Connect with us
Arhitektura

INTERVJU: Relja Ivani─ç – Pragmati─Źnost razlikuje uspe┼ínu arhitekturu od neuspe┼íne

Za ─Źasopis ÔÇ×GRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori arhitekta Relja Ivani─ç

Danas svi mo┼żemo napraviti upotrebljive fotografije, za ─Źasopis ili za bilbord. Tehnologija je napredovala do te mere da svaki fotoaparat kupljen u prethodnih desetak godina pravi odli─Źne fotografije. Ipak, kao ┼íto ispred svake uspe┼íne kompanije stoje zaposleni koji daju dodatnu vrednost, tako i ispred ve─çine upotrebljivih arhitektonskih fotografija u poslednjih desetak godina stoji jedan ─Źovek – Relja Ivani─ç, arhitektonski fotograf. Investitori ga obo┼żavaju, a arhitekte se ÔÇ×kunuÔÇŁ u njega i daju mu potpunu slobodu.

Relja Ivani─ç

foto: Relja Ivani─ç, arhitektonski fotograf

On razume arhitekturu, ose─ça svaki prostor na jedan specifi─Źan na─Źin i svaki set njegovih fotografija je pravo umetni─Źko delo. Mo┼żda je njegova tajna u tome ┼íto ┼żivi da bi radio posao koji voli ili to ┼íto je izvrstan arhitekta pa zajedno sa svojim fotoaparatom stvari vidi druga─Źije.

Kako god bilo, Relja je neko koga ─çete pozvati ukoliko ┼żelite da va┼í objekat do┼żivite na pravi na─Źin ili da ga vidite o─Źima arhitekte koji ga je projektovao.

Mo┼żete mu ponuditi da fotografi┼íe za vas i ako prihvati to ─çe biti samo zato ┼íto je on odlu─Źio da ┼żeli, a ne zato ┼íto ste ga pozvali. On je kreativac koji svakom objektu daje pe─Źat, od arhitekture pravi umetnost, a od arhitekte ─Źarobnjaka.

KAKO JE IZGLEDAO TVOJ PO─îETAK I ODAKLE INTERESOVANJE ZA ARHITEKTONSKU FOTOGRAFIJU?

Zavr┼íio sam Arhitektonsku tehni─Źku ┼íkolu i Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od srednje ┼íkole sam imao interesovanje za fotografiju i ─Źak sam imao svoju prvu izlo┼żbu sa 16 godina. Ta srednjo┼íkolska fotografija me─Ĺutim nije imala nikakve veze sa arhitekturom. Tek su se vremenom svetovi fotografije i arhitekture u meni stopili u jedan. Danas se bavim arhitekturom, ali umesto rapidografa i lenjira (.dwg) koristim fotoaparat.

ŠTA SU BILA TVOJA OČEKIVANJA KADA SI POČEO SA FOTOGRAFISANJEM I KAKO TO SVE VIDIŠ DANAS?

Mislim da su razlike u stavu i ┼żeljama nekad i sad minimalne. O─Źekivanje je isto ÔÇô da budem inspirisan. Zanima me kvalitetna arhitektura, nezavisno od razmere i tipologije.

Najve─çe mi je u┼żivanje kada se ta arhitektura realizuje kod nas. Nemam taj ose─çaj integrisanosti s arhitekturom kada fotografi┼íem u dalekim zemljama, sa druga─Źijim kulturama, socio-ekonomskom situacijom i klimom. Koliko god neke od tih arhitektura bile posebne i inspirativne, moj ose─çaj doprinosa je ve─çi kada radim za lokalno tr┼żi┼íte i za lokalne arhitekte. Umre┼żavanje i dru┼ítveni kontekst mog rada meni je jednako zna─Źajan i inspirativan kao i kvalitet arhitekture koju fotografi┼íem.

Penthaus

Slika – Sta┼ía Radmilovi─ç i Milica Tasi─ç – Penthaus KMR

KAKO TI SE ČINI SVET ARHITEKTURE KOD NAS DANAS I DA LI LAKO PRONALAZIŠ INSPIRACIJU U NJEMU?

Jedan od klijenata mi je u ┼íali rekao da je meni lako da fotografi┼íem arhitekturu zato ┼íto me arhitektura radi. Definitivno postoji reakcija tog tipa i dalje. Naravno da je ne┼íto izazovnije biti stalno inspirisan, nakon skoro hiljadu fotografisanja. Potrebno je da doza arhitekture bude ve─ça, kako bih imao istu ┼żelju. Sre─çom, kod nas se svake godine napreduje u gradnji, iako to mo┼żda ne ose─çaju svi zbog sveprisutne hiperprodukcije.

┼áTA JE ZA TEBE ARHITEKTURA I U KOM PRAVCU TI SE ─îINI DA IDE DOMA─ćA SCENA?

Deluje da se scena ┼íiri u svim pravcima odjednom. ┼áto je dosta logi─Źno kada pogledamo na┼íu skora┼ínju istoriju, kao i politi─Źku i ekonomsku situaciju. Arhitektura je uglavnom pragmati─Źna, pre nego obojena ideologijama razli─Źitih post-modernisti─Źkih i modernisti─Źkih tendencija. Tu i tamo se ─Źitaju tragovi tih ideologija, kod odre─Ĺenih autorskih pristupa arhitekturi. Mi smo i dalje u fazi gde je jo┼í uvek izazovno realizovati arhitekturu, tako da je pragmati─Źnost morala da pobedi, kako bi uop┼íte do┼ílo do realizacije. Moram da naglasim da ovde pri─Źam o arhitekturi, ne o gradnji. Pritom ne mislim da je pragmati─Źnost dosadna, ve─ç da je meni to upravo ono najizazovnije i najinspirativnije u arhitekturi. Ta pragmati─Źnost razlikuje uspe┼ínu arhitekturu od neuspe┼íne. Za mene je pragmati─Źnost u arhitekturi glavni oblik odr┼żivosti u gradnji.

Ekolo┼íke materijale i kvalitetnije izolacije, solarne sisteme, travu na krovu i drugo mo┼żemo dodati na skoro svaki objekat, ali objekat ne─çe biti odr┼żiv ukoliko nije racionalan i dovoljno fleksibilan.

Da li je vi┼íe odr┼żiv objekat koji se koristi decenijama ili objekat koji ispunjava sve kriterijume za pasivnu arhitekturu, a da mu je trajnost svega nekoliko godina (ne odgovara potrebama klijenta, pa mora da do┼żivi preprojektovanje, ili ru┼íenje ─Źak)?

PO┼áTOVALAC SI MODERNIZMA U DOMA─ćOJ ARHITEKTURI, PA NAS ZANIMA KOJI SU TO OBJEKTI U SRBIJI BILI NAJINSPIRATIVNIJI U TVOJOJ KARIJERI?

Od modernisti─Źkih objekata bih izdvojio Muzej savremene umetnosti u Beogradu (pre i posle rekonstrukcije), Muzej 20. Oktobra u Kragujevcu, glavnu ┼żelezni─Źku stanicu u Novom SaduÔÇŽ Na modernisti─Źkim objektima sam imao priliku da do┼żivim teme ugra─Ĺene u arhitekturi koje nisu ─Źesto (skoro nimalo) zastupljene u novijoj gradnji.

Razmera je jedna od tema, koju su modernisti ba┼í umeli da koriste. Danas, ─Źak i kada je objekat velik, nemam utisak o odnosu ─Źoveka i prostora kao kod modernisti─Źkih objekata. Pre svega mislim da danas arhitektura nije dovoljno pro─Źi┼í─çena da bi ─Źovek u prostoru do┼íao do izra┼żaja.

EXE Studio, vikendica na Div─Źibarama

foto: EXE Studio, vikendica na Div─Źibarama

KOLIKO VREMENA TREBA DA SE NAPRAVI SET OD 10 KVALITETNIH FOTOGRAFIJA?

Nepredvidivo je. Zavisi koji su kriterijumi va┼żni. Nekad to bude sat vremena, a nekada deset dana. U Luksemburgu sam imao situaciju da fotografi┼íem jedan objekat deset dana, jer je svaki dan padala ki┼ía. Nakon fotografisanja ide postprodukcija, koja traje u proseku oko sat vremena po fotografiji.

Postprodukcija obuhvata korekcije boja, nivoa osvetljenosti, preklapanje razli─Źitih ekspozicija, korekcije opti─Źkih i perspektivnih distorzija, kao i proces retu┼íiranja svih vi┼íkova sa fotografije. Deset fotografija je nekad mogu─çe isporu─Źiti u istom danu, a nekad za dve nedelje.

KOJU OPREMU KORISTI┼á TRENUTNO I SA KOJIM OBJEKTIVOM NAJ─îE┼á─ćE RADI┼á?

Trenutno koristim Canon sistem, sa objektivima Canon 17 mm F4 TS-E tilt/┼íift, Canon 24 mm F3.5 TS-E tilt/┼íift, Canon 16-35 mm F4, Canon 24-105 mm F4, a ponekad i druge objektive, koji mi budu pri ruci. Sam fotoaparat je skoro irelevantan, jer svi proizvedeni u zadnjih desetak godina zadovoljavaju potrebe, ako se koriste na pravi na─Źin. Koristim dron, razli─Źite stative, rasvetu i raznorazna druga pomagalaÔÇŽ Svaki objekat i svaka lokacija ima odre─Ĺene fizi─Źke karakteristike, koje diktiraju koju ─çu opremu koristiti. Uvek koristim opremu koja je adekvatna situaciji, a nekako naj─Źe┼í─çe to budu tilt/┼íift objektivi.

KAKO IZGLEDA RAD NA JEDNOM OBJEKTU U RELACIJI ARHITEKTA, INVESTITOR I FOTOGRAF?

To je trougao poverenja. Ne─çe arhitekta zvati bilo kog fotografa da u─Ĺe u ku─çu njegovog klijenta. Zbog toga je meni va┼żno da razumem potrebe investitora, kako bi se svi u procesu ose─çali sigurno. Ovo va┼żi za sve klijente, nezavisno od toga da li su privatni prostori u pitanju, ili trezori banaka.

DA LI IMAŠ PROBLEMA SA POŠTOVANJEM AUTORSKIH PRAVA?

Relativno malo i rekao bih sve manje.

Studio Antipod

foto: Studio Antipod, Nordeus

ZAŠTO U SRBIJI IMA MALO KVALITETNIH ARHITEKTONSKIH FOTOGRAFA DOK JE DRUGAČIJA SITUACIJA U RAZVIJENIJIM ZEMLJAMA?

Broj arhitektonskih fotografa je proporcionalan ekonomskoj situaciji, kulturi i trendovima u gradnji.

KO SU TVOJI KLIJENTI, KAKO TE DO┼ŻIVLJAVAJU I KOLIKO IMA┼á SLOBODE U SVOM RADU?

Ve─çinom su mi klijenti arhitekte i kompanije koje posluju u gra─Ĺevinskom sektoru, a tu su i pojedini investitori s kojima radim direktno. Verujem da je saradnja s klijentima najbolje re┼íenje, a ne apsolutna sloboda po svaku cenu.

Klijenti imaju razli─Źite potrebe i ponekad je neophodno malko druga─Źije pristupiti kako bi se zadovoljile te potrebe.
Naravno, ne izlazim van okvira svoje delatnosti i ne radim ne┼íto ┼íto je meni strano, ili nelogi─Źno. U slu─Źaju da me neko veoma pritiska savetovao bih im drugog fotografa, koji vi┼íe odgovara njihovim potrebama. Dodu┼íe, to mi se mo┼żda svega par puta desilo u karijeri.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by @gradjevinski_casopisi

SA OBZIROM DA IMAŠ VELIKI USPEH U SRBIJI, DA LI IMAŠ POZIVA I AMBICIJA VEZANO ZA INOSTRANSTVO?

Posao me je odveo sve do Maroka, gde sam fotografisao pet hotela za ┼ívedskog investitora i arhitektu. U Evropi sam radio u Luksemburgu, Nema─Źkoj, Austriji i prakti─Źno celom Balkanu. Voleo bih da fotografi┼íem na ekstremno severnim lokacijama, ali za sada se ne bavim aktivno time da to postignem. Kontekst mog rada u Srbiji me za sada najvi┼íe privla─Źi.

DA LI SMATRAŠ DA POSTOJI TREND FOTOGRAFISANJA OBJEKATA ILI KOMPANIJE U SRBIJI OZBILJNO SHVATAJU TVOJE ZALAGANJE I ONO ŠTO DOBIJAJU OD TEBE?

Sve je ve─çi broj kompanija koje imaju potrebu za kvalitetnom arhitektonskom fotografijom. Ve─çina njih nema resurse da se bave organizacijom fotografisanja i te┼íko se odlu─Źuju da anga┼żuju fotografe. Zbog toga ja na sebe prebacujem ve─çi deo organizacije i komunikacije.
Tipi─Źan primer je da dobijem listu lokacija i kontakte i da se ja sam najavljujem i organizujem raspored fotografisanja. Kako ka┼że jedna od mojih klijentica – ja sam na kafi i mogu da se opustim dok ti fotografi┼íe┼í. To klijenti veoma cene i spremni su da ulo┼że vi┼íe da bi imali takav nivo komfora i da mogu da se oslone na odre─Ĺeni standard kvaliteta.

DA LI SE DOGAĐA NA TERENU DA NEŠTO NE SMEŠ DA FOTOGRAFIŠEŠ I, AKO DA, KAKO REAGUJEŠ NA TAKVE SITUACIJE?

Zavisi od situacije. Neke stvari se podrazumeva da se ne fotografi┼íu, mada jo┼í uvek ima menad┼żera, koji smatraju da mogu da me nateraju da im dam besplatno fotografije kako bi mi oni omogu─çili pristup objektu. Obi─Źno promene stav kada vide moj portfolio i shvate da vi┼íe gube, ako probaju da me oteraju. Takve situacije se meni veoma retko de┼íavaju i pre bih rekao da generalno imam odli─Źnu komunikaciju sa menad┼żerima u razli─Źitim objektima.

┼áTA RELJA IVANI─ć FOTOGRAFI┼áE PRIVATNO?

Koliko god ─Źudno zvu─Źalo moram da priznam da nemam potrebu da fotografi┼íem van redovnih anga┼żmana. Godi┼ínje imam preko 100 anga┼żmana, ┼íto je u ovoj industriji oko dva i po puta vi┼íe od proseka. Ne ostaje mi vremena, ni energije da dodatno fotografi┼íem. Kada se trefi izuzetak to obi─Źno bude neka fotografija pejza┼ża, ili opet neke arhitekture.

TI SI NEKO KO JE 100% DIGITALAN, KAKO TI IZGLEDAJU NA┼áA IZDANJA I KOLIKO SU KORISNA ZA DOMA─ćU GRA─ÉEVINSKO-ARHITEKTONSKU SCENU?

Nisam skroz u digitalnoj promociji svog rada. Kako vreme prolazi mislim da ─çu sve vi┼íe biti naklonjen romanti─Źnim formatima ┼ítampe. Do sad sam imao pet samostalnih izlo┼żbi fotografija. Postoji vrednost u opipljivosti analognih formata, kao i u utisku ve─çe trajnosti. Vi┼íe se udubim u fotografije kad su u ─Źasopisu, ili na izlo┼żbi, nego na internetu. Sam format i navike diktiraju besmislenu dinamiku pregledanja sadr┼żaja na internetu. Zbog toga smatram da je neophodno da postoje stru─Źni ─Źasopisi, ali da je veoma izazovno posti─çi kontinuitet, kao i biti lako dostupan velikom broju ljudi. Svakako mislim da su va┼íi ─Źasopisi od velike koristi za struku, posebno zato ┼íto je ─Źasopis koristan i investitorima.

ZA KRAJ, U ČEMU PRONALAZIŠ SVOJ MIR?

Gledam da prona─Ĺem mir u svemu ┼íto radim; Od posla, pa do porodi─Źnih i drugih dru┼ítvenih aktivnosti. To me je verovatno i dovelo do arhitektonske fotografije, pa i do druge velike ┼żivotne odluke da se iz Beograda (gde sam ro─Ĺen) preselim u Sombor. Divan grad za kvalitetan porodi─Źni ┼żivot.