Connect with us

Enterijer

Podno grejanje i različite podne obloge – Energetska efikasnost vašeg doma

Objavljeno

:

Podno grejanje i tepih

Grejanje
Energetska efikasnost

Nekada su se za podno grejanje gotovo isključivo koristili kamen i keramičke pločice. Kakva je danas situacija?

Sa porastom svesti o ograničenosti prirodnih resursa i potrebi za štednjom energije na celoj planeti, porasla je i svest o važnosti energetske efikasnosti, naročito u građevinarstvu. Ona se ogleda u upotrebi održivih i kvalitetnih materijala, odnosno u ugradnji sistema koji će omogućiti energetski najefikasnije i najekonomičnije funkcionisanje nekog objekta, bilo da je reč o rasveti, ventilaciji, hlađenju, grejanju itd.

Pojedini stručnjaci smatraju da je podno grejenje energetski najefikasniji sistem grejanja, jer podno grejanje, bez obzira na vrstu energenta, radi sa niskim temperaturama. Troškovi za grejanje u najhladnijim zimskim mesecima predstavljaju i do 75% troškova za energente. Dva su osnovna tipa podnog grejanja: TOPLOVODNO PODNO GREJANJE, odnosno sistem podnog grejanja na pogon pumpe, koji se naziva i mokrim sistemom, i drugi, ELEKTRIČNO PODNO GREJANJE, koje se naziva i suvim sistemom. Za zagrevanje vode mogu da se koriste različiti energenti: gas, lož-ulje, čvrsta goriva, električna energija, solarna energija, geotermalna energija itd.

Sistem podnog grejanja

Sistem podnog grejanja

Podno grejanje kao grejno telo koristi celu površinu poda i funkcioniše na taj način što, nakon zagrevanja površinskog materijala, emituje toplotu koju je materijal prethodno upio.

// Zbog zakona termodinamike, toplota se kreće odozdo naviše, zbog velike i kontinualne površine grejnog tela nisu potrebne visoke temperature, a toplota se raspoređuje ravnomerno kroz vazduh. //

Samim tim se i temperatura prostora može održavati nešto nižom, čak 2-3°C, u odnosu na klasično centralno grejanje. Smanjenje temperature u prostoru za samo 1°C, na godišnjem nivou može da dovede do uštede od 3-5% na energentima. Pored toga, nešto niža temperatura je optimalnija i zdravija za organizam.

Za oblaganje podova u enterijeru se koriste najrazličitiji materijali. Nekada su se za podno grejanje gotovo isključivo koristili kamen i keramičke pločice. Sa napretkom i razvojem tehnologija proizvodnje različitih materijala, spektar podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje se značajno proširio.

Kamen

Još su stari Rimljani prepoznali kamen kao odgovarajuću podnu oblogu za polaganje preko hipukaustičnog grejanja, preteče današnjeg podnog grejanja. I dan danas se, uz keramičke pločice, smatra najboljom podnom oblogom za polaganje na podno grejanje. Kamen je materijal koji odlično provodi toplotu budući da ima najmanji toplotni otpor. Osim toga, kamen ima sposobnost da akumulira toplotu i da je nakon prestanka zagrevanja još neko vreme emituje.

Istovremeno, to je sasvim prirodan i ekološki materijal, pogodan za zdravlje, stamen i čvrst, izuzetno otporan na habanje i mehanička oštećenja. Uz sve to je i vrlo dekorativan. Pored različitih vrsta kamena poput krečnjaka ili škriljca, za polaganje na podno grejanje se koriste i granit i mermer. Mermer je izuzetan provodnik toplote, dostupan u više debljina. Njegova prirodna elegancija može izgledati suptilno ili smelo, u zavisnosti od ukusa.

// Kamen spada u red hladnih podnih obloga, što je leti vrlo prijatno, ali bez podnog grejanja zimi efekat može biti suprotan.//

Takođe, što su kamene ploče deblje, to će im trebati više vremena da se zagreju. Temperatura na površini kamena ne bi trebalo da pređe 35°C.

Keramika

Pored kamena, keramičke pločice su najčešći izbor za polaganje na podove sa ugrađenim sistemom za podno grejanje. Odličan su provodnik toplote, njihova debljina je relativno mala, a krasi ih i izuzetna otpornost na habanje. Odavno se ne koriste samo za oblaganje kupatila i kuhinja, gde je njihova primena, pre svega, vrlo funkcionalna, već i u celom enterijeru, budući da se u dizajnu daleko odmaklo pa su primerene za sve prostorije. Veoma je važno da se prilikom postavljanja na podno grejanje koristi kvalitetan lepak, kao i separaciona membrana. Oni će sprečiti da se potencijalne kontrakcione pukotine iz cementne košuljice prenesu na podne obloge.

Sistem podnog grejanja

Keramičke pločice kao podna obloga za podno grejanje

// I keramičke pločice spadaju u red hladnih podnih obloga pa zimi mogu biti neprijatne na dodir ukoliko je podno grejanje isključeno. Srećom, zbog tankog profila, vrlo brzo se greju i postižu radnu temperaturu.

Drvo

Dugo se, sasvim opravdano, izbegavalo polaganje drvenih podnih obloga na podove sa podnim grejanjem, ali se sa izumom višeslojnih parketa ova praksa značajno promenila jer je njihova specifična konstrukcija povećala stabilnost drveta. To je omogućilo polaganje parketa na podove sa toplovodnim podnim grejanjem (ni u kom slučaju se ne preporučuje polaganje drvenih podnih obloga na električno podno grejanje!). Unakrsno postavljeni slojevi drveta, pod uglom od 90°, stabilizovali su drvo u velikoj meri.

// Na podnom grejanju najbolje su se pokazali dvoslojni parketi čija debljina je nešto tanja (obično se kreće između 9 i 13 mm) kako bi se smanjio toplotni otpor i povećala toplotna provodljivost.

Pored njih, mogu se koristiti i troslojni parketi čija je stabilnost takođe izuzetna. Masivni parket se ne preporučuje za polaganje na podno grejanje zbog veoma velike opasnosti od deformacije.

Od vrsta drveta najbolje se pokazao hrast i tamnije vrste, i uopšte, tvrde vrste drveta, kao i termotretirano drvo, dok bi bukvu, trešnju, jasen, kanadski javor, jatobu, a prema nekim istraživanjima, sve vrste drveta koje rastu na južnoj zemljinoj hemisferi trebalo izbegavati.

Pokazalo se, zatim, da i specifični slogovi, poput ”riblje kosti” ili slaganja u kvadrate povećavaju stabilnost drveta i smanjuju mogućnost pojave zazora među lamelama, u odnosu na, recimo, paralelni slog. Pored toga i selekcija drveta utiče na stabilnost na podnom grejanju – preporučuju se parketi sa mirnijom, radijalnom teksturom (tzv. „friz“) u odnosu na one sa tangencijalnom (tzv. „flader“) jer je utezanje drveta upola manje.

Podno grejanje na parketu

Podno grejanje i drvene podne obloge

Od završne, površinske obrade, prednost se daje uljenim ili voskiranim površinama u odnosu na lakirane zbog moguć- nosti slepljivanja po bočnim spojevima.

Važno je skrenuti pažnju na činjenicu da temperatura merena na površini parketa ne bi trebalo da prelazi 25°C, te da relativnu vlažnost vazduha treba održavati između 50 i 65% (preporučuje se preko 60%) kako bi se izbegla pojava zazora i pukotina. Prilikom polaganja obavezno lepiti parket celom površinom na podlogu trajnoelastičnim lepilima koja se ne izrađuju na vodenoj osnovi. Parket na podnom grejanju ne treba prekrivati tepisima niti tapisonima jer se ispod njih razvija viša površinska temperatura nego kod otvorenog poda što dovodi do intenzivnijeg rasušivanja drveta i pojave većih pukotina.

Laminat

Laminati kao podne obloge su se odlično pokazali na tradicionalnom podnom grejanju koje se ugrađuje u košuljicu. Laminat se mora postaviti suvomontažno („plivajući“) uz odgovarajuću podlogu. Plivajuće polaganje i čvrst klik spoj sprečavaju razdvajanje lamela i pojavu zazora kad je grejanje uključeno. Potencijalni problemi sa kondenzacijom rešavaju se postavljanjem paronepropusne brane ispod podloge. U slučaju da se grejanje postavlja na cementnu košuljicu, neophodne su konsultacije sa dobavljačem laminata i podnog grejanja da bi se proverila kompatibilnost. Temperatura laminata ne bi trebalo da prelazi 27°C.

Vinil

Podne obloge od vinila i luksuzne vinil ploče – LVT su dale odlične rezultate u kombinaciji sa podnim grejanjem. I inače tople podne obloge, dodatno su pod učinile prijatnim u zimskom periodu, uz moderan izgled, otpornu površinu i jednostavno održavanje. Kao i laminat, ove podloge se znatno brže greju i hlade od kamena ili keramike. Pojedini proizvođači izrađuju podove od vinila koji su kompatibilni i sa električnim podnim grejanjem. Prilikom odabira i kupovine vinila, svakako se treba konsultovati sa dobavljačem da bi se izbegli neželjeni problemi. Tokom korišćenja, treba voditi računa da temperatura poda ne prelazi 26°C.

Linoleum

Linoleum i marmoleum su tanki prirodni materijali pogodni za upotrebu u kući i u prostorijama koje zahtevaju veću higijensku ispravnost (zabavištima, školama, ordinacijma, bolnicama…) budući da su antimikotični, antibakterijski i antistatični, a istovremeno pružaju gotovo neograničene mogućnosti u dizajnu. Pri tom su se pokazali kao veoma pogodne podne obloge za polaganje na podno grejanje, s tim da se, budući da su prirodni materijali, ponašaju slično kao i drvo. Dakle, prilikom ugradnje, sistem podnog grejanja mora biti položen u cementnu košuljicu ili bar prekriven slojem samonivelirajuće mase u debljini od najmanje 6 mm. Temperatura poda u eksploataciji ne bi trebalo da pređe 26°C.

Guma

Guma je prirodni materijal izuzetnih svojstava. Svrstava se u red najtoplijih podnih obloga, a zahvaljujući relativnoj toplotnoj provodljivosti brzo se zagreva kada se koristi na podnom grejanju. Na podnom grejanju se ponaša slično kao i linoleum u marmoleum i prilikom ugradnje sistema podnog grejanja mora se voditi računa da on bude položen u cementnu košuljicu ili prekriven sa 6 mm samonivelirajuće mase. Temperatura poda ne sme da pređe 26°C.

Pluta

Pluta je izuzetan materijal za sve namene, a odlično se pokazala i kao podna obloga budući da je trajno elastična, antialergijska, antibakterijska, antimikotična, otporna na habanje, veoma prijatna na dodir, apsorbuje buku pri hodanju i otporna je na vlagu. Može se polagati i na podove sa toplovodim podnim grejanjem, ali se zbog činjenice da je pluta vrhunski izolator mora voditi računa da njena debljina ne pređe 10 mm kako toplotni otpor ne bi bio prevelik. To je ujedno i razlog zašto se pluta znatno sporije zagreva od npr. laminata ili drveta. Temperatura poda ne bi trebalo da pređe 28°C.

Podno grejanje i tepih

Podno grejanje i tepih

Tepisi

Tepisi od zida do zida se sve češće postavljaju i kod nas, dok su u nekim delovima sveta građevinski standard. On su sami po sebi topli, ali se i oni mogu grejati sistemom podnog grejanje. Grejni kablovi i mreže moraju biti prekriveni sa najmanje 10 mm debelim slojem građevinskog lepka ili samonivelirajuće betonske mase.

To osigurava dobro raspodelu temperature i toplote po celoj površinu poda. Tepisi imaju efekat termoizolatora na podno grejanje. To znači da će sistemu podnog grejanja koji je ugrađen ispod gustog vunenog tepiha trebati ipak malo više vremena da postigne i odreaguje na sobnu temperaturu. Prilikom postavljanja ovih podnih obloga, mora se voditi računa o tome da podloga koja se postavlja ispod njih ne bude izolator kako bi sistem funkcionisao.

Najveće zamerke podnom grejanju su mogućnost dizanja prašine i pojava alergija, kao i specifična tromost nogu koja se javlja zbog toplotne inverzije (ljudsko telo je naviklo da mu je gore toplije, dok je kod podnog grejanja obrnut slučaj). Ipak, sve češće se navodi kako je strujanje prašine kod podnog grejanja znatno manje u odnosu na klasične radijatore zbog manjeg strujanja vazduha, a niža radna temperatura sprečava prekomerno isušivanje sluzokože i povećava ukupni komfor.
Izbor je na vama…

Autor: Isidora Gordić

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Enterijer

Poštedite sebe prekomerne buke

Objavljeno

:

Od

Kako se zaštititi od prekomerne buke - izolacija

Koliko ste puta, sedeći u dnevnom boravku u pokušaju da sebe častite mirom i zasluženim odmorom po povratku s posla, konstatovali da će to biti nemoguća misija jer iz susednih stanova čujete komšinicu kako usisava, dečiju graju i udaranje igračaka o pod ili, pak, komšiju sa nekog od gornjih spratova koji je baš u tom trenutku odlučio da održi muzičku probu? Koliko ste samo puta gubili živce zato što u svakom trenutku jasno i glasno čujete udaranje ulaznih vrata i razgovore u hodniku zgrade i padali u očaj kada u nedoba do vas počne da dopire zaglušujuća buka građevinskih radova koje stanarima niko nije najavio?

Da li biste učinili sve što je u vašoj moći da tome stanete na put i više nikada ne budete izloženi ovoj, svima nama dobro poznatoj, torturi? Buka svakodnevno utiče na sve nas – bilo na radnom mestu, na ulici ili kod kuće, u slobodno vreme, dok spavamo ili putujemo. Pored toga što su iritantni za čulo sluha, dekoncentrišu i izazivaju nelagodu, glavni problem je što naš organizam nema mogućnost da se jednostavno isključi od uticaja različitih prejakih zvukova kojima je stalno izložen, već ga od njih moramo sami zaštititi.

Zbog ovakvog pogubnog uticaja, a s obzirom da je u današnje vreme mnogo više izražena nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija, buka je od strane stručnjaka iz Svetske zdravstvene organizacije proglašena za zagađivača životne sredine koji narušava zdravlje ljudi i čiji se intenzitet mora smanjiti preventivnim delovanjem u svim oblastima, a naročito u oblasti gradnje.

To se kod objekata u izgradnji postiže biranjem materijala sa dobrim antiakustičkim svojstvima koji ne pogoduju širenju i rasipanju zvuka, odnosno materijalima od čije se površine zvuk ne odbija već ga u određenom procentu upijaju – smanjenju nivoa buke, itekako, može doprineti kvalitetna stolarija koja dobro dihtuje ili podna obloga koja važi za dobrog apsorbera zvuka. Za postojeće objekte, a pogotovo one gde se o tome nije vodilo računa neophodno je naknadno postavljanje zvučne izolacije.

Lupanje po loncima, buka, dete

Kako se zaštititi od prekomerne buke – izolacija

U akustici se sve ono što čujemo zavisno od načina prostiranja zvuka grubo deli na tonove i šumove, odnosno zvukove tačno određene frekvencije koji nastaju harmonijskim oscilovanjem izvora zvuka (naš glas, muzički instrument i sl.) i zato nam prijaju ili ih u najmanju ruku možemo slušati bez javljanja osetljivosti; i zvukove koji predstavljaju složeno, neprekidno, neperiodično oscilovanje i po frekvencijama i po amplitudama koje se ne može razložiti na prostije harmonične sekvence i para uši. Ipak, bez obzira što nam nominalno smetaju samo šumovi, ako su prejaki i predugo traju (a pogotovo ako ih slušamo neplanirano i mimo svoje volje) tonovi takođe itekako mogu biti vrlo moćni iritanti koji stvaraju nervozu i izazivaju glavobolju. Uopšteno gledano, zagađenje okoline bukom odnosi se na bilo kakav zvuk iz spoljne sredine koji draži nečiji sluh. No, pošto ne dolaze svi neželjeni zvukovi samo od spolja nego ima i onih poreklom iznutra (kao na primer u stambenim zgradama), za primenu adekvatnog rešenja najpre se mora locirati i klasifikovati problem. To znači da treba odrediti šta pravi buku i odakle ona dolazi, a zatim da li sporni zvuk prolazi kroz zid ili se kroz njega prenosi vibracijom.

Zvuk glasnog razgovora, pojačanog tv i radio aparata ili nekog sličnog izvora jeste zvuk koji se prenosi vazduhom do i kroz zidove vašeg stana kao posledica primene lakih materijala za konstrukciju koji nemaju dovoljno dobre sposobnosti da zaustave zvuk. I mada su zbog sve izraženijeg manjka životnog prostora i sve manje kvadrature stambenih jedinica (koje investitori nažalost gledaju da što gušće zbijaju jednu uz drugu) potrebe za zvučnom izolacijom sve veće, često smo svedoci toga da se pregradni zidovi rade da budu što tanji i ekonomičniji, a ne da dobro izoluju prostorije.

Klasifikacija buke

Zvuk nastao direktnim udarcem o površinu zida, poda ili plafona je udarni zvuk. To može biti recimo lupkanje lopte o pod, bat koraka, zakucavanje eksera u zid ili udaranje tučkom za meso po kuhinjskoj dasci. Obično je znatno intenzivniji od onog koji se prenosi vazduhom jer je poreklom oscilacija za koju je odgovorno delovanje fizičke sile na površinu, i zato je teže neutralisati ga. Niskofrekventna buka koju proizvode kućni muzički uređaji, sviranje nekog instrumenta ili pak vozila u saobraćaju je zvuk koji se prenosi vibracijom kroz konstruktivne elemente. Ova vrsta buke rečju prolazi kroz zidove objekta tako što vibrira kroz njih, a možemo je osetiti dlanovima i stopalima. Vibrirajući zvuk prolazi čak i kroz dobro izolovane zidove te se ne može anulirati, već samo svesti na razumnu meru.

Već smo nagovestili da se silina zvuka može oslabiti primenom pomoćnih elemenata kakva je kvalitetna stolarija i zvučno apsorbujuće podne obloge, ali glavna intervencija svakako se mora izvršiti na zidanim površinama u koje se ubrajaju noseći i pregradni zidovi, podovi i plafoni. Najpre valja zapamtiti jedno osnovno pravilo, a to je pravilo mase: Što je veća masa materijala od kojih su napravljeni zid, pod i plafon – to će objekat biti bolje zvučno izolovan. Sem na masi materijala, dobra zvučna izolacija zasniva se faktoru prostora i principu prigušivača. Veći prostor više smanjuje nivo buke, a ta činjenica na pravi način se da iskoristiti pravljenjem duplih zidova, odnosno tako što se na već postojeći pregradni zid doda još jedna, “plivajuća” zidna konstrukcija od gipskartona ili tome sličnih materijala za suvu gradnju.

Na osnovnu potkonstrukciju (što će reći klasično zidani zid od blokova ili opeke) postavljaju se aluminijumski akustični distanceri na koje se kače sekundarni nosači, a na njih pričvršćuju ploče gipskartona, i na taj način se povećavanjem rastojanja između dva zida dobija prostorna tampon-zona kao instrument smanjivanja jačine zvuka koji se prenosi kroz vazduh. Plivajući zidovi primenjuju se u prostorijama gde je potrebna bolja zvučna izolacija poput muzičkog i tv studija, “gluve” sobe, koncertne sale, ili recimo za odvajanje zone stanovanja od mašinskih prostorija u objektima kombinovanog profila.

Zaštita od prekomerne buke

Prekomerna buka, zaštita od buke, izolacija

Zvuk se takođe može izolovati prigušivanjem vibracija, a u svojstvu prigušivača koristi se poseban zaptivni materijal poznat pod nazivom “Zeleni lepak” (Green glue), ili zidne i podne obloge od poliuretanske pene, reciklirane gume i stiropora.

// Zeleni lepak spada u najnoviju generaciju viskoelastičnog prigušnog materijala koji se koristi kao zvučni izolator zidova, plafona i podova u vidu premaza za popunjavanje prostora između dve ploče gipskartona, iverice i drugih panela za suvu gradnju. //

“Plivajuća” zidna konstrukcija

// Testovi nekoliko nezavisnih laboratorija potvrdili su da se nanošenjem samo jednog sloja prigušuje i do 90 odsto zvuka koji se prenosi kroz vazduh, udarnog zvuka, ali i niskofrekventnih zvukova (basova) koji se obično javljaju kod slušanja glasne muzike i saobraćajne buke. //

Zeleni lepak može se koristiti i za izolaciju protivpožarnih zidova zato što je nezapaljiv, a s obzirom da je paropropustan nije podložan buđanju. Diskretnog je mirisa i lako se može čistiti vodom i sapunom dok je još vlažan. U poređenju sa drugim izolacionim materijalima čak 100 puta brže prigušuje vibracije, a imajući u vidu njegova izolaciona svojstva sa cenom od oko 10 evra/m2 (za jednu ploču gipskartona dimenzija 2m x 1,2m), takođe slovi za ekonomičan proizvod primenjiv u stambenim, poslovnim i industrijskim objektima.

Retka zamerka korisnika je to što od aplikacije do momenta dostizanja pune sposobnosti zvučne izolacije mora proći 28 dana. Glavni uslov za postizanje odgovarajućeg antiakustičnog efekta je dobro zaptivanje, odnosno prekidanje svih zvučnih mostova kroz koje se zvuk prenosi, kao što su cevi i instalacije. Jedan od najpoznatijih i najraširenijih principa zaštite od buke je postavljanje zvučno apsorpcijskih materijala čija unutrašnja struktura zadržava deo zvuka tj. sprečava njegovo dalje prenošenje. Upravo takva vrsta proizvoda jesu penasti materijali od poliuretanske pene sa poroznom strukturom otvorenih ćelija.

//Zvučna izolacija od poliuretana može da odgovori na vrlo visoke termoizolacione zahteve (opseg temperaturne izdržljivosti joj je od -40°C do +120°C), spada u teško zapaljive materijale što potvrđuje standard vatrootpornosti UL94 HF1, ali i u kategoriju ekološki-zdravstveno neškodljivih. //

Ima široku primenu kao antiakustik i termoizolator za oblaganje zidova i plafona u komercijalnim, rezidencijalnim i industrijskim objektima, a deli se na apsorbere zvuka i zvučne barijere, zavisno da li je cilj zaštite da se ublaži i minimalizuje spoljna buka koja dopire do objekta ili spreči da zvuk iz objekta izađe u spoljnu sredinu. Poliuretanska pena je jedno od najpopularnijih i cenovno najpovoljnijih rešenja za apsorpciju odnosno upijanje zvuka. Proizvodi se u rolnama i pločama zbog čega je vrlo jednostavna za parcijalno uklanjanje i zamenu u slučaju oštećenja, a sem zidnih površina u kućnim uslovima koristi se za izolaciju fabričkih proizvodnih pogona, ventilacionih sistema, kućišta kompresora, unutrašnjosti motornih vozila, sala za sastanke, muzičkih studija i “gluvih” soba.

Dodatna zaštita za zidove od buke

Dodatna zaštita za zidove od buke

Apsorberi i zvučne barijere postavljaju se mehaničkim pričvršćivanjem ili lepljenjem za površinu, a ima ih i u samolepljivoj varijanti, za maksimalno olakšanu aplikaciju. Takođe su dostupni u opciji sa armaturom i dobro dođu onda kada je predviđeni budžet za ove radove ograničen, a traži se visok nivo zaštite. Kod “težih” slučajeva mogu se kombinovati sa gipsanim pločama i akustičnim distancerima, a interesantno je da dizajneri enterijera pojedine artikle iz ponude koriste u dekorativne svrhe tamo gde žele prostoru da daju nesvakidašnji i originalan izgled.

// Da bi zvučna izolacija bila izvedena kako valja, pored zidova i plafona neophodno je proces zaokružiti izolacijom podova. //

Kako nisu sve podne konstrukcije iste, odabir podnog zvučnog izolatora mora se vršiti na osnovu tipa konstrukcije (drvena, lake međuspratne konstrukcije, puna betonska ploča) i vrste podne obloge koja se na nju ima postaviti, a u paleti akustičnih prigušivača od reciklirane gume može se naći rešenje za svaku situaciju. Jedna varijanta, koja se lepi na podnu ploču, a preko nje direktno polaže parket, eliminiše potrebu za cementnom košuljicom čime se dobija na brzini i ekonomičnosti gradnje. Sastoji se od 93% reciklirane gume i primenjiva je kod svih tipova međuspratnih konstrukcija, u odgovarajućoj debljini: za beton 3mm, a za drvene konstrukcije 6mm ili 11mm. Druga je zapravo specijalna vrsta stiropora koja ide direktno na podnu konstrukciju ili preko hidroizolacije u kupatilu kao njena zaštita. Antiakustični stiropor isto može biti samolepljiv, i na njega se pomoću fleksibilnog adheziva lepe ukrasni kamen, keramičke i granitne pločice.

Autori: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem

Enterijer

Drveni pod u kratkom roku – Magic Floor

Objavljeno

:

Od

Drvo iz obnovljivih izvora

Odgovor na zahteve savremenog života

Metropola kao okruženje našeg življenja zahteva kratke rokove isporuke robe i rezultat je naših navika da živimo brže, da nam se usluge izvrše brzo i da za kratko vreme završimo ono što smo započeli iz prostog razloga što nas odmah posle jedne očekuje neka druga obaveza. U skladu sa ovim životnim postulatom i kompanija Magic Floor je, kao generalni zastupnik Hakwood podova, omogućila svojim klijentima, kojima je rok jedini i najbitniji zahtev, “Prefinish” kolekciju na lageru.

Magic Floor doo - Hakwood drveni podovi

“Prefinish” kolekcija na lageru / Hakwood dvoslojni drveni pod

U ovoj ponudi je standardni dvoslojni pod sa osnovom šper breze i gornjim slojem hrasta. Dolazi u dve širine – 180 mm i 240 mm sa opcijom visine od 14 i 19 mm i dužine 1,97-2,47m.
Na raspolaganju su dve gradacije:

Universal kojeg odlikuje inherentan dizajn, prirodno i nerazdvojivo spojen sa prirodnim izgledom drveta koji nosi karakterističan rustični izgled nesavremenog razigranog kolorita i autentičan mineralni preliv markantnog hrasta. Opcija Exclusive, s druge strane, nudi ujednačenije tonove i manje čvorova uz prefinjeni krajnji efekat nakon instalacije.

Colour Hakwood podoviOvaj proizvod dolazi u četiri osnovne nijanse:

  • Juno patina beloj nijansi sa krema efektom
  • Atlas ton za moderne sive i hladnije enterijere
  • Eros kolekcija sa bikolorno braon osnovom sa magla sivo-krem završnim efektom
  • Freya smeli topli vintage izgled med tople braon boje

Pomenuta nijansiranja su dobijena tretiranjem poda ekološkim uljem sa UV lakom kao završnim slojem, a omogućena je i plug in opcija – isporuka i ugradnja u istom danu.

Magic Floor doo - Hakwood drveni podovi

Da bude sasvim jasno standard izrade poda sa kojim ste već upoznati putem nekih ranijih tekstova koje smo objavljivali u časopisima i portalima, ostaje nepromenjen, a jedina razlika u odnosu na ranije je u ekspresnoj isporuci čak i ako niste u mogućnosti da zajedno sa nama učestvujete u uzorkovanju i dizajniranju poda sa čak 500 mogućih kolorita kao i površinskim profilacijama i specijalnim efektima.

MAGIC FLOOR d.o.o.

MAGIC FLOOR d.o.o.
Vojvode Stepe 270/14, 11000 Beograd
T. +381 11 24 64 884
M. +381 63 81 08 330
office@magicfloor.rs
www.magicfloor.rs

Mi stvaramo magiju po vašoj želji…
Mi smo One and Only!

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno