U poslednjem izdanju časopisa GRENEF u ovoj godini, odlučili smo da grad – domaćin bude grad koji je više puta menjao ime, a u poslednje vreme se raspravlja čak i o vraćanju jednog od starih naziva. U pitanju je Zrenjanin, značajan industrijski centar Banata i Vojvodine.

Za vreme Austrougarske bio je sedište ugarske Torontalske županije, čiji je najveći deo posle Prvog svetskog rata pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a manji deo Kraljevini Rumuniji. Nakon 1918. godine, pokrenuto je pitanje o obliku imena ovog grada na srpskom jeziku, bez osporavanja tradicionalnog naziva Bečkerek, kako je i bio naziv ovog grada na mađarskom jeziku. Međutim, državne vlasti su 1924. godine odlučile da se potencijalno najpogodniji naziv „Banatski Despotovac“ upotrebi za preimenovanje obližnjeg Ernestinovca, tako da je nakon toga moralo biti pronađeno neko drugo rešenje. Počevši od 1935. godine, grad se naziva Petrovgrad, a od 1946. godine ima sadašnji naziv Zrenjanin, po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu-Uči.

U ovom divnom vojvođanskom gradu živi i radi arhitekta Srđan Aćin koji je na čelu male, ali uspešne firme – Indesign studija. Rođen 1978. godine u Zrenjaninu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu. Nakon završenih studija, 2003. godine počinje da radi u struci, sve do 2007. kada se vraća u Zrenjanin i počinje samostalno da radi. Svoj studio osniva 2013. godine.

Srđan Aćin, dipl.inž.arh

Upravo će Srđan predstaviti Zrenjanin kroz prizmu arhitektonskog poziva i iz svog ugla skrenuti pažnju na ono što ga čini specifičnim i izdvaja od ostalih gradova u Srbiji. Ovaj arhitekta će predstaviti i rad svog tima, sa akcentom na to što se osim standardnim projektovanjem, ovaj biro bavi i arhitektonskom vizuelizacijom. Indesign studio se pretežno bavi dizajnom i projektovanjem enterijera i po tome je prepoznatljiv na tržištu, što ne znači da ne radi na uređenju eksterijera kada se ukaže takva potreba. Naravno, u ovoj rubrici, kao i uvek, pričaćemo i o situaciji na terenu, odnosno o sve češće pominjanom pitanju deficita radnika iz struke, zatim energetskoj efikasnosti i samom poznavanju ovog pojma od strane klijenata Indesign studija, a kao i uvek, arhitekta će vam preporučiti monumentalnu građevinu koju vredi videti ako ste već u poseti njegovom gradu.

SRĐANE, NAJPRE ME INTERESUJE OVA TENDENCIJA DA SE MENJA IME GRADA ZRENJANINA, ODNOSNO DA SE VRATI STARI NAZIV PETROVGRAD? KOJI JE VAŠ STAV O OVOJ PROMENI, ODNOSNO DA LI BISTE BILI ZA ILI PROTIV PROMENE I ZAŠTO?

Inicijativa o promeni imena grada je ponovo pokrenuta pre dve godine od strane određenih grupa građana i udruženja, koji se zalažu za to da se gradu vrati stari naziv Petrovgrad. Zrenjaninci su već imali referendum na ovu temu 1992. godine kada su većinski izglasali sadašnje ime grada. Sudeći po mišljenju ljudi iz mog okruženja, a i generalno javnosti, mislim da se ponovnim referendumom ne bi ništa promenilo, odnosno da je većina stanovnika i dalje za naziv Zrenjanin. Ono što je zanimljivo je da vrlo često možete čuti od „starih“ Zrenjaninaca da koriste naziv Bečkerek.

Ovo je svakako vrlo osetljivo pitanje za građane Zrenjanina. Stičem utisak da predlog o promeni imena grada više nailazi na revolt, nego na odobravanje. Razlog za to su mnogo važnija pitanja i problemi u Zrenjaninu, pre svega dugogodišnji problem sa pijaćom vodom, generalno dotrajala infrastruktura, devastirana i neuređena dečija igrališta i parkovi, zapuštena obala Begeja, ruinirane fasade objekata od javnog značaja u centru grada i sve ono što bi moglo da utiče na kvalitet života ljudi u ovom gradu. Mislim da je inicijativa o promeni imena grada kod svakog razumnog stanovnika Zrenjanina daleko na listi prioriteta.

Trg Slobode u Zrenjaninu

Za svojih nešto više od 40 godina, politički gledano, živeo sam u nekoliko država, od SFRJ, pa preko raznih varijanti Jugoslavije, konačno do Srbije, ali geografski gledano samo u jednoj. Ime Zrenjanin je postojalo i tada i sve do sada, a za mene će to tako i ostati.

ONO ŠTO JE KARAKTERISTIČNO ZA OVU RUBRIKU JE PREDSTAVLJANJE GRADA IZ KOJEG JE ARHITEKTA – DOMAĆIN. DAKLE, KADA VAM DOĐU PRIJATELJI, KOLEGE ILI SARADNICI, KOJU GRAĐEVINU IM POKAŽETE DA BISTE PREDSTAVILI ZRENJANIN?

Ono što bi predstavilo Zrenjanin kroz neku prizmu arhitekture se većim delom ogleda u starim građevinama, koje se nalaze u užem centru grada. Objekti u okviru ovih prostornih kulturno – istorijskih celina predstavljaju “Staro jezgro Zrenjanina”. Većina ovih spomenika kulture su nastali krajem 19. i početkom 20. veka.

Na temu savremene arhitekture bi se moglo reći da je Zrenjanin dosta oskudan. Razloge za ovako mali broj objekata iz pomenute kategorije verovatno treba tražiti u dugogodišnjoj lošoj ekonomskoj situaciji ovog grada u periodu posle 90-ih godina, velikom broju uništenih i ugašenih privrednih giganata i gotovo nikakvim stranim investicijama. Na svu sreću, u poslednjih 10 godina se situacija menja na bolje, sporadično se pojavljuju moderni objekti, što stambeni, što poslovni i to sveukupno doprinosi nekom utisku napretka u ovoj oblasti.

Kristalna dvorana Zrenjanin (hala sportova)

UTICAJ KOJE KULTURE JE NAJUOČLJIVIJI, S OBZIROM DA JE ZRENJANIN DEO VOJVODINE, A VOJVOĐANSKI GRADOVI SU, MOŽDA VIŠE NEGO OSTALI, PRETRPELI NAJVEĆI BROJ PROMENA U SMISLU UTICAJA RAZLIČITIH KULTURA?

Prethodno pomenuti spomenici kulture iz starog jezgra grada datiraju iz raznih kulturnih perioda. Jedan od glavnih simbola grada, zgrada Gradske skupštine (Torontalska županija) potiče iz doba baroka, dok je na istom trgu objekat Narodnog pozorišta Toša Jovanović iz perioda klasicizma. Nekako su najbrojnije građevine iz perioda neorenesanse, Narodni muzej (nekadašnja palata finansija), Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, Bukovčeva palata, zgrada Austrougarske banke i mnoge druge. Značajno je pomenuti i Rimokatoličku crkvu svetog Ivana Nepomuka na glavnom gradskom trgu koja je predstavnik renesansne arhitekture.

Bukovčeva palata (izgrađena 1895. godine, restaurirana 2012.)

VAŠE KOLEGE IZ BEOGRADA I NOVOG SADA UKAZUJU NA TO DA SE U PROJEKTANTSKOM SMISLU MORA VODITI VIŠE RAČUNA O SAMOM IZGLEDU NOVOIZGRAĐENIH ZGRADA I UKLAPATI IH U VEĆ POSTOJEĆI STIL? DA LI STE VI PRIMETILI DA SE OVO DEŠAVA I U ZRENJANINU?

Sa ovom konstatacijom se svakako slažem, ali opet zavisi u kakvom kontekstu će se nalaziti novoizgrađeni objekat, kakva će mu biti namena, kakve su želje investitora… Što se Zrenjanina tiče, mislim da nije dobro što ne postoji planska gradnja, pre svega mislim na višeporodične stambene zgrade. Ovakvi objekti se najčešće nasumično grade u zonama individualnog stanovanja, što je svakako planskim dokumentima dozvoljeno, ali istovremeno stvara problem vizuelnog uklapanja objekta u okruženje. Sa druge strane shvatam i želju investitora da gradnjom na atraktivnijim lokacijama doprinese većoj vrednosti svog objekta.

VAŠ RAD JE SPECIFIČAN, KAO ŠTO SAM U UVODU I POMENULA, A TIČE SE PROJEKTOVANJA. NAIME, VI I VAŠ TIM RADITE, OSIM KLASIČNOG, I TAKOZVANU ARHITEKTONSKU VIZUELIZACIJU. MOŽETE LI MI REĆI NEŠTO VIŠE O OVOME, KOJE SU PREDNOSTI, DA LI TO MENJA CENU PROJEKTOVANJA, KAKVI SU KOMENTARI VAŠIH KLIJENATA…

Arhitektonska vizuelizacija predstavlja fotorealističan prikaz nekog arhitektonskog dela i slobodno možemo reći da je prema današnjim standardima postala obavezan element u prezentaciji projekata, kako eksterijera tako i enterijera. Svakako je najbolji način da se u formi statičnih slika – rendera ili animacije investitoru predstavi budući izgled objekta.

Šta zapravo podrazumeva arhitektonska vizuelizacija? Pre svega izradu detaljnog 3D modela u nekom od namenskih softvera, zatim materijalizaciju svih elemenata u projektu, ubacivanje detalja, zelenila, rasvete… Poslednji i veoma važan deo je postprodukcija, odnosno fino doterivanje rendera u nekom od softvera za obradu slika.

Primer vizuelizacije eksterijera

Moj prvi susret sa 3D modelovanjem je bio dosta davno, negde početkom devedesetih godina kada sam i dobio svoj prvi računar. Veoma brzo sam se zainteresovao za ovu oblast, iako tada još nisam znao da ću studirati arhitekturu. Kasnije sam na fakultetu primenio neka svoja iskustva iz 3D modelovanja i među retkima u to vreme prezentovao svoje radove na ovaj način.

Primer vizuelizacije eksterijera

Tokom godina kroz konstantno usavršavanje i praćenje trendova u ovoj industriji smo uspeli da naše vizuelizacije dovedemo na zavidan nivo, ali se svakako trudimo da svakim narednim projektom klijentima ponudimo što kvalitetnije rendere. Takođe, imamo odličnu i dugogodišnju saradnju sa nekoliko arhitektonskih biroa u Srbiji i Crnoj Gori, čije ideje i projekte pretvaramo u kvalitetne i fotorealistične vizuelizacije.

Kada govorimo o ceni, ona svakako zavisi od mnogo faktora, da li je eksterijer ili enterijer u pitanju i pre svega od kompleksnosti samog projekta. Na primer, kod kompletnih projekata enterijera koje mi radimo, cena vizuelizacije je uračunata u cenu kvadrata, jer svakako idejno rešenje ne možemo prezentovati klijentu bez dobre vizuelizacije. Iskustvo nam je pokazalo, da su kvalitetno urađeni renderi često “prodavali” ideju i projekat.

Primer vizuelizacije enterijera ACE d.o.o.

KADA BIH VAM REKLA DA PREDSTAVITE NEKI SVOJ OBJEKAT U ZRENJANINU,A DA ODGOVARA NA PITANJE “ŠTA JE VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO” KOJI OBJEKAT BI TO BIO I ZAŠTO?

Kroz sve ove godine postojanja, usavršavanja i izazova uradili smo i izveli mnogo projekata, uglavnom enterijera, ali svakako da je bilo i projekata stambenih i poslovnih objekata, nekih hotelskih kompleksa, urbanističkih i pejzažnih uređenja… Ne bih mogao da izdvojim samo jedan projekat, jer svaki od njih, sa svojim nekim specifičnostima mi je podjednako drag.

Jedan od projekata je i enterijer poslovnog objekta u Zrenjaninu kompanije ACE d.o.o., koji je urađen i izveden do svakog detalja, primenom najviših standarda i najkvalitetnijih materijala uz odličnu saradnju sa investitorom.

Projekat enterijera za poslovni objekat ACE d.o.o.

Naredni projekat koji bih spomenuo je rađen za klijenta iz Novog Sada, sa lokacijom objekta u istom gradu i koji svakako ne bih mogao da izostavim. Radi se o kompaniji iOn Solutions koja je veoma bliska svetu arhitekture i poznata je po integraciji sistema pametnih kuća i zgrada. Uz gomilu izazova koje smo imali tokom procesa projektovanja, kao i dosta prepreka koje smo prevazilazili tokom izvođenja, mislim da smo uradili odličan posao. Veliko je bilo zadovoljstvo sarađivati sa ovakvim investitorom.

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

Na kraju bih izdvojio i meni lično, veoma drag projekat za klupsku kuću za Golf klub u Zrenjaninu, koji smo radili pre nekoliko godina, ali koji je nažalost ostao na nivou idejnog rešenja, jer je u međuvremenu došlo do raskida ugovora o javno-privatnom partnerstvu između grada Zrenjanina i Golf Asocijacije Srbije.

Idejno rešenje objekta Golf centra u Zrenjaninu

IMAM INFORMACIJU DA BEZ OBZIRA NA DEFICIT RADNIKA U VAŠOJ STRUCI, VAŠ TIM IMA POSLA. KAKO VI REŠAVATE MANJAK STRUČNIH RADNIKA NA TERENU I KAKO BI SE PO VAŠEM MIŠLJENJU, U BLISKOJ BUDUĆNOSTI, MOGLO UTICATI, NA SMANJIVANJE ILI ANULIRANJE OVOG PROBLEMA U NAŠOJ ZEMLJI?

Verujem da je ovo bolna tema za većinu kolega koji rade u manjim gradovima i sredinama. Što se Zrenjanina tiče, i ovde je arhitektonska struka deficitarna i vrlo je teško doći do saradnika. Moju priču bi verovatno potvrdila većina kolega koji imaju projektni biro u ovom gradu.

Za sve ove godine postojanja studija, trudili smo se da beležimo neki godišnji rast, uz konstantno povećanje obima posla, za šta su nam bili potrebni dodatni saradnici. Nekoliko puta sam raspisivao konkurse za radna mesta, ali je odziv bio relativno slab, verovatno zbog radnog mesta koje je u Zrenjaninu i pored dobrih ponuđenih uslova. Nekako sam siguran da isto ovo ponudim u Novom Sadu ili Beogradu imao daleko bolji izbor i brže završen proces zapošljavanja.

Nažalost, mladi koji odu da studiraju u Novi Sad ili Beograd, retko se vraćaju u rodni grad, zbog mogućnosti i uslova koje imaju u velikim sredinama. Iskreno, gledano sa ove distance i sa ovakvim ekonomskim statusom Zrenjanina, ostaje nam da sačekamo neka bolja vremena i snalazimo se trenutno kako možemo.

DA LI GRAĐANI ZRENJANINA, VAŠI KLIJENTI, ZNAJU ŠTA JE ENERGETSKA EFIKASNOST? DA LI STE PRIMETILI DA VAS PITAJU ZA SAVET? DA LI SU SPREMNI DA ULOŽE VIŠE NOVCA U MATERIJALE ILI USLUGE KOJE BI IM DUGOROČNO DONELI UŠTEDU ILI SE LJUDI I DALJE RUKOVODE SAMO CENOM?

U poslednjih 10 i više godina primetno je da se podizala svest ljudi na temu energetske efikasnosti objekata. U početku se to najviše ogledalo kroz termoizolaciju objekta, dok se sada posmatra i kroz ugradnju kvalitetne stolarije, primenom kvalitetnih materijala, ugradnjom alternativnih izvora grejanja… Svakako da cena igra veliku ulogu u izboru materijala kod većine investitora, ali imali smo dosta primera gde su ljudi prvenstveno gledali na kvalitet ugrađenih materijala, znali su šta žele da postignu i da će im se to kroz određeni broj godina isplatiti. Često su to bili poslovni objekti ili neki veći kompleksi gde su troškovi eksploatacije objekta dosta veliki i da bi ulaganjem u prave materijale i ekonomične izvore grejanja (toplotne pumpe, solarni kolektori) postigli značajne uštede kroz neko vreme.

DA LI STE VI PRIMETILI DA SAMI INVESTITORI VIŠE ULAŽU U MATERIJALE NEGO 10 GODINA PRE I DA LI JE CENA KVADRATA U ZRENJANINU NIŽA ILI VIŠA OD REALNE VREDNOSTI?

Iako se pretežno bavimo projektovanjem enterijera, ovo je tema o kojoj često polemišemo u firmi. Pre svega, mislim da Zrenjanin zaslužuje kvalitetnije objekte, pogotovo kada govorimo o stambenim zgradama. U poređenju sa Novim Sadom i Beogradom, Zrenjanin prilično zaostaje, pre svega u smislu kvaliteta rešenja, pa zatim i primene modernih i kvalitetnih materijala. U trenutnoj ekpanziji stanogradnje u našem gradu, mislim da su nam potrebna bolja i slobodnija rešenja. Nekako stičem utisak da se sve uradi po zakonu i kako mora i samim tim se zadovolji minimum koji je propisan. Iskreno se nadam da će se u skorije vreme pojaviti neki investitor, koji će postaviti nove standarde i samim tim usloviti da se dogodi pomak.

Cena kvadrata novih stanova u Zrenjaninu je dugo godina bila nepromenjena, ali se u poslednje vreme priča o podizanju cena i neki investitori već najavljuju nove cene kvadrata za naredne objekte. Nadam se samo da će više cene podrazumevati i malo viši nivo kvaliteta objekta uopšte.

KAKO VI VIDITE VAŠ POZIV ZA 10 GODINA? NA KOJI NAČIN BISTE SUGERISALI VAŠIM MLADIM KOLEGAMA ARHITEKTAMA DA OSTANU DA RADE U SRBIJI? DA LI JE DOVOLJNA UPORNOST , STRPLJENJE ILI IMA JOŠ NEKIH FAKTORA KOJI SU KLJUČNI?

Činjenica da dosta mladih ljudi odlazi iz Srbije ne treba da obeshrabri nadolazeće generacije da ostanu i rade u ovoj zemlji, pogotovo one koji se bave kreativnim poslovima. Svakako da će nam svima biti potrebno strpljenje da prevaziđemo trenutne poteškoće i dočekamo neku bolju budućnost, ali ukoliko svoj posao radite dovoljno kvalitetno, dobrim delom istu tu budućnost možete uzeti u svoje ruke.

U najvećoj zgradi u Srbiji živi 3.500 ljudi! Ona ima 795 stanova, 62 ulaza, dugačka je gotovo 1km, izlazi na 4 ulice: Mihajla Pupina, Zorana Đinđića, Milentija Popovića i Antifašističke borbe, a nalazi se u novobeogradskom Bloku 21. Njene lamele poređane su kao devet domina što ovu zdragu čini jedinstvenom – kako navodi glavni urbanista Marko Stojčić.

Prema njegovim rečima, ova zgrada je izgrađena pod uticajem trenda „brutalizam“, koji je započeo jedan od najvećih svetskih arhitekata 20. veka Le Korbizje. „U Marseju je početkom 1952. godine počela izgradnja zgrade za oko 1.600 ljudi. Le Korbizje joj je dao ime ‘mašina za ljude’. Bila je ideja da stanari sve potrebe zadovolje u zgradi – da imaju mesto za nabavku, rekreaciju, vrtić, na krovu je bila trim staza“, objasnio je Stojčić i dodao da se taj trend proširio i na Beograd.

Ipak, problem koji se javlja kod ovako velikih zgrada jeste taj što se one teško održavaju, a pored toga nedostaje i dovoljan broj parking mesta, stoga se bivši i sadašnji stanari zgrade sa nostalgijom sećaju vremena kada je zgrada bila tek useljena – kada se po krovu moglo trčati i kada je supruga Josipa Broza Tita Jovanka otvorila školu u koju su išla deca iz zgrade, a koja se danas zove „Jovan Dučić“.

Ipak, ova zgrada u Bloku 21, u neposrednoj blizini „Šest kaplara“, Hajata i Centra Sava je zajedno sa Mamuticom, izgrađenom u Zagrebu 1974. godine, u kojoj u 1.169 stanova živi oko 5.000 ljudi, jedna je od najvećih u regionu i do danas predstavlja intrigantnu atrakciju.

Kakav tip zgrada vi volite – slične ovim ili biste se pre opredelili za privatniji i mirniji tip „urbanih vila“?

Izvor: Tanjug