Connect with us
Gra─Ĺevina

Manjak gra─Ĺevinskih radnika u Srbiji ÔÇô od uzroka do posledica

Koja su to deficitarna zanimanja u Srbiji

Kada govorimo o trendu promena, u bilo kojem smislu, postoji sada ve─ç vidljiva tendecija nove generacije u kojoj se ne ostavlja prostora ─Źekanju da tu gde jesu bude bolje, ve─ç odlaze tamo gde je ve─ç bolje, rukovode─çi se sasvim logi─Źnim postulatom da je ┼żivot jedan i da ga ne treba tro┼íiti na pauze i ─Źekanja. I neki bi rekli da su pametniji od nas koji nismo tako razmi┼íljali. ┼áto se gra─Ĺevinskog sektora ti─Źe, gore pomenuti postulat je, dakako, primenjiv, ─Źak, ─Źini se, i primenjiviji nego u drugim delatnostima. Za┼íto je to tako? Pretpostavlja se da u poslu na gra─Ĺevini nepoznavanje ili slabije poznavanje jezika na podru─Źju na koje, sada ve─ç slobodno mo┼żemo re─çi, migriraju i gra─Ĺani na┼íe zemlje, jeste jedan od razloga iz kojeg je ovim ljudima lak┼íe da odu, nego nekome ko ne bi svoj posao mogao jednako dobro da radi na nekoj drugoj teritoriji bez odli─Źnog poznavanja jezika. Bilo ┼íta da je razlog, ─Źinjenica je da u Srbiji postoje kategorije zanimanja koja su deficitarna i iz godine u godinu postaju to sve vi┼íe. Me─Ĺu njima, na vrhu liste, nalaze se i gra─Ĺevinski radnici.

// Kako ka┼żu najnoviji podaci, grad Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradili┼íta, a kako je trenutno aktuelan nedostatak gra─Ĺevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, pa ─Źak i iz daleke Azije. //

Koliko ih ta─Źno ima, ka┼żu stru─Źnjaci, skoro je nemogu─çe utvrditi, izme─Ĺu ostalog i jer poprili─Źan broj radi ÔÇ×na crnoÔÇŁ. Goran Rodi─ç iz gra─Ĺevinske komore rekao je za list Blic da najvi┼íe ima Albanaca iz Severne Makedonije i Turaka. Ta─Źnije, Turski dr┼żavljani dolaze organizovano preko firmi koje ih anga┼żuju za na┼ía gradili┼íta, a najvi┼íe ih je upravo u Beogradu.

Rodi─ç je skrenuo pa┼żnju na probleme koji se javljaju zbog ove pojave na na┼íim gradili┼ítima: ÔÇťOrganizovani i prijavljeni radnici ne predstavljaju problem za bezbednost. Problem su radnici koji rade na divlje, a koji ne podle┼żu kontroli zbog ─Źega mogu da nastanu te┼íke povrede, pogotovo kod onih koji nisu obu─Źeni i ne znaju jezik. Prema nekim procenama, do 40 odsto gra─Ĺevinaca iz inostranstva radi na crnoÔÇŁ. Pored Turaka i Albanaca, tu su i Indijci, ali i Pakistanci. Me├░u njima je najvi┼íe onih koji su anga┼żovani za obi─Źne poslove, odnosno klasi─Źna fizi─Źka radna snaga na gradili┼ítima.

// Definitivno mo┼żemo re─çi da Srbiji hroni─Źno nedostaju gra─Ĺevinski radnici. I dok moleri, fasaderi, gipsari i kerami─Źari iz na┼íe zemlje odlaze u ┼ávedsku i Norve┼íku za platu od 2.500 evra mese─Źno, u Srbiju dolaze da rade gra─Ĺevinci iz Albanije i Makedonije za dnevnicu od 25 evra. //

Neko bi rekao, dobro je nismo najgori, ali taj neko nije morao da se seli, da menja ┼żivot svoje porodice iz korena, u─Źi novi jezik u starosnom dobu u kojem to i ne ide tako lako i pre┼żivljava sve one promene koje nisu nimalo lake. Dakle, ovo jeste problem. U mikro smislu osipa se porodica kroz fazu prilago─Ĺavanja, dok u makro smislu siroma┼íne ekonomije gube stru├Ęne ili ve─ç obu─Źene ljude.
Ono ┼íto je tako─Ĺe evidentno i zbog ─Źeka je problem odlaska gra─Ĺevinskih radnika iz na┼íe zemlje vidljiviji nego desetak godina unazad, je ─Źinjenica da mo┼żemo sa sigurno┼í─çu da ka┼żemo: ÔÇťDa, u Srbiji se gradi!ÔÇŁ ┼átavi┼íe, prema najnovijim podacima Eurostata, gra─Ĺevinarstvo u Srbiji do┼żivljava ekspanziju najve─çu u poslednjih deset godina. U prva tri meseca ove godine gra─Ĺevinska delatnost zabele┼żila je rast od 26,4 odsto u odnosu na isti period pro┼íle godine. U junu mesecu 2019. izdato je 1.875 gra─Ĺevinskih dozvola, ┼íto je za 0,1% vi┼íe nego u junu prethodne godine. Indeks predvi─Ĺene vrednosti radova u junu 2019. ve─çi je za 148,9% u odnosu na jun 2018. Na pove─çanje predvi─Ĺene vrednosti radova najvi┼íe je uticala dozvola izdata za izgradnju deonice 1 Magistralnog gasovoda granica Bugarske ÔÇô granica Ma─Ĺarske.

// ─îinjenica je da radnika nema dovoljno, a za┼íto je to tako skoro je za medije objasnio Goran Rodi─ç iz Gra─Ĺevinske komore. //

On je rekao da Srbiju napu┼íta i polukvalifikovana radna snaga i kvalitetni majstori i zanatlije. ÔÇô Doga─Ĺa se ono na ┼íta smo upozoravali pre 15 i vi┼íe godina. Nismo ┼íkolovali kadar, starosna struktura zaposlenih u gra─Ĺevinarstvu je 55 godina i imate situaciju da dosta na┼íih radnika odlazi u inostranstvo zbog bolje zarade. U evropskim zemljama od gra─Ĺevinskih radnika najvi┼íe se trenutno tra┼że monta┼żeri skela, fasaderi, majstori za pod, ali i instalateri ma┼íinskih instalacija i elektroinstalacija, kao i instalacija na energetskim blokovima u termoelektranama ÔÇô rekao je potpredsednik Gra─Ĺevinske komore.

Deo dobrih radnika anga┼żovan je na velikim infrastrukturnim projektima u kompanijama poput ÔÇ×EnergoprojektaÔÇŁ, ÔÇ×MostogradnjeÔÇŁ i Puteva ÔÇ×JedinstvoÔÇŁ ili u manjem delu na privatnim gradili┼ítima. Procenjuje se da je u niskogradnji trenutno anga┼żovano oko 250 firmi, ali tu uglavnom rade rukovaoci ma┼íinama i polukvalifikovana radna snaga.

┼áta ka┼żu preduzetnici o manjku radnika?

S obzirom da mi kao redakcija ─Źasopisa koji se bavi istra┼żivanjem o ┼íirokoj sferi gra─Ĺevinarstva i ima u tom smislu dugogodi┼ínje iskustvo, na┼íi klijenti i saradnici pri─Źali su nam o problemima koje imaju zbog manjka radnika. Problemi, kada bismo ih sveli na zajedni─Źke, imaju vi┼íe aspekata. Prvi je svakako onaj generalni, op┼íti nedotatak majstora, odnosno ve─ç obu─Źenih ljudi sa iskustvom, kao i model po kojem bi i to malo stru─Źnjaka i ljudi sa iskustvom odlu─Źivali da ostanu da ┼żive i rade u Srbiji i posle ponude iz neke Zapadne zemlje koja ima potrebu za radnom snagom u polju gra─Ĺevine.

Drugi, pokazalo se lak┼íe re┼íiv problem, je nedostatak obrazovanja pa samim tim i prakti─Źnog znanja iz odre─Ĺenih oblasti za koje ne postoji smer u stru─Źnim ┼íkolama, ali ni na univerzitetima u na┼íoj zemlji. Tako, na primer, proizvo─Ĺa─Źi stolarije ili podopolaga─Źi, ne mogu da na─Ĺu, pa ─Źak ni da puno plate, obu─Źenog ─Źoveka koji bi do┼íao i odmah po─Źeo da koristi svoje znanje ste─Źeno u nekom od obrazovnih sistema na┼íe zemlje u odre─Ĺenoj kompaniji.

Ovo se re┼íava tako ┼íto ve─ç postoje─çi timovi obu─Źavaju svoje budu─çe radnike i nastupaju kao neko ko im pru┼ża sve neophodne informacije koje ─çe koristiti na poslu. Ovo i nije tako ─Źudno s obzirom da u bogatim ekonomijama, odnosno zemljama Zapadne Evrope, obrazovni sistem i funkcioni┼íe tako ┼íto se budu─çi radnici obu─Źavaju ve─ç za vreme ┼íkolovanja, kroz praksu koja ─çe im ve─ç u startu dati ┼íansu da ostanu u firmi u kojoj su se obu─Źavali.

Radnik na gra─Ĺevini

Radnik na gra─Ĺevini, foto: redakcija ─Źasopisa Grenef

Ne┼íto sli─Źno bilo je omogu─çeno i u nekada┼ínjoj Jugoslaviji, kada su u─Źenici pojedinih stru─Źnih ┼íkola, svi osim gimnazijalaca, imali tzv. pripravni─Źki, koji je slu┼żio za sticanje prakti─Źnog znanja i rada u sistemu u kojem ─çe verovatno, posle odra─Ĺenog pripravni├Ękog sta┼ża i ostati. Kompanije koje sve do kraja osamdesetih bile isklju─Źivo u vlasni┼ítvu dr┼żave, na taj na├Ęin su klasifikovale svr┼íene studente ili u─Źenike srednih ┼íkola kao i zanatlije na mesta koja su im neophodna za rad same firme.

Kada pri─Źamo o periodu komunizma koje se bazira na zajedni─Źkoj, odnosno dr┼żavnoj svojini, ona se oslanjala na jo┼í jednu olak┼íicu. Naime, radnici su, pogotovo gra─Ĺevinski, i tada odlazili u zapadne zemlje, ali taj broj je zaista bio zanemarljiv, jer je jednom armira─Źu, recimo, omogu─çena stipendija jo┼í za vreme ┼íkolovanja, ali s obzirom da je ┼íkolovanje bilo besplatno, ovo je bio iznos koji bi obezbedio sredstva nekome ─Źiji roditelji nisu u mogu─çnosti da ga po┼íalju u neki drugi grad zbog odre─Ĺenog smera ili ┼íkole. Recimo da je iznos koji je dr┼żava dala ovim u─Źenicima bio do visine tre─çine plate radnika sa punim radnim vremenom i stalnim zaposlenjem.

Gra─Ĺevinski radnik

Gra─Ĺevinski radnik, foto: redakcija ─Źasopisa Grenef

Novac je bio bespovratan, uz uslov da se u─Źenik obave┼że da ─çe do─çi da radi u kompaniji koja ga je stipendirala i ostati u njoj najmanje dve godine (ovaj vremenski period bio je razli─Źit od firme do firme i negde je on bio du┼żi). U ovom sistemu, za razliku od sada┼ínjeg, radnik u kojeg je ulo┼żen novac i znanje ostajao bi u toj kompaniji da u njoj privre─Ĺuje i na taj na─Źin, uslovno re─Źeno, vra─ça dug prema istoj. ─îinjenica je, tako─Ĺe, da radnici nisu imali potrebu ni da menjaju mesto na kojem rade, pa je naj─Źe┼í─çi slu─Źaj bio da radnik jo┼í pri kraju ┼íkolovanja do─Ĺe na jedno radno mesto i na njemu ostane sve dok ne ode u penziju.

Uzev┼íi u obzir sistem koji je bio u tada┼ínjoj dr┼żavi i ekonomsku stabilnost i radnika i same dr┼żave, sasvim je jasno za┼íto se danas de┼íava da radnika, pogotovo gra─Ĺevinskih, nema dovoljno. Ipak, komunizam kao sistem, o─Źito, nije bio odr┼żiv, pa su i radnici u gra─Ĺevisnkom sektoru ostavljeni da se prilagode novonastaloj situaciji u na┼íoj zemlji, tzv. tranziciji.

// Tako je deo njih pre┼íao u privatni sektor, a deo njih, sada se ─Źini onaj ve─çi, oti┼íao je u neku drugu zemlju u kojoj je za svoje iskustvo dobijao ve─çu platu i, na kraju, i ve─çu penziju iz zemlje u kojoj je ostvario prava na istu svojim anga┼żovanjem u nekoj od gra─Ĺevinskih firmi. //

Gra─Ĺevinski radovi

Gra─Ĺevinski radovi, foto: redakcija ─Źasopisa Grenef

Ne smemo zanemariti ni rapidan napredak tehnologije u kojem sve ─Źe┼í─çe ma┼íine zamenjuju rad ljudi, ali i jak menad┼żment koji ve─ç ima ustaljenu ┼íemu poslovanja na koju se radnik mora prilagoditi kako bi ostao i bio koristan u tom sistemu. Tako─Ĺe, trend je sada druga─Źiji. Ljudi ─Źe┼í─çe menjaju poslove, pogotovo onda kada i drugi supru┼żnik radi, pa to ostavlja prostora da se ljudi pozicioniraju i koriste svoj pun kapacitet koji mo┼że biti nagra─Ĺen i rangiran. Mo┼żemo, bez bojazni da ─çemo pogre┼íiti, re─çi da danas postoje ve─çe ┼íanse za napredak jer kompanije ve─ç i same koriste svoje ljudske resurse kako bi pove─çale produktivnost radnika, ali i pozicionirali ih na mesta menad┼żera i tako iskoristili organizacione sposobnosti koje neki pojedinac evidentno ima. Ovo nije bio slu─Źaj u komunisti─Źkom ure─Ĺenju dr┼żave koji se bazirao na postulatu jednakosti vi┼íe nego na individualnoj sposobnosti pojedina─Źnog radnika.

Gra─Ĺevinski radnik

Gra─Ĺevinski radnik, foto: redakcija ─Źasopisa Grenef

Kako pomo─çi privrednicima?

Pitanje je naravno kako re┼íiti problem odlaska radnika u jednom sistemu koji, koliko god da radi na sebi, prosto ne mo┼że da parira ekonomijama koji su odavno pro┼íle i period tranzicije koji je doneo i ekonomsku nestabilnost i samim tim nepoverenje stranih investitora. Jasno je da radnik na gra─Ĺevini u Srbiji ne mo┼że imati visoku dnevnicu kao ┼íto bi za taj posao imao u Nema─Źkoj. To je jasno i rezultira odlaskom kako mla─Ĺih ljudi koji tek treba da se ostvare kao roditelji, tako i onih starijih koji shvataju da druga─Źije ne─çe mo─çi da omogu─çe lagodan ┼żivot i ┼íkolovanje koje bi ┼żeleli za svoje potomke. Tu je, kao ┼íto smo rekli i problem ┼íkolovanja, odnosno neprilago─Ĺenost smerova u ┼íkolama i fakultetima potrebama privrednika.

Dakle, situacija u kompanijama iz bilo kojeg polja gra─Ĺevinarstva je takva da nam se spo─Źitava konstantan nedostatak edukovanih ljudi iz pojedinih oblasti iz ove sfere. Zbog ovoga kompanije nisi u dobijale ÔÇ×gotove radnikeÔÇť iz prostog razloga ┼íto u nekim poljima nije ni mogu─çe ste─çi konkretno znanje na fakultetu, ve─ç je isto moralo biti ste─Źeno u samim kompanijama ┼íto oduzima vreme i uti─Źe na produktivnost i ne zna─Źi da ─çe radnik sa novoste─Źenim znanjem ostati u mati─Źnoj firmi i odbiti bolju ponudu koju mo┼że zbog tog znanja da dobije.

Gra─Ĺevinci

Gra─Ĺevinci, foto: redakcija ─Źasopisa Grenef

Zbog ovoga smo skloni da pohvalimo bilo koju promenu na bolje u ovom smislu. Naime, od ove ┼íkolske godine srednjo┼íkolci u Srbiji ─çe imati prilike da se opredele i za nove obrazovne profile u oblasti gra─Ĺevinarstva i to za operatera za osnovne gra─Ĺevinske radove i rukovaoca gra─Ĺevinskom mehanizacijom.

// Ovi profili, koji pru┼żaju ┼íansu u sve br┼że rastu─çem sektoru gra─Ĺevinarstva, razvijeni su uz podr┼íku projekta ÔÇ×Razvoj dualnog obrazovanja u SrbijiÔÇť koji zajedni─Źki realizuju Privredna komora Srbije zajedno sa Privrednom komorom Austrije, Nema─Źko-srpskim privrednim komorama AHK i Zavod za unapre─Ĺivanje obrazovanja i vaspitanja, uz finansijsku podr┼íku Austrijske razvojne agencije.//

Priliku da se ┼íkoluju po novom modelu i za profile koji se smatraju najperspektivnijim u ovoj oblasti, za po─Źetak, dobi─çe u─Źenici u ─Źetiri grada u zemlji: operater za osnovne gra─Ĺevinske radove nalazi se u ponudi ┼íkola u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Vlasotincu, a rukovalac gra─Ĺevinskom mehanizacijom u ┼íkolama u Beogradu i Vlasotincu. Novi obrazovni profil operater za osnovne gra─Ĺevinske radove u─Źenicima koji se opredele za ovaj poziv nudi inovirani program u kome su objedinjena ─Źak tri zanimanja: zidar, tesar i armira─Ź, ┼íto bi, s obzirom na deficit radnika u ovoj sferi, trebalo da donese korist i radnicima i privrednicima. Dualno obrazovanje za operatera za osnovne gra─Ĺevinske radove prva je, o─Źekivano, po─Źela da realizuje Tehni─Źka ┼íkola u Vlasotincu. U prvom razredu u─Źenici se pripremaju i sti─Źu prva prakti─Źna znanja u okviru ┼íkolske radionice, a od septembra ─çe po─Źeti sa u─Źenjem kroz rad u vi┼íe kompanija. ┼ákola je, ina─Źe, od Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo┼íkog razvoja RS ve─ç dobila priznanje za izuzetnost u radu na podru─Źju gra─Ĺevinarstva i sveukupan uspeh u sprovo─Ĺenju dualnog obrazovanja jer je cela u tom modelu, ┼íto predstavlja jedan od najboljih primera saradnje ┼íkole sa privredom.

Pored dualnog obrazovanja u srednjim ┼íkolama sada se oti┼ílo i korak dalje, pa ─çe dualno obrazovanje biti uvedeno i na fakultetima. U─Źenje koje podrazumeva i rad bi─çe za studente te┼żi i zahtevniji put, ali bi akademci na ovaj na─Źin trebalo br┼że da do─Ĺu do posla.

Ovi smerovi ne─çe spre─Źiti mlade da odlaze iz zemlje, ali ─çe svakako omogu─çiti privrednicima da zapo┼íljavaju stru─Źne ljude, a svr┼íene srednjo┼íkolce edukovati za posao koji je zaista tra┼żen i odgovara potra┼żnji na terenu.

Najnoviji podaci na dr┼żavnom nivou govore da se mora ozbiljno poraditi na edukaciji i ostanku na┼íih gra─Ĺevinaca u Srbiji. Naime, gra─Ĺevinska industrija je svetla ta─Źka u srpskoj privredi ove godine i u drugom tromese─Źju zabele┼żila je me─Ĺugodi┼ínji rast od ─Źak 22 odsto, a prema proceni Narodne banke Srbije. I podaci Republi─Źkog zavoda za statistiku pokazuju da je u teku─çim cenama rast u drugom tromese─Źju iznosio 22 odsto, a u prvom polugodi┼ítu 15,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kako su naveli u NBS gra─Ĺevinarstvo uz uslu┼żni sektor koji je porastao za ─Źetiri odsto je doprineo da rast BDP-a od aprila do juna bude za 3,1 odsto ve─çi nego u istom periodu lane. Ovo bi trebalo da nam bude vodilja za nove zakone, olak┼íice i benificije koje bi omogu─çile dalji razvoj gra─Ĺevinske industrije jer ono ┼íto je obele┼żeno kao zlatno ne sme izgubiti sjaj. Kada je ve─Ź u stanju da zasija.

Autor teksta: Mirjana Makarin Plavšić, novinar