Connect with us

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Porast građevinskih dozvola, Kina i stanovi za porodice

Published

on

Zorana Mihajlović rekla je da postoji pozitivan trend

Decembar je definitivno mesec u kojem se sumiraju rezultati i prezentuju planovi u svim aspektima života, pa tako i u građevinskom sektoru. 2018. je bila godina gradnje, a to pokazuju i poslednji statistički podaci o broju izdatih građevinskih dozvola.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je broj izdatih građеvinskih dozvola u parastu i u prvih dеvеt mеsеci ovе godinе bio jе 8,5 vеći nеgo u istom pеriodu 2017. Samo u sеptеmbru ove godine izdato jе 1.761 dozvola, što jе 2,6 odsto višе nеgo u sеptеmbru 2017, kad jе izdato 1.716 građеvinskih dozvola, pokazuju najnoviji podaci Rеpubličkog zavoda za statistiku. Višе od 80 odsto izdatih građеvinskih dozvola u sеptеmbru 2018. izdato je za izgradnju zgrada. U sеptеmbru jе prijavljеna gradnja 1.613 stanova, što jе 10,2 odsto višе u odnosu na isti pеriod prošlе godinе. Prеma podacima RZS, u prvih dеvеt mеsеci 2018 nastavljеno jе i povеćanjе prеdviđеnе vrеdnosti radova, koja jе iznosila 12,7 odsto višе u odnosu na isti pеriod prеthodnе godinе.

gradilište, Foto: redakcija časopisa GRENEF

Priča o gradnji i stanovima nastavljena je informacijom portala 021.rs o stambenom rešenju za veliki broj porodica u Vojvodini. Naime, Ukupno 55 porodica sa troje ili četvoro dece dobilo je ugovore o dodeli novca za rešavanje stambenog pitanja i unapređenje uslova stanovanja. Ugovori vredni 63 miliona dinara odnose se na novu meru pronatalitetne politike koju je Pokrajinska vlada uvela nakon stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.Kako je najavio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u budžetu za narednu godinu za ovaj konkurs planirano je 175 miliona dinara.

Kina se sve više uključuje projekte naše zemlje. Osim u izgradnji puteva i infrastrukture, oni će po najavama značajno doprineti i tehnološkoj revoluciji Srbije, kažu u Privrednoj komori. – Mnoge srpske tehnološke kompanije su zajedno sa svojim partnerima deo proizvodnje već instalirale u Kini, što se pokazalo kao veoma dobar komercijalni potez – izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović. On kaže da će kineske kompanije pružati podršku srpskim kompanijama kada budu digitalizovali deo svoje proizvodnje ili budu prelazili u potpunosti na industriju 4.0 digitalizaciju. Na pitanje da li će tehnološki park u Beogradu koji treba da se gradi u saradnji sa Kinom biti konkurencija postojećem Naučno – tehnološkom parku, Vesović kaže da će ta investicija biti samo dodatna prilika da se kreiraju uspešne kompanije koje će biti nosioci novih razvojnih tehnologija.

Sigurnosna vrata, porodica

Kad smo već kod tehnologije još jedna najava obradovala je stanovnike glavnog grada. Gradonačelnik Beograda Goran Vesić najavio je da će u ovom gradu tokom sledeće godine kontejneri i kamioni koji ih prazne dobiti GPS. Vesić je dodao da će ta novina ubrzati način rada JKP „Gradska čistoća“. On je objasnio novinarima prilikom obilaska tog preduzeća da to znači da će, kada kamion prilazi kontejneru, vozač videti koliko je kontejner napunjen tako da više neće stajati pored onih koji nisu puni, već će ići dalje. Ovo će svakako ubrzati način rada i doprineti da glavni grad bude čistiji,a radnici raspoređeni na druge, potrebnije, poslove.

podaci pokazuju da Srbiju godišnje zatrpa devet miliona plastičnih kesa

Podaci pokazuju da Srbiju godišnje zatrpa devet miliona plastičnih kesa

I sledeće sedmice pratimo za vas događanja, promene i najave iz sektora građevinarstva. Čitamo se…

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

Da li će Havaji biti prvi u ukidanju plastike u restoranima?

Published

on

By

Havaji bi, prema najavama, mogli da budu prva američka država koja će zabraniti upotrebu predmeta od plastike u restoranima.

Naime, to će se dogoditi ako bude usvojen zakon čiji je cilj smanjenje otpada koji zagađuje okean, a desetine američkih gradova već je donelo odluku o zabrani plastičnih kutija za hranu ili piće, prenosi AP.

Drugi, daleko ambiciozniji predlog zakona predviđa zabranu restoranima brze hrane i drugim ugostiteljskim objektima distribuiranja i korišćenja plastičnih boca za piće, slamčica, štapića i kesa. Aktivisti veruju da prva mera, ipak, ima bolje šanse da bude usvojena.

Ugostitelji su, očekivano, imali svoje viđenje ove najave zakona i objasnili da će ih novi zakon primorati da povećaju cene zato što još nije dostupna dovoljno dobra alternativa plastici. Tako paket od 200 plastičnih kutija za hranu košta 23 dolara, dok isti broj biorazgradivih kutija košta 57 dolara, ističu oni. Krist Jankovski iz Havajske asocijacije restorana, koja okuplja 3.500 ugostiteljskih objekata, kaže da razume dobru nameru u uvođenju ovog zakona, ali misli da poslanici pokušavaju da urade „previše prebrzo“.

Izvor: Tanjug

Continue Reading

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno