Produkt rušenja kao novi građevinski resurs

Kao što ste upoznati, već duži niz godina, Nacionalna asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu je usmerena na donosioce odluka i utiče na to da se pruži povratna informacija o svim zakonodavstvima (tvrdim i mekim) koja dolaze u našu industriju, odnosno, industriju koju predstavljamo. Decenijama je industrija rušenja bila, da se blago izrazim, poslednja briga u sektoru građevinarstva. Interes za reciklažu otpada od rušenja i građenja je bio nešto veći.

Takođe, rasla je i zabrinutost zbog azbesta, odnosno, opasnih materijala u građevinarstvu.

Međutim, ni jedno od ovih pitanja nije bilo među prioritetima u građevinskoj ili političkoj agendi.

Do značajnije promene ovih pitanja kod nas dolazi prošle godine. Naime, napravljen je prvi korak ka promeni, te se sa razlogom očekuje vidan napredak ove industrije u svakom smislu i obliku. Tema „Cirkularne ekonomije u građevinarstvu“ i sa njom zajedno poslovi nazvani „urbano rudarstvo“ pokrenuta je pre više od 10 godina, ali tek sada je postala glavna tema u gotovo svim evropskim i međunarodnim organizacijama (uključujući i Ujedinjene nacije).

Veličina problema se ogleda u tome što otprilike 35 do 43% ukupnog otpada proizvedenog u Evropi dolazi iz građevinskih, rehabilitacionih i radova na rušenju, a ovaj tok otpada postaje svakim danom sve složeniji i teži za upravljanje.

Važno je napomenuti i to da sve što je povezano sa upravljanjem otpadom stvara i otvara lokalna radna mesta i unapređuje lokalno poslovanje. Sagledavajući da je kod nas, u Srbiji, ova količina materijala u ukupnoj količini otpada oko 70%, možemo videti blagodeti pravilnog rada upravljanja ovim resursom, i kolika je njegova važnost za sve aspekte života i rada. Iako situacija nije najsjajnija, ne treba sklanjati fokus sa problema.

Zapravo, ljudi su malo informisani o rušenju, dekontaminaciji opasnog otpada ili reciklaži, ali interesovanje sa godinama raste jer se uviđaju problem i na stolu i na terenu. Ova tema je sve zastupljenija i u novinama i na TV-u i često se mogu videti i čuti reči kao što su „selektivno rušenje“, „dekonstrukcija“, „valorizacija“ ili drugi slični termini i izrazi, a njihova upotreba ima za cilj da se stvori razlika od rušenja ili reciklaže jer je ljudi van naše organizacije često ne razumeju.

Uprkos našim naporima i žestokim protivljenjima, neke od ovih termina su ušli u zakonodavstvo i sada su postali deo našeg novog scenarija regulacija. Kao što ste, nadam se, upoznati, mi iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, kao i sve kolege iz EDA (Evropske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu), smo vrlo pažljivi u korišćenju određene terminologije, kao što je „dekonstrukcija“. Ne zato što nam se ne dopada, već zato što navodi mnoge ljude da o našoj industriji i procesima razmišljaju na pogrešan način. Za primer ove tvrdnje ću navesti kako mnoge arhitekte shvataju dekonstrukciju: „ručno rastavljanje građevinskih materijala, obrnutim redosledom u odnosu na izgradnju“.

Verovatno šira javnost nije obaveštena o tome da je EDA organizovala FORUM O DEKONSTRUKCIJI, rušenju, dekontaminaciji i reciklaži, u saradnji sa relevantnim međunarodnim organizacijama još 2014. godine. Zbog problema sa rečju „dekonstrukcija“ počeli smo da koristimo koncept RDR (engl. DDR), koji predstavlja skraćenice za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Iz tog razloga su i druge nacionalne asocijacije u Evropi i svetu dodale u svoj naziv dekontaminaciju i reciklažu, pored osnovnog rušenja, pažljivo rebrendujući rušenje u dekonstrukciju. Kao što smo napomenuli, nije da društvo ili regulatori mnogo više brinu o alatima koje koristimo, metodama i sredstvima, već postoji velika zabrinutost oko rezultata koje industrija donosi. Sada nije pitanje samo praznog prostora, već i recikliranih materijala, buke, prašine, bezbednosti.

Nekada je to teško objasniti, ali kada je već na našim vratima, mi nemamo drugih opcija.

Pojavljuju se nova zanimanja, sertifikacije i specijalizacije kompanija kao i standardizovanje produkta i proizvoda.

Takođe je novo zakonodavstvo ažurirano prošle godine i već zauzima mesto u vašoj radnoj oblasti kao nacionalna regulativa.

Naravno, dosta toga još uvek nedostaje i nije regulisano, ali točak promena je pokrenut i izvesno je da će se dosadašnja praksa i navike ubrzano menjati ukoliko se želi opstati u poslu i daljem angažovanju.

Autor teksta: Dejan Bojović, dipl.ing.
Srpska Asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu