Kad je baba doš’o na posedak

Bio je to najtopliji dan toga leta i poslednji dan kada smo stvari iz starog stana morali prebaciti u novi. Drugim rečima useljavali smo se, opet, ali prvi put u svoj stan. Sunce nam je neprekidno bilo po glavi, ali i u očima. Bio je to poseban dan. Kada samo uneli i poslednji komad nameštaja još uvek je prostor delovalo poluprazno. Taman toliko dok se nismo okrenuli na drugu stranu stana gde je stajao krevetac, stolica za sedenje, kolica i kutija igračaka. Bio je to jedan pun stan.

Kako je vreme odmicalo, sve više smo se divili našem kutku. Dobili smo sve što smo želeli. Deo grada izdvojen od buke i vreve, a opet gradskim linijama povezan i sa najudaljenijim delovima grada. Optimalan treći sprat, istina bez lifta, ali savršen za našu kondiciju i dobar izgled. A, najlepše od svega jeste činjenica da je cela jedna strana orijentisana na park. Ali, da ne bude zabune. Nije to bio neki običan park sa dva drveta, tri žbuna i jednom klupom. Ne, to je bio pravi pravcati park sa obiljem drveća, stazama za šetnju, dečijom grajom i ptičijom pesmom svakog jutra. Reklo bi se dosta dobro za jedan stan u gradu.

Znam da samo čekate i onu drugu stranu. Kada biste mogli najradije bi me izvukli i pitali: “Pa dobro, šta mu je falilo?“ … Kupatilo. Ne, da ne bude zabune. Imali smo mi kupatilo, ali nekako se nije uklapalo u celu ovu našu priču i bio je nekako van standarda. Tačnije, van standardnih dimenzija. Da se razumemo, sve je bilo tu, čak i veš mašina i kada. Istina i ta kada je više bila namenjena za dečije potrebe, ali zvanično je nosila ime kada i tu pogovora nema. Međutim, ako vam kažem da kada god bismo ušli u ovu prostoriju, padali smo u iskušenje da platimo kartu za gradski i to u špicu. Jasno vam je o čemu govorim. No dobro, ne može biti sve tako savršeno.
Ili može.

Kako to red nalaže, a i sva rodbinska nepisana pravila, kada kupite stan očekujte bar prva dva rodbinska kolena u poseti. U našem slučaju prvi u posetu stigao je Baba. I ostao na posedku. Tako je on to nazvao. A u suštini došao je da osmotri situaciju, pokucka stolariju, promeni bravu na vratima, zategne koji šraf i vidi šta može da uradi. Niko ne može da dođe dok sve ne bude kako Bog zapoveda. I Baba.

Manje više, sve mu je bilo potaman, sem, pogađate, kupatila. „Jeste l’ vi sigurni da ovo nije bilo predviđeno za lift?“ Ista i slična pitanja postavljana su nam svakoga dana, sve do trenutka kada smo odlučili da renoviramo kupatilo. Baba je samo to i čekao. Daj da se nešto konkretno i radi.

// Da budem iskrena, renoviranje, u slučaju našeg kupatila značilo je dobiti na prostoru. Međutim, kako tehnički uslovi, kanalizacija, vodovod, vertikalni sistem odvoda i slično, nisu dozvoljavali fizičko proširenje prostora, ostalo nam je da se pozabavimo optičkim varkama. Svu snagu usmerili smo na pronalaženje odgovarajućih pločica. //

Znajući kakve nas scene u društvu Babe i bebe očekuju u prodajnim salonima, nas dvoje smo se, za početak, online informisali.

Za razliku od Babinog vremena, kada je u celoj zemlji bilo svega dva proizvođača keramičkih pločica i to po jedan za unutrašnje i jedan za spoljašnje modele, danas je situacija, gotovo kao i u svim drugim branšama, znatno drugačija. Obilje modela, materijala, dizajna, veličina. Polako i strpljivo, dok su Baba i beba spavali, ili smo bar mi mislili da je tako, došli smo do veoma bitne informacije. Da bi se određeni prostor vizuelno povećao ili smanjio bitan je format pločice koji se bira. Naime, pored standardnih pločica, u novije vreme sve veći značaj dobijaju pločice velikog formata. A, sada ću vam objasniti i zašto.

Kupatilo nekad i sad

Kada kažemo pločice, obično mislimo na male pravougaone ili kvadrataste pločice koje se koriste za oblaganje poda i zidova kuhinja i kupatila. Međutim, danas pored standardnih formata 30×30, 40×40, 50×50, 30×60, sve više se koriste pločice velikog formata. Postoji pravilo, po kome da bi se jedna pločica smatrala pločicom velikog formata, neophodno je da bar jedna strana prelazi dužinu od 60cm. Pored tih „manjih“ 60x120cm, dolazimo i do ogromnih 160x300cm. Kada vidite jedan ovakav primerak nikada ne biste pomislili da je u pitanju pločica.

// Ne samo da su impozantnih dimenzija, čime u znatnoj meri ubrzavaju samu ugradnju i prekrivaju velike površine, većina ovih pločica pri proizvodnji laserski se seče, tako da imamo pločice oštrih, ravnih ivica, što omogućava njihovu ugradnju bez fugni. //

Sa druge strane, odsustvo fugni ili njihova mala, gotovo minimalna širina, povećava estetiku. Stiče se potpuno drugačiji vizuleni utisak prostora u kome su postavljene. Upravo to je nama i bilo potrebno.

Razlike

Pored kupatila i kuhinje, pločice su svoju primenu našle u ostalim prostorijama stambenog objekta. Međutim, ono po čemu se pločice velikog formata izdvajaju od dosadašnjih, manjih, jeste njihova široka primena u velikim i javnim objektima. Dizajneri su oduševljeni ovim formatima, budući da one svojim izgledom neograničenog prostora, pružaju mogućnost savršenog uređenja svakog prostora i njegovo pretvaranja u moderne prostore koji odišu luksuzom i raskoši. One su danas posebno popularne jer odgovaraju potrebama moderne arhitekture i lakog, jednostavnog uređenja prostora sa visokom dozom ekskluzivnosti.

Trend

Savremen način proizvodnje, omogućio je stvaranje pločica najrazličitijeg dizajna. Pa tako danas imamo pločice koje sve više oponašaju prirodne materijale drvo i kamen, koji se najlakše i najbolje uklapaju u sve sredine. Sa druge strane te pločice imaju toliko veran izgled da se ne može ni naslutiti da su uopšte pločice u pitanju. Sjajan ili mat izgled, dominacija boja, 3d teksture, samo su neki od trendova koji sve više ulaze u svet pločica.

Postavka

Sve je to zvučalo super, dok nismo došli do saznanja da za ovu vrstu pločica mora biti angažovana stručna osoba koja zna proces postavke i ugradnje. Da budem iskrena, nikada nismo imali problem sa strukom, nama je veći problem bio kako objasniti Babi, da on nije ta osoba. Stoga smo se dali u tumačenje samog proces postavke, da bi ukoliko situacija izmakne kontroli i Baba odluči da on vrši ugradnju, bar budemo edukovani za sugestije i nadgledanje samog procesa.

// Da bi pločice velikog formata pružile funkcionalnost i trajnost neophodno je, pri postavci, ispuniti tri osnovna kriterijuma.//

1. Pripremiti podlogu

Postavka ove vrste pločica moguća je na svakoj vrsti podloge: betonska, cementna, estri sa podnim grejanjem, postojeće keramičke pločice ili podne obloge, gipsane zidne podloge i sl. Međutim, svaka od ovih podloga, pre postavke pločica velikog formata, mora biti čvrsta i otporna na pritiske, bez pukotina i oštećenja, bez prašine, boja, ulja ili drugih nečistoća, mora biti suva i potpuno ravna. Zašto je sve ovo uslov?

// Pločice velikog formata zahvataju i veliku površinu i ukoliko bi podloga bila neravna, prljava ili nestabilna, jedan deo pločice bi lepo ulegao na površinu, dok bi drugi odstupao, što bi dovelo da većeg pritiska na tim delovima i brzog pucanja same pločice. //

Da li je podloga ravna proverava se letvama dužine 2m, koje se postavljaju na samu površinu. Ukoliko i dođe do odstupanja, toleriše se plus, minus 3mm. Međutim, ukoliko su odstupanja veća, neophodno je iznivelisati podlogu, pa tek onda pristupiti postavci.

2. Izabrati odgovarajući materijal

Kada je podloga pripremljena, sledeća faza jeste izbor odgovarajućeg materijala. U slučaju ovih pločica, a u zavisnosti od vrste podloge na koju se postavljaju, zavisi i izbor vrste lepka. Suština je pronaći onu vrstu lepka koja najbolje prijanja za podlogu i ne zahteva dodatno pritiskanje pločica prilikom lepljenja, što bi moglo dovesti do njihovog pucanja.

3. Primeniti odgovarajući način ugradnje

Da bi se postigao najbolji efekat savetuje se postavljanje lepka i na podlogu i na samu poleđinu pločice, koja predhodno mora biti očišćena od eventualnih nečistoća.

// Lepak se postavlja paralelno sa užom stranom pločice. Istovremeno lepak se postavlja i na podlogu i to u istom pravcu kao i na samoj pločici. //

Budući da su velikog formata, najbolje i najsigurnije ih je podići i postaviti uz pomoć vakumskih vođica. Nakon toga se uz pomoć odgovarajućih gleterica ili vibracione ploče vrši pritiskanje pločica kako bi se istisnuo sav eventualni vazduh između pločice i podloge. Istiskivanje se vrši od sredine ka krajevima pločice. Da bi se postigao odgovarajući razmak između pločica se postavljaju distanceri.

Kada se proceni da se pločica dobro zalepila, što zavisi i od vrste lepka (brzovezujući ili standarni) pristupa se fugovanju pločica 3 ili 24 sata nakon postavke. Naravno ovo sve važi ukoliko fugovanje uopšte postoji. U zavisnosti od vrste pločica, namene (pod, zid, unutrašnje, spoljašnje), sa pravim ili oblim ivicama, određuje se da li uopšte ima fugovanja.

// Ukoliko fuge postoje, minimum razmaka je 2mm. Nanošenjem fug mase, popunjavaju se udubljenja, sa kojih su predhodno otklonjeni distanceri i koji su predhodno očišćeni od prašine. //

Prilikom postavke ovih vrsta pločica, veliku pažnju treba posvetiti i njihovom ponašanju pri temperaturnim promenama, ukoliko uopšte postoji mogućnost tih promena. U zavisnosti od veličine i debljine pločica, njihove namene, prostora u kome se postavljaju, područja gde se prostor nalazi, neophodno je postaviti elastične spojeve koji će omogućiti fleksibilnost, efikasnost i trajnost samih pločica.

A, šta je bilo sa nama?! Mogu vam reći da smo dobro prošli. Pored sitnih, a i očekivanih Babinih komentara naša kupovina bila je više nego uspešna. Odlučili smo se za bele visoko sjajne zidne pločice, sa rubom „lila“ dezena. Verujte, moralo je lila. Pod je svetlo sive boje sa zrnastom strukturom. Moram vam priznati da je tu Baba dominirao. Podne pločice uvek moraju biti hrapavije kako ne bi došlo do klizanja i kojekakvih ozleđivanja. Znao je Baba da ga noge sve manje slušaju, ali to naravno nije hteo da prizna.

// Za razliku od kupovine, saopštenje da će ugradnju vršiti majstori, nimalo nije lako prošlo. Mislim Babu nije prošlo. To je bio atak na njegovu ličnost. Toliko kupatila i kuhinja je on izlepio, radio još kad’ pola sela nije imalo kupatilo,… //

Trajalo je. Međutim, brzo smo naši rešenje. Baba je pripremao teren, nivelisao i sređivao podlogu, a majstori, stručnjaci obavili su posao svetski. Takvo nam je i kupatilo sad, svetsko.

Kada dođete na kafu uverićete se i sami. A Baba? Bio je još koji dan, posedeo i otišao. Ali čim mu povećaju penziju, eto ga opet. Investiraće u novi izgled naše kuhinje, ali samo pod jednim uslovom, da on radi ugradnju pločica. Do tada, videćemo još. Mada, moram vam priznati, poznavajući ga, sigurna sam da je pažljivo posmatrao svaki pokret majstora i krao zanat. Do sledećeg viđenja, sve će on to savladati. Ne mož’ mu čovek nikako doskočiti.

Autor: Snežana Trtica Graovac, novinar