Connect with us
Budu─çnost

Urbane ┼íume – Odr┼żivo re┼íenje za na┼íe gradove

Sadr┼żaj:

  • Definicija urbanih ┼íuma
  • Podaci o urbanoj ┼íumi
  • Uloga urbanih ┼íuma u ubla┼żavanju klimatskih promena
  • Sertifikacija upravljanja urbanim ┼íumama
  • Urbane ┼íume na Balkanu

Definicije i funkcije

Urbane ┼íume mogu se definisati kao mre┼że ili sistemi koji obuhvataju sva ┼íumska podru─Źja, skupine drve─ça i pojedina─Źna stabla sme┼ítena u urbanim i periurbanim podru─Źjima; uklju─Źuju stoga ┼íume, uli─Źna stabla, stabla u parkovima i vrtovima te stabla na zapu┼ítenim mestima. Urbane ┼íume ─Źine osnovu zelene infrastrukture, povezuju─çi ruralna i urbana podru─Źja te pobolj┼íavaju─çi okolni uticaj grada (FAO, 2017). Briga i upravljanje urbanim ┼íumama naziva se urbano ┼íumarstvo. Urbane ┼íume mogu biti u privatnom ili javnom vlasni┼ítvu. Neke gradske ┼íume mogu se nalaziti izvan grada kojem pripadaju.

Za razliku od park-┼íuma, ─Źiji su ekosistemi tako─Ĺe ostatak divljine, u urbanim ┼íumama ─Źesto nedostaju pogodnosti poput javnih kupatila, poplo─Źanih staza ili ponekad jasnih granica koje su karakteristi─Źne za parkove. Urbano i periurbano ┼íumarstvo (UP┼á) tako─Ĺe se mo┼że definisati kao integrisani, interdisciplinarni, participativni i strate┼íki pristup planiranju i upravljanju ┼íumskim resursima u urbanim i periurbanim podru─Źjima zbog njihovih ekonomskih, sociokulturnih kao i koristi za okolinu.

Urbane šume u gradu

Urbane šume u gradu

Prakti─Źno gledano, UP┼á mo┼że uklju─Źivati sadnju drve─ça gde je ranije nije bilo, pobolj┼íanje postoje─çe prirodne vegetacije ili uskla─Ĺivanje urbanog ┼íirenja sa zelenim prostorima. Urbani i periurbani ┼íumski resursi, koji uklju─Źuju raspr┼íena pojedina─Źna stabla, male skupine stabala i ┼íume, doprinose zelenoj infrastrukturi, odnosno prirodnim ili in┼żenjerskim ekolo┼íkim sistemima koji ─Źuvaju vrednosti i funkcije ekosistema (FAO, 2017).

Podru─Źje pristupa UP┼á-a omogu─çuje spajanje upravljanja pojedina─Źnim stablima – perspektiva arbokulture – s upravljanjem urbanih zelenih infrastruktura na nivou ekosistema, ┼íto uklju─Źuje razmatranja kao ┼íto su gradska vodoizvori┼íta, stani┼íta div- ljih ┼żivotinja, mogu─çnosti za spolja┼ínje rekreacije, pejza┼żnu arhitekturu, recikliranje komunalnog otpada i kori┼í─çenje proizvoda dobijenih iz drve─ça. U tom smislu, UP┼á predstavlja spoj razli─Źitih disciplina: arbokulture, ukrasnog vrtlarstva, ┼íumarstva, pejza┼żne arhitekture, urbanog planiranja i dizajna, nauci o okolini, itd. (FAO, 2017). Urbane ┼íume imaju va┼żnu ulogu u ekologiji ljudskih stani┼íta na mnogo na─Źina. Osim ulep┼íavanja urbanog okru┼żenja, pru┼żaju mnoge koristi poput uticaja na klimu i ekonomiju te pru┼żanja skloni┼íta divljim ┼żivotinjama i prostora za rekreaciju za stanovnike gradova.

Na primer, zahvaljuju─çi svojoj ulozi opskrbe vodom, regulaciji i filtriranju, urbane ┼íume imaju klju─Źnu ulogu u podr┼íci upravljanju vodom u i oko urbanih naselja. Periurbane ┼íume pove─çavaju opskrbu kvalitetnom vodom, poma┼żu─çi gradovima da se suo─Źe s rastu─çim zahtevima za vodom. Grad Njujork je ulo┼żio izme─Ĺu 1,4 i 1,5 milijardi ameri─Źkih dolara u projekte za za┼ítitu vodnih stani┼íta (uklju─Źuju─çi pobolj┼íano upravljanje ┼íumama) umesto izgradnje postrojenja za filtriranje koje bi ko┼ítalo 6 milijardi dolara za izgradnju i dodatnih 250 miliona dolara godi┼ínje za odr┼żavanje. Poma┼żu─çi u skladi┼ítenju vode u tlima, ┼íume pove─çavaju otpornost na su┼íe, ─Źija u─Źestalost i ozbiljnost se predvi─Ĺa da ─çe se pogor┼íati zbog klimatskih promena (FAO, 2016). Vi┼íe koristi navedeno je u tabeli.

Gradski problem Potencijalne koristi urbanog šumarstva
Sigurnost hrane Osiguravaju hranu, ─Źistu vodu i drvo za gorivo
Siroma┼ítvo u urbanim podru─Źjima Stvaraju radna mesta i pove─çavaju prihod.
Degradacija tla i pejza┼ía Pobolj┼íavaju uslove tla i spre─Źavaju eroziju
Smanjenje biolo┼íke raznolikosti O─Źuvaju i pove─çavaju biolo┼íku raznolikost
Zaga─Ĺenje vazduha i buka Uklanjaju zaga─Ĺiva─Źe vazduha i ubla┼żavaju buku
Efekat staklene bašte
Apsorbuju ugljenik i ubla┼żavaju klimatske promene,
pobolj┼íavaju lokalnu klimu i izgra─Ĺuju otpornost.
Ekstremni vremenski uslovi Ubla┼żavaju lokalnu klimu i izgra─Ĺuju otpornost
Nedostatak energije ┼átede energiju kroz zasenjivanje/hla─Ĺenje i uzgoj drveta za gorivo
Efekat toplotnog ostrva Hlade izgra─Ĺeno okru┼żenje putem hladovine i isparavanja
Ograni─Źen pristup zelenom prostoru Osiguravaju vi┼íe dostupnog prirodnog i zelenog prostora
Javno zdravlje Pobolj┼íavaju fizi─Źko i mentalno zdravlje stanovnika
Poplave Ubla┼żavaju oticanje atmosferskih voda i smanjuju poplave
Ograni─Źene mogu─çnosti rekreacije Pru┼żaju mogu─çnosti za rekreaciju i obrazovanje o prirodi
Izlo┼żenost Osiguravaju skloni┼íte
Ograni─Źeni vodni resursi Omogu─çavaju infiltraciju i ponovnu upotrebu otpadnih voda
Nedostatak zajednice i socijalne kohezije
Postaju karakteristi─Źna mesta za┬ái socijalne kohezijeformalne
i neformalne spoljašnje aktivnosti
Tabela 1. Potencijalne koristi urbanog šumarstva (FAO, 2016)

Statisti─Źki podaci

Nema konsolidiranih podataka o opsegu urbanog ┼íumarstva, ali globalno gledano, oko 20 posto povr┼íine svake od svetskih megalopolisa ─Źini urbana ┼íuma. Me─Ĺutim, prema novoj studiji nagra─Ĺenoj Atlasom u ─Źasopisu Ecological Modelling, dodatnih 20 posto moglo bi biti pretvoreno u ┼íumu – ne┼íto ┼íto bi pobolj┼íalo ┼żivote stanovnika. Prema FAO-u (FRA 20206), drve─çe u urbanim podru─Źjima prijavilo je 52 zemlje i teritorija, s ukupnom povr┼íinom od 20,3 miliona hektara. Od toga, vi┼íe od dve tre─çine (13,8 miliona hektara) nalazi se u Severnoj i Srednjoj Americi, s ne┼íto skromnijim povr┼íinama u Evropi (2,77 miliona hektara) i Aziji (2,40 miliona hektara). Povr┼íina zemlje prekrivena drve─çem u urbanim podru─Źjima, prema izve┼ítaju 36 zemalja i teritorija, pove─çala se za 7,45 miliona hektara izme─Ĺu 1990. i 2020. godine, od 9,66 miliona hektara do 17,1 miliona hektara. Do┼ílo je do pove─çanja u svim regionima, s najve─çim u Severnoj i Srednjoj Americi (porast s 7,66 miliona hektara 1990. na 13,8 miliona hektara 2020.), uglavnom u Sjedinjenim Ameri─Źkim Dr┼żavama.

Urbane šume u gradu

Urbane šume u gradu

Urbane šume i klimatske promene

Visoke temperature vazduha tokom razdoblja izrazito vru─çeg vremena mogu ozbiljno uticati na ljudsko zdravlje i blagostanje. Gradovi ─Źesto imaju vi┼íe temperature vazduha od okolnih ruralnih podru─Źja, fenomen koji se naziva ÔÇ×efekat toplotnog ostrva u urbanim podru─ŹjimaÔÇť.

Drve─çe i zelene povr┼íine mogu odigrati va┼żnu ulogu u smanjenju negativnog uticaja efekta toplotnog ostrva na urbanu zajednicu, uz pru┼żanje raznolikog niza drugih ekolo┼íkih usluga. Kako bi se maksimizovala korist, stvaranje i preure─Ĺenje zelenih povr┼íina potrebno je uklju─Źivati strategije koje prioritetno odabiru vrste drve─ça koje pru┼żaju najvi┼íe hla─Ĺenja. Tako─Ĺe je potrebno osigurati da drve─çe i zelene povr┼íine imaju uslove koji su im potrebni kako bi postigli svoj puni potencijal u pogledu rasta i funkcije. Istra┼żivanje potencijala hla─Ĺenja razli─Źitih vrsta drve─ça i tipologija zelenih povr┼íina napredovalo je u poslednjim godinama. Primena ovog znanja mo┼że pomo─çi na┼íim gradovima u prilago─Ĺavanju promenljivoj klimi.

Urbane šume i sertifikacija upravljanja šumama, iskustva u SAD-u

Urbanizovana podru─Źja u Sjedinjenim Ameri─Źkim Dr┼żavama su se pove─çala od 1990-ih, a o─Źekuje se dalji rast. Prepoznavanje odr┼żivih praksi urbanog ┼íumarstva klju─Źno je za pove─çanje socio-ekolo┼íke i ekonomske otpornosti gradova. Jedno nedavno specifi─Źno istra┼żivanje (Parag i Puneet, 2021) pregledalo je istoriju, teorijske i prakti─Źne kapacitete, proceduralne i su┼ítinske detalje postoje─çih programa koji prepoznaju dobre ┼íumarske prakse u Sjedinjenim Ameri─Źkim Dr┼żavama.

Trenutni lokalni sistemi prepoznavanja su ograni─Źeni jer nemaju robustne postupke verifikacije tre─çe strane koji defini┼íu odgovornosti za nepo┼ítovanje standarda urbanog ┼íumarstva. Osim toga, proces standardizacije na─Źela, kriterijuma i pokazatelja nije bio toliko detaljan u tim postoje─çim urbanim sistemima prepoznavanja kao u tradicionalnim sistemima sertifikacije ┼íuma poput Forest Stewardship Council (FSC) i Sustainable Forestry Initiative (SFI), stoga postoji va┼żna prilika za urbane sisteme koji prepoznaju i promovi┼íu dobre ┼íumarske prakse da u─Źe iz postoje─çih mehanizama sertifikacije ┼íuma o potencijalima i izazovima s kojima se susre─çu pri standardizaciji, prepoznavanju i upravljanju verifikacijom.

Urbane šume u gradu

Urbane šume u gradu

Urbane šume u Balkanu

Pregledavanjem balkanskog regiona, jo┼í uvek nema konsolidovanih podataka koji bi pru┼żili doslednu sliku o tome koliko imamo ÔÇ×urbanih ┼íumaÔÇť i u kojem su statusu upravljanja njima. Studija (Gufuric et al., 2011) ukazuje da je urbana ┼íuma u Beogradu suo─Źena s raznim problemima koji trebaju biti re┼íeni, na primer razvojem politi─Źkog okvira za urbano ┼íumarstvo i potrebom za unapre─Ĺivanje politi─Źke svesti o njezinoj va┼żnosti. Va┼żne lekcije mogu se nau─Źiti iz iskustava drugih evropskih gradova poput Freiburga. Neki dodatni podaci prona─Ĺeni su u gotovo 300 publikacija vezanih za ÔÇ×urbane ┼íumeÔÇť u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su proizveli istra┼żiva─Źi predvo─Ĺeni Silvijom Krajter Ostoi─ç (Ostoic et al., 2020)10; no i u tim slu─Źajevima pojavile su se neka osnovna ograni─Źenja – poput slu┼żbene definicije i shvatanja ┼íta je ÔÇ×urbana ┼íumaÔÇť i njenih zahteva za pravilno upravljanje.

┼Żelja za stvaranjem vi┼íe urbanih ┼íuma i zelenih podru─Źja u zapadnobalkanskim gradovima svakako postoji, a neke organizacije poput Evropskog fonda za Balkan (EFB) aktivno uklju─Źuju gra─Ĺane u to: 2020. EFB je promovisao sadnju 400 stabala u ┼íest zapadnobalkanskih prestonica – Beogradu, Skoplju, Pri┼ítini, Tirani, Podgorici i Sarajevu, kako bi dokazao da pojedina─Źnom odgovorno┼í─çu prema na┼íem ekolo┼íkom otisku mo┼żemo napraviti razliku na lokalnom i regionalnom nivou, sadnjom novih urbanih ┼íuma.

Cities4Forests je inicijativa koja poma┼że gradovima ┼íirom sveta da se pove┼żu sa gradskim ┼íumama (poput gradskih stabala i urbanih parkova), obli┼żnjim ┼íumama (poput zelenih koridora i slivova) i udaljenim ┼íumama (poput tropskih i borealnih ┼íuma). Organizacija podsti─Źe gradske vlasti da bolje o─Źuvaju, upravljaju i obnavljaju te ┼íume, pru┼żaju─çi tehni─Źku pomo─ç za uskla─Ĺivanje lokalnih politika, dele─çi znanje i pristupaju─çi aktivnostima me─Ĺusobnog u─Źenja i komunikacije kako bi zajedno preduzimali mere za ubla┼żavanje klimatskih promena.

Urbane šume u gradu

Urbane šume u gradu

Mnogi gradovi ve─ç na neki na─Źin podr┼żavaju ┼íume, ─Źuvaju─çi parkove i prirodna podru─Źja tj. stvaraju─çi ÔÇ×zelenu infrastrukturuÔÇť i programe upravljanja slivovima. Me─Ĺutim, malo gradova ima inicijative koje podr┼żavaju udaljene ┼íume koje su klju─Źne za borbu protiv klimatskih promena. Cities4Forests nastoji to promeniti. Unutar Adria-Balkan regije, jedan od prvih pridru┼żenih ─Źlanova ove organizacije je Grad Skoplje (Severna Makedonija), koji se ve─ç etablirao kao standard za urbanu klimatsku otpornost u zemlji.

Mo┼żete saznati vi┼íe o inicijativi Grada Skoplja na web stranici www.cities4forests.com

Autor teksta: Diego Florian, FSC Global Development GmbH