Connect with us

Novosti

REČ STRUČNJAKA: Pravilna termička izolacija objekta štedi energiju i čuva životnu sredinu

Objavljeno

:

Za časopis „GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori Sava Milošević, master inž. arhitekture u kompaniji Austrotherm d.o.o.

Sava Milošević, master inž. arhitekture

Zašto izolovati? Odgovor je jednostavan. Zato što se kvalitetna termoizolacija „od podruma do krova“ uvek isplati. Širom Evrope, ali i u Srbiji punih 20 godina, sinonim za kvalitetne termoizolacione proizvode svakako su proizvodi marke „Austrotherm“. Kvalitetni termoizolacioni materijali ovog brenda imaju široku primenu u visokogradnji, ali i niskogradnji. Doprinose uštedi energije, odnosno energetskoj efikasnosti.

I veoma je ohrabrujuće što se i kod nas u Srbiji, kao i u Evropi, u poslednje vreme sve češće spominje termin „energetske efikasnosti“ koji podrazumeva ekonomičan način korišćenja i potrošnje energije, a ujedno i umanjenje energetskih troškova.

Mnogo pitanja stiže na našu redakciju upravo u vezi izolacije objekata, energetske efikasnosti, uštede energije, pasivne kuće,… Pokucali smo na vrata kome drugom nego Savi Milošević, master inženjeru arhitekture koji punih 15 godina radi u kompaniji Austrotherm d.o.o. Sava se od svog dolaska pa do dan danas bavi konsultantskom delatnošću i pruža tehničku podršku vezanu za pravilnu primenu i ugradnju proizvoda Austrotherm.

Koliko termoizolacija zaista može da smanji troškove energije u kući?

Termoizolacija itekako doprinosi uštedi energije. Investicija u ugradnju kvalitetne termoizolacije praktično isplaćuje samu sebe tokom vremena – kroz redukovane mesečne novčane troškove za potrošenu, tj. iskorišćenu energiju. U jednom trenutku se dolazi do toga da je investicija otplaćena u potpunosti, a vi posedujete objekat koji će i ubuduće, svakog narednog meseca i dalje ostvarivati značajne energetske, a samim tim i finansijske uštede. Sve te uštede su maksimalne ukoliko se pri termičkoj izolaciji vodi računa da se spreči prolaz toplote ili hladnoće, u zavisnosti od godišnjeg doba (s obzirom da termoizolacija postaje sve bitnija i tokom vrelih letnjih perioda), kroz sve konstruktivne delove objekta, kao što su podovi, zidovi ili plafoni. Izborom kvalitetnih termoizolacionih materijala, dovoljnih debljina, ali i pravilnim postavljanjem tj. ugradnjom termoizolacije postignemo značajne uštede energije, ali najdirektnije i novca.

Koja je razlika između fasadnog stiropora bele i grafit boje i da li postoje neke pozicije gde se više preporučuje jedan ili drugi?

Standardni fasadni stiropor se razlikuje od tzv. „grafitnog fasadnog stiropora“ najpre po boji, što prvo upada u oči svakog posmatrača. Prvi stiropor je bele, a drugi je, zbog postojanja primesa grafita u njemu, tamno sive boje. Čestice grafita putem refleksije, po sistemu „ogledala“, doprinose jačem intezitetu odbijanja prolaza toplote, pa usled toga tamno sivi stiropor namenjen za primenu na fasadi ima za oko 20% bolje termoizolacione karakteristike nego beli stiropor iste klase (takođe fasadni). Iz navedenog možemo izvući zaključak da se tamno sivi stiropor može primeniti svuda gde i beli, a najveći „adut“ za njegovu primenu je u situacijama kada sa tanjim slojem fasadne termoizolacije želite da postignete veći efekat. To je često slučaj u gradskim, urbanim područjima, gde je manjak rasploživog prostora u odnosu na susedne, komšijske objekte i gde bi svako značajnije „debljanje“ objektnog gabarita bilo problematično.

Vlada mišljenje da dobro izolovan objekat štedi račun za grejanje, ali se retko gde spominje da se štedi i leti na energiji za hlađenje. Da li je istina da leti, možda čak, potrošimo i više energije da bi ohladili prostor, nego zimi da bi zagrejali?

Zahvaljujem se na ovako formulisanom pitanju. Odgovor na njega sam već „načeo“ u odgovoru na vaše prvo pitanje. Činjenica je da smo već godinama, pa i decenijama, svedoci globalnog zagrevanja Zemlje i njenog atmosferskog omotača. Usled toga imamo danas i na Balkanu redovnu pojavu vrelih letnjih perioda u kojima temperature od oko 40°C uopšte više nisu retkost, pa čak i u neprekidnom trajanju od više sedmica, tokom jula i/ili avgusta meseca! Nemojmo smetnuti sa uma da klima uređaji troše električnu energiju koja je (iako je u Srbiji još uvek jeftinija nego li u regionu, a posebno u Evropi) skuplja od drugih energenata (gas, ugalj, drvo) koji se zimi, češće nego struja, koriste za zagrevanje prostora. Potrošnja energije je svakako ekstremna u neizolovanim objektima (ima ih u Srbiji, po nekim grubim procenama, i dalje oko 400.000!), bez obzira da li se ti objekti zagrevaju ili hlade, ali su leti veći novčani izdaci za potrošenu energetsku jedinicu.

Foto: Austrotherm / AF PLUS – sivi grafitni EPS odbija toplotu emitovanu zračenjem

Sve nas zanimaju konkretni podaci ili cifre koliko se tačno uštedi na kući od 120-150 kvadratnih metara kada se uradi kvalitetna termoizolacija. Da li imate taj podatak?

Daću Vam primer dvoetažne kuće stambene površine oko 150 m², sa prosečnom površinom fasade od oko 200 m²:
Izrada kontaktne termo fasade, sa stiroporom kao termičkom izolacijom, idealne debljine od 12 cm koju preporučujemo (naravno da svaka još veća debljina termičkog sloja donosi samo dodatne pogodnosti!) i završnim materijalima srednjeg kvaliteta, košta otprilike 25 €/m², odnosno na uzornom objektu ukupno 5.000 €.

Na ovakvom objektu se kroz jednu potpuno neizolovanu fasadu godišnje potroši oko 15.000 kWh energije, dok sa pomenutom ugrađenom termoizolacijom imamo potrošnju energije od oko 2.500 kWh, što je 6 puta manje! Prevedeno u novčani izdatak, ako uzmemo električnu energiju kao energent, imamo odnos otprilike 1.200 € / 200 €.

Iz ovoga proizilazi da je period potpune amortizacije troškova investicije 5 godina, pri čemu je potpuno realno očekivati da će on biti i kraći, jer moramo biti svesni situacije na globalnom energetskom tržištu, na kojem je sve manje raspoloživih energetskih resursa, pa možemo ubuduće očekivati samo dalja poskupljenja svih vrsta energenata.

Koji vaš proizvod najčešće preporučujete investitorima u stanogradnji, a koji privatnim licima za izolovanje porodičnih kuća?

Ne pravimo razliku kada je u pitanju termoizolacija individualnih stambemih objekata u odnosu na kolektivno stanovanje. Cilj je uvek isti – živeti i stanovati u kvalitetno termički izolovanim objektima.

U zavisnosti od pozicije na objektu, iz asortimana naših proizvoda za fasadu preporučujemo fasadne stiropore Austrotherm EPS AF (beli) ili Austrotherm EPS AF PLUS (sivi, sa primesama grafita), za konstruktivne delove objekta koji su izloženi dejstvu vlage i/ili značajnim pritisnim opterećenjima (temelji, spoljni podrumski zidovi, sokle, ravni krovovi) preporučujemo ploče Austrotherm XPS TOP (ploče od ekstrudiranog polistirena, u više klasa), dok za izolaciju u podovima preporučujemo naše stiroporne ploče Austrotherm EPS A100, A120 ili A150. Ove poslednje mogu svoju primenu naći i u ravnim krovovima, kao jeftinija alternativa XPS-pločama. I ne samo to, u nekim slučajevima mogu čak oba tipa ploča (napr. Austrotherm XPS TOP 30 i Austrotherm EPS A150) da se primenjuju istovremeno na ravnim krovovima – onda kada kao donji sloj termike postavljate XPS-ploču, a krovni nagib formirate iznad nje, uz pomoć koso sečenih elemenata izrađenih od stiropora klase A150, u zadatom nagibu (po pravilu od 1% do 2%).

Foto: Austrotherm / XPS i EPS – formiranje nagiba na ravnom krovu uz pomoć EPS

Da li se po tražnji vaših kvalitetnih rešenja i vama čini da se kvalitet gradnje u Srbiji povećao?

To je nesumnjivo slučaj. Mi konstantno pratimo objekte u izgradnji, posebno javne i velike projekte u visokogradnji. Stavljajući, logično, glavni akcent na termoizolaciju, primećujemo da se u projektnoj dokumentaciji sve češće propisuju tzv. „U-vrednosti“ (koeficijenti prolaza toplote) termoizolacije za sve konstruktivne delove objekata koji su ostvarivi samo sa kvalitetnijim termoizolacionim materijalima, u dovoljnim debljinama slojeva. Primećujemo i u razgovoru sa našim partnerima, pre svega trgovcima termoizolacionim materijalima koji su nosioci svakodnevne prodaje naših proizvoda na tržištu, da krajnji kupci sve češće traže naprimer fasadni stiropor debljine 10 cm, 12 cm ili čak 15 cm. To pre deset ili petnaest godina nije bio slučaj. Kvalitet gradnje se i generalno posmatrano povećao, a u prilog tome govori i podatak o značajnom porastu cena nekretnina – pre svega u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu ili Subotici, dakle u najvećim gradovima u Republici Srbiji.

Foto: Austrotherm / AF PLUS – postavljanje

Često se raspravlja o tome koja je najbolja, neophodna ili optimalna debljina termoizolacije. Sva tri izraza daju verovatno različite odgovore?

Adekvatna debljina termoizolacione ploče zavisi od njenog materijala (u našem slučaju da li je u pitanju EPS- ili XPS-ploča), zatim od toga o kom tipu / klasi ploče se radi, ali i od nameravanog mesta ugradnje.

Ako govorimo o podnim konstrukcijama, tu se po pravilu ugrađuju najmanje debljine termoizolacije, jer su visine podnih konstrukcija ograničene, pre svega zbog celokupno raspoloživih etažnih visina. Nije zanemarljiv ni podatak da se u podove sve češće ugrađuje i podna zvučna izolacija (mi imamo i takvu ploču, Austrotherm EPS T650), uz termoizolacionu ploču, što još više ograničava debljinu termoizolacije. Recimo da termoizolacija u podovima iznosi po pravilu između 2 cm i 5 cm.

Kao perimetarna izolacija (izolacija spoljnih podrumskih zidova) se koriste naše ružičaste XPS-ploče, a debljine koje se u praksi ugrađuju variraju najčešće između 2 cm i 10 cm.

Na fasade se u Srbiji uglavnom ugrađuju fasadni stiropori debljine od 5 cm do 12 cm, pri čemu mi preporučujemo da se biraju što veće debljine. Nije retkost da se danas ugrađuju ploče debljina 15 cm ili čak 20 cm, a to posebno čine ljudi koji žive i rade u inostranstvu, investirajući u svoje kuće koje grade u Srbiji, s obzirom da su takve debljine standard npr. u jednoj Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj.
Na ravnim krovovima preporučujemo debljinu termoizolacije od minimum 20 cm, a sve češće se u praksi susrećemo i sa debljinama od 25 ili 30 cm.

Generalno kada je termoizolacija u pitanju važi moto „što deblje, to bolje“. Uvećanje debljine termoizolacije prouzrokuje dodatne troškove samo za istu, ali ne i za sve ostale završne materijale koji se „nastavljaju“ na termoizolaciju, kao ni za samo izvođenje radove (za „ruke“). Termoizolacioni materijal je pritom po pravilu jeftiniji od završnih materijala, pa sve to čini udebljanje termoizolacionog sloja još poželjnijim i u praksi ostvarivljijim.

Foto: Austrotherm / T650 – postavljanje sa ivičnom trakom

Koliko se kod nas primenjuje podna izolacija i zašto je toliko važna?

Podna izolacija je neizostavni deo sistema termoizolacije, bez obzira da li je reč o podu „na zemlji“ (na terenu), ili govorimo o negrejanom prostoru (npr. negrejani podrum). Kada govorimo o temeljnoj ploči, jer i to je podna konstrukcija, često se termička izolacija postavlja istovremeno i na samoj ploči, a i ispod nje – zbog prisustva vlage u zemlji koristimo po pravilu ružičaste ploče Austrotherm XPS TOP. Time se sprečava pojava tzv. „hladnih mostova“ na spojevima ploče i zidova. Pojam „podne izolacije“ obuhvata ne samo termičku, već i zvučnu izolaciju koju sam već pomenuo. Ovaj tip izolacije (Austrotherm EPS T650) redukuje tzv. udarnu buku, onu koju prouzrokuju mehanički udari.

Sve više se priča o “pasivnim kućama”. Koji od vaših proizvoda se najviše koriste za gradnju ovakvih objekata, iako znamo da ih je jako malo, barem kod nas.

U tzv. „pasivnim kućama“ u kojima se potrošnja energije redukuje i do 90% (!) u odnosu na standardno termički izolovane objekte, koriste se izuzetno jaki (debeli) termoizolacioni slojevi. Na takvim objektima debljine termoizolacije iznose od 20 cm do čak 40 cm, u zavisnosti o kom konstruktivnom delu objekta je reč. Zbog svojih karakteristika, ovde se na fasadama preporučuje sivi stiropor sa grafitom (Austrotherm EPS AF PLUS), a na ostalim pozicijama ili Austrotherm XPS TOP (u svim klasama), ili najtvrđi podni stiropori Austrotherm EPS A120 i Austrotherm EPS A150. Mora se ipak reći da kod pasivnih kuća značajnu ulogu, osim kvalitetne termoizolacije, igraju i kvalitet ugrađene stolarije (prozori i vrata), kao i kvalitet ugrađenog sistema za razmenu vazduha. Za one koji ne znaju, pasivne kuće su objekti koji uopšte nemaju grejna tela (!), a opet funkcionišu tako da se u njima, ukoliko su kvalitetno izvedeni, može bez problema i vrlo zdravo živeti, stanovati i raditi.

AF PLUS

Foto: Austrotherm / AF PLUS – postavljanje

Pitanja čitalaca

Živimo u zgradi u kojoj nije urađena izolacija na bočnoj strani. Hteli bismo da postavimo termoizolaciju u sobi sa unutrašnje strane zida koji se nalazi na istočnoj strani zgrade u Novom Sadu. Šta nam preporučujete?

Kako sam shvatio, nije izolovan ceo bočni tzv. kalkanski zid. Najpre Vam savetujem da se dogovorite sa svim stanarima, da uradite kontaktnu fasadu na celoj površini sa fasadnim stiroporom (npr. Austrotherm EPS AF), debljine 12 cm. Kako su svi stanari u problemu, tako biste trajno rešili problem u svim stanovima zgrade. Ukoliko je dogovor stanara nemoguć, uradite termoizolaciju sa unutrašnje strane samo na toj strani stana, tj. zidove koji su na kalkanu. Možete zalepiti Austrotherm XPS TOP P, našu ploču od ekstrudirang polistirena. Dodatna oznaka „P“ (nemačka skraćenica za „präge“ = hrapavo) simbolizuje hrapavu površinsku strukturu te ploče, povoljnu da na nju kao takvu nanesete lepak, mrežicu, zatim je pregletujete i da kao završnu obradu okrečite zid. Preporučujemo debljinu ploče od 3 cm. Na taj način ćete svakako „utopliti“ tu stranu sobe gde ste imali velike gubitke, a u isto vreme nećete izgubiti previše korisnog prostora u unutrašnjosti te granične prostorije.

Planiramo da gradimo drvenu vikendicu na Fruškoj gori. Kako da termički izolujemo vikendicu? Šta je najbolje za drvenu konstrukciju?

Za termoizolaciju vaše vikendice, kako shvatam u pitanju je brvnara, najbolje je da u „sendvič“ zidu koji je spoljni (fasadni) postavite stiropor. Koristite naš standardni fasadni beli stiropor (Austrotherm EPS AF), ili onaj sivi sa primesama grafita (Austrotherm EPS AF PLUS). Izolaciju postavite između konstruktivnog dela zida (verovatno imate drvene poluoblice) i unutrašnje završne obrade zida (to je najčešće lamperija). Između te završne obrade lamperije i stiropora treba postaviti pvc foliju u vidu parne brane, kako biste sprečili ulazak pare u termoizolaciju, jer joj se tako narušava funkcija. Sve ovo, istim redosledom, postavite i u krovu – termoizolaciju tu postavljate između krovnih rogova.

XPS - ravan krov

Foto: Austrotherm / XPS ravan krov

Kako da rešim problem buđi u potkrovlju, koje se nalazi ispod ravnog krova sa betonskom pločom?

Postoje dva načina da rešite problem:
Prvi je da se uradi kompletna rekonstrukcija ravnog krova i da se postavi dovoljna debljina termoizolacije (po novom Pravilniku, debljina je do 30 cm i to npr. Austrotherm XPS TOP 30, ili neki od tvrdih stiropora kao što su Austrotherm EPS A120 ili A150), pošto se nekad na ravnim krovovima, pre 50 godina, nije stavljala propisna debljina termoizolacije, već se samo obraćala pažnja na hidroizolaciju.
Drugi način je da delove gde se javlja buđ očistite, operete, osušite i da na njih zalepite ploču Austrotherm XPS TOP P, minimalne debljine 3 cm, pa preko nje postavite sloj lepka sa mrežicom, pregletujete i prekrečite. Tako ste sprečili pojavu „hladnog mosta“ i prodor hladnoće koji je u kombinaciji sa toplim vazduhom stvarao kondenz, a to je prouzrokovalo nastanak buđi.

U planu nam je renoviranje stana koji se nalazi u prizemlju zgrade. Ideja je da u celom stanu na podove postavimo keramičke pločice. Šta nam savetujete za podnu termoizolaciju?

Ukoliko je stan u prizemlju na terenu, znači na zemlji, tada preko cele površine, a ispod betonske košuljice, postavite ružičasti Austrotherm XPS TOP 30 kao termoizolaciju. Ako stan nije na terenu, tj. ako je ispod tog prizemlja npr. neki negrejani podrum, tada možete za termoizolaciju, opet ispod košuljice, da koristite podni stiropor Austrotherm EPS A100, u debljini koju vam dozvoljava raspoloživi prostor, ali ta debljina ne bi trebalo da bude manja od 3 cm.

Da li je tačno da svi izolacioni materijali pri njihovom korišćenju na objektima štede višestruko više energije od one energije koja je potrebna za proizvodnju tih materijala?

Ovo je jedna tema čija bi detaljna obrada zahtevala puno vremena i prostora kojeg mi ovde nemamo. Odgovor je svakako potvrdan, uz dodatnu, nama veoma važnu napomenu da je stiropor materijal koji dokazano ima bolji energetski bilans (upravo to što vi pominjete u svom pitanju) nego bilo koja druga vrsta termoizolacionih materijala koji se još koriste u praksi! Predlažem redakciji časopisa „GRENEF“ da se u nekom od narednih brojeva časopisa odvoji poseban i dovoljno velik prostor kojeg bi naša kuća iskoristila da detaljno iznese ovu problematiku i naše viđenje na nju.

Da li termoizolacione vrednosti materijala koji je ugrađen vremenom gube na karakteristikama?

Nipošto. Apslutna je zabluda da stiropor gubi vremenom neke od svojih brojnih pozitivnih karakteristika. Naravno, od enormne je važnosti da se kvalitetna termoizolacija kvalitetno i ugradi i tek tada je postignut maksimalno pozitivan efekt. Na taj način ni sam stiropor neće biti izložen nekom fizičkom oštećenju, kao ni agresivnom delovanju neke štetne hemijske supstance.

AUSTROTHERM d.o.o.
predstavništvo za Beograd
(kancelarija za marketinško-tehničku podršku)
Arčibalda Rajsa 27, 11030 Beograd
T. +381 11 2369 280
office-beograd@austrotherm.rs
www.austrotherm.rs

 

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno