Connect with us

Arhitektura

Arhitekta Duška Mrvoš iz Pančeva – Arhitektura kao stil i kao stav

Avatar

Objavljeno

:

pančevo

Za časopis “GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori arhitekta Duška Mrvoš

Iz Pančeva dolazi naš sledeći sagovornik, Duška Mrvoš, arhitekta iz Sekretarijata za investicije grada Pančeva. Potiče iz građanske porodice, majka Desanka cenjeni profesor književnosti, pokojni otac Bogdan poznati i priznati književnik, novinar – prvi je na prostorima stare Jugoslavije prevodio Leonarda Koena. I kada vam se tako posreći imate mogućnost izbora.

Duška Mrvoš

Duška Mrvoš

Rođena u Kraljevu 1967.godine. Njene roditelje posao dovodi u Pančevo 1970. godine i oni ostavljaju svoj pečat u novoj sredini. Bila je vrlo radoznalo, brbljivo i kreativno dete koje je vazda organizovalo neki svoj prostor u potrebi za lepim i uređenim. Umela da se nametne i izgura svoje ideje što je sigurno gnjavilo njenog starijeg i mnogo obrazovanijeg brata matematičara Dušana.

Duška kaže “planirala sam da budem novinar i pošto sam u Gimnaziji izbegla u prirodno matematički razred zbog boljeg društva i boljeg profesora književnosti arhitektura se nametnula kao logičan izbor – spoj umetnosti, kreativnosti i tehnike. Arhitektonski fakultet sam završila u Beogradu. Na početku karijere 1995. godine radila sam u kompaniji za proizvodnju nameštaja “Ktitor” Beograd kao projektant enterijera, od 1996-1997. godine u Inženjering centru “Pro Urbia” sa bardovima gradske arhitekture koji su me nepovratno “zarazili” strukom i ljubavlju prema gradu. To su bile plodne godine za Pančevačku arhitekturu – nastala je čuvena manifestacija AUPA, arhitektura i urbanizam grada Pančeva. Od 1997. godine javni sektor JP “Direkcija” i danas Sekretarijat za investicije grada Pančeva, dugo godina kao koordinator svih sektora i konačno savetnik u oblasti investicija, izgradnje i održavanja objekata. Od 2007. godine mama jedne divne devojčice Ane Aleksandre koja se dvoumi između umetnosti i nauke.”

PANČEVO, TO JE KAD SE VRATIŠ…

Ljudi su isti kao i lađe:
Podignu kotve i otplove,
Al’ svako mora jednom da nađe
Ponovo svoje stare snove.

Dunav se uliva u Tamiš
Iz svih mora, iz svih okeana
Pančevo – to je kad se vratiš
U samoga sebe jednog dana.

Stihovi iz himne Pančeva koju je napisao Miroslav Mika Antić

PANČEVO, Panuka, Pančal, Pajcova, grad na obalama Tamiša i Dunava, u južnom delu Banata, spominje se još u XII veku. Grad koji je krajem XVIII veka dobio status autonomne oblasti u okviru austrougarskog carstva i koji su rame uz rame branili Stevan Petrović Knićanin i Ferdinand Majerkofer. Prvi spomenik posvećen I srpskom ustanku – krst na nekadašnjoj velikoj pijaci, danas trgu kralja Petra I, Uspenska crkva sa jedinstvena dva tornja koji simbolizuju jedinstvo srpskog naroda sa obe strane Dunava, najstarija pivara na Balkanu porodice Vajvert ciji je potomak Đorđe bio predsednik srpske vlade i prvi guverner Narodne banke Srbije. Grad u kome su živeli i stvarali Uroš Predić, Paja Jovanović, Jovan Jovanović Zmaj, Miloš Crnjanski, Isidora Sekulić, Mika Antić.

NAŠA IDEJA JE DA KROZ OVU RUBRIKU VI IZ UGLA ARHITEKTE PREDSTAVITE SVOJ GRAD. PRVO NAM KAŽITE ŠTA JE ONO ŠTO JE KARAKTERISTIČNO U AKTUELNOJ ARHITEKTURI PANČEVA?

Ubrzana izgradnja i na žalost razgradnja užeg gradskog jezgra. Investitori forsiraju maksimalnu spratnost i izgrađenost, urbanisti izlaze u susret, prebacuju se parkiranja u prizemlja višeporodičnih objekata što pogledu pešaka otkriva garaže a ne lepe ulazne motive objekata, velike svetle površine i bravure struke. Grad gubi svoj identitet.
Profesionalci neretko kroz objekat vide šansu za promovisanje svoje arhitekture i dozvoljavaju sujeti da objekte koji ambijentalno ne spadaju u gradske prostore „spuštaju“ tamo gde im mesto nije. Arhitektura nije samo jedan kadar vec deo gradskog organizma i mora biti usklađena uz ostalo tkivo. Dobro je imati izvesni stepen autonomije ali ne treba zaboraviti da objekat u nizu nije nezavisno „umetničko delo“. Arhitektura treba da osvaja svojom pristupačnošću i jednostavnom lepotom.

Kule svetionici

Foto: Aleksandar Stojković / Kule svetionici na ušću Tamiša u Dunav

KAKO BISTE OPISALI GRAD PANČEVO IZ UGLA STRUKE?

Fina varoš koja po drugi put gubi svoj identitet. Prva blokovska razaranja dešavala su se sedamdesetih godina kada je postojala ideja da Pančevo dobije široke bulevare, potpuno neprimereno i po ugledu na Novi Beograd. Od toga se odustalo ali su nam u nasleđe ostali soliteri u najužem centru. Sada je balans potpuno narušen nicanjem desetina pre svega predimenzioniranih stambenih objekata unutar užeg gradskog jezgra bez vođenja računa o nasleđu, profilima ulica, infrastrukturi, potrebama saobraćaja, parkiranju. Ne vodi se računa o humanom aspektu sredine. Nadamo se da će se Pančevo jednom „spustiti“ na reku i zaživeti neku novu priču. Možda dobiti i marinu. Srediti bolje javne prostore i parkove.

KOJA SPECIFIČNA GRAĐEVINA PREDSTAVLJA PANČEVO?

Dosta lepih objekata se nalazi u Pančevu, neke nismo uspeli da sačuvamo kao Sinagogu. Žitelji grada bi verovatno spomenuli – Uspensku crkvu sa dva tornja, zgradu Magistrata, Evangelističku crkvu, zgradu Svilare, meni je draga zgrada nekadašnje Pučke banke jer volim secesiju kao pravac u umetnosti, ali Pančevo ima i nešto jedinstveno – Kule na ušću Tamiša u Dunav ili „vodene kapije grada“ nastale u zlatno doba parobrodskog saobraćaja na Dunavu 1909. godine.

pančevo

Foto: Rade Kovač, Projekat: Izgradnja i rekonstrukcija Starog Pančeva – Duška Mrvoš

ČIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U GRADU ZA VAS KAO ARHITEKTU?

Dobre temelje postavio je pedantni brigadni general Mihovil Mihaljević koji je bio prvi urbanista Pančeva, ostavio je za sobom građevine, kaldrmisane ulice osvetljene fenjerima, kišnu kanalizaciju i uređene parkove – čuvena Narodna bašta sagrađena je po njegovom nalogu i po uzoru na nemačke parkove, 1905. godine u njoj se održala i velika svetska industrijska i poljoprivredna izložba, koju je posetilo više od 100.000 ljudi.

KAKO BISTE UPOREDILI ARHITEKTURU U PANČEVU SA ARHITEKTUROM OSTATKA SRBIJE?

Svuda je slična situacija, komercijalizovana je gradnja, infrastruktura nedovoljna za nove objekte, nema odgovora na najugroženiji deo grada javni prostor – mesta za susretanja, opuštanja, rekreaciju, oronule su fasade na javnim objektima, restitucija ubrzava nestajanje mesta za kulturna dešavanja.

pančevo

Foto: Rade Kovač, Projekat: Izgradnja i rekonstrukcija Starog Pančeva – Duška Mrvoš

DA LI VI LIČNO PRIMEĆUJETE NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Građevinski sektor je u ekspanziji, gradilišta nisu stala ni tokom pandemije koja je donela novu realnost i potpuno promenila naše živote. Energija je dobra, plate radnika su više i bolje su stimulisani, mnogi majstori su se vratili sa gradilišta van domovine kući. Brže se gradi, obrt kapitala je veliki, cene zemljišta i objekata rastu. To posebno pratim jer sam i sudski veštak arhitektonske struke za procenu nekretnina i energetsku efikasnost. 

U svetu se mnogu ulaže u sektor istraživanja i razvoja građevinskih materijala i to stiže do nas. Razvija se suva gradnja, mogućnosti instalacija, softveri vezani za statiku, ViK, jaku i slabu struju, prikaze objekata – složeni objekti su lakše sagledivi, materijalizacija i oblik su prikazani kao da su stvarni.

Foto: Dragan Babović

Foto: Dragan Babović / Saint-Gobain Rigips Trophy Srbija i Crna Gora 2009 – drugo mesto za enterijer sa malterima i ukrasima od gipsa

KUDA IDE ARHITEKTURA U SRBIJI DANAS? KOLIKO SU NOVI OBJEKTI ENERGETSKI EFIKASNI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA SA PRIMENOM MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOTI?

Veliki je broj odličnih projektanata, starijih ali i mlađih kolega kojima je pružena šansa, samim tim ima i mnogo sjajnih objekta koji zadovoljavaju estetske kriterijume ali imaju i bolje tokove, veću bezbednost, komfor, standard. Imam utisak da se na scenu u velikom stilu vraća brutalizam kao renesansa stila i stava u arhitekturi – potreba autora da se izjasni. Povratak kontinuiteta ideja i oblika u savremenoj arhitekturi je prisutan.

Novi objekti su sve više energetski efikasni. Udobnost unutrašnjeg prostora se povećava i kombinuje sa nižim troškovima energije i manjim negativnim uticajem na okolinu. Dobre kombinacije utiču na performanse zgrada i ne umanjuju poželjnu lepotu objekta. Moja iskustva su dobra i težim što većoj informisanosti. Član sam Komisije za energetsku efikasnost grada Pančeva još od 2009. godine i jedan sam od prvih nosilaca licence za energetsku efikasnost. Ponosim se i time da sam kao dugogodišnji rukovodilac nekadašnje JP „Direkcije za izgradnju i uređenje grada Pančeva“ uticala da postanemo prvi član Saveta zelene gradnje Srbije iz javnog sektora. Dugo sam bila i član borda direktora SGBC, na žalost nestankom JP „Direkcija“ mnoge dobre aktivnosti su prestale i planirani zeleni vrtić nije realizovan.

Foto: Rade Kovač

Foto: Rade Kovač / Saint-Gobain Rigips Trophy Srbija i Crna Gora 2009 – drugo mesto za enterijer sa malterima i ukrasima od gipsa

KOLIKO JE DIGITALIZACIJA PROMENILA GRADNJU PO VAŠEM MIŠLJENJU? KOLIKO SU LJUDI UPOZNATI SA PREDNOSTIMA „PAMETNE KUĆE“?

Digitalizacija je ubrzala gradnju ali kao njena loša strana pokazuju se česta rešenja iz prve ruke, kreativni proces je skraćen i to nije dobro – projektovanja i razmišljanja kroz skice rukom i mnogo papira ne može da zameni računar. Najradije idejna rešenja radim crtajući, „žvrljajući“, prepravljajuci svoje skice i cesto volim pred investitore da izađem sa parčetom papira a ne sa fajlovima. Da crtam i tokom sastanka, naravno ako se ima vremena za konstruktivnu diskusiju.

Šira populacija nije upoznata sa prednostima „Pametne kuće“, tačnije ne shvataju da smart izgradnja najcešće jeste dobra platforma za nadogradnju pametnog stana po meri korisnika, koncept modernog domaćinstva i življenja u njemu. Kuća je pametna jer se prilagođava trenutnoj aktivnosti, raspoloženju, navikama i životnom stilu svakog ukućana a pri tom ostvaruje energetske uštede i čini dom bezbednijim mestom. Mlađi ljudi, često i naši ljudi koji se sa tim susreću živeći negde van naše zemlje imaju takve zahteve jer znaju da je sistem kućne automatike maksimalno jednostavan za korišćenje, održavanje i ugradnju.

enterijer

Projekat: Enterijer fabrike Polimark – Duška Mrvoš, Foto: Dragan Babović

U SVOJOJ KARIJERI IMATE I NEKOLIKO NAGRADA. KOJA VAM JE POSEBNO DRAGA?

Novembarska nagrada grada Pančeva za arhitekturu i urbanizam 2012. odine koja je usledila po dobijanju nagrade Salona arhitekture u Novom Sadu 2012. godine za urbanistički projekat i realizaciju. Projekat Staro Pančevo bavio se izgradnjom i rekonstrukcijom koje je sledila i revitalizacija dela starog gradskog jezgra sa uličnim tokovima koji se ulivaju u centralni prostor i više objekata koji su utvrđeni za spomenike kulture – crkva svetog Karla Boromejskog sa obeliskom iz 1757.godine, Gimnazija „Uroš Predić“ iz 1863. godine i zgrada Narodne banke (danas Banke Intesa) sazidana 1911.godine. Osmislila sam atmosferu javnog prostora (arhitekturu, funkciju, koncepciju i materijalizaciju parternog uređenja, mobilijar, javnu i dekoratovnu rasvetu). Cilj arhitekture bio je da preobrazi, preispita i poveže prostor. Atraktivno parterno uređenje dovoljno jednostavno da komunicira sa prolaznicima i da upućuje na okupljanje, razgovor. 

enterijer

Projekat: Enterijer fabrike Polimark – Duška Mrvoš, Foto: Dragan Babović

KAO ARHITEKTA SA RAZNOLIKIM PORTFOLIOM MOŽETE LI NAM REĆI KOJI OD VAŠIH PROJEKATA JE BIO NAJZAHTEVNIJI?

Osveženje od svakodnevnog posla realizacija gradskih investicija (planiranja, pripreme, vođenja i nadzora) za mene je uvek bilo projektovanje stambeno-poslovnih objekata i enterijera. Najzahtevniji projekat enterijera je bio fabrika Polimark – upravna zgrada, laboratorije, trpezarije i proizvodnja, 3000 kvadrata projektovanih i realizovanih kroz stalni projektantski nadzor u periodu 2004-2005. godine.

PLANOVI ZA BUDUĆNOST?

Pokušacu da nađem više vemena za ono što volim u struci i da povratim nezajažljivu posvećenost profesiji koju sam izabrala. Da usporim, ponovo učim i radim ceneći više svoje vreme jer pritisak investitora, naročito onih pasivno agresivnih, donosi stres i umanjuje volju i kreativnost. Uvek sam želela i da se posvetim edukaciji mlađih ukoliko je to moguće. Energija mladih je ogromna i zarazna. Upijaju
svet oko sebe, tehnologije. Moj dragi bratanac Bogdan je na drugoj godini studija arhitekture i vidim koliko je veliko i široko njegovo opšte obrazovanje, želja za stvaranjem, potrebno je pogurati ih da nauče više i da nas prevaziđu. Da odu da se obrazuju i vide svet, ali i da im pružimo ovde dovoljno izazova i mogucnosti da se vrate i rade. Globalizacijato omogućava.

dnevna soba

Projekat: Enterijer stana – Pančevo, Foto: Martin Candir

kuhinja

Projekat: Enterijer stana – Pančevo, Foto: Martin Candir

kupatilo

Projekat: Enterijer stana – Pančevo, Foto: Martin Candir

porodična kuća

Projekat: Enterijer porodične kuće, Foto: Martin Candir

enterijer

Projekat: Kuća arhitekte, Foto: Dragan Babović

 

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno