smanjenja emisija 135 milijardi tona ekvivalentnog ugljen-dioksida od 1990. do 2010.

Možemo da slavimo naše uspehe ovog Svetskog dana ozona. Ali moramo nastaviti ka zacrtanim ciljevima i sprečavati pojavu ilegalnih izvora supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Svim snagama moramo podržati Amandman iz Kigalija koji je stupio na snagu 1. januara 2019. Smanjenjem upotrebe HFC-a, koji potencijalno zagrevaju našu planetu, ovaj amandman nam pomaže da smanjimo porast temperature do 0,4 °S do kraja veka uz nastavljanje zaštite ozonskog omotača. Kombinovanjem smanjenja upotrebe HFC-a sa poboljšanjem energetske efikasnosti u industriji hlađenja, možemo dodatno smanjiti promene klime.

Nastavimo da zajedno radimo i lečimo!

(tekst: https://ozone.unep.org/ozone-day/32-years-and-healing)

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Popularno