Connect with us

Arhitektura

Ilon Mask u misiji brzog prevoza tunelom (Video)

Published

on

Čini se da se 2018. zaista puno pričalo o Ilonu Masku, kao inovatoru, milijarderu i čoveku koji ne planira ovde da se zaustavi. Sada je uspeo u još jednom poduhvatu, otvorio je svoj prvi podzemni tunel.

Novi Maskov tunel, dužine 1,83 kilometra kopan je jeftinom i brzom tehnologijom, a ista je razvijena u njegovoj kompaniji Boring company. Tunel za prevoz otvoren je pored Los Anđelesa, a razlog za baš ovu lokaciju leži u tome što je ovaj grad poznat po gustom i opterećenom saobraćaju. Tunel će funkcionisati kao brzi auto-put, a probni koncept predstavlja prvi korak u razvoju velike brze podzemne mreže pomoću koje će se pešaci i vozila prevoziti ispod ulica drugog najvećeg američkog grada i to predviđenom brzinom do 240 kilometara na sat.

Kompanija Boring je osnovana kao eksperimentalni pokušaj alternativnog urbanog transporta, a Maskova zamisao je saobraćaj koji će se odvijati podzemnim putevima i koji će služiti za transport automobila pomoću električnih traka.

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Arhitektura

Šta će biti sa stepeništem na Kalemegdanu?

Published

on

By

Počeli su radovi na rekonstrukciji Velikih stepenica na Kalemegdanu. Projekat je vredan 14,5 miliona dinara, a kako kažu gradski čelnici, rok za izvođenje radova je 120 dana. Mnogi Beograđani na društveni mrežama su burno reagovali na fotografije na kojima se vidi izlomljeno gazište, prenosi portal b92.info.

Iz JP „Beogradska tvrđava“ za Prva TV kažu da je rekonstrukcija Velikog stepeništa važan projekat da bi se zaštitio kulturno-istorijski spomenik i osigurala bezbednost posetilaca. Sve se obavlja uz stručni, konzervatorski i arheološki nadzor koji je obavezan u toku radova.

Izvor:b92.info / Prva TV

Continue Reading

Arhitektura

TOP 8: METROI kao impresivne podzemne građevine

Published

on

By

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Metro je vrsta masovnog javnog železničkog transporta. U većini slučajeva ovaj vid transporta se odvija pod zemljom i zato je sinonim za metro podzemna železnica. Ipak, bez obzira na različitosti u sistemima podzemne železnice, klasični metro uvek ima ove tri osobenosti: On je urbano-električni masovni transportni sistem, apsolutno nezavisan od ostalih vrsta saobraćaja i sistem je koji može opslužuje veliki broj ljudi. U svetu postoji veliki broj metroa, ipak mi smo za vas izdvojili 8 najlepših, odnosno najspecifičnijih, po izboru naše redakcije.

Stokholm, Švedska

U našoj rubrici TOP 8 najinteresantnijih metroa sveta, morao se naći metro u Stokholmu. Zašto? Stanovnici Stokholma koji dnevno koriste javni prevoz da bi stigli do svojih radnih mesta, po ceni samo jedne dnevne karte za metro mogu istovremeno biti posetioci najveće izložbe – galerije na svetu. Unutar podzemnih železničkih tunela glavnog grada Švedske, 90 od 100 stanica popunjeno je spektakularnom postavom umetnina: skulpturama, mozaicima, slikama, gravurama i drugim različitim delima čije autorstvo potpisuje više od 150 umetnika. Metro u Stockholmu otvoren je davne 1950.g., a umetnost je vrlo brzo postala deo cele priče. Vodeći se pretpostavkom da je većina putnika premorena samim transportom koji je bio daleko od udobnog, postavljene dekoracije trebale su pružiti odmor prijatan oku.

Moskva, Rusija

Jako bismo teško napravili TOP 8 metroa, a da ne pomenemo Moskvu. Metro u Moskvi važi za jedan od najopterećenijih na svetu – svakog dana njime se preveze više od 7,5 miliona putnika. Oni čak drže i rekord u broju ljudi koji su koristili ovaj vid transporta, a dnevni rekord zabeležen u 25. decembra 2014, kada je nakon obilnih snežnih padavina podzemnu železnicu koristilo skoro 10 miliona ljudi – tačnije 9.632.010. Prva linija metroa u rad je puštena 1935. godine. Bila je dugačka 11 kilometara i imala je 13 stanica. Danas je moskovska podzemna železnica znatno razgranatija, ukupne dužine 327,5 kilometara i po veličini zauzima šesto mesto na svetu. Osim po preopterećenosti, poznata je i po ukrašenim stanicama u socrealističkom stilu, ali i po visokom stepenu higijene.

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Budimpešta, Mađarska

I metro u Budimpešti jednako je specifičan. Naime, on je prvi podzemni transportni sistem sa električnim napajanjem u Evropi. Njegova izgradnja poverena je nemačkoj firmi „Simens“, a započeta je 1894. godine. Prva linija mađarske podzemne železnice u rad je puštena dve godine kasnije, na godišnjicu milenijuma dolaska Mađara na ovo tlo. Podzemnu mrežu metroa u stvari čine četiri linije. Sve linije osim M4 se ukrštaju na Deák Ferencstanici u centralnom delu Pešte. Ono što je još zanimljivo u vezi sa ovim metroom je činjenica da je linija M1 od 2002. godine na listi UNESCO baštine.

Lisabon, Portugal

I odgovorni za izgled metroa u Lisabonu su na ovoj listi ne toliko zbog metroa kao takvog, već zbog onoga što je na raspolaganju putnicima u toku vožnje. Naime, zidovi skoro svih podzemnih stanica prekriveni su pločicama. Poslednjih godina, stare stanice su renovirane, i to ne samo zbog estetskog ugođaja, već kako bi svim putnicima bile dostupnije. Najlepša i najzanimljivija stanica je „Parque station“. Poput ostalih, i ona je prekrivena pločicama koje oslikavaju književno nasleđe pesnika Fernanda Pesoa. Inače, metro u Lisabonu otvoren je 1959. godine, nakon dva neuspešna pokušaja sa početka XX veka. Danas ima četiri linije ukupne dužine 43,2 kilometara i 55 stanica.

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Njujork, SAD

Železnička stanica Grand central u Njujorku, jedno od središta „velike jabuke“ i jedno od najpopularnijih turističkih atrakcija u svetu. Razlog za ovu veliku popularnost kod turista jeste činjenica da se nigde na svetu ne može videti toliko raznolikosti u toku vožnje podzemnom železnicom kao u Njujorku. To je, kako njegovi stanovnici kažu, svet za sebe ili jednostavno – Njujork pod zemljom. Prvi podzemni transportni sistem u Njujorku izgrađen je 1869. Američki pronalazač Alfred Eli Bič iskopao je tada tunel dugačak samo 95 metara, ispod Brodveja. Iako kasnije nije bio dograđen, uglavnom iz političkih razloga, bio je to vizionarski projekat. Danas je njujorški metro jedan od najvećih, najdužih i najprometnijih na svetu. Njime se u proseku godišnje preveze oko 1,75 milijardi ljudi. Zvanično ima 468 stanica sa ukupnom dužinom pruge od 1.355 kilometara.

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Železnička stanica Grand central u Njujorku

London, Engleska

Kada pominjemo najbolje, najveće, najkreativnije, moramo pomenuti i najstarije, odnosno one koji su svim ostalim ekonomijama sveta dali „domaći zadatak“. Takav jedan poduhvat je Londonski metro. Prva linija otvorena je 10. januara davne 1863. godine. Postoji 275 stanica i 408 km aktivnih linija, pa londonski metro u proseku preveze preko 3 miliona ljudi, odnosno oko 3,4 miliona radnim danima. Prva kompanija koja je počela sa izgradnjom bila je Metropolitan Railways. Metod koji je u početku korišćen bio je, sa današnje tačke gledišta, krajnje neefikasan iako naizgled jednostavan. Nakon trasiranja linije pristupalo se izgradnji. Odgovarajuća ulica, ispod koje je podzemna trebalo da prolazi, bila bi iskopana do određene dubine. Nakona toga postavljane su šine i građen tunel od cigala. Po završetku izgradnje tunel se ponovo zakopavao. Metod je poznat kao “cut-and-cover” (“iseci i pokri”). Ova železnica danas možda nije najbolja, Japanci ipak tu imaju primat, ali je sigurno prva koja je postavila temelje svakoj drugoj koja je posle nje nastala.

London tube metro

London tube metro

Japan, Tokio

Kada kažemo najbrži, najtačniji i najsavremeniji prevoz jasno je da mislimo na Japan. Ljudi koji žure, ali stižu na vreme i vozovi koji svaka zemlja želi da poseduje nešto su što stavljamo u opis ove zemlje marljivih ljudi. Jasno je da je u ovoj zemlji železnica osnovno prevozno sredstvo još od početka 20. veka.

Zahvaljujući brižljivo planiranom javnom prevozu, ovaj grad uspešno izdržava 35 miliona svojih stanovnika koji neprekidno žure sa jednog na drugi kraj grada. Istini za volju, tokom špica su pretrpani do te mere da na prometnijim stanicama postoje ljudi kojima je posao da poguraju one koji vise sa vrata i pomognu im da stanu u već krcat vagon. Grad obuhvata preko 17 linija i više od 1000 stanica. Na samu stanicu se ulazi kroz jedan od 200 ulaza.

Metro u Dubaiju

Metro u Dubaiju

Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati

Dubai se nekako nalazi na svakoj listi najimpresivnijih građevina, pa ga tako pominjemo i u ovom domenu. Na našoj listi metro u Dubaiju ne nalazi se toliko zbog izgleda, već zbog činjenice da se ovaj mestro, sa svojih 75 km, na obe linije – nalazi na listi Ginisove knjige rekorda kao najduža potpuno automatizovana metro linija na svetu. I izgled je zaista impresivan. Naime, okolina izgleda kao da ste zavirili u morske dubine. Plavetnilo i lusteri nalik meduzama „odvešće“ vas u podvodni svet. Dubaijski metro zasada ima dve linije Crvenu i Zelenu, a planira se izgradnja još tri. Ove prve dve linije svojim većim delom idu kao nadzemne železnice po sopstvenim vijaduktima, osim u najužem centu grada gde su ukopane. Svi vozovi i stanice Dubaijskog metroa su klimatizovani, tako da je u njemu puno ugodnije nego izvan njega.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno