Connect with us

Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Novi Pazar: Multikulturalni grad između istoka i zapada

Objavljeno

:

Nova Lučna zgrada, Novi Pazar / foto: Semir Turković

Novi Pazar je grad koji se nalazi na jugozapadu Srbije, u dolini između reka Jošanice i Raške, na nadmorskoj visini od 496m. To je grad gde se prepliću Istok i Zapad, različite kulture, nacije, i veroispovesti. Osnivač Novog Pazara je Gazi Isa-beg Ishaković, a za godinu osnivanja je uzeta 1461. (iako mnogi istoričari smatraju da je grad nastao dosta ranije). Novi Pazar je jedan izrazito trgovački grad, i kao takav oduvek je imao veoma dobar strateški položaj. Kao grad koji se između ostalog, formirao i pod uticajem Osmanskog carstva, Novi Pazar je bio sastavljen od mahala, pretežno uskih ulica, sokaka. Takva arhitektura grada se održala sve do socijalističkog perioda u staroj Jugoslaviji, kada se počinju graditi visoki stambeni objekti, koji će u narednim decenijama definisati arhitekturu Novog Pazara.

#intervju

Za časopis „GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govore Admir Bibić i Damir Rastoder, ARSA Architects

Danas, Novi Pazar, pored istorijskih spomenika od kojih su najpoznatiji, Altun-alem džamija, Petrova crkva, manastira Sopoćani, Lejlek džamija, u svojoj arhitekturi grad poseduje i konfrontaciju stilova, gde pored ostataka objekata iz socijalizma imamo i mnoštvo novoizgrađenih objekata i oni se mogu svrstati u red zgrada koje se odlikuju odsustvom estetike i odsustvom kvalitetnog planiranja. Svi zajedno oni čine jedan svojevrsni palimpsest gde ako bismo počeli da uklanjamo površinske slojeve gradske arhitekture naišli bismo na mnoštvo stilova koji bi nas kako dublje idemo doveli do samog početka. Kroz to bismo videli izrazito ogromne kontraste i bogatu istoriju koju u sebi sadrži Novi Pazar. Svu tu različitost Novog Pazara, bila ona u vidu ljudi, ili arhitekture, koja čini grad veoma bogatim, živim, i uvek spremnim za nove izazove ma kakvi oni bili predstaviće nam Admir i Damir suosnivači ARSA Architecture Studia.

IDEJA NAM JE DA KROZ RUBRIKU ARHITEKTA JEDNOG GRADA VI IZ SVOG UGLA ARHITEKTE PREDSTAVITE SVOJ GRAD. NA SAMOM POČETKU BISMO VOLELI DA NAM KAŽETE ŠTA JE ONO ŠTO JE KARAKTERISTIČNO U AKTUELNOJ ARHITEKTURI NOVOG PAZARA?

Novi Pazar je grad mladih ljudi, različitih kulturnih miljea, ideologija, ako gledamo grad kroz istoriju, razumećemo njegovu arhitekturu. Kako imamo širok spektar različitosti među stanovnicima, tako imamo i sijaset različitosti u arhitekturi grada. Ono što je karakteristično za mnoge gradove sa dugom istorijom, jeste da su u svom postojanju bili deo različitih sila i država, tako je i za Novi Pazar karakteristično to svojstvo, koje je iznedrilo različite stilove u arhitekturi kroz vekove njegovog postojanja. Svi ti stilovi su na neki način postali sastavni deo gradske arhitekture, deo urbanog pejzaža bez kojeg ne bismo mogli da razumemo celokupnu sliku, vedutu grada kao takvu. Bez obzira što je i Novi Pazar, nažalost, kao i većinu gradova u Srbiji zahvatila groznica investitorskog urbanizma, ono što je karakteristično za Novi Pazar jeste što je negde baš ta spona starog (kvalitetnog) i novog (pomodarstva) našla svoj put u šarenolikosti grada i kao takva može slikovito objasniti svakom ko dođe ovde stanje duha i filozofiju ljudi u ovom gradu.

TURCI SU „UDARILI“ TEMELJE GRADA KRAJEM XV VEKA NA UŠĆU JOŠANICE I RAŠKE I DALI MU IME YENI BAZAR, ODNOSNO NOVI PAZAR. OVAJ GRAD IMA BURNU I BOGATU PROŠLOST. POSEBNU VREDNOST OVOG MULTIETNIČKOG I MULTIKULTURALNOG PROSTORA, GDE SE SUSREĆU ZAPADNA I ISTOČNA CIVILIZACIJA. ČIJI UTICAJI SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U GRADU ZA VAS KAO ARHITEKTU?

Istina je da je Novi Pazar kulminacija različitih stilova koji su implementirani u tkivo grada tokom duge i bogate istorije. Ne bismo sa sigurnošću mogli da utvrdimo čiji uticaj je najvidljiviji u gradu, ako bismo to pokušali naišli bismo na sukob između objektivnog i subjektivnog osećaja pojedinaca. Kada smo osnivali arhitektonski studio, tražili smo neku najdalju istorijsku sponu, naziv nekog prapočetka našeg grada, kako bismo kroz našu arhitekturu imali svest o jačini istorije koja je prožeta kroz ove prostore pa i kroz sve nas.

Studio smo nazvali „ARSA“, i upravo je to bio naziv tvrđave iznad grada na mestu gde se njeni ostaci i danas nalaze, koja je u narodu poznatija kao „Stari Ras“. Svest o bogatoj istoriji koja je prožeta kroz ove prostore nas uvek vodi pri projektovanju da znamo čemu pristupamo. Tako smo svesni da je kroz istoriju bilo različitih stilova koji su se nadograđivali, kako bi koji istorijski momenat nastupao tako su se taložili novi stilovi na stare. Danas su nakon tih nekoliko vekova ostali vidljivi svi ti stilovi i upravo to je detalj koji čini da Novi Pazar sadrži u sebi uticaj i Zapada i Istoka sa različitim stilovima. Baš takva, bogata istorija Novog Pazara jeste upravo i momenat koji nam ne dozvoljava da sa lakoćom opišemo čiji je uticaj najvidljiviji u gradu, ali upravo je to i bogatstvo ovog grada.

ŠTA JE ONO ŠTO BISTE POKAZALI GOSTIMA KOJI PRVI PUT DOLAZE U NOVI PAZAR ILI KOJE SU TO SPECIFIČNE GRAĐEVINE KOJE PREDSTAVLJAJU VAŠ GRAD?

Turistička ponuda grada Novog Pazara izgledala je potpuno drugačije pre nekih desetak godina, i kao takva mogla bi da ponudi mnogo bogatiju i zanimljiviju sliku. Razloga je puno, a najviše što su mnoge građevine koje su imale neku istorijsku ulogu, dolaskom privatnih investitora izmenjene pa sada više i nisu u toj meri originalne kao nekada.

Međutim, moguće je onima koji dolaze u Novi Pazar dočarati priču o gradu i pomoću objekata koji postoje ali i pomoću fotografija nekadašnjih repernih objekata koji su postojali u gradu a sada su na njihovim mestima ili nove građevine ili brisani prostor koji čeka sudbinu od strane nekog investitora. Svakako, nezaobilazni momenti u turističkoj turi Novog Pazara su istorijski spomenici od kojih su neki i pod zaštitom Unesc-a.

Istorija Srbije i srpskog naroda nalazi se upravo na obroncima grada. Najstariji spomenik, Petrova crkva, zatim manastir Sopoćani, Đurđevi stupovi – zadužbina Stefan Nemanje i ostali. Među tim spomenicima nalaze se i spomenici islamske arhitekture poput Altun-alem džamije, Lejlek džamije, zatim Amir-agin han, Hamam – kupatilo iz XV veka, poklon osnivača grada, Kula motrilja u Gradskoj tvrđavi i mnogi drugi spomenici vredni obilaska.

Petrova crkva, Novi Pazar / foto: Semir Turković

Petrova crkva / foto: Semir Turković

Jedan od veoma bitnih istorijskih spomenika jeste svakako Petrova crkva koja se nalazi 2 km severno od centra Novog Pazara, a prema do sada poznatim pisanim izvorima potiče iz 8. veka, ali je verovatno i starijeg datuma. Sama crkva ima osnovu rotonde sa upisanim četvorolistom i potiče iz vizantijskog doba, dok freske iz njene unutrašnjosti potiču iz 10, 12. i 13. veka. Na njenom mestu se nalazio ranohrišćanski objekat koji je podignut u 7. veku. S druge strane imamo najbitniji islamski sakralni spomenik u gradu a to je Altun-alem džamija.

Altun-alem džamija (džamija sa zlatnim alemom – dragim kamenom) nalazi se u centru grada u Prvomajskoj ulici. Izgradio ju je osmanlija Muslihudin Abdulgani početkom XVI veka. Ona predstavlja retko remek-delo islamske arhitekture i pod zaštitom je države od 1979. godine.

Nakon istorijskih spomenika u gradu, svakako su nezaobilazni objekti iz perioda socijalizma u kojima možemo videti obrise stilova koji su obeležili to vreme. Jedan od tih objekata jeste svakako Hotel Vrbak, koji datira iz tog perioda Jugoslavije i on bi bio nezaobilazni deo ture kroz grad. Hotel Vrbak je specifičan iz dosta razloga, a najveću specifičnost pokazuje i to što su podeljena mišljena u vezi sa njim. Pa tako njegovu arhitekturu mnogi osuđuju, drugi je hvale, a treći bi najradije da nemaju nikakav stav u vezi sa njim. Ono što je specifično za Vrbak jeste što su ga pojedini istoričari uvrstili u red posebnih objekata koji imaju takozvani „kemp stil“. Ako bi se to dokazalo kao tačno to bi bio jedinstven objekat na ovim prostorima sa takvim epitetom.

Hotel Vrbak, Novi Pazar / foto: Semir Turković

Hotel Vrbak / foto: Semir Turković

Donedavna rekonstrukcija hotela, prilikom koje je donekle izmenjen izgled ovog objekta (za potrebe investitora, jer je hotel prešao u ruke privatnog vlasnika), je još više podelila javno mnjenje u gradu o arhitekturi hotela.

Pored hotela Vrbak, stambene zgrade iz perioda socijalizma takođe čine nezaobilaznu turističku turu kroz Novi Pazar. Stara i Nova Lučna zgrada, koje predstavljaju na neki način „modernu“ ogledalnu projekciju starog gradskog Bedema. Nakon njih i zgrade Jezero, koje svojom belom fasadom predstavljaju dva reperna objekta u gradu. Kao i mnogi drugi objekti koji su nastali na drugoj strani obale reke Raške, i trebali su predstavljati moderni Novi Pazar, naspram onog tradicionalnog starog dela grada koji se nalazio na suprotnoj strani reke.

Kompleks Jezero, Novi Pazar / foto: Semir Turković

Kompleks Jezero, Novi Pazar / foto: Semir Turković

Takođe, treba napomenuti da smo nažalost, u prethodnom periodu izgubili jedan veoma važan objekat, porodičnu kuću arhitekte Tomislava Milovanovića. Kuća arhitekte Milovanovića je bila očiti primer modernizma sa elementima postmodernističke arhitekture, koja je mogla biti jedan istorijski dokument, primer prelaska iz jednog stila u drugi i primer jednog veoma važnog arhitektonskog objekta. Tomislav Milovanović je upravo i arhitekt gore pomenutog hotela, koji je zajedno sa arhitektom Amirom Ćorovićem bio najzaslužniji za gradsko urbano tkivo i novi izgled grada pre devedesetih godina, a nakon Drugog svetskog rata.

Pokazivanje Novog Pazara gostima koji bi prvi put došli u grad bi se završio kritikom nove gradnje, koja bi bila jedan osvrt na vremena koja su došla u našu državu a koja nisu zaobišla ni Novi Pazar.

Sve u svemu, gosti ne bi svakako mogli grad da obiđu za kratak period, već bi morali duže da ostanu kako bi shvatili genius loci (duh grada).

KAKO DANAS IZGLEDAJU NOVI OBJEKTI U ARHITEKTONSKOM SMISLU I KOLIKO INVESTITORI KONSULTUJU ARHITEKTE?

Groznica investitorskog urbanizma i želja za dosta kvadrata, pritom se ne obazirući na kvalitet zahvatila je i Novi Pazar poput ostatka Srbije. Novi Pazar se čak može uvrstiti u deo gradova u Srbiji koji imaju i najveći porast tog pomodarstva u vidu novih nekvalitetnih objekata kojima je za cilj brza zarada privatnih investitora. Međutim, u svemu tome postoji i grupa investitora koji bi želeli da konsultuju arhitekte, te da im isti nisu samo puko oruđe, sredstvo do cilja, već stvarni partneri koji su im neophodni kako bi zajedno kreirali kvalitetnu arhitekturu.

Većina novih objekata se kreira vrlo brzo, sa utroškom minimalnih sredstava, a za cilj ima kreiranje mnoštvo kvadrata u vidu stanova koji se mogu lako prodati, međutim postoje i investitori koji ne želi brzu zaradu već žele kvalitet pre kvantiteta.

U tom začaranom krugu postoje arhitekte koje slušaju investitore bez obzira da li su te njihove želje etične sa strane arhitektonske prakse ili ne, i oni drugi arhitekti koji ne žele da projektuju objekte po svaku cenu.

S druge strane, kada se radi o manjim, porodičnim kućama, kao i o projektima enterijera, tu možemo videti veoma dobre primere iz prakse.
Tako da zaključak bi bio da imamo dosta nekvalitetnih novoprojektovanih stambenih zgrada, a među njima nekoliko veoma kvalitetnih projekata kuća i enterijera.

Osnovna škola Bratstvo / foto: Semir Turković

Osnovna škola Bratstvo / foto: Semir Turković

KAKO BISTE UPOREDILI ARHITEKTURU U NOVOG PAZARA SA ARHITEKTUROM OSTATKA SRBIJE, PO ČEMU SE ONA RAZLIKUJE?

U suštini ako bismo gledali na arhitekturu grada koja je nastala u u zadnjih desetak godina, onda Novi Pazar sa svojom arhitekturom ne bi odstupao puno od ostatka Srbije. Međutim, jedan momenat koji razlikuje Novi Pazar od ostatka Srbije jeste bogata istorija i dosta sačuvanih objekata koji i dan danas odolevaju zubu vremena. Kada na to dodamo novoizgrađene objekte, onda dobijemo raznovrsnu sliku grada koja na neki način ima svoju autentičnost i različitost u odnosu na ostatak Srbije.

Nisu samo istorijski objekti zaslužni za drugačiju sliku grada, već i ljudi koji žive u njemu. Specifičnost Novog Pazara bi bila ta što je to multikulturalni grad gde se prepliću mnoge religije, pa ćemo verovatno više nego bilo gde u Srbiji videti da na samo nekoliko stotina metara se prepliću ezani (poziv za molitvu u džamijama) i crkvena zvona.

To bogatstvo različitosti jeste i najveći adut Novog Pazara, gde preplitanje različitih arhitektura bilo one sakralne ili one druge, čini sliku grada drugačijom i možemo slobodno reći bogatijom od drugih gradova u Srbiji.

DA LI VI LIČNO PRIMEĆUJETE NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV? (MISLIMO NA UPOTREBU KVALITETNIH MATERIJALA, SVEST O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI…)

Ako bismo želeli da gledamo na svet kroz ružičaste naočare onda bismo mogli da se složimo da postoji boljitak u građevinskom sektoru, ali realnost je nažalost drugačija. Postoji dosta loših pojava koje su se dogodile na planu arhitekture u Srbiji poslednjih godina, pa čovek ne može biti ni previše optimističan po pitanju neke budućnosti što se tiče građevina. Međutim, ako želimo da ipak budemo optimisti, da se otrgnemo letargičnosti i ovom „ludom vremenu“, onda ćemo ipak naći taj tračak nade da postoji ipak napredak u građevinskom sektoru i da ima ljudi (investitora) koji žele da sarađuju sa arhitektama i da prave kvalitetne objekte.

Konkretno, na planu Novog Pazara, postoje investitori i arhitekte koji kreiraju objekte kvalitetnije od ostalih, koji su shvatili šta znači energetska efikasnost, i koji su shvatili da kvalitetnom gradnjom čine ne samo drugima uslugu već i sebi.

Nadam se da će u budućnosti svest o energetskoj efikasnosti postati trend i da će se investitori utrkivati u tome čiji objekti će biti bolji i kvalitetniji.

KOLIKO JE DIGITALIZACIJA PROMENILA GRADNJU I KOLIKO SU VAŠI KLIJENTI UPOZNATI SA PREDNOSTIMA „PAMETNE KUĆE“?

U Novom Pazaru, verujem da postoji tek par objekata koji se mogu pohvaliti da imaju svojstvo „pametni“. Uglavnom, investitori koji žive na Zapadu i koji su videli prednost takvih objekata, zažele da nešto tako praktično, inovativno i korisno vide i u objektima koji se nalaze u Novom Pazaru. Opet ostaje nada da će sve više takvih objekata biti u budućnosti. Što se tiče digitalizacije, ona je svakako poželjna i u mnogome je pomogla građevinskom sektoru.

Nekada za komplikovane projekte, ponajviše za rekonstrukcije starih objekata je bilo potrebno mnogo vremena i truda da bi se isti mogli uopšte isprojektovati. Danas dolaskom tehnologije, pametnih kamera koje mogu snimiti i izmeriti objekte veoma brzo, zatim pomoću BIM tehnologije olakšano je i samo projektovanje i koordinacija između inženjera. Mlade arhitekte i ostali inženjeri na taj način traže svoje mesto u građevinarstvu gde svako može biti profesionalac u svojoj oblasti. Na taj način verujem da ćemo tek u vremenima koja dolaze videti i osetiti olakšice koje nam može doneti digitalizacija a samim tim i implementacija istih u projektovanju.

Konkurs letnje bašte Kulturnog centra u Novom Pazaru. Render by ARSA

Konkurs letnje bašte Kulturnog centra u Novom Pazaru. Render by ARSA

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE PROJEKTE?

Pri projektovanju se uvek trudimo da damo svoj maksimum, tako da je izbor materijala veoma bitan segment u celom procesu, jer od samog izbora materijala zavisi koliko će projekat biti kvalitetan na kraju.

Zato smo kroz ovih pet godina postojanja našeg studija stekli neke od partnera koji nam pomažu da ugradimo najkvalitetnije materijale u projekte koje radimo.

Često dolazi do konsultacija i do prihvatanja od strane investitora kada im ponudimo kvalitetniji materijal, dok s druge strane imamo i primere kada je investitore teže ubediti da je izbor materijala koje im nudimo zaista isplativ na duže staze, a da će istovremeno biti i moderan i savremen i u daljoj budućnosti.

Na taj način izbegavamo da kreiramo enterijere ili fasade objekata materijalima koji će ostati duži vremenski period na tim objektima, a koji će možda za godinu ili dve već biti prošlost i totalno van savremenih tokova u arhitekturi, a što je najgore što su takvi materijali nekvalitetni i zahtevaju česte korekcije i dodatne troškove. S toga se trudimo uvek da budemo u koraku sa vremenom, jer arhitektura je spora umetnost, vi dok već izvodite objekat moda i stilovi se menjaju, tako da uvek morate da budete svesni te činjenice o arhitekturi kao jednom mediju koji je dosta sporiji od ostalih grana umetnosti. Zato je prava „umetnost“ uspeti sve te faktore da objedinite i kreirate objekat koji će biti kvalitetan, sa kvalitetnim i dugotrajnim materijalima, da se pritom svidi i investitoru ali i da bude arhitektonski prihvatljiv.

ŠTA ZAMERATE INVESTITORIMA U VAŠEM GRADU, ILI PAK MISLITE DA ZASLUŽUJU POHVALE?

Postoje različiti tipovi investitora u Novom Pazaru, uostalom kao i u drugim mestima u Srbiji. Imate one koji će gledati samo profit, drugi će gledati da odrade nešto na svoju ruku što će ih ispunjavati, i imate one koji su spremni da saslušaju arhitekte i sa kojima je zadovoljstvo raditi. Najveća zamerka investitorima bi bila ta što ne uspevaju da sagledaju širu sliku kada su u pitanju investicije, bilo to kuće ili stambenog objekta.
Najviše razumevanja čini mi se da imaju investitori kada se radi projektovanje enterijera. Tu postoji najviše fleksibilnosti i poverenja u arhitektu.

Zameram i kolegama arhitektama koji u strahu da ne izgube investitora ne ulažu napor da promene neku njegovu želju koja nije baš najbolja kako za kvalitet same arhitekture, tako i za njega samog.

Najbolje je kada postoji obostrana saradnja i kada je investitor spreman da popusti arhitekti i posluša ga u vezi nekog stručnog saveta, ali isto tako i kada postoji spremnost arhitekte da sluša investitora i razume njegove želje u vezi sa projektom.

Most preko reke Vrbak, Banja Luka / render by ARSA

Most preko reke Vrbak, Banja Luka / render by ARSA

U VEĆINI GRADOVA U SRBIJI TRENUTNO JE VEĆA POTRAŽNJA NEGO PONUDA STAMBENOM PROSTORA. DA LI NOVI PAZAR ODOLEVA IZAZOVIMA? KO SU KUPCI I KOJA JE CENE KVADRATNOG METRA STANA?

Novi Pazar je trenutno koliko znamo pored Beograda, Novog Sada i Niša jedan od gradova sa najvećom graditeljskom ekspanzijom. Svedoci smo da zgrade enormnom brzinom niču na svakom koraku. Takva situacija je realna jer postoji ogromna potražnja za stanovima.

Međutim, loša situacija je što su takve zgrade često urbanistički diskutabilne i što je pitanje da li infrastruktura grada može da podnese takvu ekspanziju novih stambenih objekata koji se grade. Takođe, još jedna stvar koja je karakteristična za Novi Pazar, ne znamo da li je to slučaj u drugim gradovima Srbije, jeste ta što je većina tih stanova koji su izgrađeni prazna, a njihovi vlasnici su u inostranim zemljama.

Tako da je trenutno velika potražnja stanova od strane investitora iz našeg grada koji žive u zapadnim zemljama, a ako u tim novoizgrađenim stanovima ipak neko stanuje onda su to ljudi iz Novog Pazara koji su u statusu podstanara.

Cene kvadrata stanova nisu uopšte prihvatljive za standard ljudi koji žive u Novom Pazaru, posebno kako su cene građevinskih materijala u poslednje vreme skočile tako su i cene kvadrata stanova postale veće.

Tako da je na taj način i logično što kupci tih nekretnina mogu biti jedino ljudi koji žive i rade na zapadu a vrlo retko ljudi koji žive u Novom Pazaru.

KOJI PROJEKAT NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? I DA LI UOPŠTE MOŽE BITI JEDAN PROJEKAT ILI JE TO NEKOLIKO?

Kada smo osnivali arhitektonski studio ARSA imali smo na umu dve stvari, jedna je da želimo da stvaramo projekte koji će biti inovativni, a druga da ćemo u tom procesu želeti da damo svoj maksimum i da sarađujemo sa više arhitekata, dizajnera… Tako da vođeni tom filozofijom do sada je prošlo više od deset ljudi kroz naš studio i svi projekti koji su do sada urađeni su posebni na svoj način. S obzirom da je kroz naše projekte uvek bilo uključeno više arhitekata tako su i svi objekti specifični sami za sebe, i ne postoji neki određen stil u kojem bi se ARSINI projekti mogli svrstati. Uvek smo težili da u procesu projektovanja bude više ideja i da učešće uzmi i studenti. Tako su studenti vrlo često kod nas jer svake godine organizujemo dodelu stipendija, gde studenti imaju pored novčane nadoknade i mogućnost da rade zajedno sa nama na raznim projektima.

Konkurs Novi savski trg. Render by ARSA

Konkurs Novi savski trg. Render by ARSA

Projekte koje bismo izdvojili bi bili projekti koji su dobili i pozitivne kritike stručnih ljudi a to su uglavnom konkursi koje često radimo. Neki od njih su:
Projekat Savskog trga u Beogradu, gde smo kao jedini studio iz zemlje dobili jednu od nagrada, a to je bilo četvrto mesto;
Projekat letnje bašte Kulturnog centra u Novom Pazaru, gde smo uzeli prvo mesto;
Zatim projekat na kojem smo uzeli drugo mesto – projekat Pasaža Kulturnog centra i mnogi drugi konkursi na kojima smo učestvovali a koji su nagrađeni pohvalama ili posebnim priznanjima.

Konkurs pasaža kulturnog centra u Novom Pazaru. Render by ARSA

Konkurs pasaža kulturnog centra u Novom Pazaru. Render by ARSA

Među svim tim projektima posebno mesto u našem arhitektonskom kredou čini i projekat mosta preko reke Vrbas u Banja Luci, na kojem smo učestovali sa našim profesorom arhitektom Mihailom Lujakom, koji danas živi i radi kao arhitekta za ugrožena naselja u zemljama Bliskog Istoka. Takođe, među svim tim projektima izdvojili bismo i projekte rekonstrukcija škola koje smo radili u saradnji sa kolegama iz Novog Sada, kao i projekte nekolicine enterijera u našem gradu koji su izvedeni veoma uspešno. Među svima njima bismo i izdvojili projekat zgrade za osobe sa posebnim potrebama u okviru konkursa LAFARGE HOLCIM AWARDS, kao jedan od prvih naših konkursa i projekata koje smo radili u okviru našeg studija.

LAFARGE HOLCIM AWARDS KONKURS. Objekat namenjen osobama sa posebnim potrebama kao i starim licima.  Render by ARSA

LAFARGE HOLCIM AWARDS KONKURS. Objekat namenjen osobama sa posebnim potrebama kao i starim licima.
Render by ARSA

KOJI SU VAŠI PLANOVI ZA BUDUĆNOST?

Kao arhitekte stalno i iznova planiramo buduće korake, u tom procesu pokušavamo da analiziramo nas kao tim i naš rad u prethodnom periodu i kreiramo planove za budućnost, kako bismo bili što uspešniji i bolji u narednom periodu. Pored ARSA architecture, u okviru našeg studija postoje još i ARSA Fondation, koja se bavi stipendiranjem studenata, kao i ARSA furniture, koja se bavi izradom nameštaja kako bismo mogli našim klijentima pored projekata enterijera da pružimo i izvođenje istog.

Pored toga, već duže vreme radimo i sarađujemo sa kolegama na projektima u inostranstvu, nedavno smo i oformili kancelariju u Berlinu, gde nudimo usluge projektovanja i izvođenja enterijera za nemačko tržište.

Naši planovi za budućnost su da pored projekata koje radimo u našoj zemlji, kao i projekata koje radimo u inostranstvu, svoj uticaj proširimo još dalje, u želji da sarađujemo sa još novih partnera i pokažemo mladim kolegama koje tek treba da uđu u svet arhitekture da je sve moguće ako imate želju, kvalitetnu ideju i strast za uspehom.

Na kraju, poruka bi bila da je u arhitekturi, kao i u životu sve moguće, ako volite i verujete u to što radite.

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement

Izdvajamo

Popularno