Connect with us

Arhitektura

Prva žena na čelu DaNS-a za 62 godine postojanja

Objavljeno

:

Železničko-drumski lučni most na Dunavu, Novi Sad

„U početku sam bila potpuno zbunjena, nisam bila svesna šta se u stvari dešava. Sve se odigralo u vrlo kratkom roku i u tom trenutku nisam ni verovala da ću postati prva Predsednica društva od kako je osnovano pre 62 godine. Tak kada su naše starije kolege potvrdile da do sada nije bila žena na čelu rukovodstva ovog udruženja, ja sam shvatila da je to jedan mali istorijski događaj, koji je meni učinio posebnu čast i radost da mogu, sa svojim kolegama, nastaviti ovu lepu tradiciju strukovnog angažovanja. Što se tiče kolega, mogu reći da sam naišla na veliku podršku i pohvale za moje imenovanje, ali i od velikog broja sugrađana i prijatelja, koji već duže vreme prate moj rad. Sve ovo mi je dalo dodatnu energije da pokažem svoj maksimum u aktivnostima koje su pred nama“,

  • ovako otvara razgovor za “grenef”, novoizabrana predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DaNS), Ana Ferik-Ivanovič, d.i.a.
Ana Ferik-Ivanovič, d.i.a

Ana Ferik-Ivanovič, d.i.a, novoizabrana predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DaNS)

Upravni odbor DaNS-a, pored vas čini još 6 članova. Da li ste „kliknuli” međusobno i kako vam se čini buduća saradnja?

Kolege koje čine Upravni odbor DaNS-a su moji dugogodišnji saradnici, neke poznajem još iz vremena studiranja, i jako mi je drago što smo po mnogim stvarima različiti, ali oko stava da se struka mora podići na viši nivo i da ćemo se za to i zalagati, smo se odmah složili. Imamo slične ideje, planove, želje, ali u suštini smo se dogovorili oko istog cilja. A to je, da se angažujemo i uključimo druge kolege, oko zajedničkih problema i pokušamo da pomognemo jedni drugima, da više međusobno sarađujemo i pokušamo da se bavimo arhitekturom i urbanizmom na najbolji i najlepši mogući način.

Šta su vaši prvi potezi po dolasku na čelo DaNS-a?

Za početak smo održali nekoliko sastanaka kako bismo se dogovorili oko toga ko će se na koji način angažovati u udruženju. Od prethodnog rukovodstva smo „nasledili” određene obavezne aktivnosti, kao što su izdavanje časopisa DaNS, održavanje Salona arhitekture i dodela Tabakovićeve nagrade. Čekaju nas i mnoge druge aktivnosti vezane za konkurse, izložbe, predavanja i najvažnije, praćenje usvajanja urbanističkih planova u gradu. U skladu sa time, pratimo postupak usvajanja GUP-a, trenutno najvažnijeg strateškog dokumenta koji se donosi na period do 2030. godine, kao i izgradnje podzemne garaže u ulici Modene koja sa sobom nosi i parterno uređenje ove pešačke zone koja zaslužuje da bude isplanirana i izvedena u skladu sa nasleđem i običajima Novog Sada.

Kako vam izgledaju zgrade novosadskih investitora u poslednjih 10 godina i da li vam se čini da se grad mogao razvijati i drugačije?

Intenzivna stanogradnja je započeta još pre nekih 20 godina, i iz tog perioda imamo neke ne tako slavne primere na Grbavici, kao prostorom – začetnikom izgradnje objekata bez dovoljno parking mesta i bez zelenih površina, ali ovde je još spratnost bila niža i to je ublažilo novonastale probleme. Nakon toga se intenzivno gradila Nova Detelinara, gde su se gradili stambeni kompleksi, veliki blokovi sa spratnošću do P+5 i prostorom bloka namenjenim samo za parkiranje vozila.

Veliki problem je nastao i time što mnoge zgrade nisu završene do kraja, pod tim mislim da budu svi prostori koji pripadaju objektu uređeni, ozelenjeni i da su na ulici završena parking mesta.
Mnogi, i nakon dvadeset godina nemaju parcelu uređenu do kraja i stiče se utisak nereda, a prašina koja na sve strane leti, ne prija nikome.

Nakon toga je došao period gradnje ogromnih stambenih blokova sa preko 300 stanova i poslovanjem u celom prizemlju, koje su svojom kompaktnošću i veličinom nestandardni za arhitekturu našeg grada. Svi ti veliki blokovski kompleksi liče jedan drugome i njihova koncepcija i regule ih ograničavaju u ispoljavanju kreativnosti, oblikovanja i raznovrsnosti, što bi bilo i lepo i poželjno.

Zgrada izvršnog veća Vojvodine - Banovina, Novi Sad

Zgrada izvršnog veća Vojvodine – Banovina, Novi Sad / foto: Predrag Rađen

Kao vrhunac u izgradnji zatvorenih stambenih kompleksa, a sve u cilju maksimalnog iskorišćenja parcele, počeli su da se izvode i dodatni objekti unutar zatvorenih blokova, što se nikako nije moglo prihvatiti na fakultetu ili u praksi, na koju smo mi navikli. Takvi prostori deluju zatvorski, bez protoka vazduha i velikim ehom koji će se čuti od svih korisnika ovog skučenog i nehumanog prostora. Nažalost, svedoci smo stvaranja nehumanih prostora i osećaja inferiornosti, zarad nekog većeg profita i prividnog bogatstva.

Naravno da mislim da su se stvari mogle i drugačije odvijati, ali nažalost vladalo je veliko bezvlašće, imamo jako mnogo nelegalne gradnje, preterivanje u željama i nepoštovanje sredine u kojoj se vrši potpuno nova intervencija.

Stiče se utisak da se grad počinje prenaseljavati, progušćavati, sve je veći problem sa nedostatkom prostora za parkiranje, svakodnevno smo svedoci sve većih gužvi na ulicama, nestaju zelene površine i sve je manje javnog, uređenog prostora koji odiše mirom i spokojom. Mislim da se stvari moraju malo usporiti, ovaj tempo može u jednom trenutku biti poguban za dalji razvoj Grada, i bojim se da se naknadno, greške neće moći popravljati. Zato, zastanimo, sagledajmo, razmislimo, pa tek onda nastavimo sa gradnjom.

Ceo intervju možete čitati na stranicama štampanog izdanja časopisa „grenef” broj 18, jul 2022. ili u online izdanju.

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement

Izdvajamo

Popularno