Connect with us

Energetska efikasnost

Fasada u borbi za energetsku efikasnost

Objavljeno

:

Fasada za poslovni i privatni objekat

Jedan od najpopularnijih materijala za izolaciju spoljašnjih zidova kod nas je upravo kontaktna fasada. Njihova popularnost ne jenjava što i ne čudi s obzirom na lakoću ugradnje i cenu kao i efikasnost same fasade u vršenju njene osnovne funkcije – termoizolacije.

Jedan stambeni, poslovni ili javni objekat kroz neizolovane zidove gubi 30% energije što, gledajući sve njegove energetske slabe tačke, predstavlja drugi najveći odliv, odmah iza fasadnih otvora. Kada naglas izgovorite da, zbog toga što zgrada nema izolacioni omotač, preko zidova ostajete gotovo bez trećine proizvedene energije koju biste mogli da upotrebite za nešto daleko korisnije kao što je dobro grejanje, hlađenje ili ventilacija prostora, ta rečenica tog trenutka dobija na težini.

Mada tavanica i krov sa 25%, odnosno podne površine u objektu sa svojih 10% nikako nisu za zanemariti, fasada i stolarija su glavne energetske “crne rupe” na koje se mora obratiti pažnja bez obzira da li se radi o novogradnji ili objektu kod koga treba da se radi energetska sanacija. S obzirom da živimo u 2019. godini deluje neverovatno da je fasadna izolacija građevinski zahvat čijih benefita mnogi i dalje nisu svesni, ali osvrtom na podatak da danas u Srbiji više od 350 hiljada kuća još uvek nema nikakvu izolaciju, a pojedine nisu čak ni omalterisane, dolazimo do toga da problem ovako izražene energetske neefikasnosti u rezidencijalnoj sferi ima dva izvora.

//Neizolovani objekat je onaj u kome je zimi stalno hladno čak i u sobama koje se greju, a leti nepodnošljivo toplo u svim prostorijama, objekat koji se naglo hladi čim se isključi grejanje, u koji lako prodiru svi spoljni zvukovi i obrnuto zbog velike akustičnosti, u kome vladaju vlaga, plesan i kondenzacija, i onaj u kome se na kraju kao posledica svega prethodnog javljaju pukotine na zidovima – najpre na unutrašnjim, a zatim i na spoljnoj malteraciji.//

Fasada kao omotač zidova koji zaista pravi razliku

Razlog za oklevanje sa postavljanjem termoizolacione fasade na objektu, dakle, može biti ili prenebregavanje očigledne višestruke koristi iz nepoverenja u njegove efekte, ili nemanje novčanih sredstava za izvođenje.

Fasada - oblaganje kuće

Fasada – oblaganje kuće stiroporom

//Toplotna izolacija objekta može biti kontaktna i beskontaktna, zavisno do toga da li izolacioni materijal naleže direktno na spoljne zidove ili ne.//

Imajući u vidu podneblje u kome živimo, sa četiri godišnja doba gde postoje velike temperaturne razlike između zime i leta, najbolje rešenje je kontaktna fasada koja se izvodi lepljenjem panela stiropora odnosno kamene vune na nove zidove od blokova ili zidove sa kojih je mehanički skinuta malteracija, lepkom na bazi cementa. Odabiru ovog sistema za instrument energetske efikasnosti valjalo bi da prethodi vaše lično “popunjavanje upitnika”, tj. pravilno sagledavanje svih važnih aspekata u koje spada definisanje problema koje ugradnjom fasade težite da rešite, sa time usklađen odabir kvalitetnih i dugotrajnih materijala, stepen komfora življenja u objektu nakon završetka radova, i izračunavanje okvirne visine izdatka.

Pored toplotne izolacije zimi koja je definitivno primarni cilj, pomoću kontaktne fasade može se dobiti dobra termička izolacija u letnjem periodu, kvalitetna zvučna izolacija od spoljne buke i redukcija akustičnosti objekta, te zaštita od požara.

//Termoizolacija smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje od 40-60% (pod uslovom da kuća ili zgrada ima energetski efikasnu stolariju) i tako štedi vaš novac, a kako pored toga mehanički štiti objekat, generalno mu produžava rok trajanja.//

Ukoliko se tehnički odradi kako valja, kontaktna fasada traje u proseku oko 25 godina, što znači da ćete je raditi samo jednom u životnom veku objekta. Da bi imala optimalni učinak i da bi vam se investicija kroz uštedu na računima posredno vratila u roku 2-5 godina zavisno od veličine objekta i individualnog utroška energije (zimogrožljivim osobama odgovara natprosečno topla prostorija), treba izabrati kvalitetne dugotrajne materijale kojima se to da i postići.

Foto: BAUMIT, fasada i termoizolacioni materijali

Foto: BAUMIT, fasadni termoizolacioni materijali

//Izbor glavne izolacione sirovine, lepka, propratnog materijala kao što su armaturna mrežica i tiplovi, baze za završni dekorativni sloj i samog dekorativnog maltera veoma je bitan jer svaki deo fasadnog sistema pojedinačno može ugroziti kompletnu fasadu i dovesti do toga da već za par godina bude neophodna sanacija koja je po pravilu uvek skuplja nego optimalna izvedba iz prve ruke.//

Iako, naravno, nikada ne može biti loše odlučiti se za nekog svetski poznatog proizvođača, najbitnija preporuka za investitora odnosno budućeg korisnika objekta je odabir atestiranog sistema uz koji ide i pisana garancija. Potrošnja lepka za panele stiropora (ili kamene vune) i fiksiranje armaturne mrežice je od 8-10 kg/m2. To je, nažalost, stavka na kojoj pojedini majstori vole da štede (pogotovo u aranžmanu gde im plaćate i materijal i ruku), ali sve manje od navedene količine je neprihvatljivo, jer su laboratorijski testovi na idealno ravnoj površini i pod uslovom da ništa od materijala ne padne na pod, rezultirali potrošnjom od 7,5 kg/m2. Kada je reč o armaturnoj mrežici, komponenti koja fiksira fasadu, ona treba da je deklarisana na 145g/m2, a potrošnja iznosi 1,1m mrežice/m2 zbog preklapanja.

Optimalna izolacija fasade, Baumit

Optimalna izolacija fasade, Baumit

Debljina izolacionog materijala za fasada

Tiplovi moraju biti napravljeni od čiste plastike, a ne od reciklata, i moraju sadržati UV stabilizatore zahvaljujući kojima plastična pečurka na tiplu (koju svega nekoliko milimetara fasadnih slojeva deli od direktnog uticaja sunca, kiše i snega) ne propada ni posle dugog niza godina. Pravilo je da se na 1m2 postavlja pet tiplova. UV zaštitu pod obavezno mora imati i završni malter, jer UV stabilizator garantuje višegodišnju postojanost nijanse.

//Završni malteri dele se na akrilne (najčešće primenjivani), silikatne, silikatno-silikonske i silikonske, a zbog najsporije propadljivosti u novije vreme sve se više preporučuju silikonski.//

U priči o kvalitetu materijala ciljano smo za kraj ostavili izolacione ploče, jer se oko njih razvija najviše polemika na temu efikasnosti i prave debljine panela. Najpre, svaki materijal traži određene uslove skladištenja kako ne bi izgubio korisna svojstva, te ako se radi o stiroporu najbitnije će biti da je nakon procesa proizvodnje “odležao” bar dve nedelje pre sečenja u table, što će reći da se nije sušio već isečen, jer takvo postupanje za posledicu ima kriv i neujednačen stiropor sa mestimičnim varijacijama u debljini ploče.

//Parametar oko koga će se uvek “lomiti koplja”, debljina izolacionog materijala, definisan je u nacionalnim pravilnicima većine evropskih zemalja.//

Po Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, odobrenom od strane Ministarstva rudarstva i energetike 2011. godine, maksimalni dozvoljeni koeficijent prolaska toplote kroz fasadne zidove iznosi 0,3W/m2K za novogradnju, a za objekte kod kojih se radi termička sanacija 0,4W/m2K. Da bi se ta odredba zadovoljila u gradnji je neophodno primeniti beli fasadni stiropor ili kamenu vunu debljine minimum 11cm. Prilikom formulisanja standarda u kategoriji stiropora se uvek za primer uzima beli kao osnovni proizvod te vrste, mada je u novije vreme na tržištu prisutan i sivi fasadni stiropor sa dodatkom grafita koji bolje smanjuje energetske gubitke putem zračenja. (sivi stiropor od 10cm je ekvivalent beloj “12-ici”). Što se tiče termoizolacione moći stiropor i mineralna vuna su prilično ujednačeni, a segmenti u kojima mineralna vuna “beži” svom najvećem rivalu su zvučna izolacija i paropropusnost.

Sivi fasadni stiropor sa dodatkom grafita

Termoizolacija je faktor stvaranja zdrave mikroklime prostora, kao okruženja sa optimalnom temperaturom u svim prostorijama tokom svih godišnjih doba, u kome njegovi korisnici uživaju u prijatnom boravku. Poželjno je da nakon postavljanja izolacionog omotača zidovi mogu da “dišu”, tj. da kroz njih bude moguć prolazak proizvedene vodene pare iz unutrašnjosti objekta u spoljašnju sredinu kako bi se prevenirala pojava buđi. Kamena vuna zbog visokokompaktne vlaknaste strukture dobro upija prostorne zvukove i zato može da zadovolji vrlo stroge zahteve zvučne izolacije, a njena paropropusnost i do 60 puta je veća u odnosu na srodne materijale. Nije zgoreg istaći da je takođe poznata kao negorivi materijal, koji pruža odličnu zaštitu od požara. Kamena vuna, ipak, još uvek nije suvereno zavladala tržištem, a glavni razlog za to je visoka cena u odnosu na stiropor – razlog koji vrlo često bude “jezičak na vagi” u očima kupaca.

Foto: BASF, Neopor

Foto: BASF, Neopor

Idealni uslovi za izvođenje kontaktne fasade postoje u novogradnji, jer se tu termički omotač postavlja na skoro urađene gole zidove, bez ikakvih smetnji. Već kod adaptacije potrebna je priprema zidova, sa kojih se čekićem moraju olupati svi postojeći slojevi sve dok se ne stigne do građevinskog bloka. Priličan broj kućevlasnika koji na objektu imaju dekorativnu fasadu od fasadne cigle ima dilemu da li je pod tim okolnostima moguće uraditi kontaktnu fasadu zbog fugni između cigala? Tačan odgovor je da je ipak izvodljivo stoga što, ukoliko se termoizolacija postavi strogo po tehničkim uputstvima, lepak jednostavno popuni fugne, a ako se izo paneli pravilno utipluju neće biti ugrožena stabilnost ovako dodate izolacije.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Advertisement

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: mere Vlade o ekologiji, postupak protiv Srbije, pravilnik o plastičnim kesama

Objavljeno

:

Od

Magla, Foto:bbc.com

U sedmici za nama najviše se pričalo o aero- zagađenju koje je zbog magle, ali povećanog broja grejanja, zadesilo našu zemlju toliko da su čak postojale preporuke da ređe izlazimo napolje. Zbog toga Vlada naše zemlje danas zvanično formira radno telo koje bi trebalo da reši problem aero-zagađenja u našoj zemlji, a već sledeće nedelje počinje primena konkretnih mera u ekologiji, energetici i saobraćaju.

Radno telo Vlade, koje će pokušati da donese konkretna rešenja kako bi se smanjilo aero-zgađenje u zemlji, biće formirano danas, a prvi sastanak očekuje se već u ponedeljak. Ovo je za „Novosti“ potvrdio ministar životne sredine Goran Trivan. On je dodao da će članovi komisije biti gotovo svi oni koji su učestvovali i na vanrednom sastanku u sredu sa premijerkom Anom Brnabić.

– Kratkoročne mere ne mogu da reše pitanje industrije, koja je i najveći zagađivač, iako je samo EPS poslednjih godina uložio 500 miliona evra u ekologiju – naglasio je Trivan. – Teško je, međutim, precizno reći koliko je potrebno novca da se sanira zagađenje. Zagađivači su i gradske toplane, individualna ložišta i saobraćaj. Postoje procene, ali ne i precizni podaci u kom procentu ko zagađuje.

Da bi izašla na kraj sa enormnim zagađenjem, Vlada je najavila opsežne mere, od kojih su neke revolucionarne za naše prilike, poput subvencija za kupovinu električnih automobila ili zamene nekih energenata biomasom. Tu su i ubrzana gasifikacija, usmeravanje na pelet umesto uglja i lož-ulja, rigorozna tehnička kontrola vozila, zamena filtera na termoelektranama, pojačano pošumljavanje… Resorno ministarstvo insistira i na zabrani uvoza automobila „evro 3“ i gašenju individualnih kotlarnica. Ne postoji precizna računica, ali se procenjuje da su za čistiji vazduh potrebne milijarde dinara.

Evropska energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije

Da cela priča oko zagađenja nije nimalo naivna govori i činjenica da je Sekretarijat Evropske energetske zajednice u sredu pokrenuo postupak protiv Srbije za rešavanje spora zbog nepotpune primene Direktive EU o velikim ložištima kojom se smanjuje emitovanje zagađujućih materija i neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija. U uvodnom pismu upućenom našoj zemlji ističe se da je Sekretarijat odobrio nacrt NERP koji mu je Srbija dostavila još 2016. godine i da je poslednjih godina pozivao nadležne u našoj zemlji na njegovo usvajanje. Ukazuje se da je od 16 velikih postrojenja, devet obuhvaćeno procedurom za rešavanje spora. Za svako ložište, kako se navodi, mora da bude primenjeno jedno od dva moguća rešenja – poštovanje graničnih vredosti emisija četiri vrste zagađujućih materija, koje propisuje Direktiva, ili primena NERP.

Plastične kese

Platične kese, Foto:pixabay

PKS inicirala novi pravilnik o kesama

Na samom početku godine pričalo se i o rešenjima za plastične kese, na radost svih nas koji preziremo ovu pojavu. Naime, ubrzano se radi na novom pravilniku o tehničkim uslovima za plastične kese, koji će sledeće nedelje biti predstavljen na okruglom stolu, a zatim kao nacrt biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine, kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Prema važećem pravilniku, u Srbiji su kese oksorazgradibilne i biorazgradibilne, što je, objasnio je Stevanović za Tanjug, nemoguće jer kese mogu biti ili oksorazgradive ili biorazgradive.

„Zbog situacije nastale oko terminologije bivšeg Pravilnika ubrzano se radi novi pravilnik o tehničkim uslovima za kese koje se stavljaju na tržište Srbije, a to radi Udruženje za hemiju, odnosno Grupacija proizvođača plastičnih proizvoda zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda“, kaže Stevanović.

Dodaje da će tekst nacrta vrlo brzo izaći na videlo, a Komora će sledeće nedelje organizovati okrugli sto na koji će pozvati sve relevantne činioce. Učestvovaće predstavnici nauke, fakulteta, trgovina, kao i proizvođači kesa koji bi dali svoja mišljenja o novom tekstu pravilnika.

Od 1. januara u Beogradu se primenjuje nova gradska odluka o prodaji kesa. „Zbog novonastale situacije oko terminologije i nemogućnosti nekih biorazgradivih kesa da uđu na tržište – Beograd je doneo odluku da inspekcije, prilikom nadzora u narednih šest meseci, imaju samo savetodavni karakter što znači da do 30. juna nema kažnjavanja“, kaže Stevanović.

Izvor: novosti.rs, pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

Pasivne kuće – 10 prednosti

Objavljeno

:

Zdrav i komforan život uz kvalitetnu gradnju

Pasivne kuće su energetski efikasne, ekološke i zdrave kuće, koje pružaju komfornu temperaturu unutar objekta tokom cele godine uz korišćenje samo 10% energije inače potrebne za grejanje i hlađenje standardne kuće.

* Pasivna kuća predstavlja koncept energetski efikasnog objekata koji nije dodatak arhitektonskom projektu, nego konstrukcijski proces integrisan s arhitektonskim i koji može biti primenjen na najrazličitijim tipovima objekata, ne samo kućama. *

Kada govorimo o prednosti pasivne kuće u odnosu na standardnu, pre svega mislimo na veliku uštedu u energiji. Energetska efikasnost je način korišćenja i očuvanja energije gde, po definiciji, ona predstavlja delovanje koje proizvodi više usluga uz istu količinu utrošene energije ili proizvodi iste usluge uz manju količinu utrošene energije. Međutim, to možda i nije najveća vrednost pasivne kuće.

Zdrav i komforan život uz kvalitetnu gradnju

Foto: Baumit / zdrav i komforan život uz kvalitetnu gradnju

* Samo postizanje energetske efikasnosti u stambenim objekatima nema smisla ako ono ne donosi i značajno povećanje kvaliteta stanovanja. *

U praksi, ljudi mnogo pozitivnije reaguju na povećanje komfora i estetike prostora u kome žive ili borave, nego što reaguju na smanjenje troškova grejanja ili smanjenje emisije CO2. Ovo povećanje komfora, koje se teže može brojčano izraziti od smanjenja potrošnje energije, predstavlja zapravo i najveću prednost stanovanja u pasivnoj kući. Možemo tako reći da pasivna kuća koristi manje energije za stvaranje ne samo istog nivoa komfora u kući (grejanje i hlađenje) već i višeg nivoa od standardne kuće. Ovo su glavnih 10 prednosti života u pasivnoj kući:

01 Temperatura u kući je uvek ista

Pasivne kuće daju veliku stabilnost temperature unutrašnjeg prostora. Veoma dobra izolacija kuće i sprečavanje toplotnih mostova uz mehaničku ventilaciju, koja kontrolisano ubacuje predgrejan svez vazduh u prostorije, pruža ujednačenost temperature u celom prostoru kuće. Prozori su dobro zaptiveni, tako da nema produvavanja, strujanja vazduha i hladnih delova konstrukcije, što sve dovodi do povećanog komfora i većeg osećaja toplote tokom zime.

02 Toplotni komfor je isti u svim delovima kuće

Pasivni standard zahteva da sve unutrašnje površine zidova i prozora imaju temperaturu veću od 17ºC. To znači da u odnosu na temperaturu unutrašnjeg vazduha od 20ºC, razlika ne sme biti veća od 3ºC. Ovo ima velik uticaj na osećaj komfora u prostoriji. U standardnoj kući, na primer, površina prozora je mnogo hladnija u odnosu na unutrašnju sredinu i stvara se neprijatno strujanje hladnog vazduha, zbog čega se postavljanje radijatora za grejanje uvek vrši ispod prozora kako bi se ovaj neprijatan osećaj ublažio.

Pasivne kuće - Toplotni komfor je isti u svim delovima kuće

Pasivne kuće – Toplotni komfor je isti u svim delovima kuće

 

03 Računi za grejanje su 75-90% manji

Pasivna kuća je dizajnirana tako da omogući veoma velike uštede u korišćenju energije. Prozori za ove kuće su 70% efikasniji u očuvanju toplote unutar objekta u odnosu na obične prozore sa dvostrukim staklima. Visoko kvalitetna izolacija koja je projektovana tako da spreči pojavu toplotnih mostova u kući štedi 90% energije u odnosu na tradicionalnu gradnju. Takođe, ovakva izolacija bolje štiti konstrukciju i produžava vek trajanja objekta, pa time sprečava dodatne troškove na njenoj sanaciji tokom vremena. Pošto se kuća ventiliše pomoću sistema ventilacije sa rekuperacijom, ventilacioni gubici mogu biti redukovani do 90%. To znači da je veoma malo dodatne energije za grejanje objekta potrebno da se obezbedi komforna temperatura unutar kuće.

04 Nema pregrevanja prostora leti

Dobrim rešavanjem arhitektonskih detalja i orjentacije objekta, veoma efikasnim prozorima i dobrom izolacijom, kao i obaveznom proračunskom proverom, sprečava se pregrevanje prostora u letnjem periodu preko 25ºC, što sa promenama klimatskih prilika, postaje sve značajniji problem u našem područiju. Ova provera performansi objekta u letnjem periodu sprečava prekomerne troškove za hlađenje leti koji u najtoplijim mesecima, čak mogu i prevazići troškove za grejanje zimi.

Pasivne kuće su energetski efikasne, ekološke i zdrave kuće

Pasivne kuće su energetski efikasne, ekološke i zdrave kuće

05 Kvalitet vazduha je bolji – manje CO2 u kući

Pasivne kuće koriste mehaničku ventilaciju koja kontrolisano ubacuje svež vazduh u prostor. Standardne kuće se vetre onda kada korisnik sam to učini otvaranjem prozora. Ispitivanja koja su izvršena na uporednim analizama dve identične kuće sa sistemom ventilacije i bez ovog sistema u Nemačkoj, ustanovila su da su u standardnoj kući koncentracije CO2 u nekim periodima u toku dana bile kritično visoke, na primer u toku noći kada korisnici nemaju priliku da sami provetre prostor. U pasivnoj kući je koncentracija CO2 uvek bila na nižem nivou, što znači da je kvalitet vazduha bio mnogo bolji, bez potrebe korisnika da brinu o tome.

06 Prevencija alergija, zdravija sredina i manje čišćenja

U razvijenim zemljama sveta, ljudi trenutno provode 90% svog vremena u zatvorenom prostoru. To znači da kvalitet vazduha u toj zatvorenoj sredini u velikoj meri utiče na zdravlje ljudi koji u njemu borave. Svež vazduh iz spoljašnje sredine prolazi kroz filtere koji na sebi zadržavaju čestice prašine i polena pre nego što se vazduh ubacuje u pasivne kuće. Na taj način se čuva zdravlje ljudi, ali i smanjuje potreba za konstantnim čišćenjem prašine u kući. To je dodatni benefit za ljude sa alergijama.

Standard pasivne kuće, zaptivenost prozora

Standard pasivne kuće

07 Odlična zvučna izolacija od spoljašnje buke

U pasivnoj kući se posebna pažnja vodi prilikom instalacije prozora i vrata. Ove kuće su veoma dobro zaptivene, što doprinosi kako smanjenju gubitaka toplote kroz loše spojeve zidova i prozora, tako i zaštiti od buke. Kada su prozori zatvoreni, kuća je skoro potpuno bešumna.

08 Sistem je automatizovan i lak za korišćenje

Sistemi klimatizacije u kući su automatski i prilagođavaju se trenutnim potrebama kuće u odnosu na spoljašnju temperaturu i klimatske prilike. Korisnici ne moraju da brinu o kvalitetu vazduha i provetravanju prostorija, kao ni o prevelikim računima, jer je sistem napravljen tako da pruža maksimalne uštede i komfor. Povremeno održavanje u smislu zamene filtera za ventilaciju je jedino što je potrebno.

09 Investicija u budućnost

Niko ne može sa sigurnošću predvideti kako će se građevinska struka razvijati i kako će se propisi za gradnju menjati. Pre osam godina propisi za energetsku efikasnost u Srbiji su tek stupili na snagu. Veoma je moguće da će se u cilju smanjenja klimatskih promena ovi propisi tokom vremena pooštravati. Standard pasivne kuće je osmišljen tako da je postignuta energetska efikasnost najviše kategorije prema trenutnim zakonima, tako da ukoliko se propis bude pooštravao pasivna kuća će i dalje ispunjavati standarde i biti konkurentna na tržištu, što održava vrednost nekretnine na visokom nivou u slučaju eventualne buduće prodaje.

10 Ekološka svesnost i doprinos zajednici

Iako je fokus većine korisnika usmeren na direktne benefite u smislu uštede i komfora života u pasivnoj kući ne smemo zaboraviti ni jedan viši nivo satisfakcije koju možemo ostvariti znajući da svojim delovanjem utičemo pozitivno na okolinu u kojoj živimo. Standard pasivne kuće podrazumeva da je potrošnja energije za grejanje ispod 15kWh/m2 godišnje, dok ukupna potrošnja energije ne prelazi 120kWh/m2 godišnje u šta ulazi energija za grejanje, hlađenje, ventilaciju, električnu energiju za aparate u kući, osvetljenje, pranje veša, kuvanje itd.

Stavljanje fokusa na ukupnu energiju pre nego na utrošenu na grejanje ima mnogo veći uticaj i daje mnogo realniji podatak o stvarnoj potrošnji u objektu. S obzirom da pasivna kuća postiže najveću uštedu samim dizajnom i konstrukcijom objekta, gde je veoma mala količina dodatne energije potrebna, smanjuje se ukupna potrošnja energije i u letnjem i u zimskom periodu i ostvaruje manji negativan uticaj na spoljašnju sredinu sa čak 90% smanjenja emisije CO2. Mlađe generacije postaju svesnije svog uticaja na životnu sredinu, pa možemo reći da pasivna kuća predstavlja koncept stanovanja za budućnost, gde je korisnikov negativan uticaj na klimatske promene sveden na minimum.

Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh, EN EF studio

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno