Sadržaj
Iako je pandemija korona virusa samo kratko prekinula dugotrajni uzlazni trend u evropskoj graÄevinskoj industriji, posledice rata u Ukrajini spreÄavaju dalji rast u srednjem roku. PredviÄa se da Äe 2026. godine obim graÄevinske aktivnosti biti samo malo manji u odnosu na 2022. godinu. Razlozi za to ukljuÄuju usporavanje privrede, privremeni skok kamatnih stopa, znaÄajan gubitak kupovne moÄi i nagli rast troÅ”kova graÄevinskih materijala.
Postoje i razliÄiti faktori specifiÄni za zemlju koji dodatno utiÄu na pojedinaÄna tržiÅ”ta, kao Å”to su subvencije za izgradnju od strane države. Na informativnim razgovorima BAU 7. i 8. novembra 2024. godine, Ludwig Dorffmeister, struÄnjak za industriju graÄevine i nekretnina u institutu ifo, predstavio je najnovije podatke o graÄevinskoj aktivnosti.
Prema letnjoj prognozi za 2024. godinu, oÄekuje se da Äe evropska graÄevinska aktivnost opasti za ukupno 4% u periodu 2023-2024, ali da Äe zatim rasti za 3% do 2026. godine.
Segment niskogradnje Äe nastaviti Å”irenje (+7,8%). Prema reÄima struÄnjaka Ludwiga Dorffmeistera, jedan od razloga za to je „Å”to se i dalje mogu mobilisati dovoljna javna i privatna sredstva za velike investicione potrebe u oblasti transportne i energetske infrastrukture“.
Dorffmeister je takoÄe objasnio: „Uprkos meÅ”ovitim ekonomskim prognozama, oÄekuje se da Äe nestambena izgradnja barem umereno rasti (+2,7%), iako nivo pre pandemije perioda ostaje nedostižan.“
Male Ŕanse za oporavak stambene gradnje
Stambena gradnja, koja Äini gotovo polovinu svih graÄevinskih projekata u Evropi, opala je ukupno za desetinu u 2023. i 2024. godini (novogradnja: ā18%). Å anse za znaÄajan oporavak u narednim godinama smatraju se malim (ā4,3%), zbog Äega je prognoza za odobrenja oprezna. Ispadanje izuzetno velikih subvencija za renovaciju zgrada u Italiji gura ceo sektor renoviranja postojeÄih objekata u negativnu zonu. Ako se izuzme Italija, mere renoviranja biÄe 4,2% veÄe u 2026. u odnosu na 2023. godinu.
NajveÄi rast u Poljskoj
Iza minimalnog rasta od 0,3% u ukupnom graÄevinskom obimu Evrope izmeÄu 2024. i 2026. godine stoje vrlo razliÄiti razvojni trendovi na nivou zemalja. U Poljskoj se, na primer, oÄekuje da Äe proizvodnja u graÄevinskoj industriji porasti za 15,2% do 2026. u odnosu na 2023. godinu. Slede Irska (+9,5%), ÄeÅ”ka (+8,3%), Å vedska (+8,0%) i NorveÅ”ka (+7,6%). Velika Britanija, koja je težak igraÄ na tržiÅ”tu, predviÄa rast od 6,1%. Zapravo, srednjoroÄne prognoze za veÄinu zemalja su pozitivne. Istovremeno, meÄutim, tržiÅ”ta u tri velike zemlje Italiji (ā6,7%), NemaÄkoj (ā4,1%) i Francuskoj (ā4,0%) pokazuju pad, Å”to spreÄava povoljniju ukupnu sliku.
Nestambena izgradnja u NemaÄkoj ostaje na nivou iz 2023.
U NemaÄkoj je obim graÄevinske aktivnosti porastao za skoro 13% izmeÄu 2014. i 2020. godine. Pozitivni ekonomski uslovi, snažna imigracija i rastuÄa potražnja za stambenim objektima, povoljan finansijski ambijent, napori u modernizaciji stambenih objekata i posveÄenost vlade poboljÅ”anju saobraÄajne infrastrukture doveli su tržiÅ”te do najviÅ”eg nivoa u poslednjih 21 godinu.
Recesija izazvana pandemijom kasnije je usporila potražnju za novim neresidencijalnim zgradama. Investicije u postojeÄe javne i komercijalne zgrade nastavile su da opadaju u poslednjim godinama, Å”to je verovatno bilo uzrokovano, izmeÄu ostalog, promenama geografskog fokusa mnogih firmi i ograniÄenim budžetima lokalnih vlasti.
MeÄutim, neresidencijalna gradnja Äe zavrÅ”iti svoju fazu korekcije do 2024. godine i, uprkos mnogim strukturnim problemima (npr. troÅ”ak energije, birokratija/regulativa, nedostatak kvalifikovanih radnika), ponovo Äe rasti u 2025. godini. OÄekuje se da Äe rast kupovne moÄi, normalizacija inflacije, jeftinije spoljne finansije i izvesno nagomilano traženje omoguÄiti ovu dinamiku.
Prema letnjoj prognozi za 2024. godinu, graÄevinska aktivnost u ovom segmentu biÄe približno na nivou iz 2023. godine, ali 6% ispod nivoa iz 2020.
Segment niskogradnje nastavlja da se Ŕiri
GraÄevinarstvo je takoÄe naiÅ”lo na prepreke u ovoj deceniji, Å”to je u velikoj meri spreÄilo dalji rast. Nepoznato je da li Äe originalna prognoza rasta graÄevinarstva od 4% u periodu od 2024. do 2026. godine ostati na snazi. Pozitivno je to Å”to telekomunikacione i energetske kompanije ulažu u infrastrukturu, kao i intenzivnija obnova nemaÄke železniÄke mrežeāuz pomoÄ vladinih sredstava. Istovremeno, finansiranje saobraÄajnih projekataāposebno iz javnog sektoraāpostaje sve izazovnije. Na primer, budžetska situacija opÅ”tina se znatno pogorÅ”ala u 2023. godini, a fiskalni deficit Äe verovatno ponovo rasti u 2024.
Bez skoraŔnje promene trenda u novogradnji stambenih objekata
Iako sektor postojeÄih objekata ima relativno stabilan razvoj i raste u srednjem roku, stambena gradnja ostaje veliki problem. To je zbog naglog opadanja potražnje za novogradnjom usled iznenadnog obrta u kamatnim stopama, eksplozije cena graÄevinskog materijala i drastiÄnog smanjenja subvencija za novogradnju. Inflacioni Å”ok izazvan ratom u Ukrajini takoÄe je znaÄajno smanjio finansijski prostor nemaÄkih domaÄinstava.
Broj odobrenih stambenih jedinica u porodiÄnim kuÄama prepoloviÄe se izmeÄu 2022. i 2024. godine. Situacija je samo neÅ”to bolja u segmentu viÅ”eporodiÄnih stambenih objekata. Iako Äe rast kupovne moÄi, pad kamatnih stopa, olakÅ”anje na tržiÅ”tu nekretnina i kontinuirani rast kirija ponovo uÄiniti projekte stambene gradnje privlaÄnijim u srednjem roku, ogromna finansijska optereÄenja usled niza (vladinih) regulativa ostaju glavni problem i ne favorizuju promenu trenda u kratkom roku. OÄekuje se da Äe obim stambene gradnje u 2026. biti 14% manji nego u 2021. (novogradnja: ā 41%).
NajveÄi svetski sajam za arhitekturu, materijale, sisteme
13ā17. januar 2025, Messe MĆ¼nchen, NemaÄka
Izvor: www.bau-munchen.com / www.ifo.de/en
O ifo institutu
„Oblikovanje ekonomske debate“: ifo institut želi da doprinese oblikovanju ekonomske politike u NemaÄkoj i Evropi. Spaja izuzetna istraživanja sa relevantnoÅ”Äu za ekonomsku politiku.
Njegovi istraživaÄki nalazi pružaju kreatorima politike i liderima u biznisu osnovu za donoÅ”enje informisanih odluka. ifo institut priprema ekonomske nalaze na naÄin koji mediji i Å”ira javnost mogu razumeti i klasifikovati u kontekstu trenutnih ekonomskih i politiÄkih dogaÄaja. Ljudi u ifo institutu, njegovi podržavaoci i komiteti omoguÄavaju ostvarenje ove misije. Njegova bliska saradnja sa Ludwig-Maximilians-UniversitƤt (LMU) u Minhenu predstavlja važnu osnovu za njegov uspeh.
O BAU
BAU, najvažniji svetski sajam za arhitekturu, materijale i sisteme, najveÄi je i najvažniji dogaÄaj u industriji. Jedinstven u svetu, BAU svake dve godine okuplja lidere industrije na ovoj sajamskoj manifestaciji i smatra se pokretaÄem inovacija i mrežom industrije.
Asortiman izložbenih eksponata podeljen je prema graÄevinskim materijalima, proizvodima i temama. Svi koji su meÄunarodno ukljuÄeni u planiranje, izgradnju i dizajn zgrada dolaze na BAU: arhitekte, planeri, investitori, predstavnici industrije i trgovine, zanatlije i mnogi drugi. Kao jedan od svojih jedinstvenih prodajnih prednosti (USP), BAU spaja znanje iz svih sektora i zanata na visokom meÄunarodnom nivou. Brojni dogaÄaji u prateÄem programu, ukljuÄujuÄi istaknute forume sa ekspertima iz celog sveta, upotpunjuju sajamski program.
Messe MĆ¼nchen
Kao jedan od vodeÄih organizatora sajmova na svetu, Messe MĆ¼nchen predstavlja svet buduÄnosti na svojih oko 90 meÄunarodnih sajmova. MeÄu njima su i dvanaest vodeÄih svetskih sajmova, kao Å”to su bauma, BAU, IFAT i electronica. Njegov portfelj obuhvata sajmove kapitalnih i potroÅ”aÄkih dobara, kao i novih tehnologija.
Zajedno sa svojim podružnicama, organizuje sajmove u Kini, Indiji, Brazilu, Južnoj Africi, Turskoj, Singapuru, Vijetnamu, Hong Kongu, Tajlandu i SAD-u. Sa mrežom od viÅ”e od 15 povezanih kompanija i gotovo 70 kancelarija Å”irom sveta, Messe MĆ¼nchen je aktivan u viÅ”e od 130 zemalja. ViÅ”e od 150 dogaÄaja koji se održavaju svake godine privlaÄi oko 50.000 izlagaÄa i oko tri miliona posetilaca u NemaÄkoj i inostranstvu.