Connect with us
Arhitektura

Gradnja prirodnim materijalima 2. deo ÔÇô Potencijal i izazovi

Nekad, kada ljudi nisu imali na raspolaganju toliko tehnologija i prefabrikovanih proizvoda za gradnju kao danas, ─Źini se da su gradili inteligentnije i promi┼íljenije, ekonomi─Źnije su upotrebljavali materijale i resurse. Obra─çala se mnogo ve─ça pa┼żnja na prirodne uticaje na lokaciji, s obzirom da je ku─ça trebala da pru┼żi kako uto─Źi┼íte od prirodnih nepogoda tako i maksimalno iskori┼ítavanje prirodnih potencijala. Po─Źetkom 20. veka kada je do┼ílo do nagle industrijalizacije, napu┼ítena su tradicionalna znanja i prestalo je da se vodi ra─Źuna o tome kako i koliko se energije tro┼íi u zgradama, jer ljudi tada jo┼í uvek nisu bili svesni koliko je spaljivanje fosilnih goriva ┼ítetno za ┼żivotnu sredinu. Danas to znamo i znamo da su zgrade klju─Źan faktor u transformaciji energetskog sektora, jer se 40% ukupne potro┼ínje energije u celom svetu de┼íava u zgradama.

Iz ovog razloga se ekolo┼íka gradnja postignuta na osnovama tradicionalne gradnje uz racionalnu primenu novih tehnologija i znanja, javlja kao klju─Źan odgovor na mnoge probleme dana┼ínjice. Da bi se udeo tr┼żi┼íta koji zauzima ekolo┼íka gradnja pove─çao treba pre svega premostiti jaz izme─Ĺu investitora i korisnika objekata, jer su investitorske kompanije koje grade za prodaju na tr┼żi┼ítu fokusirane na postizanje ┼íto ve─çeg profita svojih kompanija. Veliki je problem kada investitor nije i korisnik prostora, jer on ne trpi posledice velikih tro┼íkova za odr┼żavanje objekta ili zdravstvenih problema usled ┼żivota u nezdravim zgradama. Investitor koji je i korisnik objekta ─çe na sasvim druga─Źiji na─Źin posmatrati ─Źitav vek trajanja objekta u odnosu na investitorske kompanije. U ekolo┼íkoj gradnji mogu─çe je napraviti u┼ítede od 80-90% na tro┼íkove grejanja i hla─Ĺenja, ┼íto predstavlja veliki motiv za korisnike, ali ne i za investitore.

Reciklirano imanje Vukomeri─ç, Hrvatska / Zelena mre┼ża aktivisti─Źkih grupa (ZMAG)

Reciklirano imanje Vukomeri─ç, Hrvatska / Zelena mre┼ża aktivisti─Źkih grupa (ZMAG)

CO2 otisak i klimatske promene

Karbonski otisak predstavlja ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene ba┼íte izazvanu direktno i indirektno od strane pojedinca ili proizvoda i predstavlja meru ljudskog uticaja na ┼żivotnu sredinu. Materijali koji tro┼íe veliku energiju u procesu proizvodnje su skoro svi standardni gra─Ĺevinski materijali kao ┼íto su beton, ─Źelik i metali i kerami─Źarski proizvodi, jer je potrebno topljenje ili pe─Źenje ovih materijala na velikim temperaturama, a ta se energija dobija iz fosilnih goriva. Procenjeno je da se 3 puta vi┼íe CO2 emituje u atmosferu od proizvodnje cementa nego od ukupnog avionskog saobra─çaja. Prirodni materijali za gradnju kao ┼íto su slama, konoplja ili drvo imaju ukupno pozitivan uticaj na ┼żivotnu sredinu, jer ove biljke tokom svog ┼żivotnog veka upijaju CO2 iz vazduha, koji ostaje zarobljen u konstrukciji.

Mikrofarma u Krušvaru, Split, Hrvatska / foto: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.

Mikrofarma u Krušvaru, Split, Hrvatska / foto: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.

Finansijske inicijative i budu─çnost eko – takse

Sve je izvesnije da ─çe karbonska taksa (taksa na aktivnosti koje proizvode emisiju CO2 u atmosferi) postati realnost u godinama koje dolaze, ┼íto bi trebalo da uspori klimatske promene i da da ekonomski podstrek za primenu zelenih tehnologija. U tom smislu ili ─çe se klasi─Źna proizvodnja gra─Ĺevinskog materijala morati menjati tako da se koristi zelena energija za proizvodnju, ili ─çe po─Źeti intenzivnije kori┼í─çenje prirodnih materijala koji imaju pozitivan CO2 otisak, jer bi karbonska taksa trebala znatno da poskupi trenutno ve─ç skup standardni gra─Ĺevinski materijal.

Otpad

Uticaj objekta na ┼żivotnu sredinu obuhvata ceo proces od uzimanja sirovina iz prirode za ugradnju u materijale od kojih se objekat gradi do potro┼ínje energije u samom objektu, a zatim nakon zavr┼íetka ┼żivotnog veka objekta ru┼íenje i razgradnju materijala od kojih je objekat izgra─Ĺen. Prednost objekta gra─Ĺenog od prirodnih materijala je ta da ─çe se prirodni materijali na vrlo lak i brz na─Źin samorazgraditi u prirodi nakon ru┼íenja objekta i ne─çe stvoriti otpad za koji su potrebne stotine ili hiljade godina za razgradnju. On postaje ponovo deo prirode iz koje je nastao, ba┼í kako se i zavr┼íava jedan prirodni ┼żivotni ciklus svih stvari u prirodi.

Mikrofarma u Kru┼ívaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Odr┼żivo d.o.o.

Mikrofarma u Kru┼ívaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Odr┼żivo d.o.o.

Bolesne zgrade

Prirodna gradnja je zdrava i isklju─Źuje upotrebu toksi─Źnih materijala. Dana┼ínje zgrade su pune materijala koji mogu negativno uticati na zdravlje ─Źoveka, od raznih lepkova i lakova i hemijskih jedinjenja, do sistema ve┼íta─Źke ventilacije. Svetska zdravstvena organizacija je 1986. godine skovala izraz ÔÇ×sindrom bolesne zgrade“, po┼íto je procenila da 10-30% novoizgra─Ĺenih kancelarijskih zgrada na zapadu ima problema sa vazduhom u zatvorenom prostoru.

┼ávedsko udru┼żenje za alergologiju tada je ozna─Źilo ÔÇ×bolesnu zgraduÔÇť kao uzrok epidemijskih pojava alergije. Sledila su 90ih godina opse┼żna istra┼żivanja, u okviru kojih je ispitivan uticaj razli─Źitih fizi─Źkih i hemijskih faktora u ÔÇ×bolesnim zgradamaÔÇť. Kako je tom prilikom ukazano na ┼ítetnost nekih hemijskih supstanci u gra─Ĺevinskim materijalima, mnogi proizvo─Ĺa─Źi aktivno su radili na kontroli hemijskog sadr┼żaja i zameni ┼ítetnih aditiva. Ukoliko sve nove zgrade koje danas gradimo moraju po┼ítovati odre─Ĺen standard, kumulativni efekat svih isparenja u vazduhu kojima smo izlo┼żeni tokom ┼żivota u gra─Ĺenoj sredini nije ni malo zanemarljiv.

Potra┼żnja na tr┼żi┼ítu

U Nema─Źkoj i Austriji npr. je prirodna gradnja zastupljena u ukupnoj gradnji od 3-5%. Iako to nije velik procenat ipak predstavlja jedno tr┼żi┼íte koje nije zanemarljivo. Na na┼íim prostorima to tr┼żi┼íte je tek u formiranju, ali je primetan stalni porast. Danas u elitnim ─Źetvrtima Zagreba postoji desetak ku─ça gra─Ĺenih od balirane slame za koje se to na prvi pogled nikako ne bi pretpostavilo. Ve─çinu tih novoprojektovanih objekata od prirodnih materijala rade ili stru─Źnjaci, kao ┼íto su arhitekte za svoje li─Źne potrebe ili su to neki obrazovani pojedinci koji su se iz li─Źnog interesovanja edukovali o prednostima ┼żivota u ovim objektima, pa su investirali u izgradnju ba┼í takve ku─çe za svoje porodice.

Mikrofarma u Kru┼ívaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Odr┼żivo d.o.o.

Mikrofarma u Kru┼ívaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Odr┼żivo d.o.o.

Edukacija

Veliki problem na putu popularizacije prirodne gradnje predstavlja i manjak edukacije stru─Źnog kadra koji radi na izgradnji objekata, od arhitekata i gra─Ĺevinskih in┼żenjera do izvo─Ĺa─Źa radova. Na fakultetima nije posve─çena pa┼żnja ovoj temi pa su stru─Źnjaci suo─Źeni sa delovanjem u onoj sferi u kojoj imaju iskustva, a to je standardna gradnja i oslanjanje na stara re┼íenja, gde je 99% re┼íenja u gra─Ĺevinskoj industriji koje danas koristimo staro preko 50 godina. Druga─Źija re┼íenja postoje, ali je potreban dodatni napor i od strane investitora i od strane arhitekata kako bi se okupio tim sa znanjem u ovoj oblasti, zatim prona┼íli prirodni materijali kojih nema na prodaju u svakom stovari┼ítu gra─Ĺevinskog materijala i na kraju potrebno je i mnogo vi┼íe manuelnog rada za gradnju jedne ku─çe od zemlje npr. nego za gradnju standardne prefabrikovane ku─çe. Najve─çi broj entuzijasta u ovoj oblasti je primoran da se sam edukuje bez neke sistemske podr┼íke.

Sertifikacija ÔÇô prednosti i ograni─Źenja sistema

Jo┼í jedan od izazova gradnje od prirodnih materijala je i nepostojanje jedne standardizacije i sertifikacije koja je neophodna za gradnju i dobijanje gra─Ĺevinskih dozvola. Gradnja prirodnim materijalima nije jo┼í uvek regulisana i ─Źesto nije mogu─çe dobiti gra─Ĺevinsku dozvolu bez kori┼í─çenja neke od standardnih konstrukcija. Kako navode pioniri zemljane gradnje na na┼íim prostorima, ─Źesto su primorani da ÔÇ×voze slalomÔÇť kroz zakonsku regulativu kako bi uop┼íte bili u mogu─çnosti da izgrade svoje objekte. Ovde se ─Źesto dolazi do apsurda da je jedna ku─ça od zemlje npr. koja ima povoljan efekat na zdravlje ljudi zakonski ÔÇ×nelegalnaÔÇť za gradnju dok su neki standardni objekti koji imaju brojne ┼ítetne efekte na zdravlje ljudi potpuno legalni. Sertifikacija gra─Ĺevinskih materijala je skupa, tako da je trenutno neisplativa za veli─Źinu tr┼żi┼íta prirodne gradnje koja postoji kod nas. Tako─Ĺe, sertifikacija i standardizacija ima i velike prednosti kako bi se obezbedila sigurnost gradnje i spre─Źili negativni ishodi od nestru─Źne gradnje, pa bi inicijativa od strane aktivista i stanovni┼ítva trebala biti ve─ça kako bi se izvr┼íio pritisak na donosioce regulativa. Politi─Źka volja za nekom promenom ovde ne postoji, no ona i ina─Źe uvek dolazi sa jednom vrstom pritiska od strane javnosti.

Inertnost sistema

Danas postoji veliki broj tehnologija za postizanje ve─çe odr┼żivosti u gra─Ĺevinskoj industriji uop┼íte, ali se ve─çina tih tehnologija ne koristi ili se koristi u veoma malom procentu koji je zanemarljiv za pokretanje ve─çih transformacija sistema. Sistem je inertan jer ne postoji inicijativa od strane stru─Źne javnosti. Imamo slu─Źaj da je ve─çina izgradnje trenutno u rukama malog broja firmi i kompanija koje se trude da zadr┼że taj ÔÇ×status quoÔÇť i nemaju benefit od promena. Stru─Źna javnost nije dovoljno edukovana niti motivisana za pokretanje nekih promena i uglavnom je zaokupljena sopstvenim egzistencijalnim problemima. U na┼íim ve─çim gradovima beton preuzima sve ve─çi procenat ┼żivotne sredine, ─Źak i u nekada┼ínjim prirodnim turisti─Źkim ta─Źkama na planinama kao ┼íto su Zlatibor ili Kopaonik, dok se ostatak sveta okre─çe ka zelenim re┼íenjima.

Šumska 1, Sremska Kamenica, Srbija / foto: Ana Mirić

Šumska 1, Sremska Kamenica, Srbija / foto: Ana Mirić

Me─Ĺutim, mladi i obrazovani ljudi se polako edukuju i postaju svesni zna─Źaja zdravlja u svakom smislu pa i u gradnji. Inicijativa za zelenom gradnjom kod nas dolazi od mladih in┼żenjera, arhitekata, lekara, IT stru─Źnjaka, koji tra┼że za sebe i svoje porodice bolja re┼íenja od onoga ┼íto im tr┼żi┼íte nudi. Kako tvrde pokreta─Źi prirodne gradnje u Hrvatskoj ÔÇô inicijativa za prirodnom gradnjom dolazi od pojedina─Źnih investitora, a ne od struke. Iako su pomaci u ovoj sferi gradnje spori, oni ipak postoje: u 2005. godini u Hrvatskoj nije bilo ni jedne ku─çe od slame npr. a danas ih ima preko 100.

Permakultura i prirodna gradnja

Gradnja prirodnim materijalima predstavlja jedan svojevrstan novi koncept koji prevazilazi samo gradnju objekta. On se naj─Źe┼í─çe reflektuje i na sve druge sfere ┼żivota pa je ─Źesto taj jedan objekat deo jedne ┼íire delatnosti koja se u njemu ili oko njega de┼íava: od uzgoja organske hrane, permakulture, prirodnih kozmeti─Źkih proizvoda, lekovitog bilja, ┼íumskih ┼íkola kao novog koncepta obrazovanja dece, eko turizma, zatim recikla┼że i svih drugih delatnosti koje smanjuju negativne uticaje na ┼żivotnu sredinu i uti─Źu povoljno na osve┼í─çivanje ljudi i ┼żivot uz i u skladu sa prirodom.

Šumska 1, Sremska Kamenica, Srbija / foto: Ana Mirić

Šumska 1, Sremska Kamenica, Srbija / foto: Ana Mirić

Najve─çi broj promotera ovog vida gradnje se zapravo bavi i permakulturom i edukacijom stanovni┼ítva na polju ekologije. Primeri za to su ÔÇ×ZmagÔÇť ÔÇô Zelena mre┼ża aktivisti─Źkih grupa iz Zagreba, koji spajaju permakulturno doma─çinstvo sa proizvodnjom organske hrane, edukativnih radionica iz ekologije za u─Źenike ┼íkola u Zagrebu i kurseve iz oblasti prirodne gradnje za izvo─Ĺa─Źe radova ili entuzijaste u oblasti gradnje prirodnim materijalima. Zatim tu je i ÔÇ×Odr┼żivoÔÇť ÔÇô arhitekta Hrvoje Bota iz Splita, gde je on na sopstvenom imanju spojio koncept ekolo┼íke gradnje objekta od prirodnih materijala sa permakulturnim imanjem za proizvodnju organske hrane i tako demonstrirao na sopstvenom primeru mogu─çnosti ovog koncepta. Kod nas je jedan od sveobuhvatinih primera ÔÇ×┼áumska ┼íkolaÔÇť ÔÇô edukativni program nevladine organizacije ÔÇ×Kreativne mre┼że PanonikaÔÇť iz Sremske Kamenice (Novi Sad), gde je na kreativan na─Źin spojen koncept gradnje objekta od zemlje sa eko turizmom i edukativnim programom za decu vrti─çkog uzrasta.

Autor teksta: Sonja Krastav─Źevi─ç, dipl.in┼ż.arh – EN EF studio