Zelena zgrada neÄe zagaÄivati okolinu tokom gradnje, ali i koriÅ”Äenja. Ono Å”to je, takoÄe, bitno, od toga Äe koristi imati i stanari te zgrade jer Äe dobiti bolje uslove za rad i život, ali i komÅ”ije jer Äe ta zgrada praviti, za poÄetak, manje buke. Smanjenje emisija CO2 je, takoÄe, joÅ” jedna korist od koncepta zelene gradnje jer zgrade koriste energiju, pa ako su projektovane na pravi naÄin onda Äe i potroÅ”nja biti manja, rekao je za Balkan Green Energy News Martin ElezoviÄ, Älan Odbora direktora Saveta zelene gradnje Srbije.
Zelena gradnja se, bez obzira na uvraženo miÅ”ljenje Å”iroke javnosti, ne odnosi samo na energiju i zagaÄenje, veÄ podrazumeva poÅ”tovanje profesionalnih standarda od planiranja, preko projektovanja, graÄenja i održavanja, do koriÅ”Äenja zgrada, kako bi se poboljÅ”ao kvalitet života ljudi i smanjio uticaj na životnu sredinu. Ovaj koncept je posebno važan u vremenu klimatskih promena jer su zgrade i graÄevinska industrija odgovorne za Äak 39% emisija CO2.
āU poslednje vreme trend je primena analize Life Cycle Assessment (LCA) koja procenjuje uticaj zgrade na životnu sredinu od dobijanja agregata za proizvodnju cementa i proizvodnje cementa, preko gradnje i koriÅ”Äenja zgade, do ruÅ”enja i reciklažeā, kaže ElezoviÄ, koji poseduje licence odgovornog inženjera za energetsku efikasnost zgrada (Breeam Accredited Professional, In Use Auditor i International Assessor, kao i DGNB Consultant).
Zelena gradnja, konferencija
Da bismo znali da li je neka zgrada zelena pomažu nam sistemi za sertifikaciju, kao Å”to su BREEAM, LEED, DGNB, koji se zasnivaju na 50 do 150 kriterijuma. Na ovaj naÄin vlasnik zgrade dobija nezavisnu potvrdu da je vodio raÄuna o nekim stvarima o kojima drugi nisu. A, sve viÅ”e o tome vode raÄuna i zakupci, Å”to govori o poveÄanju svesti o održivosti zgrada, i taj trend Äe se nastavitiā, smatra ovaj struÄnjak.
Kriterijumi se, na primer, odnose na potroÅ”nju i upravljanje energijom, potroÅ”nju i upravljanje vodom, zagaÄenje ā bukom, otpadnim vodama, svetloÅ”Äu, zatim na kvalitet materijala ā da li su održivi ili ne, menadžment prilikom projektovanja i izvoÄenja radova.
Jedan od najvažnijih standarda ili sertifikata za materijale je EPD, koji prati ceo životni ciklus jednog proizvoda i na osnovu toga pokazuje kakav mu je uticaj na životnu sredinu. U Srbiji nije obavezan, sliÄno je i u nekim evropskim zemljama, ali Äe se tokom vremena to promeniti, dodaje ElezoviÄ.
Povodom Svetske nedelje zelene gradnje (23-29. septembar) Savet zelene gradnje Srbije je u Beogradu organizovao konferenciju Kako gradimo sutra? Tema konferencije je kampanja Svetskog saveta zelene gradnje #BuildingLife, koja ima za cilj da poveÄa svest o emisiji CO2 u svim fazama životnog ciklusa zgrade.
Evo Å”ta su u vezi sa ovom, zaista važnom temom, rekli struÄnjaci iz najuspeÅ”nijih kompanija u Srbiji:
Ivana PetronijeviÄ, ALUMIL YU Industry: Solarna energija osvetljava pogone
NaÅ”a kompanija doprinosi zelenoj gradnji kroz sirovine koje koristimo za aluminijumske profile i kroz sam proces proizvodnje. Primera radi, za aktiviranje spoljaÅ”nje rasvete koristimo solarnu energiju, dok se velika pažnja poklanja upravljanju energijom i otpadnim vodama. Koristimo reciklirane sirovine za naÅ”e proizvode, pa svaki kupac može da dobije podatke koliko takvih sirovina je koriÅ”Äeno. Uz to imamo i stalne edukacije za zaposlene, ali i partnere.
SrÄan Stojakov, SIKA Srbija:Ā Neki proizvodi smanjuju potroÅ”nju energije do 30%
Koncept zelene gradnje podrazumeva smanjenje potroÅ”nje energije, vode i otpada, kao i emisija CO2. NaÅ”a kompanija priprema brojne izveÅ”taje, koji služe da uvodimo nove mere. Jedna od njih je otvaranje manjih pogona, kao Å”to je to u Å imanovcima, u Srbiji, koji skraÄuju put od sirovine do proizvodnje i do gradiliÅ”ta, Äime se smanjuju emisije CO2. TakoÄe, neki od proizvoda mogu da smanje potroÅ”nju energije i do 30%.
Edin Dalifi, XELLA Srbija: U proizvodnji koristimo 75% naŔeg otpada
NaÅ”a misija je održiva proizvodnja i gradnja. Preuzeli smo niz mera da bi naÅ”a proizvodnja u Vreocima, u Srbiji, bila održiva, a jedna od njih je koriÅ”Äenje vodene pare iz postrojenja koje zagreva Lazarevac. Sve sirovine se nabavljaju lokalno, jako blizu naÅ”e proizvodnje. NaÅ”i YTONG blokovi imaju izuzetne termiÄke karakteristike, negorivost, ekoloÅ”ki sastav. U proizvodnji koristimo i 75% naÅ”eg otpada, Äime se dodatno smanjuju emisije CO2.
Izvor: balkangreenenergynews.com