Connect with us

Enterijer

Beton u službi podne obloge koja napreduje

Objavljeno

:

Vreme kada je u svetu podova beton isključivo važio za pomoćni materijal, podlogu koja se izliva kao osnova za odabranu završnu podnu oblogu, odavno je stvar prošlosti. Nakon preduge i, slobodno možemo reći, mukotrpne borbe, beton je našao svoje mesto na spisku dekorativnih podova i tako postao „glavni glumac“ na mnogim scenama, a „betoniranje“ je prestao da bude izraz koji se odnosi na neku nužnu prateću, tehničku radnju. Zapravo, aktuelni trend poimanja betona kao izložene podne površine i njegove primene u enterijeru podjednako kao i u eksterijeru, ispravnije je nazvati njegovom renesansom.

Foto: www.podovi.org

NAJSTARIJI TRAGOVI o upotrebi materijala nalik betonu vezuju se za polovinu sedmog milenijuma pre nove ere, a nearmirani beton po sastavu sličan današnjem rado su koristili neimari u Rimskom carstvu, o čemu svedoče monumentalne građevine poput Koloseuma i Panteona.

Interesantno je da se posle propasti Rimske imperije ugasila i betonska gradnja, najverovatnije zato što majstori tajnu njegovog spravljanja iz revolta nisu želeli da otkriju germanskim osvajačima, ili je, pak, većina njih stradala u varvarskim razaranjima koja su prethodila konačnom padu Rima. Tehnologija proizvodnje biće obnovljena tek sredinom 18. veka, a danas beton važi za najkorišćeniji materijal napravljen ljudskom rukom.

U staro doba beton se ručno mešao i ručno izlivao, a njegova dekorativna varijanta mogla se dobiti pravljenjem ploča i ukrasnih elemenata pomoću kalupa, ili pak klesanjem ornamentnih šara po suvoj, potpuno očvrsloj površini. Nakon mnogo vekova manuelne, savremena građevinska industrija donela nam je mašinsku obradu, zahvaljujući kojoj smo umesto ukrašenog klasičnog betona dobili čitavu jednu novu kategoriju proizvoda, poznatu pod nazivom „dekorativni betonski podovi“.

Polirani beton, komercijalna primena

Beton je materijal iz grupe kompozita u čiji sastav ulaze cement, voda i agregat (fizička mešavina šljunka i peska u odgovarajućem odnosu). Stari način spravljanja, koji je u gradnji privatnih kuća tokom druge polovine 20. veka ponegde još uvek bio prisutan, za rezultat ima vrlo grubu masu, često dosta heterogene strukture, zavisno od snage majstora i njegove volje da dobro izmeša sastojke. Današnji betoni proizvode se industrijski: spajanje komponenti vrši se u velikim mešalicama koje postižu visok nivo homogenosti, a ugradnja betonskih ploča laserskom metodom – istovremenim ravnanjem i vibriranjem (nabijanjem) sveže mase kako bi se sprečila pojava mehurića vazduha i šupljina, a površina bila što ravnija. Ovakav beton vrlo je zgodan za mehaničku obradu koja se bazira na poliranju i brušenju, ali i za neke vidove hemijskog tretiranja.

Zaboravite prljave, sive betonske podove, kojima je mesto u nekoj industrijskoj hali ili magacinu! Obradom pomoću specijalnih dijamantskih brusilica i mašina za poliranje odstranjuje se slabi površinski sloj, a obradom čvrste materije u betonu dobija jak i otporan habajući sloj željenog stepena glatkoće površine. Dobro je poznato da beton ni u jednom pojavnom obliku nije pogodan za razvoj gljivica, plesni i mikroorganizama, a u glačanoj formi ovaj ekonomski isplativ materijal pretvara se u sanitarno i ekološki savršeno podobnu oblogu, za čije održavanje neće biti potrebna nikakva hemijska sredstva niti agensi za poliranje – samo voda. Osim toga, jedan ovako obrađen pod ima neograničen vek trajanja, u najmanju ruku isti kao vek građevine u kojoj je instaliran.

Modeli poliranog i brušenog betonskog poda razlikuju se po tome kojim tipom diska se površina obrađuje i kolika je dubina brušenja, a koncepti obrade nose nazive po plemenitim metalima. Platina je koncept koji podrazumeva duboko brušenje u više ciklusa, i daje najsjajniju završnicu poda sa krupnim, jasno vidljivim sastavnim komponentama, od kog se blago reflektuje svetlost. Primenom zlatnog koncepta pod se ne brusi toliko duboko, što znači da je manje izložena dubinska struktura, ali takođe uključuje završno poliranje da bi se dobio sjaj skoro jednak platinastom. Ovaj metod idealan je za podove koji su već dobro nivelisani i ravni, pa nisu neophodne nikakve eventualne korekcije na ovaj način. Srebrna obrada je varijanta platinaste kod koje se primenjuje ista dubina brušenja, samo bez poliranja. Na ovaj način dobija se pod sa vidljivom dubinskom strukturom, ali matirane površine, zbog koje ima prefinjen starinski izgled. Obrada bronza ima najmanje ciklusa brušenja i poliranja. Kod nje nema eksponiranja dubljih slojeva betona već se habajući sloj plitko površinski ispolira, s tim da se ta fina prašina ne uklanja, što doprinosi njegovom jačanju, a rezultuje u umereno sjajnom podu sitne vizuelne granulacije.

Deo teksta preuzet sa: www.podovi.org

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Enterijer

Sajam nameštaja u Beogradu – utisci posetilaca

Objavljeno

:

Od

Sajam nameštaja u Beogradu

57. Sajam nameštaja u Beogradu počeo je 5. i traje do nedelje, 10. novembra 2019.

Šestodnevni regionalni i evropski događaj koji okuplja poslovne ljude, kompanije posvećene inovacijama, vrhunskom dizajnu, kvalitetu i funkcionalnosti nameštaja, ali i mlade dizajnere koji predstavljaju novu kreativnu i pokretačku snagu – Sajam je mesto koje postaje bitna tačka susreta svih koji su povezani sa industrijom nameštaja, ali i onih koji su zainteresovani za nju. Beogradski Sajam je manifestacija na kojoj posetioci mogu da vide najbolja i najsavremenija rešenja u oblasti industrije nameštaja.

Štand Belgrade Waterfront

Štand Belgrade Waterfront

Najbitniji događaji u Jugoistočnoj Evropi u sferi dizajna, proizvodnje i distribucije nameštaja – 57. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, uz 57. Međunarodni sajam mašina, alata i repromaterijala iz oblasti drvne industrije – biće mesto susreta proizvođača nameštaja i distributera, dizajnera, inženjera, arhitekata i šire javnosti. Ovogodišnje izdanje stavlja u fokus proizvođače i kompanije okrenute proverenim vrednostima, kao i mlade snage u usponu.

Tim časopisa GRENEF-GRAĐEVINARSTVO I ENERGETSKA EFIKASNOST od samog početka svog nastanka, svoja izdanja promoviše upravo na ovom mestu i prati rad ovog sajma, kao i komentare ljudi koji isti posećuju. Ono što smo odmah primetili je definitivno veći broj izlagača i, svakako, veći broj onih koji su odlučili da baš na ovom mestu da pokažu svoje mogućnosti što se tiče dizajna. Tako se i na ovom sajmu mogao videti veliki broj kreveta, dušeka, komoda i uopšte svega onoga čime biste mogli oplemeniti svoj životni prostor. Neretko ćete videti već decenijama ponovljene dezene i idejna rešenja – do danas ti neautentični, rogobatni i neprivlačnih boja komadi imaju svoje kupce koji, pretpostavljamo, isti predmet uzimaju motivisani lakim uklapanjem u postojeći enterijer. Ipak, oni koji su u mogućnosti da svoj dom urede ili renoviraju po sopstvenoj želji, na sajmu zaista mogu da dobiju inspiraciju i da odaberu neke od komada od kojih zastaje dah – bilo da je reč o interesantnim, po visini podesivnim stočićima, neobičnoj rasveti ili čupavim tabureima koji, osim što su funkcionalni i ne zauzimaju mnogo prostora, mogu potpuno da promene izgled prostorije i momentalno unesu notu neočekivanog i nesvakidašnjeg.

Sajam nameštaja Beograd

Sajam nameštaja, Beograd, 57. po redu

Tako smo na samom Sajmu anketirali naše sugrađane koji su iz raznoraznih razloga odlučili da baš na ovom mestu kupe neki novi komad nameštaja, ili barem dobiju ideju kako bi mogli da srede svoj prostor kada to bude došlo na red.

Beograđanka Milica Janjušević bila je naš sledeći sagovornik i evo šta nam je ona rekla o ovom Sajmu: „Većina izlagača koja proizvodi u Srbiji nameštaj izvozi i prodaje u nekim drugim zemljama. Kvalitet ponude imamo i u dizajnu i u materijalima i tehnikama proizvodnje, ali svaki komad izgleda nedostižno kupiti i uneti u stan. Garniture su prevelike, trpezariski stolovi predimenzionisani… razlike između proizvođača i njihovih stilove su ogromne, ima nameštaja za svačiji ukus. Međutim, ono što se meni dopalo je bilo preskupo za moj džep.“

Sreli smo arhitektu iz Novog Sada, Milana Novakovića, koji nam je rekao svoje utiske o Sajmu i uporedio ga sa onima iz ranijih godina. Ono što je naš sagovornik primetio je tendencija da se stavi akcenat na prirodne materijale, drvo i gvožđe i da je njihova kombinacija dala tu notu unikatnosti svakom komadu. Ipak, ono što je registovao kao zamerku je popust koji bi imao svoju pravu svrhu da je dat na nameštaj koji je u trendu, a ne na komade koji su ostali na lageru. Retki su oni koji na ovom Sajmu, po zaista povoljnijom ceni, nude novitete.

Jedan od štandova na Sajmu nameštaja u Beogradu

Jedan od štandova na Sajmu nameštaja u Beogradu

Dragana Kuzmanović, studenkinja iz Niša, rekla nam je svoj doživljaj Sajma nameštaja s obzirom da je ona isti posetila prvi put. „Ono što bih navela kao glavni nedostatak jeste to što se mnogi izlagači nisu usudili da kreiraju vizuelno efektan nameštaj, te na istom nedostaje broj onih koji su angažovali talentovanog i iskusnog dizajnera koji bi mogao da ponudi kupcima novine koje bi bile u svemu suprotne od onoga što smo do sada imali prilike da vidimo. Verujem da je to, bar jednim delom, posledica ekonomske situacije u našoj zemlji. Naime, kako smo čuli od nekoliko izlagača koji imaju vrhunski nameštaj i čije su cene daleko iznad prosečnih, problem nastaje kada je potrebno objasniti iz kog razloga je stolica koju nude čak 5 puta skuplja u odnosu na stolicu konkurenta, a u oba slučaja je reč o istom predmetu. Izgleda da kod nas još uvek vlada uverenje da je stolica prosto samo stolica, te samim tim, nažalost, dobar deo stanovništva naše zemlje nije ni spreman na nešto novo, drugačije, ekskluzivnije, pa i skuplje. Ipak, primetan je zaokret ka inovacijama i autentičnim notama, stoga bismo svim izlagačima poželeli da pronađu hrabrost i motivaciju i uspuste se u poduhvate koji će nas naredne godine naprosto očarati – jer ja znam i verujem da oni to i mogu da urade.“

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Restoran italijanskog šmeka u Beogradu – The pijaca

Objavljeno

:

Restoran italijanskog šmeka u Beogradu - The pijaca

THE PIJACA
Autor: A4 STUDIO
Lokacija: Vojvode Dovezenskog 4, Beograd
Površina: 220m2
Godina: 2019.
Fotografije: Miloš Martinović

Restoran bi trebalo da bude oaza, iliti mirno mesto na koje smo došli da pobegnemo od hladnih i formalnih prostorija u kojima zbog posla obitavamo i više nego što bismo želeli. U skladu sa ovim postulatom A4 studio je projektovao jedno takvo mesto u glavnom gradu koje odgovara na potrebe savremenog poslovnog čoveka koji želi da bude okružen prirodnim materijalima uz raznolikost pojedinih delova restorana.

Sam restoran se sastoji iz dve etaže – suterena i visokog prizemlja. Dok su u suterenu smešteni kuhinja, toaleti i tehničke prostorije, visoko prizemlje mesto je na kojem se nalazi restoran.

Prostor restorana sastoji se iz dva segmenta koji su funkcionalno objedinjeni. Ipak, u nameri da što bolje iskoriste prostor koji im je bio na raspolaganju, tim A4 studija uneo je određene promene koje su dodale još jedan prostor za goste restorana koji bi im bi na raspolaganju tokom cele godine. Naime, u zatečenom stanju, prvi manji deo bio je predviđen za restoran, dok je drugi bio samo delimično natkrivena bašta. Upravo taj prostor predviđen za baštu bio je veoma insprativan i kvalitetan pa je uz pomoc investitora pomenuti tim odlučio da i tu napravi prostor koji će funkcionisati preko cele godine, a ne samo u sezonskom periodu.

Sam projekat imao je u startu određene limite u smislu zatečenog stanja – obradom zidova, plafona, elektroinstalacijama i podom (liveni teraco) koji je zadržan jer se uklapao u samu ideju. Ostali segmenti enterijera su “upakovani” u “scenografiju” koju je zamislio tim A4 studija s tim da je osmišljeno tako da u svakom trenutku investitor može da vrati prvobitno stanje.

Restoran italijanskog šmeka u Beogradu - The pijaca

Restoran italijanskog šmeka u Beogradu – The pijaca / foto: Miloš Martinović

Enterijer je moderan, sa elementima industrijskog dizajna i ležernog šmeka italijanskih restorana. Velika visina, puno svetlosti i zelenila u drugom delu restorana daje osećaj velike staklene bašte, dok kružni kamin, na kojem se može sedeti dodatno doprinosi atraktivnosti celokupnog prostora. Sve ovo zajedno – više tipova sedenja, različiti ambijenti, kao i različiti nivoi rasvete omogućavaju da restoran bude i dnevnog i noćnog tipa.

Površina zatvorenog prostora restorana je 205m2 (cela etaža u visokom prizemlju), površina kuhinje, tehničkih prostorija i sanitarnih čvorova je 205m2 (cela etaža u suterenu) i površina otvorene bašte je 40m2. Materijali koji su korišteni su drvo i čelik u najvećem procentu, a ima i dosta stakla.

Prilikom projektovanja tim A4 studija želeo je da ostvari fluidnost prostora, kao i mogućnost da stvori jedinstven enterijer kroz različite ambijente uz mogućnost da se u svakom trenutku i na svakoj poziciji gost oseća prijatno. Svi upotrebljeni materijali su visoko kvalitetni, zanatski vrhunski obrađeni, a sve tekstilne površine napravljene isključivo od prirodnih materijala.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas