„Pametne“ kuće i zgrade za „pametniji“ Beograd

U sedmici za nama najviše se pričalo o aero- zagađenju koje je zbog magle, ali povećanog broja grejanja, zadesilo našu zemlju toliko da su čak postojale preporuke da ređe izlazimo napolje. Zbog toga Vlada naše zemlje danas zvanično formira radno telo koje bi trebalo da reši problem aero-zagađenja u našoj zemlji, a već sledeće nedelje počinje primena konkretnih mera u ekologiji, energetici i saobraćaju.

Radno telo Vlade, koje će pokušati da donese konkretna rešenja kako bi se smanjilo aero-zgađenje u zemlji, biće formirano danas, a prvi sastanak očekuje se već u ponedeljak. Ovo je za „Novosti“ potvrdio ministar životne sredine Goran Trivan. On je dodao da će članovi komisije biti gotovo svi oni koji su učestvovali i na vanrednom sastanku u sredu sa premijerkom Anom Brnabić.

– Kratkoročne mere ne mogu da reše pitanje industrije, koja je i najveći zagađivač, iako je samo EPS poslednjih godina uložio 500 miliona evra u ekologiju – naglasio je Trivan. – Teško je, međutim, precizno reći koliko je potrebno novca da se sanira zagađenje. Zagađivači su i gradske toplane, individualna ložišta i saobraćaj. Postoje procene, ali ne i precizni podaci u kom procentu ko zagađuje.

Da bi izašla na kraj sa enormnim zagađenjem, Vlada je najavila opsežne mere, od kojih su neke revolucionarne za naše prilike, poput subvencija za kupovinu električnih automobila ili zamene nekih energenata biomasom. Tu su i ubrzana gasifikacija, usmeravanje na pelet umesto uglja i lož-ulja, rigorozna tehnička kontrola vozila, zamena filtera na termoelektranama, pojačano pošumljavanje… Resorno ministarstvo insistira i na zabrani uvoza automobila „evro 3“ i gašenju individualnih kotlarnica. Ne postoji precizna računica, ali se procenjuje da su za čistiji vazduh potrebne milijarde dinara.

Evropska energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije

Da cela priča oko zagađenja nije nimalo naivna govori i činjenica da je Sekretarijat Evropske energetske zajednice u sredu pokrenuo postupak protiv Srbije za rešavanje spora zbog nepotpune primene Direktive EU o velikim ložištima kojom se smanjuje emitovanje zagađujućih materija i neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija. U uvodnom pismu upućenom našoj zemlji ističe se da je Sekretarijat odobrio nacrt NERP koji mu je Srbija dostavila još 2016. godine i da je poslednjih godina pozivao nadležne u našoj zemlji na njegovo usvajanje. Ukazuje se da je od 16 velikih postrojenja, devet obuhvaćeno procedurom za rešavanje spora. Za svako ložište, kako se navodi, mora da bude primenjeno jedno od dva moguća rešenja – poštovanje graničnih vredosti emisija četiri vrste zagađujućih materija, koje propisuje Direktiva, ili primena NERP.

Platične kese, Foto:pixabay

PKS inicirala novi pravilnik o kesama

Na samom početku godine pričalo se i o rešenjima za plastične kese, na radost svih nas koji preziremo ovu pojavu. Naime, ubrzano se radi na novom pravilniku o tehničkim uslovima za plastične kese, koji će sledeće nedelje biti predstavljen na okruglom stolu, a zatim kao nacrt biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine, kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Prema važećem pravilniku, u Srbiji su kese oksorazgradibilne i biorazgradibilne, što je, objasnio je Stevanović za Tanjug, nemoguće jer kese mogu biti ili oksorazgradive ili biorazgradive.

„Zbog situacije nastale oko terminologije bivšeg Pravilnika ubrzano se radi novi pravilnik o tehničkim uslovima za kese koje se stavljaju na tržište Srbije, a to radi Udruženje za hemiju, odnosno Grupacija proizvođača plastičnih proizvoda zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda“, kaže Stevanović.

Dodaje da će tekst nacrta vrlo brzo izaći na videlo, a Komora će sledeće nedelje organizovati okrugli sto na koji će pozvati sve relevantne činioce. Učestvovaće predstavnici nauke, fakulteta, trgovina, kao i proizvođači kesa koji bi dali svoja mišljenja o novom tekstu pravilnika.

Od 1. januara u Beogradu se primenjuje nova gradska odluka o prodaji kesa. „Zbog novonastale situacije oko terminologije i nemogućnosti nekih biorazgradivih kesa da uđu na tržište – Beograd je doneo odluku da inspekcije, prilikom nadzora u narednih šest meseci, imaju samo savetodavni karakter što znači da do 30. juna nema kažnjavanja“, kaže Stevanović.

Izvor: novosti.rs, pks.rs

I ove sedmice sumirali su se rezultati na tržištu nekretnina, a čuli smo i najave nekih projekata koji će olakšati život našim građanima i pozitivno uticati na BDP.

Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste

Kada pričamo o građevinskoj sezoni koja je sada već iza nas, možemo sa sigurnošću reći da tršiste nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavlja da raste brže nego što se to očekivalo, a sve je veća potražnja za izgradnjom modernih kancelarija i maloprodajnih objekata. Ovo je ocena učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina JIE „Balkans Proprety Forum 2019“.

Senior direktor odeljenja za procene vrednosti u JIE u kosultantskoj kući za nekretnine CBRE Nebojša Nešovanović rekao je tom prilikom da su trendovi slični u celom regionu i tržiste nastavlja sa rastom.

– Očekivali smo usporenje rasta i pre godinu dana smo projektovali usporenje rasta, a to se nije desilo. Tržiste i dalje dinamično raste, pre svega stanogradnja i cene stambenih nekretnina. Takođe, dolazi do rasta kancelarijskog prostora, zauzetosti i renti – obrazložio je Nešovanović. Kako je dodao, maloprodaja je prilično popunjena u svim zemljama regiona, osim u Srbiji. Što se tiče cena nekretnina, Nešovanović očekuje da će se rast usporiti naredne godine.

U narednih godinu dana, on se nada se da će rast cena usporiti i da će se tržište stabilizovati, a tek za oko dve godine očekuje korekcije. Najveća potražnja je za nekretninama na Novom Beogradu, i može se očekivati da će se najviše graditi tu, naročito u Bloku 65.

Detalji ugovora usaglašeni, radovi na Moravskom korodoru kreću za par dana

Ovih dana bi trebalo da počnu radovi na Moravskom koridoru na lokaciji u okolini Kruševca, najavila je krajem prošle sedmice ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva kaže da su tada usaglašeni i svi detalji u pregovorima za potpisivanje komercijalnog ugovora za realizaciju ovog projekta, odnosno za povezivanje gradova Kruševca, Kraljeva, Trstenika i Vrnjačke Banje.

To dalje znači, rekla je resosna ministarka, da za 10 do 15 dana počinju radovi u okolini Kruševca budući da su država, Vlada i Ministarstvo pripremili prostor gde radovi mogu da počnu. Završena je kompletna eksproprijacija na deonici kod Kruševca.

Zorana Mihajlović, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture RS

Ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu

Posle razornih zemljotresa u Albaniji region je „stavio prst na čelo“ i počeo da razmišlja šta bi bilo da je zemljotres te jačine pogodio i nas. Tako je poznati beogradski arhitekta Nebojša Glišić bio ogorčen prizorima iz zemljotresom razorenih zgrada u gradovima Albanije i skrenuo je pažnju na konstataciju širom sveta poslednjih desetak godina da „ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu“. Glišić je komentarisao fotografije nakon zemljotresa i rekao da je potpuno nov objekt pokleknuo pod težinom spratova, očigledno bez adekvatnih seizmičkih platana, horizontalnih i vertikalnih armiranobetonskih serklaža koji bi prihvatili moćne sile zemljotresa. Samo se sklopilo, onako kako se mogu sklopiti spratova starih objekata na kojima su nazidani silni spratovi.

Poznati beogradski arhitekta, koji je decenijama unazad učestvovao ili potpuno konstruisao mnoštvo objekata po Srbiji za zapadnoevropske velike kompanije, konstatovao je da je, čak i kad se u zgrade ugrađuju i velike količine betona i armature, katastrofa u slučaju zemljotresa garantovana ako su zgradi „tanka kolena“.

I ovo nije jedino takvo viđenje. Naime, jedno istraživanje sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera iz 2011. o posledicama loše gradnje zgrada na ljudske žrtve u zemljotresima ustanovilo je da se u svim zemljotresima u prethodne tri decenije moglo izbeći čak 83 posto svih mrtvih samo da su se zgrade u pogođenim gradovima i naseljima podizale u skladu sa standardima zaštite od zemljotresa.

Izvor: Novosti, RTV, Tanjug