Connect with us
Energetska efikasnost

Most za energetsku budu─çnost zgrada

Izuzetno va┼żnu ulogu u potro┼ínji energenata u budu─çnosti ─çe imati zgrade pa nas u tom smislu ─Źeka uzbudljiva nova energetska budu─çnost. Nave┼í─çemo ┼íta moramo uraditi da bismo izgradili most izme─Ĺu na┼íeg dru┼ítva i nove energetske budu─çnosti:

  • Treba da postanemo svesni,

  • Treba da se uklju─Źimo,

  • Da po─Źnemo odmah.

Arhitektura nebodera u gradu

Arhitektura nebodera u gradu

Kako izgleda naša nova energetska budućnost? Šta zgrade imaju s tim?

ÔÇ×Gradimo sopstvenu energetsku budu─çnostÔÇŁ, u narednom delu teksta govori se o budu─çnosti sektora elektri─Źne energije i ulozi zgrada u toj budu─çnosti.

Zamislimo kako ─çe izgledati budu─çnost. Po─Źnimo od sektora elektri─Źne energije danas.

Elektri─Źna energija pokre─çe savremeni ┼żivot, na┼í rad, na┼íe domove, na┼íe ┼íkole, na┼íe zdravstvo. Zgrade su najva┼żniji klijent sektora elektri─Źne energije.
Sektor elektri─Źne energije, mre┼ża, je in┼żenjersko ─Źudo, model za mre┼żu je star 100 godina. U na─Źelu on funkcioni┼íe na slede─çi na─Źin:

  • Najve─çi deo elektri─Źne energije dobijamo sagorevanjem fosilnih goriva, najvi┼íe uglja ili prirodnog gasa,
  • Elektrane proizvode velike koli─Źine elektri─Źne energije sa stepenom iskori┼í─çenja 30-40 %,
  • Elektrane se obi─Źno nalaze daleko od potro┼ía─Źa, tako da elektri─Źna struja putuje dalekovodima ┼íto donosi dodatnu neefikasnost u sistemu,
  • Struja se doprema do krajnjih korisnika, od kojih su zgrade najve─çi potro┼ía─Źi,
  • Ceo sistem je projektovan za jednosmeran protok struje, od elektrana do potro┼ía─Źa,
  • Elektromre┼ża uti─Źe i na to ┼íta radimo u zgradama,
  • Struja dosta ko┼íta, pa smo zgrade projektovali tako da smanjimo taj tro┼íak,
  • Smatramo da su zgrade ÔÇ×kutijeÔÇŁ vezane na mre┼żu kablom koji vodi od elektrane,
  • U tu zgradu sme┼ítamo opremu i pode┼íavamo je tako da zgrada zadovoljava o─Źekivanja klijenta,
  • ÔÇ×KutijaÔÇŁ je prili─Źno uspela,
  • Nama trebaju mre┼ża 21. veka i zgrade, a za to su potrebni obrazovanje, alati i resursi.

Istina je da se stvari ve─ç menjaju i model 20. veka je pod optere─çenjem.

Kako ─çe izgledati mre┼ża 21. veka?

  • Tehnologija ─çe se menjati i vide─çemo distribuirane izvore energije, kao ┼íto su sistemi koji koriste energiju sunca i vetra, koji su integrisani sa pobolj┼íanim i jeftinim baterijama i mikromre┼żama,
  • Protok struje ─çe biti dvosmeran, ne jednosmeran,
  • Vlasnici pojedina─Źnih zgrada i nezavisni proizvo─Ĺa─Źi ─çe proizvoditi struju. Klijent koji poseduje zgradu mo┼że proizvoditi struju,
  • Mre┼ża ─çe raditi sa internetom. Ure─Ĺaji u zgradama ─çe komunicirati preko interneta i imati uticaj na elektri─Źno optere─çenje,
  • Da bi sve to moglo da funkcioni┼íe, mre┼ża ─çe morati da postane ÔÇ×pametnijaÔÇŁ. Pre─çi ─çemo u budu─çnost ÔÇ×pametnih zgradaÔÇŁ koje imaju dinami─Źku ulogu u ÔÇ×pametnoj mre┼żiÔÇŁ. To ─çemo posti─çi bez kompromisa sa zdravljem i blagostanjem izgra─Ĺene sredine.

Potrebno je da nau─Źimo vi┼íe o pametnim mre┼żama. Svest je prvi veliki korak. Gra─Ĺevinci moraju da urade jo┼í vi┼íe. Ako ┼żelimo da se spojimo sa novom energetskom budu─çno┼í─çu moramo se uklju─Źiti. Stru─Źnjaci za zgrade imaju najvi┼íe znanja, njihova misija je slu┼żenje ─Źove─Źanstvu i promovisanje odr┼żivog sveta.

Ko treba da ustanovi standarde pametnih mre┼ża ili pametnih zgrada u vezi sa toplotnom ugodno┼í─çu, kvalitetom unutra┼ínjeg vazduha i dobrobiti stanara u zgradama? Da li je to neka tehni─Źka kompanija? Ko treba da uspostavi komunikacione protokole i standarde koji reguli┼íu rad sistema u zgradama? Ovo moraju uspostaviti svi stru─Źnjaci iz domena KGH.

Sistemi u zgradama ─çe, najverovatnije, o kori┼í─çenju energije komunicirati preko interneta i razmenjiva─çe informacije sa proizvo─Ĺa─Źima energije i sa drugim zgradama. Sva ta komunikacija je dobra sve dok se odvija bezbedno, sigurno i dok ─Źuva privatnost stanara i njihovih informacija.

// Kvalitetan projekat, izvo─Ĺenje i rad treba da postigne dva va┼żna cilja. Prvo, treba da obezbede bezbednost, dobrobit i ugodnost korisnicima. Drugo, treba da bude dinami─Źki partner novog sektora elektri─Źne energije. //

Zgrada koja je projektovana ju─Źe, mora─çe da se unapredi da bi zadovoljila zahteve sutra┼ínjice. Gra─Ĺevinski stru─Źnjaci koji znaju da rukuju njima i koji umeju da postignu visok kvalitet unutra┼ínje sredine, to su operativci koji su potrebni vlasnicima zgrada, danas i u budu─çnosti.

Potrebno je pro┼íiriti aktivnosti u oblasti kvaliteta unutra┼ínje sredine, da bismo podr┼żali rastu─çi interes u dobrobiti i blagostanju u zgradama. Potrebno je povezati izgra─Ĺenu sredinu sa ljudskim blagostanjem i sre─çom.

Arhitektura kvalitetne gra─Ĺevine koja je energetski efikasna

Arhitektura kvalitetne gra─Ĺevine koja je energetski efikasna

Kako se mo┼żete uklju─Źiti i primeniti svoja stru─Źna znanja u na┼íu novu energetsku budu─çnost?

  • Uklju─Źiti se u aktivnosti KGH koje su u toku,
  • Razgovarajte sa svojim klijentima. Pomozite im da postanu svesni. Pomozite im da krenu u budu─çnost,
  • Pa┼żljivo oslu┼íkujte nove prilike i ogledne projekte koji testiraju nove tehnologije, poslovne modele i odnose,
  • Upoznajte se sa isporu─Źiocem elektri─Źne energije i osobljem iz oblasti IK u va┼íim zgradama, to ─çe biti va┼żni odnosi u budu─çnosti.

Pregledajte lokalne, dr┼żavne i regionalne aktivnosti i uklju─Źite se u njih:

  • ┼áta komunalna preduze─ça ili lokalne, dr┼żavne ili regionalne organizacije rade u vezi sa regulativom ili promenama politike, ┼íto mo┼że imati uticaja na sektore izgradnje i energetike?
  • Kako se lokalno komunalno preduze─çe priprema za ┼íirenje distribuiranih izvora energije i pametne mre┼że? Svojim znanjem mo┼żete obogatiti te diskusije.

// Na┼ía nova energetska budu─çnost mo┼że biti dobra vest za svet koji se razvija. Umesto da nas sputava razvoj mre┼żne infrastrukture 20. veka, nova re┼íenja mogu biti odsko─Źna daska tehnolo┼íkog napretka. //

U poljima sa ┼íirenjem razvoja, svaki novi kapacitet uti─Źe na budu─çnost, ne na pro┼ílost. Ako sada po─Źnemo da vodimo treninge, i koristimo preporuke i standarde koji su primenljivi na na┼íu novu energetsku budu─çnost, umesto na pro┼ílost, imamo potencijale da podr┼żimo istinski pozitivan razvoj. Na┼ía nova energetska budu─çnost nije daleko. Radite svakodnevno. Budite svesni i unapre─Ĺujte svoje znanje. Most za energetsku budu─çnost je KGH. Krenimo da zajedno izgradimo most do sopstvene nove energetske budu─çnosti.

EPBD 2018.

Od 9. jula 2018. godine na snazi je revidirana Direktiva Evropske unije o energetskoj efikasnosti zgrada, 2018/844. Direktiva je osnovni instrument prakti─Źne politike energetske efikasnosti Evropske unije koji predstavlja zna─Źajnu obavezu i izazove za zemlje Unije. U ─Źlanu 1 Direktive, od ─Źlanica se zahtevaju slede─çe aktivnosti:

  • Usvajanje zajedni─Źkog op┼íteg okvira za metodologiju izra─Źunavanja objedinjene energetske efikasnosti zgrada i funkcionalnih celina zgrada,
  • Primena minimalnih zahteva energetske efikasnosti novih zgrada i novih funkcionalnih celina zgrada
  • Primena minimalnih zahteva za energetsku efikasnost postoje─çih zgrada, funkcionalnih celina zgrada i elemenata zgrada koji su predmet ve─çeg renoviranja:
    – elemenata zgrada koji ─Źine deo omota─Źa zgrade i koji imaju zna─Źajan uticaj na energetsku efikasnost omota─Źa zgrade kada se naknadno ugra─Ĺuju ili menjaju,
    – tehni─Źkih sistema zgrada prilikom postavljanja instalacija, zamene ili modernizacije,
    – energetsku sertifikaciju zgrada ili funkcionalnih celina zgrada,
    – redovna inspekcija sistema KGH u zgradama,
    – sisteme nezavisne kontrole za sertifikate za energetsku efikasnost/energetske paso┼íe i izve┼ítaje o inspekciji.

U narednom tekstu nave┼í─çemo pore─Ĺenja prethodne i revidirane Direktive.

Izolacija postaje klju─Źna stvar u razvoju energetske efikasnosti

Izolacija postaje klju─Źna stvar u razvoju energetske efikasnosti

Zgrade

Zgrade u Evropi su odgovorne za oko 40 % potro┼ínje energije i 36% emisije CO2. Trenutno je oko 35 % zgrada u Evropi staro preko 50 godina, uz skoro 75 % energetski neefikasnih zgrada. U proseku se godi┼ínje obnovi izme─Ĺu 0,4% i 1,2% zgrada (u zavisnosti od dr┼żave). To zna─Źi da ┼íira obnova postoje─çih zgrada mo┼że da donese velike u┼ítede energije i smanjenje ukupne potro┼ínje energije u Evropi za 5-6 % uz smanjenje emisije CO2 za oko 50%. Smanjenje koli─Źine energije koju potro┼íe zgrade mo┼że doneti dodatne ekonomske, dru┼ítvene i ekolo┼íke prednosti.

Zakonska podloga

Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada EPBD iz 2010. i Direktiva o energetskoj efikasnosti iz 2012. osnovni su zakonski instrumenti promovisanja pobolj┼íanja energetskog pona┼íanja zgrada u Evropi. Ova dokumenta obezbe─Ĺuju stabilnu sredinu za neophodne investicije i odluke. S obzirom da se radi o direktivama, one se moraju preneti u nacionalna zakonodavstva zemalja ─Źlanica.

Potro┼ía─Źima je EPBD iz 2010. omogu─çila u┼ítedu energije i sredstava, ┼íto je dovelo do pozitivne promene trendova u energetskoj efikasnosti zgrada. Nakon uvo─Ĺenja zahteva za smanjenom potro┼ínjom energije u nacionalna zakonodavstva, u skladu sa ovom Direktivom, nove zgrade danas tro┼íe upola manje energije od tipi─Źnih zgrada zidanih 1980-ih godina.
Novembra 2016. godine, kao deo paketa ─Źiste energije za sve Evropljane, Evropska komisija je predlo┼żila a┼żuriranu EPBD uz pove─çano kori┼í─çenje pametnih tehnologija, pojednostavljenje postoje─çih pravila i br┼że obnavljanje postoje─çih zgrada.

Komisija je objavila i novu zbirku podataka, EU Building Stock Observatory, sa zadatkom da prati energetsko pona┼íanje zgrada ┼íirom Evrope. S ciljem da usmeri investicije ka renoviranju zgrada, Komisija je pokrenula inicijativu Smart Finance for Smart Buildings koja ima potencijal otklju─Źavanja dodatnih 10 milijardi javnih i privatnih fondova za energetsku efikasnost i primenu obnovljivih izvora energije u zgradama.

Preina─Źena EPBD (2018/844/EU) objavljena je 19. juna 2018. godine i ona je stupila na snagu 09. jula 2018. godine. Amandmani postoje─çe Direktive imaju za cilj ubrzanje isplativog renoviranja postoje─çih zgrada sa vizijom fonda zgrada zbog emisije ugljenika do 2050. godine, uz pokretanje investicija. Ova revizija podr┼żava primenu infrastrukture mobilnosti u gara┼żama i otvaranje mogu─çnosti za ve─çu upotrebu pametnih tehnologija i tehni─Źkih sistema zgrada ┼íto obuhvata i automatizaciju.

// Zemlje ─Źlanice imaju 12 meseci za prenos odredbi u nacionalna zakonodavstva (ta─Źnije do 10. marta 2020.). //

Energetski efikasan stambeni objekat

Energetski efikasan stambeni objekat

Šta se podrazumeva pod revidiranom EPBD?

Evropske zemlje treba da ustanove ─Źvr┼í─çe dugotrajne strategije renoviranja s ciljem dekarbonizacije nacionalnog fonda zgrada do 2050. godine. Uz ─Źvrstu finansijsku podr┼íku neophodno je:

– Uvesti zajedni─Źku opcionu evropsku ┼íemu ocene nivoa ÔÇ×pametiÔÇŁ zgrada,
– Pametne tehnologije promovisati, na primer kroz zahteve za instalacijom automatike i kontrolnih sistema u zgradama i ure─Ĺajima koji reguli┼íu temperaturu na nivou potro┼ínje,
– Elektromobilnost podr┼żati uvo─Ĺenjem minimalnih zahteva za parkirali┼íta ve─çeg kapaciteta i druge minimalne infrastrukture manjih gra─Ĺevina,
– Evropske zemlje da iska┼żu nacionalne zahteve za potro┼ínjom energije tako da je me─Ĺunacionalno pore─Ĺenje uvek mogu─çe,
– Zdravlje i ugodnost stanara bude podr┼żano kroz, na primer i pove─çanu kontrolu kvaliteta vazduha i ventilacije.

Šta se podrazumeva pod prethodnom EPBD?

– Sve nove zgrade moraju imati skoro nultu potro┼ínju do 31. decembra 2020. (javne zgrade do 31. decembra 2018.),
– Sertifikati energetskog pona┼íanja moraju biti izdati prilikom prodaje ili iznajmljivanja zgrade i moraju biti evidentirani u svim oglasima za njenu prodaju ili iznajmljivanje,
– Evropske zemlje moraju ustanoviti ┼íeme inspekcije sistema za grejanje, klimatizaciju ili uvesti mere ekvivalentnog efekta,
– Evropske zemlje moraju postaviti ekonomski opravdane minimalne zahteve za energetsko pona┼íanje novih zgrada, prilikom ve─çeg renoviranja postoje─çih zgrada, prilikom zamene ili obnavljanja elemenata zgrada (sistema grejanja, hla─Ĺenja, krovova, zidova itd.),
– Evropske zemlje moraju ustanoviti listu nacionalnih finansijskih mera za pobolj┼íanje energetske efikasnosti zgrada.

Nacionalni izveštaji o energetskom ponašanju

Evropske zemlje su izra─Źunale ekonomski opravdane minimalne zahteve za energetsko pona┼íanje novih i renoviranih zgrada na svojoj teritoriji. Ovi zahtevi se moraju revidirati svakih pet godina, i ako je potrebno korigovati tako da pogoduju tehnolo┼íkom napretku zgradarstva.

Zgrade pod prethodnom EPBD

– Evropske zemlje moraju energetski efikasno renovirati najmanje 3 % ukupne povr┼íine zgrada kojim raspola┼że centralna vlada,
– Evropske vlade moraju kupovati samo energetski efikasne zgrade,
– Evropske zemlje moraju zacrtati dugoro─Źne nacionalne strategije renoviranja zgrada koje mogu biti uklju─Źene u Nacionalne akcione planove energetske efikasnosti.

Neboderi

Neboderi, Foto:pixabay.com

Inicijative prakti─Źne podr┼íke

U cilju pomo─çi evropskim zemljama da ispravno primene EPBD (2018/844) i da dostignu ciljeve energetske efikasnosti, Evropska komisija je ustanovila inicijative prakti─Źne podr┼íke ÔÇô standarde Energetskog pona┼íanja zgrada koji obuhvataju standarde i uobi─Źajene metodologije izra─Źunavanja energetskog pona┼íanja zgrada u skladu sa EPBD.

Zdravstveni aspekti i kvalitet unutrašnje sredine

// REHVA (Evropska organizacija za hla─Ĺenje) se zala┼że za pove─çane zahteve kvaliteta unutra┼ínje sredine i zdravstvene aspekte u EPBD, ┼íto podr┼żava i Evropski parlament.//

Kompromisni propisi sadr┼że neka unapre─Ĺenja, mada ne utvr─Ĺuju obavezuju─çe evropske kriterijume za kvalitet unutra┼ínje sredine. Relevantne ta─Źke direktive koje se ti─Źu kvaliteta unutra┼ínje sredine obuhvataju slede─çe:

  • Za nove zgrade i zgrade koje se renoviraju u ve─çem obimu, dr┼żave ─Źlanice podsti─Źu visokoefikasne alternative, dok se u isto vreme bave i zdravim uslovima unutra┼ínje sredine. Dr┼żave ─Źlanice treba da podr┼że unapre─Ĺenje energetskih karakteristika zgrada koje doprinosi postizanju zdrave unutra┼ínje sredine,
  • Direktiva se poziva na smernice SZO iz 2009. godine u vezi sa kvalitetom unutra┼ínjeg vazduha i zgradama sa boljim karakteristikama koje obezbe─Ĺuje vi┼íi stepen ugodnosti i pobolj┼íanje zdravlja,
  • Aneks I Direktive indirektno ovla┼í─çuje dr┼żave ─Źlanice da defini┼íu nivo ugodnosti i kvalitet unutra┼ínjeg vazduha kako bi za┼ítitile zdravlje korisnika zgrade tako ┼íto ─çe zahtevati da se izra─Źunaju energetske potrebe za grejanje prostora, hla─Ĺenje prostora, toplu vodu, potro┼ínu toplu vodu, osvetljenje, ventilaciju i ostale tehni─Źke sisteme zgrade. Sve ovo u cilju optimizovacije nivoa zdravlja, kvaliteta unutra┼ínjeg vazduha i ugodnosti koje defini┼íu dr┼żave ─Źlanice na nacionalnom i regionalnom nivou,
  • Dugoro─Źne strategije za renoviranje ─çe sadr┼żati procenu zasnovanu na dokazima o o─Źekivanoj u┼ítedi energije i dalekose┼żnim koristima i prednostima poput onih koji se ti─Źu zdravlja, bezbednosti i kvaliteta vazduha,
  • Studija izvodljivosti inspekcije samostalnih ventilacionih sistema, koju ─çe objaviti EK pre 2020. godine, mo┼że da pomogne da se formuli┼íe izjava o kvalitetu unutra┼ínje sredine u okviru uverenja o energetskim karakteristikama.

Prora─Źun energetskih karakteristika i standarda o energetskim karakteristikama zgrade

// Energetske karakteristike zgrada ─çe se utvrditi na osnovu izra─Źunatog ili stvarnog kori┼í─çenja energije koje oslikava tipi─Źno kori┼í─çenje energije za grejanje, hla─Ĺenje, toplu vodu u doma─çinstvima, ventilaciju, ugra─Ĺeno osvetljenje i ostale tehni─Źke sisteme u zgradi. //

Energetske karakteristike ─çe biti izra┼żene numeri─Źkim pokazateljem kori┼í─çenja primarne energije u kWh po kvadratnom metru godi┼ínje. Metodologija prora─Źuna ─çe biti transparentna i otvorena za inovacije. Dr┼żave ─Źlanice ─çe opisati svoje nacionalne metodologije za prora─Źun po┼ítuju─çi nacionalne anekse glavnih standarda (EN-ISO 52000-1, 52003-1, 52010-1, 52016-1, 52018-1) koje je razvio CEN po ovla┼í─çenju M/480. To ne predstavlja nikakvu pravnu kodifikaciju u dr┼żavama ─Źlanicama.

Dr┼żave ─Źlanice imaju nadle┼żnost da defini┼íu faktore primarne energije ili merne faktore za obra─Źun primarne energije po nosiocu energije, ┼íto mo┼że da bude zasnovano na nacionalnim, regionalnim ili lokalnim godi┼ínjim, a mogu─çe i sezonskim i mese─Źnim izmerenim prose─Źnim vrednostima, ili na odre─Ĺenijim informacijama koje su dostupne za pojedina─Źni oblasni sistem. U primeni ovih faktora dr┼żave ─Źlanice ─çe stremiti optimalnim energetskim karakteristikama omota─Źa zgrade.

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
┼Ż. ─Éoki─ç, dipl. in┼ż.