Connect with us
Arhitektura

UspeÅ”no održana tribina: Potkrovlja – nadgradnja, adaptacije, održivost i zaÅ”tita kulturnog nasleđa

U organizaciji platforme Balkanski arhitektonski bijenale, uz podrÅ”ku kompanije VELUX, u Jugoslovenskoj kinoteci je 2. juna održana tribina pod nazivom POTKROVLJA ā€“ nadgradnja, adaptacije, održivost i zaÅ”tita kulturnog nasleđa. Zanimljiva tema, koja je već nekoliko decenija veoma prisutna u naÅ”im urbanim sredinama, ali je retko kada bila tema nekog stručnog skupa, tj. da joj je posvećena neka veća pažnja. Kako je poslednjih nekoliko godina izvedeno ili se izvodi jako puno dobrih nadgradnji ili adaptacija potkrovnih prostora, na tribini su prezentovani neki veoma kvalitetni primeri arhitekata Ele NeÅ”ić i prof. Ivana RaÅ”kovića.

ist. um. Marko Stojanović, BAB

ist. um. Marko Stojanović, BAB

Moderator tribine, ist. umetnosti Marko Stojanović, na početku tribine je skrenuo pažnju na jako puno negativnih primera, koji su u poslednjih nekoliko decenija manje ili viÅ”e naružili arhitektonsko nasleđe užeg i Å”ireg centra grada Beograda. Kao najupečatljiviji primer loÅ”e nadgradnje, Stojanović je prikazao međuratnu stambenu zgradu, ispod Trga Republike u Bulevaru Despota Stefana, koja je tokom 90-ih doživela svoju negativnu transformaciju. Iako je ovo zgrada, koja se nalazi u samom centru grada i njena pojava je vidljiva iz gotovo svakog ugla posmatranja, na zaprepaŔćenje svih prisutnih prof. RaÅ”ković je naveo podatak da je to nadgradnja koja poseduje svu neophodnu dokumentaciju i saglasnosti svih nadležnih institucija, ali da je zakazao faktor estetske i kulturoloÅ”ke odgovornosti stručnih lica, koja su odobrila njeno izvođenje. Kako je Stojanović naveo, da je jedan od načina iskorenjivanja ovakvog problema, za početak promovisanje dobrih primera i edukovanje Å”ire javnosti, pre svega investitora, koji ulažu ne mala sredstva u adaptacije i nadgradnje stambenih objekata.

Prvi govornik na tribini bila je arhitekta Ela NeÅ”ić, koja je predstavila objekat GV51 (Gundulićev venac 51), koji potpisuje zajedno sa svojim kolegom iz biroa ENND, arhitektom Danilom Nedeljkovićem. Izvedeno reÅ”enje predstavlja veoma uspeÅ”nu nadgradnju stare stambene zgrade iz 20-ih godina i nagrađeno je sa nekoliko domaćih i internacionalnih nagrada, među kojima i na konkursu koji je pre nekoliko godina organizovala i kompanija VELUX.

Objekat GV51 (Gundulićev venac 51)

Objekat GV51 (Gundulićev venac 51), Studio ENND

Kod reÅ”enja možemo videti odlično uklapanje istorističke arhitekture sa savremenim arhitektonskim izrazom, čime nimalo nije naruÅ”ena arhitektonska stilska i strukturna celina. Kao neke inspiracije, arh. NeÅ”ić navela je izložbu u okviru BINA manifestacije na kojoj su prikazane arhitektonske nadgradnje u Beču, gde je primetila da su slična savremena reÅ”enja prikazali i inostrani arhitekti, naročito zato Å”to je tema bio grad sa veoma naglaÅ”enom zaÅ”titom arhitektonskog nasleđa. Iako je u slučaju objekta GV51 reč o nadgradnji dve etaže, zgrada je morala biti dodatno ojačana armirano-betonskim serklažima, kako bi se sprečilo da postojeći objekat utone pod pritiskom novoizgrađenih etaža. Nadgradnja je obuhvatila stambeni i radni prostor, a akcenat je dodatno stavljen na terase, krovne prozore i zastakljene međuspratne otvore, kako bi unutraÅ”nji prostor na obe etaže imao dovoljno prirodnog osvetljenja.

Arhitektura je autorska, ali potpuno vanvremenska i iako je reč o nadgradnji koja je rađena po posebnoj želji i potrebama sadaÅ”njeg klijenta, može se uklopiti ili adaptirati za potrebe nekih drugih vlasnika. Povučenost svake od etaža pogoduje i ukupnom volumenu zgrade jer preterano ne akcentuje nadgradnju, čime je očuvano kulturno-istorijsko nasleđe Gundulićevog venca.

arh. prof. Ivan RaÅ”ković, biro AGM

arh. prof. Ivan RaÅ”ković, biro AGM

Drugi govornik, prof. Ivan RaÅ”ković, prikazao je jednu veoma zanimljivu kuću, koju potpisuje sa svojim kolegom prof. MiloÅ”em Komlenićem, a koja se nalazi u procesu izvođenja. Lokacija objekta je prostor stroge zaÅ”tite, u ulici Kosančićev venac, a kuća je zbog dvostruke prirode arhitektonskog izraza (ulične i dvoriÅ”ne fasade), dobila radni naziv JANUS. Nakon prethodnih reÅ”enja, koja su podrazumevala da se na pomenutoj lokaciji izvede objekat kvazi-eklektičke arhitekture, kolokvijalno nazvan ā€žparižankaā€œ, investitor je odlučio da angažuje etablirane arhitekte, koji mogu da ponude autorsko reÅ”enje, ali opet da arhitekturu usklade sa okolnim zgradama, koje datiraju od 18. do prvih decenija 20. veka.

Iz tih razloga, objekat je zamiÅ”ljen kao zgrada sa dve podzemne etaže, međuspratom, prizemljem, dva sprata, gde bi poslednji sprat bio integrisan sa potkrovljem. Tehnički, veoma zahtevna izgradnja objekta, sa iskopom velike jame, ali i estetski, da se ne zapadne u kič spomenutih ā€žparižankiā€œ već da se ostane u sferi autorske arhitekture, koja se uklapa u kulturno-istorijsko okruženje. Na objektu je posebno zanimljivo prisustvo dvovodnog krova, čije će sleme biti u ravni slemena dva susedna objekta i čije potkrovlje je, zbog projektovanja većeg broja etaža, moralo biti integrisano sa poslednjim spratom. U ovome će presudnu ulogu u dobrom iskoriŔćenju prostora i osunčanosti ponovo imati prozori, pa oni možda mogu biti reÅ”eni kao spojeni klasični sa krovnim. Takođe, prof. RaÅ”ković skrenuo je pažnju na najstariju kuću na Kosančićevom vencu, koja se nalazi prekoputa njihove kuće i koja će uz celovitu, ispravnu rekonstrukciju, takođe dobiti krovne prozore u potkrovlju, pa će objekti svojim arhitektonskim detaljima komunicirati, tj. citirati jedan drugi.

Nakon oba predavača, publici je ponudu VELUX krovnih prozora predstavio Srđan Čamdžić, skrenuvÅ”i pažnju na prvonagrađeni projekat GV51 koji je na konkursu Bringing Light to Life iz 2020. godine, osvojio prvo mesto, ali i arhitektama objekta u izgradnji preporučio nekoliko varijanti krovnih prozora, koja bi se adekvatno uklopila u projektovano reÅ”enje.

Nakon zavrÅ”enih prezentacija, otvorena je diskusija, gde je ist. umetnosti Stojanović postavio pitanje, da li je uopÅ”te moguće zakonom ili kojim drugim preporukama nadležnih institucija, preciznije urediti, tj. kategorizovati kakve nadgradnje i adaptacije (u kom arhitektonskom izrazu, manje ili viÅ”e autorske) na kojim lokacijama mogu biti projektovane/izvedene?

Na ovo pitanje je odgovor dao arhitekta Rade MrljeÅ” i Gradskog zavoda za zaÅ”titu spomenika kulture grada Beograda, koji je naglasio da ne postoje tačne smernice za nadziđivanje zgrada, ali praksa nadziđivanja koju poznajemo tokom čitavog dvadesetog veka prepoznaje tri modela, odnosno metoda, o kojima je pisala prof. Nađa Kurtović Folić početkom devedesetih godina u SaopÅ”tenjima. To su metod prividne autentičnosti, metod asocijacije elemenata i metod kontrasta. Sva tri metoda su legitimna u konzervatorskoj praksi, s tim Å”to je poslednji metod i najosetljiviji. Odabir metoda zavisi i od konteksta, odnosno lokacije/okruženja i zgrade koja se nadziđuje.

Na ovo se nadovezao arhitekta Aleksa Ciganović iz Republičkog zavoda za zaÅ”titu spomenika kulture, koji iskustveno primećuje dva dominantna modela aktuelnih nadogradnji ā€“ evokativne modele kojima se konzervativno pristupa zatečenim objektima ali ne bez autorskih iskoraka, i drugi, autorski slobodnije modele koji su podržani liberalnim kritičkim diskursom o istorijskom prostoru, u kome se uočava prevlast jezika moderne u smislu primene likovne gramatike koja se vezuje za njen racionalizam, monotoniju, neutralnost, reduktivni asketizam i diskreciju u vizuelnim podsticajima. Obojica arhitekata su se složila da jedina stvar koja mora da obavezuje svakog investitora (makar i nadgradnje obične kuće na periferiji grada) da na tom poduhvatu mora biti angažovano stručno lice, tj. arhitekta. Ovaj zaključak je dopunio prof. RaÅ”ković predlogom da se pored obaveznog angažovanja arhitekte mora uvesti i specijalna komisija koji bi bila sazivana u slučaju nadgradnji koje bi se izvodile na zgradama u javnom prostoru, tj. u zaÅ”tićenim arhitektonskim celinama, kako nam se neprikladna nadgradnja sa Trga Republike ne bi ponovila.