Connect with us

Građevina

Drvo na Filipinskom aerodromu doprinosi tradiciji i kulturi

Objavljeno

:

Dizajn terminala 2 na međunarodnom aerodromu Mactan Cebu vodio je Hong Kong studio Integrated Design Associates, uz podršku lokalne firme Budji Royal i industrijskog dizajnera Keneta Cobonpuea.

Nalazi se u gradu Lapu-Lapu u glavnom urbanom centru Metroa Cebu, a zgrada je namenjena za 12,5 miliona putničkih polazaka godišnje, uključujući turiste koji posećuju ostrva Visaian i druge turističke destinacije Filipina. „Prvi utisak za posetioce iz celog sveta, Terminal 2 je zamišljen kao tradicionalno i simbolično mesto na Filipinima – savršena sinteza i izražavanje njene tradicije, geografije i kulture“, objasnio je projektni tim.

Kontekstualne reference obiluju u celom dizajnu koji karakteriše upečatljiv spoljni oblik koji se sastoji od nekoliko lukova koji su dopunjeni talasastim metalnim krovom koji ima za cilj da se podseti na treperavu površinu okolnog okeana. Veliki lukovi od kojih se svaki prostire na oko 30 metara napravljeni su od specijalnog lepka i spojeni sa hiljadama manjih drvenih rebara kako bi se oblikovala skeletna struktura.

Filipini, aerodrom, drvo/ Foto: dezeen.com

Ovaj okvir smanjuje broj potrebnih kolona i stvara otvoren unutrašnji volumen, koji je ispunjen prirodnim dnevnim svetlom od strane zastakljenih odeljaka na oba kraja i prozorima koji se pokreću duž vrhova krova.

„Obloženi kostur lukova ostao je izložen na donjoj strani“, dodali su arhitekte, „što je rezultiralo u nedvosmislenom središnjem delu projekta – plafon krivolinijskih glulamskih greda koji izgledaju skoro kao katedrala u svom visokom kvalitetu, što u suštini ima za cilj da evocira trup čamca. “

Upotreba izloženog drveta u celom prostoru ima za cilj da doprinese atmosferi dobrodošlice za koju projektni tim tvrdi da karakteriše područje Filipina.

Deo teksta preveden sa stranice: www.dezeen.com

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Građevina

Nov koncept uređenja podrumskih prostorija – ACO Therm svetlosna okna

Objavljeno

:

Od

ACO Therm svetlosna okna

ACO svetlosna okna omogućavaju potpuno novi koncept u uređenju podrumskih prostorija. Zahvaljujući svojoj strukturi, beloj boji i priključku za vezivanje odvodne cevi, pružaju podrumskim prostorijama sigurnost, dovoljnu količinu svetlosti i lako održavanje. Različite varijante pokrivnih rešetki omogućavaju prelazak pešaka ili vozila preko svetlosnog okna.

Karakteristike proizvoda

  • Snažna i stabilna konstrukcija od polipropilena
  • Veliki izbor standardnih veličina.
  • Pokrivne rešetke za pešačke i vozne površine.
  • Odvodnjavanje površinskih voda iz okna preko sifona u najnižoj tački.
ACO Therm svetlosna okna

ACO Therm svetlosna okna

Prednosti proizvoda

ACO Therm svetlosna okna

ACO Therm svetlosna okna

  • Visoka refleksija svetlosti u unutrašnji prostor.
  • Naknadno povišenje visine uz pomoć elemenata za nadvišenje.
  • Odvođenje padavina putem sifonskog odvoda sa hvatačem lišća.
  • Visoka otpornost i strukturna stabilnost elemenata.
  • Montaža na hidroizolaciju, toplotnu izolaciju i pri visokom nivou podzemnih voda.

ACO građevinski elementi d.o.o.

ACO građevinski elementi d.o.o.

III Industrijska zona bb | 22314 Krnješevci, Stara Pazova
Tel: +381 22 811 580
Fax: +381 22 811 590
E-mail: aco@aco.rs
Web: www.aco.rs

Nastavi sa čitanjem

Građevina

Kako zakupci menjaju navike o poslovnim prostorima?

Objavljeno

:

Od

Poslovni objekat Roaming Group Beograd / Autori: Biro VIA d.o.o.

Razvoj kancelarijskog prostora u regionu bila je tema koja je okupila predstavnike jugoistočne Evrope na REBEC konferenciji u Beogradu i to predstavnike kompanija iz Hrvatske i Mađarske. Osvrt na prethodnu godinu pokazao je da je u pomenuti region uloženo ukupno 396 miliona evra u kancelarijski prostor.

„Prošla godina donela nam je poslovne prostore koji se grade za veliki broj stanara, jer velike kompanije danas traže upravo to. Blaga stagnacija primetna je u Sloveniji, za razliku od Srbije i Hrvatske“, rekao je Leonardo Zovko iz Regusa, Hrvatska, dok je njegova koleginica Mirta Ceranac Poljak iz M7 dodala da je sve veći akcenat na rekonstrukciji starih zgrada.

Hubert Abt iz kompanije New Work iz Budimpešte rekao je da se menja paradigma poslovnih prostora, kao i zahtevi, pa da je neophodno i promeniti način razmišljanja onih koji projektuju i grade objekte.

„Za nekoliko godina 20 odsto svih poslovnih prostora biće ‘flex office’ prostori, odnosno otvoreni prostori, koji osim dela za rad nude i druge pogodnosti, kao što su rekreacija ili mesta za opuštanje, a koji mogu da se prilagođavaju prema potrebi“, pojasnio je Abt.

Zovko se nadovezao rekavši da je za privlačenje novih zakupaca upravo potrebno prilagođavanje prostora, te da ljudi često nisu svesni prednosti novina koje dođu na tržište.

Na panelu je rečeno da je ukupna površina kancelarijskih prostora u Beogradu 881.000 kvadrata, u Zagrebu 1.300.000 kvadrata, u Budimpešti 3.627.500 kvadrata, dok u Bukureštu taj prostor broji 3.000.000 kvadrata.

Izgled poslovnog prostora u Melburnu

Izgled poslovnog prostora, Melburn

Benjamin Perez Ellischevitz, RICS, iz Budimpešte istakao je da je za razvoj tržišta nekretina izuzetno važna infrastruktura, a posebno postojanje metroa, što su iskustva iz glavnog grada Mađarske.

Leonardo Zovko je rekao da u Hrvatskoj na obode gradova odlaze oni kojima je niska cena prioritet, kao i oni koji u ovim poslovnim prostorima imaju osećaj zajedništva, kao i deljenje znanja.

Hubert Abt je istakao da se u Budimpešti bira lokacija koja je u blizini životnog prostora i šoping centra, koja ima razvijenu infrastrukturu. Akcenat je sve više i na zelenoj gradnji, kao i na upravljanju otpadom – objasnio je.

Benjamin Perez Ellischevitz, RICS, iz Budimpešte istakao je da je za razvoj tržišta nekretina izuzetno važna infrastruktura, a posebno postojanje metroa, što su iskustva iz glavnog grada Mađarske.

Leonardo Zovko je rekao da u Hrvatskoj na obode gradova odlaze samo oni kojima je niska cena prioritet, kao i oni koji u ovim poslovnim prostorima imaju osećaj zajedništva, kao i deljenja znanja.

Hubert Abt je objasnio da se u Budimpešti bira lokacija koja je u blizini životnog prostora i šoping centra, koja ima razvijenu infrastrukturu. Akcenat je sve više i na zelenoj gradnji, kao i na upravljanju otpadom – naglasio je.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno