Connect with us

Energetska efikasnost

Fasada u borbi za energetsku efikasnost

Objavljeno

:

Fasada za poslovni i privatni objekat

Jedan od najpopularnijih materijala za izolaciju spoljašnjih zidova kod nas je upravo kontaktna fasada. Njihova popularnost ne jenjava što i ne čudi s obzirom na lakoću ugradnje i cenu kao i efikasnost same fasade u vršenju njene osnovne funkcije – termoizolacije.

Jedan stambeni, poslovni ili javni objekat kroz neizolovane zidove gubi 30% energije što, gledajući sve njegove energetske slabe tačke, predstavlja drugi najveći odliv, odmah iza fasadnih otvora. Kada naglas izgovorite da, zbog toga što zgrada nema izolacioni omotač, preko zidova ostajete gotovo bez trećine proizvedene energije koju biste mogli da upotrebite za nešto daleko korisnije kao što je dobro grejanje, hlađenje ili ventilacija prostora, ta rečenica tog trenutka dobija na težini.

Mada tavanica i krov sa 25%, odnosno podne površine u objektu sa svojih 10% nikako nisu za zanemariti, fasada i stolarija su glavne energetske “crne rupe” na koje se mora obratiti pažnja bez obzira da li se radi o novogradnji ili objektu kod koga treba da se radi energetska sanacija. S obzirom da živimo u 2019. godini deluje neverovatno da je fasadna izolacija građevinski zahvat čijih benefita mnogi i dalje nisu svesni, ali osvrtom na podatak da danas u Srbiji više od 350 hiljada kuća još uvek nema nikakvu izolaciju, a pojedine nisu čak ni omalterisane, dolazimo do toga da problem ovako izražene energetske neefikasnosti u rezidencijalnoj sferi ima dva izvora.

//Neizolovani objekat je onaj u kome je zimi stalno hladno čak i u sobama koje se greju, a leti nepodnošljivo toplo u svim prostorijama, objekat koji se naglo hladi čim se isključi grejanje, u koji lako prodiru svi spoljni zvukovi i obrnuto zbog velike akustičnosti, u kome vladaju vlaga, plesan i kondenzacija, i onaj u kome se na kraju kao posledica svega prethodnog javljaju pukotine na zidovima – najpre na unutrašnjim, a zatim i na spoljnoj malteraciji.//

Fasada kao omotač zidova koji zaista pravi razliku

Razlog za oklevanje sa postavljanjem termoizolacione fasade na objektu, dakle, može biti ili prenebregavanje očigledne višestruke koristi iz nepoverenja u njegove efekte, ili nemanje novčanih sredstava za izvođenje.

Fasada - oblaganje kuće

Fasada – oblaganje kuće stiroporom

//Toplotna izolacija objekta može biti kontaktna i beskontaktna, zavisno do toga da li izolacioni materijal naleže direktno na spoljne zidove ili ne.//

Imajući u vidu podneblje u kome živimo, sa četiri godišnja doba gde postoje velike temperaturne razlike između zime i leta, najbolje rešenje je kontaktna fasada koja se izvodi lepljenjem panela stiropora odnosno kamene vune na nove zidove od blokova ili zidove sa kojih je mehanički skinuta malteracija, lepkom na bazi cementa. Odabiru ovog sistema za instrument energetske efikasnosti valjalo bi da prethodi vaše lično “popunjavanje upitnika”, tj. pravilno sagledavanje svih važnih aspekata u koje spada definisanje problema koje ugradnjom fasade težite da rešite, sa time usklađen odabir kvalitetnih i dugotrajnih materijala, stepen komfora življenja u objektu nakon završetka radova, i izračunavanje okvirne visine izdatka.

Pored toplotne izolacije zimi koja je definitivno primarni cilj, pomoću kontaktne fasade može se dobiti dobra termička izolacija u letnjem periodu, kvalitetna zvučna izolacija od spoljne buke i redukcija akustičnosti objekta, te zaštita od požara.

//Termoizolacija smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje od 40-60% (pod uslovom da kuća ili zgrada ima energetski efikasnu stolariju) i tako štedi vaš novac, a kako pored toga mehanički štiti objekat, generalno mu produžava rok trajanja.//

Ukoliko se tehnički odradi kako valja, kontaktna fasada traje u proseku oko 25 godina, što znači da ćete je raditi samo jednom u životnom veku objekta. Da bi imala optimalni učinak i da bi vam se investicija kroz uštedu na računima posredno vratila u roku 2-5 godina zavisno od veličine objekta i individualnog utroška energije (zimogrožljivim osobama odgovara natprosečno topla prostorija), treba izabrati kvalitetne dugotrajne materijale kojima se to da i postići.

Foto: BAUMIT, fasada i termoizolacioni materijali

Foto: BAUMIT, fasadni termoizolacioni materijali

//Izbor glavne izolacione sirovine, lepka, propratnog materijala kao što su armaturna mrežica i tiplovi, baze za završni dekorativni sloj i samog dekorativnog maltera veoma je bitan jer svaki deo fasadnog sistema pojedinačno može ugroziti kompletnu fasadu i dovesti do toga da već za par godina bude neophodna sanacija koja je po pravilu uvek skuplja nego optimalna izvedba iz prve ruke.//

Iako, naravno, nikada ne može biti loše odlučiti se za nekog svetski poznatog proizvođača, najbitnija preporuka za investitora odnosno budućeg korisnika objekta je odabir atestiranog sistema uz koji ide i pisana garancija. Potrošnja lepka za panele stiropora (ili kamene vune) i fiksiranje armaturne mrežice je od 8-10 kg/m2. To je, nažalost, stavka na kojoj pojedini majstori vole da štede (pogotovo u aranžmanu gde im plaćate i materijal i ruku), ali sve manje od navedene količine je neprihvatljivo, jer su laboratorijski testovi na idealno ravnoj površini i pod uslovom da ništa od materijala ne padne na pod, rezultirali potrošnjom od 7,5 kg/m2. Kada je reč o armaturnoj mrežici, komponenti koja fiksira fasadu, ona treba da je deklarisana na 145g/m2, a potrošnja iznosi 1,1m mrežice/m2 zbog preklapanja.

Optimalna izolacija fasade, Baumit

Optimalna izolacija fasade, Baumit

Debljina izolacionog materijala za fasada

Tiplovi moraju biti napravljeni od čiste plastike, a ne od reciklata, i moraju sadržati UV stabilizatore zahvaljujući kojima plastična pečurka na tiplu (koju svega nekoliko milimetara fasadnih slojeva deli od direktnog uticaja sunca, kiše i snega) ne propada ni posle dugog niza godina. Pravilo je da se na 1m2 postavlja pet tiplova. UV zaštitu pod obavezno mora imati i završni malter, jer UV stabilizator garantuje višegodišnju postojanost nijanse.

//Završni malteri dele se na akrilne (najčešće primenjivani), silikatne, silikatno-silikonske i silikonske, a zbog najsporije propadljivosti u novije vreme sve se više preporučuju silikonski.//

U priči o kvalitetu materijala ciljano smo za kraj ostavili izolacione ploče, jer se oko njih razvija najviše polemika na temu efikasnosti i prave debljine panela. Najpre, svaki materijal traži određene uslove skladištenja kako ne bi izgubio korisna svojstva, te ako se radi o stiroporu najbitnije će biti da je nakon procesa proizvodnje “odležao” bar dve nedelje pre sečenja u table, što će reći da se nije sušio već isečen, jer takvo postupanje za posledicu ima kriv i neujednačen stiropor sa mestimičnim varijacijama u debljini ploče.

//Parametar oko koga će se uvek “lomiti koplja”, debljina izolacionog materijala, definisan je u nacionalnim pravilnicima većine evropskih zemalja.//

Po Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, odobrenom od strane Ministarstva rudarstva i energetike 2011. godine, maksimalni dozvoljeni koeficijent prolaska toplote kroz fasadne zidove iznosi 0,3W/m2K za novogradnju, a za objekte kod kojih se radi termička sanacija 0,4W/m2K. Da bi se ta odredba zadovoljila u gradnji je neophodno primeniti beli fasadni stiropor ili kamenu vunu debljine minimum 11cm. Prilikom formulisanja standarda u kategoriji stiropora se uvek za primer uzima beli kao osnovni proizvod te vrste, mada je u novije vreme na tržištu prisutan i sivi fasadni stiropor sa dodatkom grafita koji bolje smanjuje energetske gubitke putem zračenja. (sivi stiropor od 10cm je ekvivalent beloj “12-ici”). Što se tiče termoizolacione moći stiropor i mineralna vuna su prilično ujednačeni, a segmenti u kojima mineralna vuna “beži” svom najvećem rivalu su zvučna izolacija i paropropusnost.

Sivi fasadni stiropor sa dodatkom grafita

Termoizolacija je faktor stvaranja zdrave mikroklime prostora, kao okruženja sa optimalnom temperaturom u svim prostorijama tokom svih godišnjih doba, u kome njegovi korisnici uživaju u prijatnom boravku. Poželjno je da nakon postavljanja izolacionog omotača zidovi mogu da “dišu”, tj. da kroz njih bude moguć prolazak proizvedene vodene pare iz unutrašnjosti objekta u spoljašnju sredinu kako bi se prevenirala pojava buđi. Kamena vuna zbog visokokompaktne vlaknaste strukture dobro upija prostorne zvukove i zato može da zadovolji vrlo stroge zahteve zvučne izolacije, a njena paropropusnost i do 60 puta je veća u odnosu na srodne materijale. Nije zgoreg istaći da je takođe poznata kao negorivi materijal, koji pruža odličnu zaštitu od požara. Kamena vuna, ipak, još uvek nije suvereno zavladala tržištem, a glavni razlog za to je visoka cena u odnosu na stiropor – razlog koji vrlo često bude “jezičak na vagi” u očima kupaca.

Foto: BASF, Neopor

Foto: BASF, Neopor

Idealni uslovi za izvođenje kontaktne fasade postoje u novogradnji, jer se tu termički omotač postavlja na skoro urađene gole zidove, bez ikakvih smetnji. Već kod adaptacije potrebna je priprema zidova, sa kojih se čekićem moraju olupati svi postojeći slojevi sve dok se ne stigne do građevinskog bloka. Priličan broj kućevlasnika koji na objektu imaju dekorativnu fasadu od fasadne cigle ima dilemu da li je pod tim okolnostima moguće uraditi kontaktnu fasadu zbog fugni između cigala? Tačan odgovor je da je ipak izvodljivo stoga što, ukoliko se termoizolacija postavi strogo po tehničkim uputstvima, lepak jednostavno popuni fugne, a ako se izo paneli pravilno utipluju neće biti ugrožena stabilnost ovako dodate izolacije.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Advertisement

Arhitektura

Baumit na takmičenju Life Challenge u Bratislavi

Objavljeno

:

Od

Baumit Srbija

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je „Beautiful elderly life“ iz Izole (Slovenija).
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.

Pobednik Baumit Life Challenge takmičenja 2018.

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je "Beautiful elderly life" iz Izole (Slovenija).U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćen je Baumit Star Mineral sistem.

Geplaatst door Baumit – Serbia op Maandag 2 december 2019

Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćeni su Baumit Star Mineral sistem.

www.baumit.com
BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

 

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Hidroelektrane na Balkanu, radijatori i sunčeva energija i novi zakon

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Od ekologije do osiguranja. Tako bismo ukratko rezimirali sedmicu za nama. Očito smo sv bliži evropskim zakonima i aktima koji bi trebalo da olakšaju ovu sferu i ubrzaju određene procedure. Ohrabruje svakako i sve veća svest o značaju obnovljivih izvora energije.

Evropa planira gradnju preko 8.700 Hidroelektrana

Što se tiče hidroelektrana, trenutno u Evropi radi 21.387 hidroelektrana, dok se planira izgradnja ili se je ista već u toku za još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu. Inače, ovo su rezultati prvog panevropskog popisa postojećih i planiranih hidroelektrana.

Kako su protekle sedmice upozorile nevladine organizacije „Juronejčer“ i „Rivervoč“, novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene. Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaštićenim područjima iz EU mreže Natura 2000.

Naime, podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji – 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini. Najviše hidroelektrana u Evropi je, očekivano, u Nemačkoj – 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), Norveška (2.453). U studiji koju su poručili organizacije „Juronejčer“, „Rivervoč“, Svetski fond za prirodu i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta, ističe se neuspeh vlada u EU i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.

Hidroelektrana

hidroelektrana/ Foto:pixabay.com

Radijatore u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce

Protekle sedmice obradovala nas je vest da bi radijatore domaćinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce, geotermalni izvori, toplota iz otpada, biogas ili biomasa. Gradovi i opštine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju u Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta. Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ove namene odvojile su četiri miliona evra donacije. Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu da deo toplotne energije obezbede na ovaj način, čime bi znatno smanjile emisiju štetnih gasova. I to po istoj ceni grejanja.

Pančevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguće da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i uz pomoć velikih solarno-termalnih postrojenja, dok gradovi Valjevo i Šabac vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.

Dilemu ima li Srbija dovoljno sunca da nam ono dogreva i stanove zimi, stručnjaci otklanjaju primerom Danske koja ima 30 odsto manje sunčanih sati, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcionišu. Uz solarne panele izrađivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa. Taman spremna za siguran i ekonomičan start sezone.

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva

Građevina

Poslodavci će morati da osiguraju sve radnike

Kada se radi o sumiranju rezultata tržište osiguranja će ovu godinu završiti rastom od oko šest odsto. Kako je objašnjeno na srpskim Danima osiguranja u Aranđelovcu, tome pogoduju ekonomski uslovi. Na ovom skupu najavljeni su i novi oblici obaveznog osiguranja.

Za one koji rade rizične poslove i sve zaposlene, dobra vest je da će novi zakon o osiguranju od povreda na radu, obavezati svakog poslodavca da osigura radnike. Zakon se najavljuje za proleće, nadležni kažu da to nije dodatni namet poslodavcima. Ipak, i bez tog sigurnog prihoda, ova godina je za sektor osiguranja jedna od uspešnijih. Osiguravajuća društva beleže veći broj prigovora, ali na te prigovore brže reaguju. Uz iskustvo poplava iz 2014. godne i zemljotresa u okruženju učesnici skupa, razmatraju mogućnosti partnerstva države i osiguravajućih kompanija u naknadi takvih šteta.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas