Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Vranje: Muzika i arhitektura

ARHITEKTA JEDNOG GRADA
Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori Neboj┼ía Despotovi─ç

MUZIKA i ARHITEKTURA ÔÇô Najplemenitija dostignu─ça civilizacije

Kada pomenemo Vranje najve─çi broj nas koji nismo iz tog kraja imamo par asocijacija ÔÇô Bora Stankovi─ç, most ljubavi, igra, truba─Źi…. I ovo nije slu─Źajno. Sve ovo zaista jeste deo Vranjske kulture, tradicije i obi─Źaja. Ono ┼íto je karakteristi─Źno za Vranje je ─Źinjenica da su oni zaista najdu┼żi vremenski period bili pod Turcima i da je upravo uticaj ovog naroda ne┼íto ┼íto je najvidljivije u svim segmentima.

Uostalom, pisac Bora Stankovi─ç, ina─Źe rodom iz ovog kraja, najbolje je re─Źima i oslikao i kraj i ljude i obi─Źaje. Kada se sa knji┼żevnosti prebacimo na arhitekturu, nema neke velike su┼ítinske razlike. Turske odnosno Otomanske gra─Ĺevine bile bi siguran odabir koji bi bio ponu─Ĺen svakom turisti koji ┼żeli da zna ┼íta je to ┼íto Vranje ─Źini onim ┼íto jeste. Tako Otomanski uticaj preovladava kada govorimo o Mostu ljubavi i legendi vezanoj za ovu gra─Ĺevinu, zatim Narodni muzej, tursko kupatilo…

Arhitekta Nebojša Despotović

Arhitekta Nebojša Despotović

Neboj┼ía Despotovi─ç – biografija
Ro─Ĺen sam u Vranju 30. aprila 1972. godine gde i zavr┼íavam osnovnu ┼íkolu ÔÇ×J.J. ZmajÔÇť, a kasnije i Gimnaziju ÔÇ×Bora Stankovi─çÔÇť. Upisujem studije arhitekture na skopskom univerzitetu u junu 1990. i nakon toga odlazim u JNA. Oktobra 1991. krenuo sam na studije. Prvu godinu sam zavr┼íio u Skoplju, a onda zbog raspada SFRJ nastavljam studije na Gra─Ĺevinsko-Arhitektonskom fakultetu u Pri┼ítini. Nisam gubio godine na studijama i apsolvirao sam 1996. godine, a diplomirao 15. decembra 1999. godine. U me─Ĺuvremenu dok je trajao apsolventski sta┼ż bavio sam se intenzivno muzikom, ali sam se i o┼żenio svojom suprugom Sanjom 1997. i, kao i ve─çina mojih prijatelja i sugra─Ĺana bio u─Źesnik nemilih doga─Ĺaja tokom NATO agresije.
Po─Źetkom 2000. upisujem poslediplomske studije na beogradskom univerzitetu, koje sam apsolvirao 2001. godine, ali ih nisam okon─Źao. Nakon diplomiranja radio sam prvo kao pripravnik u arhitektonskom birou ARH&, a nakon toga za nevladine organizacije Medicins Sans Frontieres i Belgian Red Cross. Od oktobra 2003. godine sa prijateljima Dimitrije Mladenovi─ç d.i.g. i Zoran Stojevi─ç d.i.a., osnivamo sopstveni projektni biro GRAD u kome jo┼í uvek radimo sva trojica. Otac sam dvoje dece, Predraga (22. avgust 2000.) i Eve (21. mart 2004.).

S OBZIROM DA JE VRANJE SPECIFI─îNO, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRA─ÉEVINU.
DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I O─îEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE VRANJE KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRA─ÉEVINI IM PRI─îATE?

Vranje jeste specifi─Źno, na┼żalost dosta toga smo ve─ç uspeli da bespovratno upropastimo u poslednjih 7 ili 8 decenija, tako da se taj specifi─Źan duh polako, ali sigurno gubio vremenom. Na sre─çu postoji objekat koji je specifi─Źan i za Vranje kao grad, a mo┼że se re─çi i za srpsko graditeljstvo. To je zgrada Na─Źelstva, koja je sagra─Ĺena po─Źetkom XX veka. Jedna je od retkih objekata kod nas zidana u srpsko-vizantiskom stilu, a da nije sakralna gra─Ĺevina, odnosno crkva ili neka njena priprata ili objekat u sastavu takvog kompleksa. To je definitivno po meni najlep┼ía gra─Ĺevina koja je sagra─Ĺena u Vranju i trebalo bi da budemo ponosni na nju.

Vranje, zgrada Na─Źelstva

Vranje, zgrada Na─Źelstva

DA LI VI LI─îNO PRIME─ćUJETE NAPREDAK U GRA─ÉEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Ovde na jugu se ne ose─ça toliko napredak u gra─Ĺevinarstvu. Ono ┼íto ose─çam najvi┼íe je da je ekonomski faktor daleko bitniji od svega ostalog bez obzira o kojoj kategoriji objekta se radilo, pa bili to i javni objekti ili objekti od zna─Źaja, ne samo individualni stambeni objekti ili tome sli─Źno.

┼áTA ZAMERATE INVESTITORIMA U VA┼áEM GRADU? ILI MISLITE DA ZASLU┼ŻUJU POHVALE?

Ovo mo┼że da bude nastavak prethodnog pitanjaÔÇŽ U principu sve je individualno od investitora do investitora i nema nekih strogih i nepisanih pravila, ono ┼íto jeste trenutno primetno je da je cena, itekako, najbitniji faktor. Jedinu stvar koju bih mo┼żda napomenuo vezano za ovo pitanje je da bi investitori ne samo u mom gradu, ve─ç bilo gde kod nas u Srbiji trebalo da imaju vi┼íe i poverenja i po┼ítovanja u svog projektanta u odnosu na svog izvo─Ĺaca dok se objekat gradi.

„U SRBIJI SE GRADI“ ÔÇô DA LI SE OVA TVRDNJA ODNOSI I NA VRANJE?

Mo┼że se re─çi da se odnosi i na Vranje, ima aktivnih gradilil┼íta, me─Ĺutim, to je toliko malo, da ne ka┼żem stidljivo u pore─Ĺenju sa ostatkom SrbijeÔÇŽ

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KA┼ŻETE NE┼áTO VI┼áE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VA┼á ARHITEKTONSKI KREDO?

Ne znam ┼íta bih posebno izdvojio jer ponosan sam na sve ┼íto smo uradili, moji prijatelji Zoran Stojevi─ç i Dimitrije Mladenovi─ç zajedno sa mnom, kao autorski tim pod imenom ÔÇ×GradÔÇť od 2003. godine do danas. Tokom tog perioda od realizovanih zna─Źajnijhih projekata naveo bih fabrike SANCH, GEOX, Top Sofa, zatim rekonstrukciju Pozori┼íta ÔÇ×Bora Stankovi─çÔÇť, kao i rekonstrukciju centralne pe┼ía─Źke zone, a od nerealizovanih projekata fabriku Zamber i kom- pletnu rekonstrukciju O┼á ÔÇ×Dositej Obradovi─çÔÇť.

Rekonstrukcija Pozori┼íta ÔÇ×Bora Stankovi─çÔÇť, Vranje

Rekonstrukcija Pozori┼íta ÔÇ×Bora Stankovi─çÔÇť, Vranje

VI STE ARHITEKTA-MUZIČAR I OVO JE ZAISTA ZANIMLJIV SPOJ. KOLIKO IMA ARHITEKTURE U VAŠOJ MUZICI, A KOLIKO MUZIKE U VAŠOJ ARHITEKTURI?

Ovo je pitanje koje mi ljudi kad saznaju za ovaj spoj ─Źesto postavljaju.

Ono ┼íto je zajedni─Źko u muzici i arhitekturi, tako─Ĺe je zajedni─Źko i u svim ostalim disciplinama u kojima je prisutno bilo koje stvarala┼ítvo, odnosno kreacija bez obzira kakav je na─Źin i stil izra┼żavanja. Za razliku od nekih drugih disciplina, muzika i arhitektura, ma koliko apstraktno delovalo, su veoma usko povezane, u neku ruku rekao bih ─Źak i paralelne. Za mene arhitektura je okamenjena muzika. Svi elementi koji su prisutni u muzici prisutni su i u arhitekturi – forma, kompozicija, ritmika, harmonija, pa ako ho─çemo i melodija, akcenat, dinamika, itd… Tako─Ĺe bih naglasio i uticaj na ─Źoveka koji imaju i muzika i arhitektura, koje zajedno mogu da se svrstaju slobodno u najplemenitija dostignu─ça ljudske civilizacije. Spomenuo bih i ono ┼íto i muzika i arhitektura nose sa sobom, odnosno u sebi pored svega ostalog, a to je jedan jasan i definisan identitet podneblja na kojem su nastajale, pa se zato i po muzici, a i po arhitekturi prepoznaju i pamte odre─Ĺeni narodi, regioni ili podneblja koji imaju jako izra┼żen i poseban identitet i oblikovno arhitektonski, kao i muzi─Źki.

Fabrika GEOX, Vranje

Fabrika GEOX, Vranje

DA LI JE LJUDIMA U VA┼áEM KRAJU CENA GLAVNA VODILJA KADA BIRAJU MATERIJALE ZA OBJEKTE ILI PRIME─ćUJETE DA SE SVE VI┼áE TRA┼ŻI KVALITET?

Na┼żalost jo┼í uvek je cena ta koja je najbitnija i koja jeste glavna vodilja u odabiru ne samo materijala koji ─çe biti primenjeni u objektu, ve─ç i kod odabira samog projektanta, kao i izvo─Ĺa─Źa radova kasnije. Naravno da postoje slu─Źajevi kad cena nije primarna i kad investitor i ┼żeli i mo┼że da ispo┼ítuje objekat po svim pitanjima, pa i po pitanju kvaliteta ugra─Ĺenih materijala.

KOLIKO LJUDI ZA KOJE GRADITE ZNAJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I U KOJOJ MERI SU SPREMNI DA DANAS ULO┼ŻE VI┼áE DA BI IM SE SUTRA VI┼áESTRUKO VRATILO?

Sve je ve─ça svest klijenata o energetskoj efikasnosti i investitori znaju da to nije bacanje novca u dugoro─Źnoj perspektivi. Pitanje je samo koliko je svaki investitor finansijski sposoban da ispo┼ítuje potrebe energetske efikasnosti objekta u trenutku gradnje, ili se to ostavlja za kasnije kao naredna fazaÔÇŽ

KOLIKO ARHITEKTA DANAS IMA UTICAJ NA SVEUKUPNU SLIKU GRADITELJSTVA U SRBIJI? DA LI JE INVESTITOR U TOM SMISLU STAVIO ARHITEKTU „U DRUGI PLAN“

Ne samo danas, ve─ç od kako je veka i sveta ipak je investitor taj koji finansira objekat, a ne arhitekta, osim ako ne projektuje i gradi za sebe objekat. Sada u ovom na┼íem savremenom dobu, gde je sve vi┼íe prisutno ubrzanje vi┼íe se ose─ça i taj ekonomski momenat. Na┼żalost to dovodi do toga da imamo sve vi┼íe primera, da citiram starijeg i cenjenog kolegu i sugra─Ĺanina g-din-a Mi─çu Stojanovi─ça, ÔÇťinvestitorske arhitektureÔÇŁ kako je on definisao taj pojam, a ja se kompletno sla┼żem i koristim istu formulaciju.

Bašta Doma Vojske

Bašta Doma Vojske, Vranje

BEZ OBZIRA NA EKONOMSKU SITUACIJU U ZEMLJI, VI STE OSTALI DA RADITE U SVOM GRADU. ŠTA BISTE REKLI NEKOM MLADOM ARHITEKTI KOJI TEK TREBA DA POČNE, ZAŠTO DA OSTANE OVDE?

Ovo je tako individualna odluka i kad je tako ja ne volim da dajem savete drugima, u redu je popri─Źati i razmeniti mi┼íljenja, ali ne i davati savete. Ako bih ba┼í morao da dam savet, ne bih savetovao mla─Ĺe kolege da ostaju ovde, jer se bojim da ─çe kako vreme odmi─Źe, a s obzirom i na globalne, kao i na ove na┼íe regionalne i lokalne tendencije, biti sve manje posla za arhitekte kod nas u Vranju i okru┼żenju, uop┼íte vezano za gra─Ĺevinarstvo u ovom kreativno-projektantskom delu, ve─ç da ─çe projekti dolaziti u paketu zajedno sa investicijama ili investitorima.