Ušteda energije i energetska efikasnost- dokle smo stigli?
Svakoga dana ljudi upotrebljavaju energiju za prevoz, kuvanje, grejanje, hlađenje, proizvodnju, osvetljenje, kao i za zabavu i brojne druge svrhe. Međutim, načini na koji se sva ta energija koristi bitno utiče na našu okolinu i život. Stoga je veoma važno ne samo da li štedimo energiju (da li isključujemo aparate onda kada ih ne koristimo), već i da li je koristimo na najefikasniji način (da li spadaju korišćeni aparati i tehnologija u kategoriju štedljivih proizvoda).
Samo 10 odsto domaćih investitora prepoznaje energetsku efikasnost kao komparativnu prednost u odnosu na konkurenciju
Uzevši ovo u obzir možemo razlikovati dve kategorije: uštedu energije i energetsku efikasnost.
Ušteda energije podrazumeva sve ono što preduzimamo da ne bismo rasipali energiju – to su jednostavni koraci koji svi mogu da usvoje kao način ponašanja, od gašenja svetla nakon izlaska iz prostorije do recikliranja plastične ili aluminijumske ambalaže.
S druge strane, energetska efikasnost je pojam koji se odnosi na upotrebu tehnologije za čiji rad je potrebno manje energije – kao dobar primer mogu da posluže štedljive led sijalice koje troše manje energije umesto klasičnih sijalica pri tom dajući istu količinu svetlosti.
Beograd uskoro dobija i sopstveni Fond za unapređenje energetske efikasnosti
Zašto je važna energetska efikasnost?
Iako gubici energije ne mogu biti svedeni na nulu, oni se mogu smanjiti na razne načine korišćenjem raznih tehnika, a pažljivim ili efikasnim pristupom energija može da se troši u optimalnim količinama za neki proces ili aktivnost. Kad se ona koristi na neodgovarajući način, što znači da postoji razlika između dovedene količine energije i potrebne količine energije, to dovodi do rasipanja a time i do finansijskog gubitka.
Neefikasno korišćenje energije mahom je rezultat lošeg projektovanja, neadekvatne radne karakteristike procesa, lošeg održavanja, praznog hoda ili rada opreme kada to nije potrebno (uključena svetla, vođenje procesa na nepotrebno visokom temperaturama i slično).
Dodatne koristi uvođenja mera za energetsku efikasnost obuhvataju:
– manja energetska zavisnost,
– smanjenje zagađenosti,
– direktno uticanje na poboljšanje životnih uslova.
Koliko smo odmakli u uvođenju mera energetske efikanosti?
Mogli bismo da odgovorimo na ovo pitanje procenom da nas čeka dug put. Evo zašto…
* Potrošnja energije u Srbiji dvostruko je veća u odnosu na prosečnu potrošnju u 35 zemalja OECD-a,
* U našoj zemlji čak 60 odsto finalne energije troši sektor zgradarstva,
* Vlasnici stanova i kuća u Srbiji mahom posmatraju predložene mere za energetsku efikasnost samo kao dodatni namet,
* Samo 10 odsto domaćih investitora prepoznaje energetsku efikasnost kao komparativnu prednost u odnosu na konkurenciju.
S obzirom na to da se energija najviše rasipa u industrijskim pogonima i u sektoru zgradarstva, to znači da se tu može ostvariti i najveći učinak pri primeni neophodnih mera za energetsku efikasnost.
Srbija ima obavezu da do 2020. godine ostvari uštedu finalne energije od 9 odsto
Imajući u vidu da Srbija ima obavezu da do 2020. godine ostvari uštedu finalne energije od 9 odsto u odnosu na potrošnju iz 2008. godine formiran je Nacionalni akcioni plan za unapređenje energetske efikasnosti, a Beograd uskoro dobija i sopstveni Fond za unapređenje energetske efikasnosti kojim će biti pokrenut projekat masovnog poboljšanja efikasnosti potrošnje energije u javnim i privatnim zgradama u prestonici. Ušteda utrošene energije koja bi se mogla postići uvođenjem planiranih mera mogla bi da iznosi od 15 odsto do 25 odsto po domaćinstvu tako da se zadrži postojeći standard.
Izvor: www.energetskiportal.rs