Kako projektovati zdrav životni prostor?

Biofilija (ljubav prema životu) je 1984. izneta u javnost od strane biologa Edvarda Vilsona, iako je sam termin bio upotrebljen prvi put još 1964. zahvaljujući Eriku Fromu, nemačkom socijalnom psihologu. From se bavio ovim terminom proučavajući posledice življenja u gradu, a koje su se primarno ticale nepovezanosti ljudi sa prirodom. Sam Vilson je biofiliju opisao kao „poriv za povezivanjem sa drugim oblicima života.“ Danas se biofilija popularno smatra zapadnom, savremenom varijantom istočnog Feng Shui-a. Baš kao što se Feng Shui koristi za korigovanje loših vibracija u domu tako što omogućava protok pozitivne energije, biofilija teži da revitalizuje iskonsku vezu čovek-priroda. Jer, hteli mi to ili ne, biofilija je ljudska urođena biološka povezanost sa prirodom. A koji je najefikasniji način da se u današnjem ludom ritmu i načinu življenja povežemo sa organskim? Inkorporiranjem prirodnih materijala u enterijer, kako na poslu tako i kod kuće. Suvišno je danas, u 21. veku, gde su nam informacije svake vrste nadohvat ruke govoriti o potrebi za organskim kada su zdravlje i blagostanje u pitanju.

Šta su to prirodni, organski i održivi materijali?

To su svi oni materijali koji se mogu pronaći u prirodi, dok su veštački napravljeni od strane čoveka. Nazivaju se i održivima jer se proizvode i koriste na način koji minimalno šteti životnoj sredini, a pri tome zadovoljavaju potrebe sadašnjosti kao i budućih generacija. Ako se pitate zašto bi trebalo da koristite prirodne materijale u svom domu, navešćemo neke najvažnije razloge:

• smanjuju emisiju ugljenika koji je u vezi sa proizvodnjom i transportom građevinskog materijala,
• redukuju ukupan ugljenični otisak zgrade,
• pomažu u očuvanju prirodnih resursa, jer smanjuju potražnju za primarnim materijalima, a podstiču upotrebu recikliranih i obnovljivih sirovina.

Međutim, mnogi će reći da je, iako sve ovo zvuči sjajno, u praksi ipak malko drugačije, jer prirodni materijali nisu uopšte jeftini, a čak i kada se odlučimo za njih, ne možemo ih lako pronaći na tržištu. Sve navedeno je istina. Ali, ako je cilj da živimo u što zdravijem okruženju, možemo početi polako, od onih najvećih površina kao što su podovi i zidovi, pa vremenom menjati i ostatak enterijera zdravijim varijantama. Tu dolazimo do sledećeg pitanja: znate li koji se materijal pokazao kao najbolji kada su eko, zelena i organska svojstva posredi?

Glineni malter čuva vaše zidove i vaše zdravlje

Ova vrsta prirodne zidne oplate bila je veoma popularna kod nas sve do sredine prošlog veka, a u planinskim područjima i mnogo duže. Srećom, ovaj građevinski materijal postaje sve popularniji i vraća se, i to ne samo u enterijeru, već i za spoljašnje malterisanje, kao i za oblaganje poda i izradu dekorativnih predmeta. Glavni sastojak ovih maltera (zemljanih, blatnih, od ilovače…) je glina, odnosno ilovača. Pored zemlje, dodaju se pesak i trska ili slama. Pesak služi kao podloga, a ilovača kao vezivo. Šta su prednosti glinenih maltera:

• ne sadrže nikakve toksične materije,
• nisu alergeni,
• održavaju i regulišu vlažnost na 50-55%, jer glina ima svojstva apsorbera,
• ilovača upija i neželjene materije i mirise iz vazduha,
• sprečavaju stvaranje buđi,
• odličan zvučni izolator,
• odlično akumuliraju toplotu, pa se često koriste u okviru sistema za zidno grejanje.

Ako se pitate kako se koristi glineni malter, odgovor je da se mogu nanositi na skoro svaku površinu – podloge od betona, cigle, ali i preko drveta, slame, trske.

Ostali prirodni materijali za zidove u enterijeru

Možda nekome ne odgovara estetski da mu zidovi u domu budu crvenkasti, ili mu se ne dopada ideja zemlje na zidu. A opet, želeo bi prirodni materijal, jer je opšte poznato da sve što ima veze sa prirodom, a blizu nas je, ima pozitivan uticaj na zdravlje – od smanjenja srčanog pulsa pa do redukovanja stresa. Naučne studije su pokazale da kognitivne sposobnosti u „zelenom“ okruženju rastu za 61%, dok su zaposleni na svojim radnim mestima koja su bila opremljena prirodnim materijalima, iskusili manje glavobolja i gubitak nepoznatih mučnina, dotle su ostvarili i bolji kvalitet sna u sopstvenom prostoru.

Svi mi znamo koliko lepkova, lakova, štetne hemije ima u jednom prosečnom enterijeru – od zidova, podova, pa sve do nameštaja, tepiha, itd. Zbog toga, današnji čovek, čovek 21. veka u svetu gde tehnološka dostignuća poznaju samo nebo kao granicu, sebi duguje mnogo više. Potrebno je da od svog enterijera ima visoka očekivanja. Ne samo da isti treba da izgleda dobro i udobno, već i da budu netoksični i što bliži svom prirodnom stanju, koliko god je to moguće.

Prirodni kamen – mermer, travertin, granit

Prirodni kamen je večni trend, što zbog dekorativnih, a u velikoj meri i praktičnih osobina. Dugotrajan je, izdržljiv, ekološki prihvatljiv i prilagodljiv, te je tako svestran materijal koji se koristi ne samo za zidove, već i za podove, kao i za radne površine u kuhinji.

Mermer je luksuzan, privlačan, ali i veoma skup. Dolazi u raznovrsnim bojama i izgledu. Ako se opredelite za mermerne zidove (ali i podove, kamine ili delove nameštaja) pružićete svom enterijeru dozu šika i glamura, ali i zdravu varijantu života unutar zidova.

Travertin se odlikuje toplim nijansama i mekom teksturom (jer je krečnjak), te je zbog toga veoma omiljen u rustičnim, tradicionalnim, etno ili mediteranskim enterijerima. Može se pronaći u različitim bojama (bela, krem, žuta, roze ili crvenkasta), u zavisnosti od količine sumpora ili gvožđa u samom kamenu. Baš kao i mermer, može se koristiti za podove, zidove, ali i u eksterijeru.

Granit može da se postavi na zidove u vidu granitnih ploča ili pločica. Veoma je popularan jer se pronalazi u mnogo različitih oblika i boja, a ako je pravilno zapečaćen, otporan je na vodu, mrlje i ogrebotine. Zato je idealan u prostorima gde ima dosta vlage, npr. pod tušem ili u kuhinji.

Pluta, bambus i tikovina

Pluta je sedamdesetih godina prošlog veka bila savršen izbor zdravih i prirodnih enterijera, dok je danas svestan izbor savremenog čoveka, zbog održivosti, izdržljivosti, ali i svestranosti. Dobija se od kore hrasta plutnjaka, raste neverovatnom brzinom, i to je jedino drvo čija se kora može ukloniti, a da se pri tome ne ošteti. Pluta je vodootporna, antimikrobna, otporna na buđ, koristi se za podove, zidove, nameštaj, a veoma je dobra u kuhinjama i kupatilima gde ima dosta vlage. Zvučni je i toplotni izolator, a ako vam se ne dopada njena žućkasto-crvenkasta boja, i ovo je rešivo – danas se prirodna pluta proizvodi u sivoj, prljavo beloj, pa i onoj tamnijoj boji, boji uglja.

Bambus je brzorastući, obnovljivi izvor koji se često koristi kao održiva alternativa tradicionalnim tvrdim površinama. Bambus se može koristiti kako za pod, tako i za zidove i druge površine. U pitanju je najbrže rastuća biljka na Zemlji, a ako joj odgovaraju klimatski uslovi, može da naraste i čitav metar za samo 24 časa! Ima takvu strukturu koja pogoduje za primenu u građevinskoj industriji (smatra se da je izdržljiviji od čelika), a u enterijeru je svestran – od podova, nameštaja, zidova, itd.

Tikovina je održivo drvo koje se najčešće koristi za unutrašnji i spoljašnji nameštaj, a cenjenija je u odnosu na borovinu i hrastovinu zbog prirodnih ulja i gume unutar drveta. Zato je tikovina otporna na vremenske uslove, ali i na parazite i insekte. Njen kvalitet znači i višu cenu, ali je zato veoma pogodna kao materijal u kupatilu, ako volite drvenu oplatu ili letvice, u kuhinji, ili na terasi.

Drvo je univerzalni prirodni materijal neprolazne lepote

Jedan od najčešćih materijala na zidovima je i drvo, koje može da bude u vidu zidnih panela, letvica, lajsni, detalja i sl. Prirodno drvo je izdržljivo, univerzalno, čisto i lepo, uvek je glavni materijal u svakom prirodnom enterijeru. Prostori ispunjeni drvetom imaju regenerativno i umirujuće dejstvo. Preporuka je da se uvek koristi neobrađeno drvo – bez lakova, lepkova i boja, jer su za njega pčelinji vosak i prirodna ulja sasvim dovoljni. Ukoliko želite da svedete štetu na minimum kada je očuvanje životne sredine posredi, uvek se možete okrenuti recikliranom drvetu i potražiti vintage komade koji se lako obnavljaju brušenjem i tretiranjem prirodnim proizvodima.

Drveni podovi su nezamenjivi u svojoj eleganciji

Ako je vaš dom prometan i ima dosta članova porodice, to automatski znači da postoji veće opterećenje na pod, i da se on poprilično brzo troši. Da bi drveni podovi bili dugotrajni, podrazumevaju izradu od tvrđih vrsta drveta, kao na primer: hrasta, javora, jasena, oraha, višnje i mahagonija. Najčešće se parket bira za dnevni boravak, spavaću, radnu, dečiju sobu, ali nije isključeno ni da se koristi za hodnik. U zavisnosti koju teksturu i boju odaberete i vrstu sloga, dobićete čvrst, izdržljiv i vizuelno lep pod. Možete se opredeliti za biljne i prirodne premaze, ili čak i za potpuno organske podove koji su sastavljeni od biljnih ulja (kanole i ricinusa), krede i kompozitnog materijala – bio poliuretana. Naravno, još jedna opcija je i pluta, koja je posebno pogodna za decu, kao i za sve koji su skloni alergijama.

Nameštaj i dekor u službi prirode i zdravlja

Kada se govori o prirodnim materijalima koji se koriste za proizvodnju nameštaja, ali i dekorativnih predmeta, lista je stvarno poduža. Najčešće se pominju ratan, juta, lan, pamuk, svila, vuna, čelik, ali i konoplja i materijali od soje.

Ratan je biljka penjačica i pripada porodici palme. Brzo raste, voli da bude okružen drvećem, i najčešće se koristi za izradu nameštaja. Međutim, u ruralnim sredinama je česta upotreba ratana kao građevinskog materijala, prilikom izgradnje kuća. U enterijeru je prirodni ratan najbolji izbor, ali treba voditi računa da nije izložen prejakom suncu. Ako vam se dopada izgled ratana za spoljašnju baštu, prirodni ratan nije dobra opcija, jer će mu kiša i vlaga nauditi. Za tu varijantu je možda bolje da se opredelite za jednu vrstu nameštaja koji se izrađuje od nerđajućeg aluminijuma, a prekriva se smolom, i po izgledu veoma podseća na prirodni ratan.

Juta je 100% biorazgradiva, eco-friendly materijal koji bi trebalo da se nađe u svakom domu. Može da raste godinu dana bez ikakve upotrebe pesticida i đubriva, i veoma se brzo obnavlja. Juta daje rustični i topao šmek, posebno u enterijerima koji preferiraju boho, urbani boho, japandi, zen ili wabi-sabi, mediteranski, etno… Otporan, izdržljiv i neutralan, idealan je materijal za tepih. Klasičan tepih je leglo alergena i hemikalija sa otpadnim gasovima, netretirana juta je bez toksina i neće biti okidač nikakvih alergija.

Lan je jedna od najstarijih i ekološki najprihvatljivijih biljaka na svetu. Obnovljiva je, može se uzgajati bez navodnjavanja, samo uz kišnicu. Lan je otporan, uspeva na zemljištu lošijeg kvaliteta, a može i da poboljša stanje zemljišta koje je bilo zagađeno. U enterijeru se koristi za prekrivače, posteljinu, zavese, navlake. Prirodna boja lana, netretirana hemijski, je od nijansi slonovače do peska i bledo sive.

Konoplja je materijal koji je relativno od skoro postao veoma popularan, a posebno zbog svojih prinosa kojih bude znatno više po hektaru od pamuka ili lana. Vlakna ove biljke su veoma otporna, fleksibilna, lagana i biorazgradiva. Podjednako uspešno se koristi i kao građevinski materijal i u enterijeru.

Soja je takođe biljka od koje može da se proizvodi materijal (navodno su u pitanju ostaci od tofu sira i sojinog ulja) koji svojom teksturom podseća na svilu. U enterijeru tkanine ovog tipa mogu da imaju široku primenu – od prekrivača, posteljine, navlaka, tepiha, zavesa i sl. Prednosti u odnosu na proizvodnju svile i kašmira su takođe očigledne – za proizvodnju sojinih materijala ne koriste se životinje, što se često smatra nehumanim pristupom.

Nerđajući čelik je dugotrajan i veoma izdržljiv materijal koji se može u potpunosti reciklirati. Odlike čelika se tiču njegove završne obrade koja može biti visoko uglačana i satenska ili elegantno reflektujuća, a neretko je i mat. U enterijerima se najčešće koristi za rukohvate, unutrašnje staklene pregrade, stolove, sedišta, izložene strukture i okvire. Za šta god da se odlučite od prirodnih materijala, ne zaboravite da nijedan enterijer ne može zameniti boravak na svežem vazduhu i prirodi. Napunite svoje baterije šetnjama ili nekim drugim fizičkim aktivnostima, često otvarajte prozore i puštajte sunce unutra (ili zimsku svežinu). Neka vaš enterijer, zahvaljujući prirodnim materijalima bude oaza topline i mira koji su nam tako neophodni danas.

Autor teksta: Milica Tasovac, istoričar umetnosti i dizajner enterijera
enterijeritasovac@entas.rs, www.entas.rs