Jedan od najpopularnijih materijala za izolaciju spoljaÅ”njih zidova kod nas je upravo kontaktna fasada. Njihova popularnost ne jenjava Å”to i ne Äudi s obzirom na lakoÄu ugradnje i cenu kao i efikasnost same fasade u vrÅ”enju njene osnovne funkcije ā termoizolacije.
Jedan stambeni, poslovni ili javni objekat kroz neizolovane zidove gubi 30% energije Å”to, gledajuÄi sve njegove energetske slabe taÄke, predstavlja drugi najveÄi odliv, odmah iza fasadnih otvora. Kada naglas izgovorite da, zbog toga Å”to zgrada nema izolacioni omotaÄ, preko zidova ostajete gotovo bez treÄine proizvedene energije koju biste mogli da upotrebite za neÅ”to daleko korisnije kao Å”to je dobro grejanje, hlaÄenje ili ventilacija prostora, ta reÄenica tog trenutka dobija na težini.
Mada tavanica i krov sa 25%, odnosno podne povrÅ”ine u objektu sa svojih 10% nikako nisu za zanemariti, fasada i stolarija su glavne energetske ācrne rupeā na koje se mora obratiti pažnja bez obzira da li se radi o novogradnji ili objektu kod koga treba da se radi energetska sanacija. S obzirom da živimo u 2019. godini deluje neverovatno da je fasadna izolacija graÄevinski zahvat Äijih benefita mnogi i dalje nisu svesni, ali osvrtom na podatak da danas u Srbiji viÅ”e od 350 hiljada kuÄa joÅ” uvek nema nikakvu izolaciju, a pojedine nisu Äak ni omalterisane, dolazimo do toga da problem ovako izražene energetske neefikasnosti u rezidencijalnoj sferi ima dva izvora.
//Neizolovani objekat je onaj u kome je zimi stalno hladno Äak i u sobama koje se greju, a leti nepodnoÅ”ljivo toplo u svim prostorijama, objekat koji se naglo hladi Äim se iskljuÄi grejanje, u koji lako prodiru svi spoljni zvukovi i obrnuto zbog velike akustiÄnosti, u kome vladaju vlaga, plesan i kondenzacija, i onaj u kome se na kraju kao posledica svega prethodnog javljaju pukotine na zidovima ā najpre na unutraÅ”njim, a zatim i na spoljnoj malteraciji.//
Fasada kao omotaÄ zidova koji zaista pravi razliku
Razlog za oklevanje sa postavljanjem termoizolacione fasade na objektu, dakle, može biti ili prenebregavanje oÄigledne viÅ”estruke koristi iz nepoverenja u njegove efekte, ili nemanje novÄanih sredstava za izvoÄenje.
Fasada – oblaganje kuÄe stiroporom
//Toplotna izolacija objekta može biti kontaktna i beskontaktna, zavisno do toga da li izolacioni materijal naleže direktno na spoljne zidove ili ne.//
ImajuÄi u vidu podneblje u kome živimo, sa Äetiri godiÅ”nja doba gde postoje velike temperaturne razlike izmeÄu zime i leta, najbolje reÅ”enje je kontaktna fasada koja se izvodi lepljenjem panela stiropora odnosno kamene vune na nove zidove od blokova ili zidove sa kojih je mehaniÄki skinuta malteracija, lepkom na bazi cementa. Odabiru ovog sistema za instrument energetske efikasnosti valjalo bi da prethodi vaÅ”e liÄno āpopunjavanje upitnikaā, tj. pravilno sagledavanje svih važnih aspekata u koje spada definisanje problema koje ugradnjom fasade težite da reÅ”ite, sa time usklaÄen odabir kvalitetnih i dugotrajnih materijala, stepen komfora življenja u objektu nakon zavrÅ”etka radova, i izraÄunavanje okvirne visine izdatka.
Pored toplotne izolacije zimi koja je definitivno primarni cilj, pomoÄu kontaktne fasade može se dobiti dobra termiÄka izolacija u letnjem periodu, kvalitetna zvuÄna izolacija od spoljne buke i redukcija akustiÄnosti objekta, te zaÅ”tita od požara.
//Termoizolacija smanjuje potroÅ”nju energije za grejanje i hlaÄenje od 40-60% (pod uslovom da kuÄa ili zgrada ima energetski efikasnu stolariju) i tako Å”tedi vaÅ” novac, a kako pored toga mehaniÄki Å”titi objekat, generalno mu produžava rok trajanja.//
Ukoliko se tehniÄki odradi kako valja, kontaktna fasada traje u proseku oko 25 godina, Å”to znaÄi da Äete je raditi samo jednom u životnom veku objekta. Da bi imala optimalni uÄinak i da bi vam se investicija kroz uÅ”tedu na raÄunima posredno vratila u roku 2-5 godina zavisno od veliÄine objekta i individualnog utroÅ”ka energije (zimogrožljivim osobama odgovara natproseÄno topla prostorija), treba izabrati kvalitetne dugotrajne materijale kojima se to da i postiÄi.
Foto: BAUMIT, fasadni termoizolacioni materijali
//Izbor glavne izolacione sirovine, lepka, propratnog materijala kao Å”to su armaturna mrežica i tiplovi, baze za zavrÅ”ni dekorativni sloj i samog dekorativnog maltera veoma je bitan jer svaki deo fasadnog sistema pojedinaÄno može ugroziti kompletnu fasadu i dovesti do toga da veÄ za par godina bude neophodna sanacija koja je po pravilu uvek skuplja nego optimalna izvedba iz prve ruke.//
Iako, naravno, nikada ne može biti loÅ”e odluÄiti se za nekog svetski poznatog proizvoÄaÄa, najbitnija preporuka za investitora odnosno buduÄeg korisnika objekta je odabir atestiranog sistema uz koji ide i pisana garancija. PotroÅ”nja lepka za panele stiropora (ili kamene vune) i fiksiranje armaturne mrežice je od 8-10 kg/m2. To je, nažalost, stavka na kojoj pojedini majstori vole da Å”tede (pogotovo u aranžmanu gde im plaÄate i materijal i ruku), ali sve manje od navedene koliÄine je neprihvatljivo, jer su laboratorijski testovi na idealno ravnoj povrÅ”ini i pod uslovom da niÅ”ta od materijala ne padne na pod, rezultirali potroÅ”njom od 7,5 kg/m2. Kada je reÄ o armaturnoj mrežici, komponenti koja fiksira fasadu, ona treba da je deklarisana na 145g/m2, a potroÅ”nja iznosi 1,1m mrežice/m2 zbog preklapanja.
Optimalna izolacija fasade, Baumit
Debljina izolacionog materijala za fasada
Tiplovi moraju biti napravljeni od Äiste plastike, a ne od reciklata, i moraju sadržati UV stabilizatore zahvaljujuÄi kojima plastiÄna peÄurka na tiplu (koju svega nekoliko milimetara fasadnih slojeva deli od direktnog uticaja sunca, kiÅ”e i snega) ne propada ni posle dugog niza godina. Pravilo je da se na 1m2 postavlja pet tiplova. UV zaÅ”titu pod obavezno mora imati i zavrÅ”ni malter, jer UV stabilizator garantuje viÅ”egodiÅ”nju postojanost nijanse.
//ZavrÅ”ni malteri dele se na akrilne (najÄeÅ”Äe primenjivani), silikatne, silikatno-silikonske i silikonske, a zbog najsporije propadljivosti u novije vreme sve se viÅ”e preporuÄuju silikonski.//
U priÄi o kvalitetu materijala ciljano smo za kraj ostavili izolacione ploÄe, jer se oko njih razvija najviÅ”e polemika na temu efikasnosti i prave debljine panela. Najpre, svaki materijal traži odreÄene uslove skladiÅ”tenja kako ne bi izgubio korisna svojstva, te ako se radi o stiroporu najbitnije Äe biti da je nakon procesa proizvodnje āodležaoā bar dve nedelje pre seÄenja u table, Å”to Äe reÄi da se nije suÅ”io veÄ iseÄen, jer takvo postupanje za posledicu ima kriv i neujednaÄen stiropor sa mestimiÄnim varijacijama u debljini ploÄe.
//Parametar oko koga Äe se uvek ālomiti kopljaā, debljina izolacionog materijala, definisan je u nacionalnim pravilnicima veÄine evropskih zemalja.//
Po Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, odobrenom od strane Ministarstva rudarstva i energetike 2011. godine, maksimalni dozvoljeni koeficijent prolaska toplote kroz fasadne zidove iznosi 0,3W/m2K za novogradnju, a za objekte kod kojih se radi termiÄka sanacija 0,4W/m2K. Da bi se ta odredba zadovoljila u gradnji je neophodno primeniti beli fasadni stiropor ili kamenu vunu debljine minimum 11cm. Prilikom formulisanja standarda u kategoriji stiropora se uvek za primer uzima beli kao osnovni proizvod te vrste, mada je u novije vreme na tržiÅ”tu prisutan i sivi fasadni stiropor sa dodatkom grafita koji bolje smanjuje energetske gubitke putem zraÄenja. (sivi stiropor od 10cm je ekvivalent beloj ā12-iciā). Å to se tiÄe termoizolacione moÄi stiropor i mineralna vuna su priliÄno ujednaÄeni, a segmenti u kojima mineralna vuna ābežiā svom najveÄem rivalu su zvuÄna izolacija i paropropusnost.
Sivi fasadni stiropor sa dodatkom grafita
Termoizolacija je faktor stvaranja zdrave mikroklime prostora, kao okruženja sa optimalnom temperaturom u svim prostorijama tokom svih godiÅ”njih doba, u kome njegovi korisnici uživaju u prijatnom boravku. Poželjno je da nakon postavljanja izolacionog omotaÄa zidovi mogu da ādiÅ”uā, tj. da kroz njih bude moguÄ prolazak proizvedene vodene pare iz unutraÅ”njosti objekta u spoljaÅ”nju sredinu kako bi se prevenirala pojava buÄi. Kamena vuna zbog visokokompaktne vlaknaste strukture dobro upija prostorne zvukove i zato može da zadovolji vrlo stroge zahteve zvuÄne izolacije, a njena paropropusnost i do 60 puta je veÄa u odnosu na srodne materijale. Nije zgoreg istaÄi da je takoÄe poznata kao negorivi materijal, koji pruža odliÄnu zaÅ”titu od požara. Kamena vuna, ipak, joÅ” uvek nije suvereno zavladala tržiÅ”tem, a glavni razlog za to je visoka cena u odnosu na stiropor ā razlog koji vrlo Äesto bude ājeziÄak na vagiā u oÄima kupaca.
Foto: BASF, Neopor
Idealni uslovi za izvoÄenje kontaktne fasade postoje u novogradnji, jer se tu termiÄki omotaÄ postavlja na skoro uraÄene gole zidove, bez ikakvih smetnji. VeÄ kod adaptacije potrebna je priprema zidova, sa kojih se ÄekiÄem moraju olupati svi postojeÄi slojevi sve dok se ne stigne do graÄevinskog bloka. PriliÄan broj kuÄevlasnika koji na objektu imaju dekorativnu fasadu od fasadne cigle ima dilemu da li je pod tim okolnostima moguÄe uraditi kontaktnu fasadu zbog fugni izmeÄu cigala? TaÄan odgovor je da je ipak izvodljivo stoga Å”to, ukoliko se termoizolacija postavi strogo po tehniÄkim uputstvima, lepak jednostavno popuni fugne, a ako se izo paneli pravilno utipluju neÄe biti ugrožena stabilnost ovako dodate izolacije.
Autor: Jelena MitroviÄ, diplomirani novinar