Ne odričemo se drveta! Zašto?
Kada se govori o kući, naročito o enterijeru, prva asocijacija je DRVO!Drveni prozori, krevet, stolice, sto, komode….spisak je poduži i iako danas za svaki komad koji sam nabrojala možemo smisliti alternativno rešenje, neki bi rekli jednako dobro, drvo je bilo i ostalo ono što najlakše prihvatamo u svojoj blizini. Zašto je to tako?
Najvažnije osobine termo-tretiranog drveta su smanjena upojnost vode i truljenja
Njegova svojstva su nam dobro poznata, znamo mu vrline i mane. Ipak je to jedan od najstarijih materijala. Prva ljudska izgrađena staništa su najverovatnije i bila od drveta, a posle se drvo kombinovalo sa kamenom i u tom dvojstvu je na različite načine trajalo u građevinarstvu do danas. Teško je danas utvrditi da li je prva čvrsta podna obloga kojom su naši preci zamenili pod od nabijene zemlje bio kamen ili drvo, ali znamo da su obe opstale do naših dana. Ono što deluje logično je da je zbog svoje relativno male specifične gustine i težine u poređenju s kamenom, drvo korišćeno za podove u prvim objektima koji su imali galerije i spratove, bivajući istovremeno i deo noseće konstrukcije.
Iako ima puno alternativa, drvo ljudi osećaju kao deo prirode po kojoj hodaju
U javnosti je par godina unazad drvo, u moru drugih materijala, nepravedno zapostavljano. Aluminijum i pvc su se pokazali kao dobra ili bar tehnički zadovoljavajuća zamena za stolariju,a staklo je zamenilo stolove, pa čak i stolice. Podne obloge kakve danas postoje zamenjuju i izgled, pa čak i teksturu drveta. Ipak, drvo se voli. Po njemu je divno hodati, gledati ga kako se menja godinama kao i stanovnici u domu koji ga koriste i na njemu ručavati i sumirati dan za nama. Pogotovo danas kada je zaista unapređeno kao materijal. Tako smo dobili termički obrađeno drvo kome su promenjena i poboljšana hemijska svojstva i boja zahvaljujući izlaganju visokoj temperaturi, istina, na uštrb nekih mehaničkih svojstava. Najvažnije osobine termo-tretiranog drveta su smanjena upojnost vode i truljenja. Zatim je tu i acetilacija, kojom se takođe utiče na dimenzijsku stabilnost i otpornost na truljenje, a za razliku od termičke obrade, zadržava se i čvrstina i savitljivost.
Globalizacija tržišta uticala je na to da se pored autohtonih evropskih vrsta drveta kao što su hrast, bukva, jasen, javor, grab, jova, breza, trešnja, orah, na našem tržištu sada mogu dobiti i brojne egzotične vrste drveta o čijem postojanju, bar kada je o nekima od njih reč, nismo ni slutili: tik, kempas, paduk, merbau, jatoba, venge, tali, sukupira, afromorsija, ipe/lapačo, dusi, sapeli, pinkado, palisander, iroko, bambus, američki orah i trešnja, itd. Paleta je postala raskošna: od belih do crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne čokolade i svih nijansi crvene. Kako da koristite staro drvo, već korišćeno, možda od strane vaših predaka i unesete malo tradicije u svoj novi dom pročitajte u sledećem LINKU.
Drveni nameštaj se uvek može srediti za ponovno korišćenje
Pored svega navedenog možemo reći DRVO NE PROLAZI, ono ostaje i opstaje zauvek. I da, pozdravljamo druge materijale i njihov preporod i verovatno ćemo ih koristiti i dalje verujući u njihovu efikasnost, ali ne planiramo da drvo izbacimo iz svojih domova. Ne, sa tom sposobnošću transformacije i osećajem topline.
Piše: Mirjana Makarin Plavšić