Connect with us
Novosti

Dnevnik jednog direktora: Zvezda ve─Źeri

Pri─Źe iz biznisa

ÔÇ×Ako je neko umoran kako bi ti dao osmeh, daj ti njemu svoj.ÔÇť

kineska poslovica

Bilo je ─Źetiri sata ujutro. Za okruglim stolom ostali su najuporniji gosti. Muzika je ve─ç odavno oti┼íla. Poslu┼żenje je bilo ukusno i obilno, kako i valja za proslavu godi┼ínjice firme. Pre toga goste je zabavljao poznati komi─Źar. Direktor je odr┼żao nadahnut govor. Ipak, ve─ç slede─çeg jutra svi ─çe to zaboraviti. Samo ne─çe Vanju. Nastupila je poslednja i izmamila uzdahe. Svi su se slikali sa njom. Dobila je i najve─çi bak┼íi┼í. Postala je zvezda ve─Źeri.

Pre nego ┼íto je Vanja nastupila, priznajem, odbrojavao sam minute. Kada ste gost mo┼żete da odete kada ┼żelite. Kada ste doma─çin, pritom ste i direktor, onda odlazite poslednji. Konobari su sklonili sve stolice. Muzika je spakovala instrumente i oti┼íla. Hranu su odnosili u kuhinju. Sklapali su stolove. Preostao je jo┼í jedan, poslednja tvr─Ĺava koju su najupornijih dvanaest zauzeli jo┼í pre dva sata.

Slutim da ─çe se za njega boriti do poslednje kapi alkohola. Osoblje, izgleda, zna da proceni ja─Źinu pobunjenika, pa ih ne izazivaju frontalno. Polako ih ostavljaju bez zaliha. Pre sat vremena odneli su hranu. Pi─ça je sve manje. Niko, pak, ne pokazuje nervozu i ne tera goste na spavanje. Ali, verujem da ne bi imali ni┼íta protiv da se to dogodi ubrzo.

Psovao sam tiho u sebi ┼íto sam izabrao ovaj kulturni strani hotel. Trebalo je da izaberem neki od dru┼ítvenih restorana gde vam ÔÇ×u glavuÔÇŁ saop┼íte da je vreme za fajront, jer kuvarica mora da stigne na poslednji autobus. Kod ovih stranaca, sve na nivou. ─îak se i odnekud pojavljuje devojka, smernog izgleda, kose vezane u rep. Prilazi stolu osmehuju─çi se kao da je ugledala ro─Ĺake koje sto godina nije videlaÔÇŽ ─îekaj malo, nemogu─çe.

Osmeh za dvanaest polupijanih gostiju koji bi odavno trebalo da su kod ku─çe i da obja┼ínjavaju suprugama za┼íto su toliko popili. Mo┼żda sam i ja popio pa ne vidim dobro. Ne, stvarno se osmehuje. Pita goste da li ┼żele jo┼í ne┼íto. Oni kojima jezik ne zapli─çe odu┼íevljeno odgovaraju da ho─çe. Ostali klimaju glavom potvrdno, mumlaju─çi neke nerazumljive re─Źi. Ljubazna i lepa konobarica donosi jo┼í nekoliko litara vina. Dugo nisam video takvu prirodnost i neposrednost. Sve se to doga─Ĺa u ─Źetiri sata ujutro. Na slu┼żbenoj uniformi stoji joj plo─Źica sa imenom. Vanja.

Neko od gostiju upita Vanju, uz podsmeh, da li bi volela da raspremi poslednji sto i da ide ku─çi. Ponovo se osmehnula i rekla da je sve u redu. Sino─ç su imali proslavu jedne druge strane kompanije i ostali su do ┼íest ujutro, ─Źudno im je kada se zavr┼íi ranije.

Na sve to nudi da vrati hranu koja je odavno sklonjena. Gosti odu┼íevljeni klimaju glavom. Donosi Vanja nekoliko ovala. Ovoga puta smejulje─çi se kao baka kada iznosi nedeljni ru─Źak za decu i unuke. Vanja nastavlja da prinosi pi─çe, prazni pepeljare, ┼íali se sa gostima, kao da zabava tek treba da po─Źne.
ÔÇ×Mo┼żemo li da zapevamo, curo?ÔÇŁ pita ─Éura.
ÔÇ×A ┼íto ne bi moglo?ÔÇŁ odgovara Vanja spremno, dodaju─çi ┼íiroki osmeh estradne zvezde, ÔÇ×Ali ja da vam biram pesme.ÔÇŁ

Neo─Źekivani odgovor donosi i prvi bak┼íi┼í. Gosti odu┼íevljeno prihvataju igru koju je Vanja upravo osmislila. Svi jedva ─Źekaju da do─Ĺe na njih red. Vanja je i sudija i ocenjuje. Samo ┼íto zadatak nije da se lepo otpeva ve─ç da se Vanji ponovo izmami osmeh. Promukli glasovi se deru, zapli─çu jezikom, me┼íaju─çi tekstove raznih pesama. Vanja vlada scenom.

Svi gledaju u nju i ─Źekaju slede─çi ─Źarobni osmeh. Tako je narednih sat vremena Vanja slu┼żila osmeh najbolje drugarice iz ┼íkolske klupe kojoj iznova imitiramo nastavnike, znaju─çi da ─çemo izmamiti slatki kikot. Gosti su vadili nov─Źanice i pru┼żali ih. Za jo┼í jedan osmeh. I tako je bilo sve do ┼íest izjutra. Kada je najzad rekla da bi volela da nas isprati, svi su kao po nare─Ĺenju ustali. Na stepeni┼ítu smo se slikali svi zajedno. Vanja u sredini. U znak po┼ítovanja, uz pozdrav, dobila je d┼żentlmenske poljupce u ruku i vizit karte.
ÔÇ×Ako Vam ┼íta zatrebaÔÇŽ etoÔÇŽ da uzvratimo nekakoÔÇŽ ne─ŹimÔÇŁ, gledaju je stidljivo.

Vanja za kraj pru┼ża blagi, ne┼żni osmeh majke koja opra┼íta nesta┼íluke deci.

I mi smo se, na kraju, rastali sa gostima u lepom raspolo┼żenju. Iza┼íao sam iz hotela, prili─Źno umoran, ali zadovoljan. Svanjivao je novi dan. Razmi┼íljao sam o svemu ┼íto sam do┼żiveo te ve─Źeri. O tome kako nas u─Źe na poslovnim ┼íkolama da sa kupcima razgovaramo o┼ítro i pregovaramo ─Źvrsto. Kako da ih lukavo procenimo.

Hiljade knjiga napisano je o tome kako da prodate proizvode, kako da ne poka┼żete ┼íta mislite, kako da vas ne pro─ŹitajuÔÇŽ Obja┼ínjeno je ┼íta u kom trenutku da ka┼żete, kojim re─Źima da zapo─Źnete razgovore. Da je za uspeh u poslu potrebno biti ozbiljan i odmeren, imati hiljadu licaÔÇŽ

Vanja, sre─çom, nije poha─Ĺala visoke menad┼żerske ┼íkole. Pokazala nam je samo jedno lice. Iskreno i prirodno. Sa hiljadu osmeha.
I tako postala zvezda ve─Źeri.

Autor teksta: Vladimir Mileti─ç, ekonomista, menad┼żer i poslovni konsultant