Vinil zid kao privremena instalacija

Arhitekte Anna i Eugen Bach čine barselonski paviljon minimalnijim nego ikada ranije – pokrivajući sve svoje zidove belim pločama. Ove španske arhitekte trenutno su u procesu transformacije Ludvig Mies van der Rohe remek-dela. Tokom nedelje postepeno sakrivaju sve karakteristične površine mermernih zidova zgrade iza belih vinil ekrana.

Foto: Adrià Goula

Njihov cilj je da u potpunosti transformišu čeličnu, staklenu i mermernu strukturu, tako da se više ispoljava kao model u punoj veličini zgrade.

„Ovo jednostavno delo pretvara paviljon u maketu u razmeri 1: 1, što predstavlja otvaranje vrata za više tumačenja o aspektima kao što su vrednost originala, uloga bele površine kao slike modernosti i važnost materijalnosti u percepciji prostora „, rekao je duo.

Nazvan Mies Missing Materialiti, projekat je najnoviji u nizu privremenih instalacija koje su postavljene u paviljonu, što je rekreacija strukture koju je Mies van der Rohe izgradio za Barselonsku ekspo 1929.

Foto: Adrià Goula

Projekat Anne i Eugena Bach označava jednu od najznačajnijih promena u izgledu zgrade. Uklanjanjem materijalnosti zgrade, duo se nada da će dovesti u pitanje značaj ovog aspekta istorijskog karaktera zgrade.

„Obezbeđivanje paviljona u Barseloni tom homogenizacijom beline znači da ga dodeli jednom od glavnih karakteristika savremene istoriografije“, rekli su. „Ipak, istovremeno uključuje i uklanjanje paviljona njegovog materijalnosti i njegovih jedinstvenih karakteristika – posebno onog koji ga je postavio kao ikonu savremenog pokreta.“

Instalacija pretvara ovaj paradoks u iskustvo, pomaže posetiocima da razmišljaju o ovim idejama i mnogim drugim putem sopstvenog iskustva u paviljonu koji će izgubiti sve tragove materijalnosti.

Izvor: www.dezeen.com