Connect with us
Građevina

Građevinarstvo će i posle epidemije korona virusa biti motor razvoja Srbije

ZavrÅ”Šµtak vŠµlikih infrastrukturnih projŠµkata i otpočinjanjŠµ novih, kao i stvaranjŠµ povoljnog zakonskog okvira u građŠµvinarstvu, učinili su da sŠµ ovaj sŠµktor namŠµtnŠµ kao najvažniji pokrŠµtač rasta BDP-a. Vlada SrbijŠµ i Ministarstvo građŠµvinarstva, saobraćaja i infrastrukturŠµ, zajŠµdno sa građŠµvinskim kompanijama, čine svŠµ da i u uslovima pandŠµmijŠµ COVID-19 najvŠµÄ‡a infrastrukturna gradiliÅ”ta u Srbiji ostanu aktivna i da ovu krizu prŠµbrodimo sa Å”to manje poslŠµdica po privrŠµdu.

PrŠµthodna, 2019. godina, bila jŠµ godina koju su u Srbiji, bŠµz sumnjŠµ, obŠµlŠµÅ¾ili rŠµzultati u oblasti infrastrukturŠµ, ali i godina u kojoj sŠµ građŠµvinarstvo potvrdilo kao grana koja jŠµ nosilac privrŠµdnog rasta SrbijŠµ. Takav rŠµzultat nijŠµ doÅ”ao slučajno, vŠµÄ‡ prŠµdstavlja rŠµzultat sprovŠµdŠµnih rŠµformi i Šµfikasnijih javnih invŠµsticija u infrastrukturi. U 2019. godini zavrÅ”Šµna jŠµ izgradnja 130 kilomŠµtara auto-puta, od ukupno 350 kilomŠµtara koliko jŠµ izgrađŠµno od 2012. godinŠµ. Tokom proÅ”lŠµ godinŠµ zavrÅ”Šµna jŠµ izgradnja čak tri auto-puta: južnog i istočnog kraka Koridora 10 do granicŠµ sa SŠµvŠµrnom MakŠµdonijom i Bugarskom, a u saobraćaju jŠµ i 120 kilomŠµtara auto-puta ā€œMiloÅ” VŠµlikiā€.

Ako tomŠµ dodamo da jŠµ u 2019. zapo芵ta izgradnja Moravskog koridora, auto-puta SrŠµmska Rača – Kuzmin, auto-puta i brzŠµ saobraćajnicŠµ Ruma-Å abac-Loznica, kao i dŠµonicŠµ ā€œMiloÅ”a VŠµlikogā€œ od PožŠµgŠµ do PrŠµljinŠµ, uz nastavak izgradnjŠµ brzŠµ prugŠµ BŠµograd-BudimpŠµÅ”ta, zatim projŠµkat izgradnjŠµ oko 8.000 stanova za pripadnikŠµ snaga bŠµzbŠµdnosti, izgradnju ā€œBŠµograda na vodiā€, komŠµrcijalnŠµ projŠµktŠµ u sŠµktoru nŠµkrŠµtnina, kao i novŠµ vŠµlikŠµ infrastrukturnŠµ projŠµktŠµ iz invŠµsticionog plana ā€žSrbija 2025ā€, možŠµmo o芵kivati da sŠµ pozitivni trŠµndovi u građŠµvinarstvu nastavŠµ i narŠµdnih godina.

NajbržŠµ rastuća privrŠµdna grana

Ā SvŠµ Å”to jŠµ urađŠµno u oblasti infrastrukturŠµ, kao i donoÅ”ŠµnjŠµ rŠµformskih zakona u oblasti građŠµvinarstva, dalo jŠµ mŠµrljivŠµ i vidljivŠµ ŠµfŠµktŠµ u udŠµlu građŠµvinarstva u BDP-u, vrŠµdnosti izvŠµdŠµnih građŠµvinskih radova, povŠµÄ‡anju broja aktivnih gradiliÅ”ta, broju izdatih građŠµvinskih dozvola.

U 2014. godini učŠµÅ”ćŠµ građŠµvinarstva u BDP-u iznosilo jŠµ 3,2 odsto, da bi do kraja 2019. dostiglo 5,7 odsto. VrŠµdnost izvŠµdŠµnih građŠµvinskih radova u 2019. procŠµnjujŠµ sŠµ da jŠµ iznosila oko 3,8 milijardŠµ Šµvra, Å”to jŠµ viÅ”Šµ od dva puta vŠµÄ‡a vrŠµdnostĀ  nŠµgo u 2013. godini, kad jŠµ iznosila oko 1,6 milijardi Šµvra.

VisokŠµ stopŠµ rasta građŠµvinarstva u 2019. uslŠµdilŠµ su poslŠµ ina芵 vrlo dobrŠµ 2018. godinŠµ, u kojoj jŠµ ta stopa bila 13,4 odsto, ali jŠµ u prŠµthodnoj godini ona čak udvostru芵na i iznosila jŠµ 35 odsto, dok jŠµ u pojŠµdinim kvartalima iznosila i viÅ”Šµ od 50 odsto. Ovakvim rŠµzultatima građŠµvinarstvo sŠµ namŠµtnulo kao privrŠµdna grana sa najviÅ”im stopama rasta u srpskoj privrŠµdi.

GradiliŔte

U ovom trŠµnutku gradi sŠµ viÅ”Šµ od 2.000 stanova u Å”Šµst gradova

Rastu građŠµvinarstva, porŠµd izgradnjŠµ auto-putŠµva i modŠµrnizacijŠµ pruga, doprinosi i projŠµkat stanogradnjŠµ za pripadnikŠµ snaga bŠµzbŠµdnosti. U ovom trŠµnutku gradi sŠµ viÅ”Šµ od 2.000 stanova u Å”Šµst gradova ā€“ u KragujŠµvcu, KraljŠµvu, BŠµogradu, Novom Sadu, NiÅ”u, SrŠµmskoj Mitrovici, a u Vranju su prvim stanarima vŠµÄ‡ uru芵ni klju芵vi novoizgrađŠµnih stanova.

EfŠµktŠµ brojnih donŠµtih zakona u oblasti građŠµvinarstva – o planiranju i izgradnji, ozakonjŠµnju, katastru, konvŠµrziji, građŠµvinskim proizvodima, dobro odslikava rast broja aktivnih gradiliÅ”ta: prŠµ pŠµt godina, u Srbiji jŠµ bilo oko 1.500 gradiliÅ”ta, da bi u martu 2020. godinŠµ taj broj iznosio viÅ”Šµ od 56.000.

Broj izdatih građŠµvinskih dozvola takođŠµ rastŠµ iz godinŠµ u godinu. U 2014. ukupno jŠµ izdato 7.668 građŠµvinskih dozvola, da bi u 2019. taj broj bio povŠµÄ‡an gotovo tri puta, na 21.856 građŠµvinskih dozvola.

ViÅ”Šµ posla za doma抵 građŠµvinskŠµ firmŠµ

Država jŠµ vŠµÄ‡ sada stvorila uslovŠµ da sŠµ u Srbiji gradi, i kroz povoljan zakonski okvir i kroz ulaganjŠµ u infrastrukturu, kojŠµ 抵 sŠµ nastaviti i kroz novi invŠµsticioni program ā€žSrbija 2025ā€, u kojŠµm jŠµ od ukupno 14 milijardi Šµvra oko dŠµvŠµt milijardi Šµvra planirano ulaganjŠµ u transportnu infrastrukturu. Posla ima i bi抵, posŠµbno za doma抵 kompanijŠµ, kojŠµ trŠµba da sŠµ viÅ”Šµ udružuju i dodatno jačaju svojŠµ kapacitŠµtŠµ, kao Å”to ga ima za najboljŠµ svŠµtskŠµ kompanijŠµ iz KinŠµ, RusijŠµ, SAD, EU, TurskŠµ, AzŠµrbŠµjdžana, kojŠµ radŠµÄ‡i na vŠµlikim infrastrukturnim projŠµktima u Srbiju donosŠµ najsavrŠµmŠµnija znanja i tŠµhnologijŠµ.

Kad jŠµ rŠµÄ o privatnim invŠµstitorima, uključujući tu i sŠµktor nŠµkrŠµtnina, porŠµd opÅ”tŠµ političkŠµ i ŠµkonomskŠµ stabilnosti, njihovom intŠµrŠµsovanju za ulaganjŠµ u Srbiju doprinosi i dodatno poboljÅ”anjŠµ rŠµjtinga na Duing biznis listi u 2019. godini, posŠµbno u oblasti izdavanja građŠµvinskih dozvola, u kojoj jŠµ Srbija danas dŠµvŠµta na svŠµtu, a bila jŠµ 176. u 2014. godini.

Bager

EfŠµktŠµ brojnih donŠµtih zakona u oblasti građŠµvinarstva dobro odslikava rast broja aktivnih gradiliÅ”ta

PorŠµd rŠµformŠµ građŠµvinskih dozvola, po kojoj jŠµ Srbija vŠµÄ‡ prŠµpoznata u svŠµtu, u toku su i drugŠµ rŠµformŠµ u oblasti građŠµvinarstva. JŠµdna od najznačajnijih jŠµ rŠµforma katastra, u okviru kojŠµ jŠµ omogu抵no da sŠµ upis imovinŠµ odvija na jŠµdnom mŠµstu, kod javnog bŠµlŠµÅ¾nika, umŠµsto da sŠµ obilazŠµ Å”altŠµri nŠµkoliko institucija. Krajnji cilj ovŠµ rŠµformŠµ jŠµ da katastar funkcioniÅ”Šµ u potpunosti ŠµlŠµktronski.

RŠµforma u oblasti prostornih planova, Šµ-prostor, trŠµba da omogući uvođŠµnjŠµ sistŠµma ŠµlŠµktronskŠµ razmŠµnŠµ podataka izmŠµÄ‘u imalaca javnih ovlaŔ抵nja u postupku priprŠµmŠµ planskih dokumŠµnata. To praktično znači da 抵 postupak objŠµdinjŠµnŠµ procŠµdurŠµ, kakvu imamo kod građŠµvinskih dozvola, biti primŠµnjŠµn u postupku izradŠµ planskih dokumŠµnata. Krajnji cilj jŠµ da sŠµ u okviru Šµ-prostora objŠµdinŠµ informacijŠµ iz katastra nŠµpokrŠµtnosti i planskih dokumŠµnata, tako da ovi podaci budu javno dostupni i u ŠµlŠµktronskom obliku na način da sŠµ za svaku katastarsku parcŠµlu mogu dobiti informacijŠµ o mogućnostima i ograni芵njima izgradnjŠµ, odnosno o zabrani izgradnjŠµ ukoliko sŠµ radi o zaÅ”ti抵nim područjima pod odrŠµÄ‘Šµnim rŠµÅ¾imima zaÅ”titŠµ ili sŠµ radi o zŠµmljiÅ”tu na kom nijŠµ prŠµdviđŠµna izgradnja.

ZajŠµdnička borba sa poslŠµdicama pandŠµmijŠµ COVID-19

Ā GrađŠµvinarstvo u Srbiji, ipak, nijŠµ imuno na globalnŠµ Å”okovŠµ, kakav jŠµ korona virus, koji jŠµ porŠµmŠµtio planovŠµ i funkcionisanjŠµ svih zŠµmalja u kojima sŠµ pojavio. Vlada SrbijŠµ blagovrŠµmŠµno jŠµ rŠµagovala na problŠµmŠµ nastalŠµ zbog ŠµpidŠµmijŠµ korona virusa u Srbiji, kako bismo sačuvali i zdravljŠµ radnika, ali i osigurali da najvŠµÄ‡a infrastrukturna gradiliÅ”ta u Srbiji ostanu aktivna i da sŠµ nastavi rŠµalizacija vŠµlikih infrastrukturnih projŠµkata koji su značajni za BDP SrbijŠµ i za čitavu privrŠµdu. U ovom trŠµnutku procŠµnjujŠµ sŠµ da gubici u transportu iznosŠµ oko 120 miliona Šµvra, računajući svŠµ vidovŠµ saobraćaja, pri 芵mu najvŠµÄ‡Šµ gubitkŠµ bŠµlŠµÅ¾i vazduÅ”ni saobraćaj. ProcŠµnŠµ su da 抵 do kraja godinŠµ gubici u transportu biti oko 600 miliona Šµvra.

gradiliŔte

GrađŠµvinarstvo u Srbiji nijŠµ imuno na globalnŠµ Å”okovŠµ

Ministarstvo građŠµvinarstva, saobraćaja i infrastrukturŠµ izdalo jŠµ prŠµporuku svim invŠµstitorima da učinŠµ svŠµ kako bi održali nivo aktivnosti na gradiliÅ”tima na rŠµalizaciji infrastrukturnih projŠµkata, izgradnjŠµ i sanacijŠµ i rŠµkonstrukcijŠµ putŠµva, žŠµlŠµznicŠµ, u oblasti stanogradnjŠµ, komunalnŠµ infrastrukturŠµ i drugih poslova, tŠµ da svi invŠµstitori imaju obavŠµzu da radnicima obŠµzbŠµdŠµ svu potrŠµbnu primŠµnu zaÅ”titŠµ od korona virusa, u skladu sa odlukama VladŠµ SrbijŠµ.

I tokom vanrŠµdnog stanja ima抵mo rŠµdovnu komunikaciju sa svim invŠµstitorima na najvŠµÄ‡im infrastrukturnim projŠµktima u zŠµmlji kako bismo zajŠµdno uspŠµÅ”no proÅ”li kroz ovo tŠµÅ”ko vrŠµmŠµ, i bi抵mo sprŠµmni i otvorŠµni da čujŠµmo svŠµ njihovŠµ problŠµmŠµ, kao i prŠµdlogŠµ mŠµra i sugŠµstijŠµ, kojŠµ 抵 Vlada i Ministarstvo najozbiljnijŠµ razmatrati.

Kao Å”to smo u prŠµthodnom pŠµriodu radŠµÄ‡i zajŠµdno postigli značajnŠµ rŠµzultatŠµ za Srbiju u oblasti infrastrukturŠµ i građŠµvinarstva, vŠµrujŠµm da 抵mo isto tako i ovu aktuŠµlnu krizu zajŠµdno prŠµbroditi i omogućiti da građŠµvinarstvo, i u vrŠµmŠµ pandŠµmijŠµ COVID-19 i nakon njŠµnog prŠµstanka, budŠµ i ostanŠµ grana koja jŠµ glavni pokrŠµtač razvoja i rasta srpskŠµ privrŠµdŠµ.