Ako ranije i nije bila, težnja ka Å”to boljem grejanju i ujedno Å”to veÄoj uÅ”tedi danas je neupitno svaÄiji cilj. Iskustvo poslednjih nekoliko zima koje su bile vanredno hladne, sa polarnim talasima iz Sibira i Severne Evrope koji su donosili jaku vejavicu, mnogo ledenih dana u sezoni, i vrlo niske temperature koje nisu odlika naÅ”e umereno-kontinentalne klime i na koje nismo navikli, podstaklo je potrebu da nam u kuÄi i na poslu uvek bude dovoljno toplo i prijatno za boravak, ali da ta pogodnost ne bude astronomski skupa.
Kako, meÄutim, zbog starosti objekata koji se teÅ”ko zagrevaju i zastarelosti primenjenih materijala sa malom moÄi zadržavanja toplote Srbija spada u neke od energetski najneefikasnijih zemalja Evrope kada su u pitanju stambeni i javni objekti, nije za ÄuÄenje bojazan potroÅ”aÄa da je to finansijski neizvodljivo. Ako se joÅ” uzme u obzir dotrajalost grejnih sistema koji uz to koriste skupe energente poput mazuta, želja da se zimi dobro ugrejete, a da na to isto grejanje ne potroÅ”ite malo bogatstvo, pretvara se u pravu utopiju. PoÅ”to je jasno da reÅ”enje za topliji životni i radni prostor ne leži u eksploataciji ovog resursa, treba ga potražiti na drugoj strani, u poboljÅ”avanju termoizolacionih karakteristika objekta.
Energetski efikasna gradnja
// KlasiÄno zidane zgrade sa spoljnom malteracijom preko koje je raÄena samo dekorativna fasada, i dalje tipiÄne za veÄi deo naÅ”e zemlje, odlikuje slab toplotni uÄinak koji se, osim zamene stolarije, da popraviti jedino postavljanjem izolacionog fasadnog omotaÄa. //
Kontaktna fasada
Jedan od naÄina izvoÄenja fasadne izolacije je postavljanje kontaktne spoljne izolacije, odnosno kontaktne fasade. Kontaktna fasada radi se lepljenjem ploÄa stiropora ili kamene vune direktno na zid lepkom na bazi cementa, nakon Äega se izolacioni paneli dodatno priÄvrÅ”Äuju za zid pvc ili metalnim tiplovima sa Å”rafom i premazuju tanjim slojem lepka na koji se postavlja armaturna mrežica, sledi malterisanje drugim debljim nanosom lepka koji se, kada se potpuno osuÅ”i, premazuje prajmerom (teÄnom pripremom za dekorativni sloj), i na kraju akrilnim ili silikonskim dekorativnim malterom odabrane boje, granulacije i u željenoj Å”ari. Iako nije jedini, kontaktna fasada (i to ona sa stiroporom) je na domaÄem tržiÅ”tu najÄeÅ”Äe ugraÄivani tip termoizolacionog sistema sa kojim se postiže izuzetno dobra zaÅ”tita od hladnoÄe, toplote i buke, s tim da je njena delotvornost direktno povezana sa debljinom osnovnog izolacionog materijala i kvalitetom izvoÄenja radova.
Fasadni stiropor debljine 5cm dugo je važio za standard, ali kako su merenja uÄinka i projekcije vremenskog perioda za koji Äe se sukcesivno kroz ostvarenu uÅ”tedu iskazati isplativost investicije pokazali da to nije dovoljno, preporuÄeni broj centimetara se iz godine u godinu postepeno poveÄavao i od 2014. godine imamo odredbu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji, po kojoj bi za naÅ”u zemlju minimalna debljina ploÄa izolacionog materijala (belog fasadnog stiropora ili kamene vune) trebalo da bude 12cm kako koeficijent prolaska toplote kroz zidove ne bi prelazio 0,4W/m2K za renovirane objekte, odnosno 0,3Wm2K za novosagraÄene.
Termoizolacija, sivi stiropor
// Osim belog danas postoji i sivi stiropor sa dodatkom grafita, koji zahvaljujuÄi ovom sastojku za oko 20% bolje smanjuje energetske gubitke (12cm belog stiropora = 10cm sivog). //
On nažalost, kao ni kamena vuna, joÅ” uvek nije dovoljno poznat obiÄnim kupcima, pa zato nikako da uÄe u masovnu upotrebu za izolaciju privatnih kuÄa i naknadno renoviranje stambenih zgrada tamo gde su o tome postigli dogovor i radove finansirali sami stanari.
Drugi razlog za slabiju zastupljenost kamene tj. mineralne vune je vidno viÅ”a cena u odnosu na stiropor. Ta razlika, doduÅ”e, ima svoje opravdanje u Äinjenici da je kamena vuna bolji apsorber buke i zvuÄni izolator, a osim toga je odlikuje visoka paropropusnost Å”to znaÄi da propuÅ”tanjem viÅ”ka vodene pare koja se redovno stvara u unutraÅ”njosti objekta omoguÄava zgradi da ādiÅ”eā, i time u velikoj meri otklanja glavni nedostatak kontaktne fasade ā odsustvo parne brane.
ZaÅ”tita od vlage i cirkulisanje vazduha kao kljuÄ stabilizacije temperature prostora glavni su faktori na kojima poÄiva drugi, noviji tip izvedbe termoizolacije, a to je ventilirajuÄa fasada. VentilirajuÄa fasada je sistem zasnovan na principu sendviÄ-zida, gde se objekat sa spoljne strane takoÄe obavija slojem termoizolacije, ali je taj sloj od zavrÅ”ne obrade odvojen vazduÅ”nom barijerom koja ima izolaciono-ventilacionu ulogu. Naime, direktno na zidove se montiraju ploÄe polutvrdo presovane mineralne vune debljine 6-15cm koje se priÄvrÅ”Äuju pomoÄu posebnih nerÄajuÄih tiplova ā ankera, preko njih se postavlja parna brana u vidu paropropusne a vodonepropusne NT folije na koju se zatim, sa razmakom od minimum 30mm postavlja aluminijumska potkonstrukcija, i na nju zavrÅ”no pomoÄu posebnog elastiÄnog adheziva lepe dekorativni paneli po želji. Debljina ploÄa mineralne vune bira se u skladu sa termiÄkim proraÄunom u okviru izvoÄaÄkog projekta, izraÄenim imajuÄi u vidu klimatske uslove podneblja, zahteve investitora i lokalne propise o energetskoj efikasnosti.
Kamena vuna – termoizolacija
Zanimljivo je da je ventilirajuÄa fasada inicijalno osmiÅ”ljena u primorskim i uopÅ”te toplijim krajevima, gde je predviÄeno da pre svega spreÄava pregrevanje objekta i doprinosi njegovom rashlaÄivanju u letnjim mesecima, kada maksimalna dnevna temperatura zna i da prelazi 40 stepeni, a da istovremeno vrÅ”i stalno provetravanje prostora kreirajuÄi prijatan ambijent za stanovanje i rad. Tamo se zbog manjih temperaturnih razlika izmeÄu godiÅ”njih doba koriste neÅ”to tanji paneli nego u zemljama sa umereno-kontinentalnom i kontinentalnom klimom, ali se taj obiÄaj ne mora nužno poÅ”tovati, veÄ se po potrebi mogu postaviti i dva sloja izolacije, samo unakrsno radi izbegavanja formiranja termiÄkih mostova.
// NT folija je materijal dvojakog dejstva koji propuÅ”ta vodenu paru i time omoguÄava isparavanje iz unutraÅ”njosti objekta, dok istovremeno sa spoljne strane spreÄava eventualno kvaÅ”enje kamene vune, a buduÄi da podnosi temperature od -40 do +80Ā°C predstavlja postojanu i trajnu zaÅ”titu. //
Potkonstrukcija se zavisno od vrste i naÄina kaÄenja panela zavrÅ”ne obloge formira od T profila, L profila, aluminijumskih kotvi ili kutijastih profila. Na montiranu konstrukciju lepe se dekorativni paneli adhezivom koji se nakon 48 sati skameni bez moguÄnosti odlepljivanja, gde je demontaža moguÄa samo fiziÄkim lomljenjem. PloÄe se lepe sa fugnom izmeÄu 1mm i 3mm, a vrsta materijala, njihove dimenzije i boja/dezen su stvar izbora projektanta ili investitora. Ponuda je izuzetno bogata, a meÄu najtraženijim opcijama su granit, mermer i druge vrste prirodnog kamena, kaljeno emajlirano staklo u boji po RAL karti ili sa Å”tampom, ploÄe vlaknastog cementa, HPL kompakt ploÄe (High Pressure Laminate) tj. tvrdo presovane laminatne ploÄe velike gustine od celuloznih vlakana, i kao novina keramo-granitne ploÄe. Keramika-granit je panelna oplata dimenzija do 1 x 3 m i debljine svega 3mm koju odlikuje veÄa otpornost od granita, fleksibilnost, lakoÄa obrade metodama za obradu stakla i prirodnog kamena i manja masa od aluminijuma.
Kontaktna fasada
Ovaj inovativni proizvod je otporan na organske i neorganske rastvore, deterdžente i sredstva za dezinfekciju, na UV zraÄenje i mraz, vatrootporan je, a u sluÄaju požara ne ispuÅ”ta dim i otrovna isparenja. Ima podjednako Å”iroku primenu u oblaganju enterijera i eksterijera, a kao obloga za ventilirajuÄe fasade je posebno zanimljiv i atraktivan u kombinaciji sa staklom.
Foto: Tehnomarket, ventilirajuÄa fasada – aluminijum
Foto: Tehnomarket, ventilirajuÄa fasada – aluminijum
VentilirajuÄa fasada kao termoizolaciono reÅ”enje ima brojne prednosti u odnosu na neka druga, od toga da ostvareno umanjenje troÅ”kova za grejanje i hlaÄenje u roku od nekoliko godina potpuno nadomeÅ”Äuje investiciju, da njen dugi vek trajanja i zaÅ”titna svojstva produžavaju vek trajanja objekta i samim tim njegovu osnovnu vrednost, da predstavlja bolju zaÅ”titu zidova od smrzavanja i odleÄivanja Äime se eliminiÅ”e moguÄnost pojave pukotina na spojevima i otpadanje maltera, da pruža zahtevani nivo otpora prolasku toplote za sve tipove graÄevina, da za razliku od unutraÅ”nje izolacije ne smanjuje kvadraturu prostora, te da prekrivanjem kompletne povrÅ”ine zida efikasnije otklanja pojavu termo mostova.
- Pored toga, zbog naÄina postavljanja skraÄuje vreme trajanja radova jer ne zahteva temeljnu pripremu zidova u smislu ÄiÅ”Äenja, obijanja maltera i ravnanja;
- omoguÄava koriÅ”Äenje izolacionih materijala veÄeg formata (koji su jeftiniji) bez posebne zaÅ”tite;
- podrazumeva manje radnih koraka od kontaktne fasade, a poÅ”to je reÄ o āsuvojā instalaciji može se raditi u svim klimatskim uslovima i tokom svih godiÅ”njih doba nezavisno od temperature;
- odbija 90 odsto vode koju zadržavaju spoljni paneli dok preostala vlaga unutar zidova ubrzano isparava sistemom ventilacije, a kako pored vode zadržava druge produkte padavina poput soli
- spreÄava koroziju armature, uniÅ”tavanje betona i razvoj plesni i gljivica na povrÅ”ini zidova;
- redukuje deformacije noseÄih zidova uzrokovane dnevnim i sezonskim temperaturnim promenama i time eliminiÅ”e njihovo naprezanje i pucanje;
- zbog vazduÅ”ne barijere pruža znatno bolju zvuÄnu izolaciju od drugih sistema.
Nikako ne treba zaboraviti ni to da ventilirajuÄa fasada pruža moguÄnost jednostavne demontaže nekih njenih delova u sluÄaju oÅ”teÄenja pojedinaÄnih elemenata, ili demontaže celog sistema ukoliko se namerava zameniti novim panelima drugaÄijeg izgleda.
Autor: Jelena MitroviÄ. diplomirani novinar