Connect with us
Arhitektura

INTERVJU: Dejan Todorovi─ç, arhitekta

Za ─Źasopis ÔÇ×GRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori arhitekta Dejan Todorovi─ç

Dejan Todorovi─ç, arhitekta

Dejan Todorovi─ç, arhitekta

Arhitekta Dejan Todorovi─ç diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu po─Źetkom devedesetih godina pro┼ílog veka. Odmah po diplomiranju seli se za Madrid, zapo─Źinje je saradnju sa nekoliko arhitektonskih biroa u ┼ápaniji gde ostaje 15 godina. Predavao je projektovanje na Politehni─Źkom fakultetu u Madridu, osnovao arhitektonski biro, realizovao veliki broj stambenih, javnih objekata i porodi─Źnih ku─ça.

Ubrzo se vra─ça u Beograd i na 35. Salonu arhitekture, 2013, dobio je nagradu za stambeno-poslovni objekat u Bregalni─Źkoj ulici. Na istoj strani, a na drugom kraju te ulice nalazi se jedini objekat u Beogradu ─Źuvenog slovena─Źkog arhitekte Jo┼żeta Ple─Źnika ÔÇô crkva Svetog Antuna.

Potom je stigao i poziv od Muzeja savremene umetnosti. Rekonstrukcija remek-dela Ivana Anti─ça i Ivanke Raspopovi─ç zapo─Źeta je jo┼í 2007. godine. Sve je trebalo da ostane isto, a da bude potpuno druga─Źije. Kada je Muzej savremene umetnosti na U┼í─çu ponovo otvoren komentari publike i stru─Źnjaka su bili vrlo pozitivni.

SVOJU ARHITEKTONSKU PRAKSU ZAPOČELI STE U ŠPANIJI I TAMO PROVELI 15 GODINA. ODAKLE ODLUKA DA POSLE FAKULTETA ODETE U ŠPANIJU I TAMO PROVEDETE DECENIJU I PO?

To je bila odluka koja je vi┼íe bila proizvod situacije iz 1992. godine. Diplomirao sam u decembru 1992. godine na beogradskom univerzitetu i tada ovde nije bilo posla, pritom niko iz moje porodice nije bio ni blizu bavljenja arhitekturom. Tako da sam odlu─Źio da posao tra┼żim na nekom drugom mestu. U toku studija sam svako leto radio u Engleskoj, tako da je to meni nekako i bilo prirodno da odem bilo gde. Me─Ĺutim kada su zatvorili granice, jedina zemlje gde je moglo, u to vreme (januar ÔÇś93), da se ode, bile su ┼ápanija i Portugal, tako da tamo zavr┼íavam spletom okolnosti i zapo─Źinjem ┼żivot od nule.

┼áTA JE OBELE┼ŻILO VA┼á BORAVAK U ZEMLJI POZNATOJ PO SJAJNIM ARHITEKATAMA I NEVEROVATNIM PROJEKTIMA KOJE TURISTI POHODE?

┼Żivotnost cele nacije, energija koju poseduju ljudi, to sunce u njima, razmena znanja i iskustva. Tamo nikada nisam imao problem da na─Ĺem posao i da se razvijam kao arhitekta. Niko nije imao predrasude, premda, mi imamo mi┼íljenje da oni imaju predrasude o nama, po┼íto su nas mediji predstavljali kako su nas predstavljali tih godina. Me─Ĺutim, nisam se susreo sa tim ni u jednom trenutku, a prihvatili su me ┼íirokogrudo i uveli me u svoj svet. U┼żivao sam u tom periodu i imao sam priliku da u─Źim od najboljih, tako je bilo do ÔÇÖ97 godine, zatim po─Źinjem da predajem na fakultetu u Madridu kao asistent, a nakon toga preuzimam i projekte u okviru Ai Etsam (Escuela Tacnica) fakulteta, a zatim ÔÇś98 otvaram svoj biro jer ve─ç prevazilazim rad za drugog i sti─Źem dovoljno samopouzdanja da zapo─Źnem sa sopstvenom praksom.

Ku─ça Golfo, Madrid - arhitekta: Dejan Todorovi─ç

Ku─ça Golfo, Madrid

DA LI MO┼ŻETE POVU─ćI PARALELU IZ TOG DOBA IZME─ÉU RADA U ┼áPANIJI I PROJEKTOVANJA U SRBIJI KRAJEM PRO┼áLOG VEKA?

Vidim tragove iz tog vremena u arhitekturi ovde, i po tome ne ┼żelim da sudim, ali mogu da sudim samo po kompletnoj slici u dru┼ítvu, a u to vreme mi nismo bili u Srbiji. ┼Żivot ovde je tada bio komplikovan i te┼żak. Me─Ĺutim u ┼ápaniju odlazim kada njima po─Źinje recesija, koja traje do kraja ÔÇÖ95 i po─Źetka ÔÇś96. A izlazak iz recesije u arhitekturi slave jednom masovnom promocijom socijalne gradnje. Milioni kvadrata su se tih godina gradili dok istovremeno na taj na─Źin i poma┼żu da se zemlja izvu─Źe iz recesije. ┼áto je meni jedan od fascinantnijih poteza koji su ┼ápanci napravili kako bi se izvukli, a sa druge strane tako─Ĺe mi poma┼że da se formiram kao arhitekta jer prolazi┼í konkurse, gradili┼íta i ostalo i shvati┼í uostalom kako je baza svakog projektovanja ustvari stanovanje, a posebno se stavlja akcenat na socijalno stanovanje. To je ne┼íto ┼íto svaki arhitekta mora da zna u mali prst i da pre svega ume da kontroli┼íe proces.

Takva gradnja bila je uslovljena, ta─Źnije konkursi su bili uslovljeni na podizanju ekonomije, a to zna─Źi da su morali da koriste gra─Ĺevinske materijale isklju─Źivo proizvedene u ┼ápaniji. Dr┼żava je i┼íla sa propisima ─Źak do toga da su i pojedine industrije kao ┼íto je industrija opekarskih proizvoda morala da bude uklju─Źena, dakle mora┼í da uradi┼í fasadu ili pod od njihovih materijala. Sve je bilo uslovljeno time. Podigli su celu industriju na najbolji mogu─çi na─Źin, a krajem 90-ih godina, katalog opekarskih proizvoda ┼ípanskih firmi je bio prebogat formama, bojama i dizajnom da smo mogli da biramo ┼íta god po┼żelimo i u svom radu dalje primenjujemo razli─Źite uzorke.

Drugi korak u gradnji socijalnih stanova u ┼ápaniji nakon izlaska iz recesije bio je da pobolj┼íaju razvoj ekonomije u socijalnom aspektu, dovode─çi ─Źuvena imena iz sveta arhitekture kako bi kroz njih i njihove projekte podigli socijalnu arhitekturu na vi┼íi nivo. Tako su postigli nenadma┼íiv rezultat, socijalni stanovi u ┼ápaniji su najluksuzniji, a privatni investitori jo┼í uvek poku┼íavaju da nadma┼íe njihove projekte.

KOLIKO JE RAD U ŠPANIJI UTICAO NA VAŠU KARIJERU KASNIJE KOD NAS?

Tamo sam nau─Źio ┼íkolu, nau─Źio sam sve ┼íto znam danas, a ovde me je fakultet oblikovao, jer su mi sre─çom predavali sjajni profesori kao ┼íto su Ranko Radovi─ç, Bogdan Bogdanovi─ç i mnogi drugi velikani na┼íe arhitekture koji su uticali na mene i ┼íto je formiralo jednu ogromnu bazu znanja za dalji rad. Napravili su kod nas jednu fenomenalnu osnovu za rad.

ZAŠTO STE DONELI ODLUKU DA SE VRATITE U SRBIJU?

─îesto mi postavljaju to pitanje, i ja zaista ne razumem za┼íto. ┼ápaniju sam napustio na vrhuncu tamo┼ínjih mogu─çnosti, imao sam profesionalno ulaznu putanju, ali to nije bilo presudno za ostajanje tamo. Ono ┼íto je presudilo je potreba da provodim vi┼íe vremena sa porodicom. U tom trenutku sam imao 40 godina i trebao mi je trenutak da stanem. Tada smo doneli odluku da se preselimo u Beograd. Ovde je kvalitet ┼żivota na vi┼íem nivou jer imamo slobodnog vremena u izobilju. Su┼ítina tog kvalitetnog ┼żivota staje u slobodno vreme koje provedete sa porodicom. I do dana dana┼ínjeg nisam za┼żalio nakon takve odluke. U Srbiji jo┼í uvek nije do┼íao kapitalizam u svom punom obliku, tako da je dosta lak┼íe organizovati svoje vreme. Honorari jesu dosta manji nego tamo, ali kod mene to nije bila presudna stavka.

AUTOR STE I KOOAUTOR VELIKOG BROJA REALIZOVANIH RADOVA IZ RAZLI─îITIH OBLASTI ARHITEKTURE. DA LI MO┼ŻETE IZDVOJITI NEKE OD NAJZNA─îAJNIH PROJEKATA ZA VAS?

Svi su mi zna─Źajni, ne mogu da izdvojim ni jedan, ali mogu da ka┼żem koji mi je projekat bio najte┼żi, a to je Muzej savremene umetnosti.
Zahtevao je jedan potpuno druga─Źiji pristup, zahtevao je jako puno vremena, truda i konstantne borbe na dnevnom nivou kako bi se to sve uobli─Źilo u jednu formu koja i dan danas sre─çom opstaje.

Muzej savremene umetnosti / foto: Relja Ivani─ç

Muzej savremene umetnosti / foto: Relja Ivani─ç

DOMA─ćOJ PUBLICI STE POZNATI, PRVO PO NAGRADI U KATEGORIJI ARHITEKTURE 35. SALONA ARHITEKTURE ZA POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U BREGALNI─îKOJ ULICI. ┼áTA OVAJ PROJEKAT PREDSTAVLJA ZA VAS?

Ne slikam nikada na objektima, ali volim da budem prisutan i da ih pratim kako se menjaju tokom vremena, zato ┼íto znam da sam negde pogre┼íio i volim da nau─Źim ne┼íto iz svojih gre┼íaka. Tako─Ĺe, volim da posmatram kako drugi ljudi ┼żive u objektima koje sam potpisao i iz toga tako─Ĺe u─Źim zaista dosta. Svaki objekat radim kao za sebe jer ne znam ko ─çe u njemu ┼żiveti ┼íto je veoma te┼íko. Zbog toga volim da radim direktno za klijente jer steknem sliku kakav je prostor ba┼í njima potreban i onda to preslikam kroz neki svoj senzibilitet. A kod intervencija kod kojih ne znam ko ─çe boraviti u tom objektu, interesantno mi je da ih pratim posle zavr┼íetka radova, jer me interesuje kako korisnici taj prostor prilago─Ĺavaju svojim potrebama. Tako se i sam prostor nadalje menja i dobija novu formu.

Stambeno-poslovni objekat, Bregalni─Źka ulica, Beograd

Stambeno-poslovni objekat, Bregalni─Źka ulica, Beograd

Bregalni─Źka ulica je prvi projekat koji se zavr┼íio nakon dolaska iz ┼ápanije, i tu sam vi┼íe ratovao sa propisima nego sa klijentom i sobom. Problemi koji su nastali po pitanju definisanosti ili nedefinisanosti urbanisti─Źkih propisa su doveli do toga do to bude jedan neobi─Źan projekat. Moj kreativan izlaz iz jedne nemogu─çe situacije zapravo.

KASNIJE JE I ┼áIRA JAVNOST ─îULA ZA VAS I KAO DOBITNIKA NAGRADE GRADA BEOGRADA ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM 2017. GODINE I GRAND PRIX 40. SALONA ARHITEKTURE ZA REKONSTRUKCIJU MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI U BEOGRADU. KAKO STE VI DO┼ŻIVELI OVU AVANTURU?

Svaki projekat kada radi┼í ne razmi┼ílja┼í o nagradama i u tom smeru, razmi┼ílja┼í da ga zavr┼íi┼í najbolje ┼íto mo┼że┼í u tom trenutku. Tako da moram da priznam da me je za─Źudila pompa koja se digla oko toga. Jedan druga─Źiji trenutak od svih ostalih posebno ┼íto je podrazumevao te┼żak rad tih godinu dana. Nisam smeo da razmi┼íljam o ┼íiroj odgovornosti, razmi┼íljao sam samo o svojoj odgovornosti koju imam kao arhitekta. Da sam po─Źeo da razmi┼íljam u ┼íirem smeru, verovatno bi odustao i pre po─Źetka – Muzej savremene umetnosti je dragulj jugoslovenske arhitekture. Ja ni┼íta sli─Źno nisam nigde nikad video i danas kada odem ispred njega i dalje otkrivam nove detalje i svaki put mi je sve lep┼íi i lep┼íi. ┼áto je odlika genijalnih dela.

DOBITNIK STE GRAND PRIX 42. SALONA ARHITEKTURE ZA KU─ćU NA KOSMAJU. ┼áTA JE BILA VA┼áA INSPIRACIJA ZA OVAJ VANVREMENSKI OBJEKAT?

Opet ─Źudnim situacijama, koje ─Źovek ili uspe ili ne uspe da prevede u prednost. To su sve pote┼íko─çe koje su na izgled nere┼íive u datom trenutku i koje pridobije┼í na svoju stranu i preto─Źi┼í ih u originalnost. ┼áto je gori projektni zadatak i ┼íto su te┼żi uslovi mene pokre─çe druga─Źije razmi┼íljanje i takvi me projekti najvi┼íe privla─Źe. Tako je bilo i sa Kosmajom. Klasi─Źna planinska ku─ça za koju se ispostavilo da ima nenormalno velike temelje iz nama tad nepoznatog razloga. Temelji su pripremljeni kao za jednu trospratnicu i bilo je nemogu─çe sru┼íiti ih. Nadogradnja je bila iz dosta razloga komplikovana, tako da smo odlu─Źili da zadr┼żimo plot ku─çe i tu trougaonu prizmu.

Ku─ça na Kosmaju / foto: Relja Ivani─ç

Ku─ça na Kosmaju / foto: Relja Ivani─ç

U TOKU JE REKONSTRUKCIJA MUZEJA JUGOSLAVIJE ─îIJI PROJEKAT VI POTPISUJETE. DA LI JE OVAJ PROJEKAT VI┼áE INSPIRATIVAN ILI ZAHTEVAN ZA VAS I KOLIKO VAS OPTERE─ćUJE NASLE─ÉE SAMOG OBJEKTA?

Sve je u nasle─Ĺu. Optere─çuju─çe je u smislu inspiracije. Svaki put kada se radi na objektima od zna─Źaja vrlo su specifi─Źni. Ja na primer za Muzej Jugoslavije ne mogu da razmi┼íljam isto kao i za Muzej savremene umetnosti. Prvo je to moj li─Źni problem, da se distanciram od jednog objekta i prilagodim ga vremenu i re┼íenju drugog i druga─Źijeg objekta, gde ─çu primeniti ne┼íto ┼íto je druga─Źije od standardnog razmi┼íljanja.

Muzej Jugoslavije / foto: Relja Ivani─ç

Muzej Jugoslavije / foto: Relja Ivani─ç

Mi moramo pod hitno da promenimo na─Źin razmi┼íljanja o odnosu sa razmi┼íljanjem o nasle─Ĺu koje imamo. Posebno posle iskustva u ┼ápaniji u kojoj 10 vekova ─Źuvaju i konzerviraju svoje nasle─Ĺe. Oni ─Źuvaju svaki kamen koji imaju. Kod nas je uspostavljena manija ru┼íenja koju zaista ne razumem. A izuzeto visoko mi┼íljenje imam o arhitekturi koja je od nas ra─Ĺena 50-ih, 60-ih 70-ih godina. To je jedan manir koji zaista nigde drugde nisam video. Potpuno vanvremenski.

MOLIM VAS DA PROKOMENTARI┼áTE DANA┼áNJU ARHITEKTONSKU SCENU I ┼áTA JE ONO ┼áTO SE DANAS ÔÇťCRTAÔÇŁ I GRADI U SRBIJI?

Opet da se vratimo na koncept nasle─Ĺa. Kada bi mnogo vi┼íe u─Źili od nasle─Ĺa, arhitektura bi nam bila mnogo bolja. Mi smo u nekom trenutku izgubili tu autenti─Źnost koju smo imali 60-ih godina.

Izgubili smo je jer nismo hteli da u─Źimo iz nje i sad poku┼íavamo da izmi┼íljamo neku originalnost ┼íto je potpuno izme┼íteno iz realnosti. Jedino o ─Źemu se danas brine pri arhitekturi objekta jeste fasada. ┼áta je to ┼íto se vidi spolja, a iznutraÔÇŽ Dana┼ínja arhitektura je potpuno dehumanizovana, a imamo primere iz 60-ih koji su izvanredni.

KOLIKO JE DANAS ARHITEKTI LAKO ILI TE┼áKO DA OSTANE SVOJ I DA BIRA SA KIM I ┼áTA ─ćE DA RADI?

Mi, arhitekte, mo┼żemo da radimo na dva na─Źina: Treba da se pobolj┼íaju zakoni i normativi o tome ┼íta mora da sadr┼żi jedna stambena jedinica i da arhitekta bude taj koji ─çe da edukuje investitore i da im predstavi prednosti takve gradnje. A to nije gubljenje kvadrata ve─ç dobijanje na kvalitetu, a kvalitet je taj koji nosi cenu. U slu─Źaju da ne postoji ne razumevanje sa druge strane ne treba raditi sa takvim klijentima.

Jer, realno, ne mogu oni bez nas, zar ne? Fakat je da mo┼żemo da odbijemo i da ne radimo takve stvari. Investitor ne potpisuje takav stambeni objekat, ve─ç arhitekta. I arhitekta je odgovoran za ┼żivot korisnika takvog prostora u narednih nekoliko decenija. Na ovakav na─Źin se kreira dru┼ítvo koje je dehumanizovano.

Sve u dru┼ítvu po─Źinje od arhitekte i arhitekture. Ovo mo┼że da zvu─Źi vrlo grandiozno ali ja zaista tako mislim. Arhitektura oblikuje dru┼ítvo za naredne decenije. ─îvrsto stojim ispred stava da takvu vrstu odnosa treba odbiti. Onog trenutka kada pristane┼í na takvu igru, nikad vi┼íe ne─çe┼í mo─çi da se vrati┼í na staro.

Koncept, Konkurs za Muzej Savreene umetnosti u Novom Sadu

Koncept, Konkurs za Muzej Savremene umetnosti u Novom Sadu

DA LI VAM SE ─îINI DA SE U VE─ćIM GRADOVIMA TRENUTNO DE┼áAVA URBICID I KO JE GLAVNI KRIVAC ZA TO?

Urbicid mi je malo te┼íka re─Ź. Ono ┼íto se kod nas ─Źe┼í─çe de┼íava je nedostatak autenti─Źnosti u na┼íem poslu pome┼ían sa nepo┼ítovanjem nasle─Ĺa koje imamo. Primer toga jeste Vra─Źar gde je nebrojano prelepih vila poru┼íeno, a izgra─Ĺene su stambene zgrade. Nema jednog krivca, svi smo zajedno krivi, od projektanta preko investitora do dr┼żave, svi u nizu. Ja sam odbijao takve poslove koji nisu bili u skladu sa mojim vi─Ĺenjem.

KOLIKO JE RAZVOJ I NAPREDAK POJEDINIH MATERIJALA UNAPREDIO ARHITEKTURU I KOJI SU TO MATERIJALI PO VAMA?

Unapre─Ĺenje u samoj energetskoj efikasnosti je ono gde vidim pomak. I to je ne┼íto gde treba stavljati su┼ítinski akcenat. I mi moramo, kao i zakoni ┼íto moraju da budu daleko stro┼żiji. Mi smo i dalje u zaostatku sa tim stvarima i mislim da arhitekte moraju da postavljaju rigoroznije zahteve u cilju postizanja ┼íto bolje energetske efikasnosti. Sve se svelo na prividnu brzinu gradnje, koja je ina─Źe sada mnogo sporija nego ┼íto je bilo npr. 30-ih godina. U Beogradu u Kondinoj ulici P+4 je ura─Ĺena za 4 meseca. Objekat je kompletno izveden sa sve teracom i ostalim elementima. Po─Źela je izgradnja u avgustu, a zavr┼íena u decembru, a gradilo sa se tehnologiijama koje su bile u mnogome druga─Źije od dana┼ínjih.

Kada sam se vratio iz ┼ápanije imao sam ┼żelju da koristim tada moderne materijale i tehnologije koje sam tamo nau─Źio, ali sam se susreo sa investitorima kojima je to sve bilo jako ─Źudno. A danas ima ve─ç sve manje majstora koji mogu da ih izvedu. Investitori ne znaju koji je enregetski minimum, tu su arhitekte koji moraju da ka┼żu ono ┼íto je neophodno.

NEKADA SE PODRAZUMEVALO DA SVAKI PROJEKTNI BIRO IMA VEB SAJT, A DANAS SVAKI ARHITEKTA IMA DRU┼áTVENE MRE┼ŻE GDE PROMOVI┼áE SVOJ RAD I PROJEKTE. ZA┼áTO NEMATE SAJT ILI NALOG NA NEKOJ OD DRU┼áTVENIH MRE┼ŻA.

Ne volim dru┼ítvene medije. Zato ┼íto su one za mene ne┼íto kao Veliki brat. Ja ne volim da budem toliko eksponiran, a mislim da je tu jako te┼íko doku─Źiti ┼íta je prividna istina. Ima npr. klijenata koji do─Ĺu na prvi sastanak i pokazuju mi njihov izbor na Instagramu, sliku objekta koji ┼żeli da mi ja napravim. I tu ve─ç od starta ulazimo u problem jer je taj klijent ve─ç napravio neku ideju o tome, a onda meni treba duplo ve─çi napor da ga odvu─Źem od te nerealne slike ka ne─Źemu ┼íto bi mu u mnogome vi┼íe odgovaralo.

Koncept - Marina, Dor─çol-Beograd

Koncept – Marina, Dor─çol-Beograd

POSTIGLI STE MNOGO, ALI MISLIM DA OD VAS TEK MO┼ŻEMO O─îEKIVATI ZANIMLJIVE I KREATIVNE PROJEKTE. ┼áTA BISTE PORU─îILI MLADIM ARHITEKTAMA KOJI SU NA PO─îETKU KARIJERE?

Da ostanu svoji, a prvo i osnovno moraju da po┼ítuju nasle─Ĺe. Sve ono ┼íto je neko pre njih izgradio zaslu┼żuje veliko po┼ítovanje. Taj neko je pro┼íao mnogo ve─çu golgotu i muku da bi se izborio i sagradio takav objekat. Tada je bilo mnogo manje opcija i mnogo te┼że. Drugo, ne smeju da izgube humanost. Da moraju da razmi┼íljaju o svakom aspektu te zgrade i svakom aspektu ┼żivota ljudi u toj zgradi. A tre─çe je da moraju jako dobro da poznaju materijale. ┼áta to zna─Źi?

Prvo moraju da budu upoznati od strane proizvo─Ĺa─Źa, a drugo moraju da postavljaju pitanja. Da znaju kako ti materijali traju i kako se menjaju tokom vremena. Sada je aktuelna Instagram generacija ÔÇô Zavr┼íi se objekat, objave se slike i posle nigde nikog nema.

Jedan dobar pristup jeste potreba svakog arhitekte da se sprijatelji sa materijalom koji ─çe implementirati u svoj projekat, kako bi znao da ga upotrebi na najbolji mogu─çi na─Źin.

Koncept - Marina, Dor─çol-Beograd

Koncept – Marina, Dor─çol-Beograd

ŠTA MISLITE O NAŠEM DOSADAŠNJEM RADU I O ČASOPISU GRENEF?

Ovo ┼íto sam imao prilike da vidim izgleda zaista fantasti─Źno. Imate ┼íirok spektar razli─Źitih tematika koje se ti─Źu arhitekture i da svako od nas koji smo iz te bran┼íe mo┼że da na─Ĺe ne┼íto interesantno. Evo na primer, u ovom izdanju, koje dr┼żim u ruci, primetio sam bar tri ─Źlanka koja sam po┼żeleo da pro─Źitam odmah, ┼íto je vrlo dobro.

IAKO NISTE AKTIVNI NA DRU┼áTVENIM MRE┼ŻAMA NITI U MEDIJIMA, PRISTALI STE NA INTERVJU ZA NA┼á ─îASOPIS.

Da, za┼íto da ne. To je iz razloga ┼íto treba promovisati ovakve stvari. Ovakve ─Źasopise i ovakav trud. Zato ┼íto je to najbolji na─Źin, ne Instagram, nego ba┼í ovakav pristup je na─Źin da se arhitekte dobro upoznaju sa strukom.

Posebno za mlade arhitekte koje tek izlaze sa fakulteta, a evo i ja imam pone┼íto da nau─Źim. Ne treba da budu toliko srame┼żljivi i treba da pitaju sve ┼íto ih zanima. Kao ┼íto sam i ja radio, treba odmah da pozovu predstavnika i da se upoznaju sa novim materijalom ili nekim drugim proizvodom koji mogu da primene u svojim projektima.

Ceo intervju mo┼żete ─Źitati na stranicama ┼ítampanog izdanja ─Źasopisa ÔÇ×grenefÔÇŁ broj 18, jul 2022. ili u online izdanju.