Connect with us

Energetska efikasnost

Zelena gradnja – kakva je situacija na terenu?

Objavljeno

:

Energetska efikasnost je ključna za dostupnost energije

Zelena zgrada neće zagađivati okolinu tokom gradnje, ali i korišćenja. Ono što je, takođe, bitno, od toga će koristi imati i stanari te zgrade jer će dobiti bolje uslove za rad i život, ali i komšije jer će ta zgrada praviti, za početak, manje buke. Smanjenje emisija CO2 je, takođe, još jedna korist od koncepta zelene gradnje jer zgrade koriste energiju, pa ako su projektovane na pravi način onda će i potrošnja biti manja, rekao je za Balkan Green Energy News Martin Elezović, član Odbora direktora Saveta zelene gradnje Srbije.

Zelena gradnja se, bez obzira na uvraženo mišljenje široke javnosti, ne odnosi samo na energiju i zagađenje, već podrazumeva poštovanje profesionalnih standarda od planiranja, preko projektovanja, građenja i održavanja, do korišćenja zgrada, kako bi se poboljšao kvalitet života ljudi i smanjio uticaj na životnu sredinu. Ovaj koncept je posebno važan u vremenu klimatskih promena jer su zgrade i građevinska industrija odgovorne za čak 39% emisija CO2.

“U poslednje vreme trend je primena analize Life Cycle Assessment (LCA) koja procenjuje uticaj zgrade na životnu sredinu od dobijanja agregata za proizvodnju cementa i proizvodnje cementa, preko gradnje i korišćenja zgade, do rušenja i reciklaže”, kaže Elezović, koji poseduje licence odgovornog inženjera za energetsku efikasnost zgrada (Breeam Accredited Professional, In Use Auditor i International Assessor, kao i DGNB Consultant).

Zelena gradnja, konferencija

Zelena gradnja, konferencija

Da bismo znali da li je neka zgrada zelena pomažu nam sistemi za sertifikaciju, kao što su BREEAM, LEED, DGNB, koji se zasnivaju na 50 do 150 kriterijuma. Na ovaj način vlasnik zgrade dobija nezavisnu potvrdu da je vodio računa o nekim stvarima o kojima drugi nisu. A, sve više o tome vode računa i zakupci, što govori o povećanju svesti o održivosti zgrada, i taj trend će se nastaviti”, smatra ovaj stručnjak.

Kriterijumi se, na primer, odnose na potrošnju i upravljanje energijom, potrošnju i upravljanje vodom, zagađenje – bukom, otpadnim vodama, svetlošću, zatim na kvalitet materijala – da li su održivi ili ne, menadžment prilikom projektovanja i izvođenja radova.

Jedan od najvažnijih standarda ili sertifikata za materijale je EPD, koji prati ceo životni ciklus jednog proizvoda i na osnovu toga pokazuje kakav mu je uticaj na životnu sredinu. U Srbiji nije obavezan, slično je i u nekim evropskim zemljama, ali će se tokom vremena to promeniti, dodaje Elezović.

Povodom Svetske nedelje zelene gradnje (23-29. septembar) Savet zelene gradnje Srbije je u Beogradu organizovao konferenciju Kako gradimo sutra? Tema konferencije je kampanja Svetskog saveta zelene gradnje #BuildingLife, koja ima za cilj da poveća svest o emisiji CO2 u svim fazama životnog ciklusa zgrade.

Evo šta su u vezi sa ovom, zaista važnom temom, rekli stručnjaci iz najuspešnijih kompanija u Srbiji:

Ivana Petronijević, ALUMIL YU Industry: Solarna energija osvetljava pogone

Naša kompanija doprinosi zelenoj gradnji kroz sirovine koje koristimo za aluminijumske profile i kroz sam proces proizvodnje. Primera radi, za aktiviranje spoljašnje rasvete koristimo solarnu energiju, dok se velika pažnja poklanja upravljanju energijom i otpadnim vodama. Koristimo reciklirane sirovine za naše proizvode, pa svaki kupac može da dobije podatke koliko takvih sirovina je korišćeno. Uz to imamo i stalne edukacije za zaposlene, ali i partnere.

Srđan Stojakov, SIKA Srbija:  Neki proizvodi smanjuju potrošnju energije do 30%

Koncept zelene gradnje podrazumeva smanjenje potrošnje energije, vode i otpada, kao i emisija CO2. Naša kompanija priprema brojne izveštaje, koji služe da uvodimo nove mere. Jedna od njih je otvaranje manjih pogona, kao što je to u Šimanovcima, u Srbiji, koji skraćuju put od sirovine do proizvodnje i do gradilišta, čime se smanjuju emisije CO2. Takođe, neki od proizvoda mogu da smanje potrošnju energije i do 30%.

Edin Dalifi, XELLA Srbija: U proizvodnji koristimo 75% našeg otpada

Naša misija je održiva proizvodnja i gradnja. Preuzeli smo niz mera da bi naša proizvodnja u Vreocima, u Srbiji, bila održiva, a jedna od njih je korišćenje vodene pare iz postrojenja koje zagreva Lazarevac. Sve sirovine se nabavljaju lokalno, jako blizu naše proizvodnje. Naši YTONG blokovi imaju izuzetne termičke karakteristike, negorivost, ekološki sastav. U proizvodnji koristimo i 75% našeg otpada, čime se dodatno smanjuju emisije CO2.

Izvor: balkangreenenergynews.com

Advertisement

Energetska efikasnost

Ko su najveći ulagači u proizvodnju energije u svetu?

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije - Nuklearna fuzija

Globalna ulaganja u kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora prošle godine su iznosili 282 milijarde dolara, a veliki podsticaj dobila su od projekata vetroelektrana na moru, objavio je Blumberg. Ukupna ulaganja u odnosu na 2018. godinu porasla su za jedan odsto, pri čemu su ulaganja u ofšor vetroelektrane porasla za 19 procenata, na skoro 30 milijardi dolara.

Ukupna svetska ulaganja u morske i kopnene vetroelektrane iznosila su 138,2 milijarde, što je šest odsto više nego 2018. Slede investicije u projekte upotrebe Sunčeve energije, sa 131,1 milijardom dolara, uz međugodišnji pad od tri odsto.

Najveći svetski investitor u obnovljive izvore tokom 2019. godine bila je Kina sa 83,4 milijarde dolara, ali to je osam odsto manje nego 2018., a najmanje od 2013. godine. Na drugom mestu su SAD sa 55,5 milijardi, što je 28 odsto više u 2018. godini, budući da su se investitori u energiju vetra i Sunca utrkivali za poreske olakšice.

Evropa je uložila ukupno 54,3 milijarde dolara u obnovljive izvore energije što je pad od sedam odsto u odnosu na 2018.

Predvodila je Španija sa 8,4 milijarde. Japan je uložio 16,5 milijardi dolara, Ujedinjeni Arapski Emirati rekordnih 4,5 milijardi, Brazil 6,5, Meksiko 4,3 milijarde dolara.

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: mere Vlade o ekologiji, postupak protiv Srbije, pravilnik o plastičnim kesama

Objavljeno

:

Od

Magla, Foto:bbc.com

U sedmici za nama najviše se pričalo o aero- zagađenju koje je zbog magle, ali povećanog broja grejanja, zadesilo našu zemlju toliko da su čak postojale preporuke da ređe izlazimo napolje. Zbog toga Vlada naše zemlje danas zvanično formira radno telo koje bi trebalo da reši problem aero-zagađenja u našoj zemlji, a već sledeće nedelje počinje primena konkretnih mera u ekologiji, energetici i saobraćaju.

Radno telo Vlade, koje će pokušati da donese konkretna rešenja kako bi se smanjilo aero-zgađenje u zemlji, biće formirano danas, a prvi sastanak očekuje se već u ponedeljak. Ovo je za „Novosti“ potvrdio ministar životne sredine Goran Trivan. On je dodao da će članovi komisije biti gotovo svi oni koji su učestvovali i na vanrednom sastanku u sredu sa premijerkom Anom Brnabić.

– Kratkoročne mere ne mogu da reše pitanje industrije, koja je i najveći zagađivač, iako je samo EPS poslednjih godina uložio 500 miliona evra u ekologiju – naglasio je Trivan. – Teško je, međutim, precizno reći koliko je potrebno novca da se sanira zagađenje. Zagađivači su i gradske toplane, individualna ložišta i saobraćaj. Postoje procene, ali ne i precizni podaci u kom procentu ko zagađuje.

Da bi izašla na kraj sa enormnim zagađenjem, Vlada je najavila opsežne mere, od kojih su neke revolucionarne za naše prilike, poput subvencija za kupovinu električnih automobila ili zamene nekih energenata biomasom. Tu su i ubrzana gasifikacija, usmeravanje na pelet umesto uglja i lož-ulja, rigorozna tehnička kontrola vozila, zamena filtera na termoelektranama, pojačano pošumljavanje… Resorno ministarstvo insistira i na zabrani uvoza automobila „evro 3“ i gašenju individualnih kotlarnica. Ne postoji precizna računica, ali se procenjuje da su za čistiji vazduh potrebne milijarde dinara.

Evropska energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije

Da cela priča oko zagađenja nije nimalo naivna govori i činjenica da je Sekretarijat Evropske energetske zajednice u sredu pokrenuo postupak protiv Srbije za rešavanje spora zbog nepotpune primene Direktive EU o velikim ložištima kojom se smanjuje emitovanje zagađujućih materija i neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija. U uvodnom pismu upućenom našoj zemlji ističe se da je Sekretarijat odobrio nacrt NERP koji mu je Srbija dostavila još 2016. godine i da je poslednjih godina pozivao nadležne u našoj zemlji na njegovo usvajanje. Ukazuje se da je od 16 velikih postrojenja, devet obuhvaćeno procedurom za rešavanje spora. Za svako ložište, kako se navodi, mora da bude primenjeno jedno od dva moguća rešenja – poštovanje graničnih vredosti emisija četiri vrste zagađujućih materija, koje propisuje Direktiva, ili primena NERP.

Plastične kese

Platične kese, Foto:pixabay

PKS inicirala novi pravilnik o kesama

Na samom početku godine pričalo se i o rešenjima za plastične kese, na radost svih nas koji preziremo ovu pojavu. Naime, ubrzano se radi na novom pravilniku o tehničkim uslovima za plastične kese, koji će sledeće nedelje biti predstavljen na okruglom stolu, a zatim kao nacrt biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine, kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Prema važećem pravilniku, u Srbiji su kese oksorazgradibilne i biorazgradibilne, što je, objasnio je Stevanović za Tanjug, nemoguće jer kese mogu biti ili oksorazgradive ili biorazgradive.

„Zbog situacije nastale oko terminologije bivšeg Pravilnika ubrzano se radi novi pravilnik o tehničkim uslovima za kese koje se stavljaju na tržište Srbije, a to radi Udruženje za hemiju, odnosno Grupacija proizvođača plastičnih proizvoda zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda“, kaže Stevanović.

Dodaje da će tekst nacrta vrlo brzo izaći na videlo, a Komora će sledeće nedelje organizovati okrugli sto na koji će pozvati sve relevantne činioce. Učestvovaće predstavnici nauke, fakulteta, trgovina, kao i proizvođači kesa koji bi dali svoja mišljenja o novom tekstu pravilnika.

Od 1. januara u Beogradu se primenjuje nova gradska odluka o prodaji kesa. „Zbog novonastale situacije oko terminologije i nemogućnosti nekih biorazgradivih kesa da uđu na tržište – Beograd je doneo odluku da inspekcije, prilikom nadzora u narednih šest meseci, imaju samo savetodavni karakter što znači da do 30. juna nema kažnjavanja“, kaže Stevanović.

Izvor: novosti.rs, pks.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno